PROFILPELAJAR.COM

10. август (10.08) је 222. дан у години по грегоријанском календару (223. у преступној години) До краја године има још 143 дана.

Догађаји

август
П	У	С	Ч	П	С	Н
			1	2	3	4
5	6	7	8	9	10	11
12	13	14	15	16	17	18
19	20	21	22	23	24	25
26	27	28	29	30	31

955 — У бици на Лешком пољу, свети римски цар Отон I је поразио Мађаре, окончавши педесетогодишњу мађарску инвазију у средњој Европи.
1519 — Магеланових пет бродова је испловило на пут око света.
1628 — Шведски војни брод Васа је потонуо у стокхолмској луци после само 20 минута свог првог и јединог путовања.
1792 — Париска руља је током Француске револуције заузела палату Тиљерије и масакрирала краљеву Швајцарску гарду.
1793 — Музеј Лувр је званично отворен у Паризу.
1809 — Кито, данас главни град Еквадора, је објавио независност од Шпаније.
1821 — Мисури је признат као 24. америчка савезна држава.
1904 — Одиграла се битка у Жутом мору између руске и јапанске флоте током Руско-јапанског рата.
1913 — У Букурешту су Грчка, Румунија, Србија и Црна Гора потписале с пораженом Бугарском уговор о миру, којим је окончан Други балкански рат и прецизиране границе Бугарске према Румунији и Србији.
1936 — Почео је шаховски турнир у Нотингему, Енглеска. Победио је Михаил Ботвиник.
1940 — Путнички брод РМС Трансилванија потонуо је након торпедовања одневши 36 живота.
1948 — Премијерно је приказана на америчкој телевизији Еј-Би-Си емисија "Скривена камера" Алена Фанта.
1990 — Свемирска сонда „Магелан“ је стигла до Венере.
2017 — Отворена прва Икеа у Србији, код Београда.

Рођења

1729 — Вилијам Хау, британски генерал, врховни командант британских снага током Америчког рата за независност. (прем. 1814)
1822 — Герман Анђелић, српски патријарх. (прем. 1888)
1864 — Стеван Стево Калуђерчић, српско-босанскохерцеговачки писац и просветни, културни и политички радник. (прем. 1948)^[1]
1865 — Александар Глазунов, руски композитор и диригент. (прем. 1936)^[2]
1877 — Френк Маршал, амерички шахиста. (прем. 1944)
1895 — Владимир Велмар-Јанковић, српски правник, психолог, драматург, приповедач, есејиста и критичар. (прем. 1976)^[3]
1902 — Норма Ширер, канадско-америчка глумица. (прем. 1983)
1909 — Лео Фендер, амерички конструктор електричне гитаре. (прем. 1991)
1912 — Жорж Амадо, бразилски писац. (прем. 2001)
1913 — Волфганг Паул, немачки физичар, добитник Нобелове награде за физику (1989). (прем. 1993)
1926 — Марио Алинеи, италијански филолог и палеолингвиста. (прем. 2018)^[4]
1955 — Рајко Томаш, професор микроекономије из Бање Луке.^[5]
1959 — Розана Аркет, америчка глумица, редитељка и продуценткиња.
1960 — Антонио Бандерас, шпански глумац, продуцент, редитељ и певач.^[6]
1965 — Џон Старкс, амерички кошаркаш.
1966 — Ханси Кирш, немачки музичар, најпознатији као оснивач и певач групе Blind Guardian.
1968 — Дејан Чуровић, српски фудбалер. (прем. 2019)
1971 — Рој Кин, ирски фудбалер и фудбалски тренер.
1971 — Џастин Теру, амерички глумац, сценариста, продуцент и редитељ.
1972 — Енџи Хармон, америчка глумица.
1973 — Хавијер Занети, аргентински фудбалер.
1976 — Џон Роберт Холден, америчко-руски кошаркаш.
1979 — Џоана Гарсија, америчка глумица.
1984 — Донтеј Дрејпер, америчко-хрватски кошаркаш.
1990 — Татјана Мирковић, српска атлетичарка (бацачица копља).
1990 — Владимир Михаиловић, црногорски кошаркаш.
1990 — Лукас Тил, амерички глумац.
1991 — Пратиша Банерџи, индијска глумица. (прем. 2016)
1993 — Дејан Видић, српски фудбалер.
1993 — Андре Драмонд, амерички кошаркаш.
1994 — Бернардо Силва, португалски фудбалер.
1996 — Немања Мајдов, српски џудиста.
1997 — Кајли Џенер, амерички модел.
1999 — Џа Морант, амерички кошаркаш.
2005 — Никола Топић, српски кошаркаш.

Смрти

1915 — Хенри Мозли, енглески физичар. (рођ. 1887).
1981 — Душан Попов, југословенско-британски обавештајни агент. (рођ. 1912)
1981 — Бранко Стојановић, народни херој и потпуковник ЈНА. (рођ. 1923)
1988 — Арнулфо Аријас, бивши председник Панаме. (рођ. 1901)
2002 — Кристен Нигард, норвешки научник. (рођ. 1926)

Празници и дани сећања

Види још

Референце

^ Милисавац, Живан, ур. (1984). Југословенски књижевни лексикон (2. изд.). Нови Сад: Матица српска. стр. 315.
^ Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. В-Ђ. Београд: Народна књига : Политика. стр. 114. ISBN 86-331-2112-3.
^ „ВЕЛМАР-ЈАНКОВИЋ Владимир”. snp.org.rs. Приступљено 28. 1. 2022.
^ Commire, Anne (1999). Women of World History. 1. Detroit: Gale. стр. 164. ISBN 978-0-7876-4080-4.
^ „Рајко Томаш”. anurs.org. Приступљено 2. 2. 2024.
^ „Antonio Banderas”. Biography.com (на језику: енглески). A&E Television Networks. Приступљено 7. 8. 2020.