Milenijum:	2. milenijum
Vjekovi:	19. vijek – 20. vijek – 21. vijek
Decenija:	1880-e  1890-e  1900-e  – 1910-e –  1920-e  1930-e  1940-e
Godine:	1909 1910 1911 – 1912 – 1913 1914 1915

1912.. po kalendarima

Gregorijanski	1912.. (MCMXII)
Ab urbe condita	2665.
Islamski	1330–1331.
Iranski	1290–1291.
Hebrejski	5672–5673.
Bizantski	7420–7421.
Koptski	1628–1629.
Hindu kalendari
• Vikram Samvat	1967–1968.
• Shaka Samvat	1834–1835.
• Kali Yuga	5013–5014.
Kineski
• Kontinualno	4548–4549.
• 60 godina	Yang Voda Miš (od kineske Ng.)
Holocenski kalendar	11912.
p • r • u
Podrobnije: Kalendarska era

Godina 1912 (MCMXII) bila je prijestupna godina koja počinje u ponedjeljak po gregorijanskom, odn. prijestupna godina koja počinje u nedjelju po 13 dana zaostajućem julijanskom kalendaru.

1912: 1 • 2 • 3 • 4 • 5 • 6 • 7 • 8 • 9 • 10 • 11 • 12 Rođenja • Smrti

• 1. 1. - U Nankingu proglašena Republika Kina, privremeni predsednik je Sun Jat-sen; na severu Kine vlast drži carski general Yuan Shikai.
• 1. 1. - Počela se primjenjivati Jezična naredba austrijskog ministra Bienertha od 26. 4. 1909. kojom je hrvatski jezik uveden u potpunosti kao službeni jezik u Dalmaciji.^[1]
• 1. 1. - U Švicarskoj na snagu je stupio civilni zakonik.
• 2. 1. - Ruski okupatori u Tabrizu pogubili osmoricu iranskih lidera.
• 4. 1. - Bivši liberalni predsednik Ekvadora Eloy Alfaro se vratio u zemlju i pokušao udar - gen. Leónidas Plaza ga je porazio i zarobio.
• 5. 1. (23. 12. 1911. po j.k.) - Premijera produkcije "Hamleta" Moskovskog umetničkog teatra, saradnja Konstantina Stanislavskog i Edward Gordon Craiga.
• 5 - 17. 1. - Praška (šesta) konferencija Ruske socijaldemokratske radničke partije: boljševička frakcija se otcepljuje i formira RSDRP(b) (od 1918. komunistička partija), ostaju menjševici.
• 6. 1. - Novi Meksiko je 47. država SAD.
• 6. 1. - Alfred Wegener predstavio u Frankfurt teoriju pomjeranja kontinenata (tektonika ploča je prihvaćena tek 1960-tih).
• 8. 1. - Italijansko-turski rat: Bitka u Zalivu Kunfuda u Crvenom moru je ubedljiva italijanska pobeda.
• 8. 1. - U Južnoafričkoj Uniji osnovan Afrički nacionalni kongres.

• 11. 1. - Francuski premijer Joseph Caillaux prinuđen na ostavku zbog tajnih pregovora sa Nemačkom (→ Agadirska kriza). Nasljediće ga Raymond Poincaré (do 1913, predsjednik 1913-20, premijer 1922-24. i 1926-29.).
• 12. 1. - U Velikoj Britaniji je podržavljena cjelokupna telefonija.
• 12. 1. - Izbori u Njemačkoj: socijaldemokrati, mada odavna dobivaju najviše glasova, prvi put imaju najviše mandata, 110 od 397 zastupnika.
• 15. i 18. 1. - Italijani zaustavljaju francuski brod Carthage, zatim i Manouba na putu za Tunis, jer su prevozili avion i misiju osmanskog Zelenog krsta - diplomatski incident.
• 17. 1. - Robert Falcon Scott sa ekspedicijom stigao na Južni pol gde otkriva da ga je pretekao Roald Amundsen.
• 20. 1. - Slavko Cuvaj od Ivanske je novi hrvatski ban, nakon što je car uvažio Tomašićevu ostavku.
• 23. 1. - U Hagu potpisana Međunarodna opijumska konvencija, prvi takav ugovor za kontrolu trgovine narkoticima.
• 26. 1. - Raspušten Hrvatski sabor, uhapšen Stjepan Radić.
• 28. 1. - Puštena u saobraćaj pruga Paraćin-Zaječar.
• 28. 1. - Ekvadorski katolički vojnici izvukli Eloya Alfara i nekoliko saradnika iz zatvora, linčovali ih i spalili njihova tela.
• 29. 1. (16. 1. po j.k.) - Prestolonaslednik Aleksandar povukao ostavku na mesto vrhovnog inspektora vojske, podnesenu posle otkrića tajne organizacije oficira.
• 31. 1. - Prvi put izvedena pesma It's a Long Way to Tipperary.
• januar - Počinje Albanski ustanak u Kosovskom vilajetu.
• januar - Pobuna u Kritskoj Državi, nakon što Venizelos nije hteo prihvatiti njene predstavnike u grčki parlament.

• 1. 2. - Banana republika: Manuel Bonilla je ponovo predsednik Hondurasa (do 1913), daje velikodušne koncesije za uzgajanje banana firmi Cuyamel Fruit Company Sama Zemurraya, koji mu je pomogao u građanskom ratu.
• 7. 2. - Zakon o radničkom osiguranju u Rumuniji.
• 8 - 11. 2. - Neuspešna misija britanskog sekretara za rat lorda Haldanea u Berlinu: u zamenu za prekid trke u pomorskom naoružanju, Nemci tražili britansku neutralnost u slučaju rata sa Francuskom.
• 9. 2. - Počinje jednomesečni bojkot tramvaja u francuskom Tunisu: neuspešno, ali važno za domaći nacionalizam.
• 10. 2. - Sáenz Peñin zakon uvodi univerzalno muško pravo glasa u Argentini (to se ne odnosi na znatan udeo stanovništva koji nisu državljani).
• 12. 2. - Završetak Xinhai revolucije: Udova carica Longyu potpisuje abdikaciju u ime maloletnog Pu Yia - kraj dinastije Qing i monarhije u Kini; car zadržava titulu, palatu i sluge (do isterivanja 1924).
• 13. 2. - Kineski predsednik Sun Yat-sen daje ostavku u korist generala Yuan Shikaia u skladu sa ranijim sporazumom, a radi jedinstva južne i severne Kine.
• februar - U berlinskom studiju Babelsberg se snima prvi film.
• 17. 2. - Umro austrougarski ministar vanjskih poslova Alois Lexa von Aehrenthal, nasljeđuje ga grof Leopold Berchtold (do 1915).

• 14. 2. - Arizona postaje 48. država SAD, čime je kompletiran glavni deo nacije.
• 20. 2. - Leon Biliński je novi austrougarski ministar finansija, umesto Buriána, istovremeno i guverner Bosne i Hercegovine (do 1915).
• 24. 2. - Italijansko-turski rat: Bejrutska bitka je iznenadni italijanski napad na bejrutsku luku; italijanski senat istog dana jednoglasno potvrdio proglašenje aneksije Tripolitanije i Kirenaike.
• 25. 2. - Umro Vilim IV, veliki vojvoda Luksemburga, nasljeđuje ga kćerka Marie-Adélaïde (do 1919).
• 27. 2. - Pod pritiskom generala Viktorije, kongres izabrao njegovog strica Eladia Victoriu za predsednika Dominikanske Republike (u novembru se povlači u korist nadbiskupa Nouela).
• 27. 2. - U Sijamu otkrivena oficirska zavera za ubistvo kralja Vajiravudha, usled njegove rasipne, apsolutističke vlasti i favorizovanja paramilitarnog Korpusa Divlji tigar (apsolutizam u Tajlandu je oboren 1932).

• 1. 3. - Emmeline Pankhurst i još 147 sifražetkinja uhapšeno u Londonu nakon što su razbijale prozore i izloge u centru Londona da privuku pažnju.
• 3. 3. - Meksički general Pascual Orozco se pobunio protiv vlade Madera - ima početne uspehe, ali vladine snage, na čelu sa Huertom su ga ubrzo porazili.
• 5. 3. - Anonimni donator, za koga se kasnije saznalo da je George Eastman, daje 2,5 miliona dolara za Massachusetts Institute of Technology, tj. ukupno 20 miliona do 1920, što vodi razvoju institucije.
• 6. 3. - Sastanak predstavnika Srba i mladoturaka u Skoplju - Srbi će glasati za "Jedinstvo i napredak" na aprilskim izborima u zamenu za poslanička mesta u sjeničkom i prištinskom sandžaku (ali izborno telo nije zainteresovano).
• 6. 3. - U SAD predstavljen čokoladni sendvič keks Oreo (kopija Hydrox-a).
• 7. 3. - Ugarski premijer Károly Khuen-Héderváry dao ostavku nakon duge opstrukcije u saboru.
• 7. 3. - Roald Amundsen stigao u Hobart, odakle je telegrafisao vest o osvajanju Južnog pola.

• 10. 3. - Yuan Shikai položio zakletvu za predsednika Kine (do 1916, nakratko se proglasio za cara 1915-16).
• 11 - 20. 3. - Veliki rudarski štrajk u nemačkom Ruhru.
• 13. 3. (29. 2. po j.k.) - Srpsko-bugarski politički savez protiv Turske, sklopljen pod ruskim uticajem, prvi je u nizu bilateralnih ugovora kojima nastaje Balkanski savez. U tajnom dodatku rečeno da će Makedonija (područje između Šare, Rodopa, Egeja i Ohridskog jezera) jugoistočno od linije Kriva Palanka-Ohrid pripasti Bugarskoj, a ostatak biti podnet ruskom caru na arbitraciju.
• 13. 3. - Počeo štrajk rudara na Leni u Rusiji.
• 13. 3. - Tang Shaoyi je prvi premijer Republike Kine, daje ostavku već u junu zbog Shikajevog načina vladavine.
• 14. 3. - Anarhista Antonio D’Alba pokušao da ubije italijanskog kralja Viktora Emanuela III.
• 24. 3. - Izbori u Grčkoj: Venizelosovi liberali zadržali većinu.
• ca. 29. 3. - Pomrli poslednji učesnici Scottove ekspedicije na Antarktiku (otkriveni sledećeg novembra).
• 30. 3. - Feski ugovor uspostavlja puni Francuski protektorat u Maroku (do 1956) Španci će u novembru dobiti severni deo zemlje - Španjolski Maroko. Sultan Abd al-Hafid abdicira i odlazi u Francusku a u zemlji ubrzo izbijaju nemiri.

• april - Prevremeni izbori u Otomanskom Carstvu.
• 4. 4. - Suspendiran hrvatski ustav, Slavko Cuvaj sutradan postavljen za komesara.
• 8. 4. - Štrajk rudara u Britaniji završen posle tri sedmice - garantovan je minimalac.
• 10. 4. - Titanic krenuo iz Southamptona, uveče je pokupio još putnika u Cherbourgu i sutradan iz Queenstowna u Irskoj.
• 11. 4. - Britanski premijer predstavio treći predlog zakona za irsku samoupravu - dolazi do krize, unionisti zahtevaju izuzeće Ulstera, ranije tokom godine su osnovali Ulsterske dobrovoljačke snage.
• 13. 4. - Osnovan Royal Flying Corps, ogranak britanske vojske, koji će s mornaričkim letačima formirati Royal Air Force 1918.
• 14. 4. - Izbori u Srbiji: radikali zadržavaju većinu, ali slabiju nego što su očekivali - sledeći izbori tek 1920. (lokalni i za Konstituantu Kraljevine SHS).

• 14 - 15. 4. - Na svome prvom putovanju, britanski prekooceanski putnički brod Titanic udario je u ledeni brijeg i potonuo je rano ujutru sljedećeg dana.
• 16. 4. - U Splitu osnovan anarhistički nogometni klub HRŠD Anarh (današnji RNK Split).
• 16. 4. - Harriet Quimby je prva žena koja je preletela La Manš.
• 17. 4. - Lenski masakr: ruska vojska ubila najmanje 150 štrajkača u rudniku zlata firme "Lenzoloto". Događaj izaziva talast protesta i štrajkova u Rusiji.
• 17. 4. - Pobuna u Fesu: marokanski askari se pobunili protiv Francuza i napali jevrejski i evropski deo grada - Francuzi guše pobunu dva dana kasnije pomoću artiljerije.
• 18. 4. - Italijanska flota ušla u Dardanele, bombarduje fortifikacije.
• 20. 4. - Prvo putovanje luksuznog putničkog broda SS France.
• 22. 4. - László Lukács novi ugarski premijer (do 1913).
• 25. 4. - Inauguracija obnovljenog Zvonika bazilike sv. Marka u Veneciji.
• 30. 4. - Carl Laemmle i dr. osnovali Universal Pictures.
• april - Gavrilo Dožić drugi put izabran za raško-prizrenskog mitropolita, ali Porta to opet ne potvrđuje - na traženje Srbije, jer je Dožić crnogorski kandidat.

• 3. 5. - Ahmed al-Hiba se proglasio za sultana u južnom Maroku.
• 5. 5. - Prvi broj ruskih boljševičkih novina "Pravda".
• 5. 5. - Dragutin Novak, prvi hrvatski pilot, pobjeđuje na aeromitingu u Grazu gdje doživljava pad.
• 5. 5. - Službeno otvoren stadion Maksimir, od tada više puta preuređivan.
• 8. 5. - Osnovana Famous Players Film Company Adolpha Zukora - udružuje se sa Laskyjevom firmom 1916, kasnije postaju Paramount Pictures.
• 12. 5. - Vojni sporazum Srbije i Bugarske.
• 14. 5. - Srpski ministar finansija Stojan Protić podnosi ostavku, smatra da vladu treba da formira Pašić.
• 14. 5. - Francuska policija likvidira znamenitu anarhističku Bonnotovu bandu.
• 14. 5. - Saved from the Titanic - prvi film o katastrofi tog broda, sa glumicom koja je zaista spašena sa "Titanika".
• 14. 5. - Tokom boravka u Nemačkoj umro danski kralj Frederik VIII, nasleđuje ga sin Kristijan X (do 1947).
• 14. 5. - Nemački Rajhstag odobrava novo uvećanje flote.
• maj? - Pancho Villa je uhapšen: u sukobu je s gen. Huertom koji ga je želeo streljati, što je sprečio predsednik Madero - u zatvoru je do decembra.
• 16. 5. - Bitka za Rodos se završava italijanskom okupacijom celog ostrva, kao i Dodekaneza (do 1947).
• 18. 5. - Porinuti američki bojni brod USS Texas i japanski bojni krstaš Kongō.
• 20. 5. - Nezavisna partija obojenih je započela pobunu crnaca na Kubi - ugušena sledećeg meseca uz pomoć američkih marinaca.

• 20. 5. - U Varšavi je osvećena pravoslavna katedrala Aleksandra Nevskog, sa 70 metara najviša građevina u gradu (Nemci je koriste u vreme okupacije 1915-18, srušena 1924-26).
• 21 - 25. 5. - Sastanak albanskih lidera u Juniku: primirje u krvnim osvetama, zakletva za zbacivanje Mladoturskog režima (prisutni su Hasan Priština, Isa Boljetinac, Bajram Curi, Nedžip Draga...).
• 22. 5. - István Tisza na čelu ugarskog sabora nakon tuče među poslanicima - socijalisti sutradan organizovali "Krvavocrveni četvrtak": generalni štrajk, neredi i intervencija policije i vojske uz ljudske žrtve.
• 23. 5. - Porinut nemački SS Imperator, nakratko najveći putnički brod.
• 24. 5. - Prvi javni boks meč u Srbiji, u dvorani beogradskog bioskopa "Kolarac".
• 25. 5. - U mestu Tyler, Texas, rulja spalila crnca koji je silovao i zaklao belkinju.
• 29. 5. - Bugarsko-grčki savez.
• 29. 5. - Vaclav Nižinski izazvao skandal u Parizu svojim baletom "Popodne jednog fauna".

• 2. 6. - Izbori u Belgiji: Katolička partija neočekivano povećala većinu, Charles de Broqueville ostaje premijer - u zemlji dolazi do protesta.
• 3. 6. - Meksički predsednik Madero povećava porez na izvučenu naftu, što kvari odnose sa SAD.
• 3. 6. - Prvi voz u Užicu, nakon završetka pruge iz Čačka.
• 5. 6. - Meksički predsednik Madero dao koncesiju Standard Oilu: deset godina oslobođenja od poreza i pravo na eksproprijaciju zemljišta^[2]
• 6. 6. - Erupcija novog vulkana Novarupta na Aljasci snage VEI-6.
• 7. 6. - Opozicioni poslanik pucao na predsednika ugarskog sabora Ištvana Tisu.
• 8. 6. - Neuspio atentat na hrvatskog komesara Cuvaja.
• 9/10. 6. - Ubistva sekirom u Villisca, Iowa: ubijena šestočlana porodica i dve gošće.
• 13. 6. - Osnovan Hrvatski nogometni savez.
• 13. 6. - U Moskvi otvoren Puškinov muzej, državni muzej lepih umetnosti.
• 15. 6. - U odsustvu opozicije usvojen vojni zakon u Ugarskoj.
• 16. 6. (3. 6. po j.k.) - Otvorena pruga uskog koloseka Čačak-Užice.
• 19. 6. - Crnogorski predsednik vlade Lazar Tomanović dao ostavku, nasleđuje ga divizijar Mitar Martinović.
• 19. 6. - Ruska Duma glasala za program izgradnje mornarice.
• 22. 6. - Završena republikanska nacionalna konvencija u Čikagu: konzervativci su uspeli ponovo nominovati predsednika Tafta, dok će se bivši predsednik Roosevelt kandidovati na čelu nove Progresivne partije.
• 24. 6. - Na Olimpijske igre u Stokholmu otišla prva olimpijska ekipa iz Srbije - atletičari Dušan Milošević i Dragutin Tomašević.
• 27. 6. - Novi nemački flotni zakon predviđa 41 bojni brod do 1920, tri više nego ranije. Tirpitz zagovara "teoriju rizika", da bi Britanci radije pustili Nemačku da postane svetska sila nego da rizikuju velike gubitke flote.
• 27. 6. - Pogibijom Evarista Estenoza okončana crnačka pobuna na Kubi - stradalo je najmanje 3.000 crnaca.

• 1. 7. (18. 6. po j.k.) - Umro Milovan Milovanović, srpski predsednik vlade i ministar ino. poslova; privremeno ga nasleđuje Marko Trifković.
• 2. 7. (19. 6. po j.k.) - Srpsko-bugarska vojna konvencija.
• 2. 7. - Završena demokratska nacionalna konvencija u Baltimoru: guverner New Jerseya Woodrow Wilson je izabran na 46. glasanju, nakon što je predsednik donjeg doma Champ Clark izgubio podršku zbog bliskosti sa mašinom Tammany Halla.
• 4. 7. - Olimpijske igre 1916. dodeljene Berlinu.
• 6. 7. - U Rusiji formirana Holmska gubernija: područje oko grada Chełma/Holma je izdvojeno iz ranijeg poljskog područja.
• 6 - 22. 7. - Olimpijske igre u Stokholmu (takmičenja traju od 5. 5.). Prvo učešće Srbije (sledeće 2008).
• 7. 7. - Harry Houdini, s okovanim nogama i rukama, oslobađa se iz zakucanog potopljenog sanduka u newyorškom East Riveru.
• 8. 7. - Portugal: monarhisti pod Henrique Mitchell de Paiva Couceirom napali Chaves ali poraženi.
• 8. 7. - Tajna rusko-japanska konvencija: razgraničenje zona u uticaja u Mandžuriji i Unutrašnjoj Mongoliji, po pekinškom meridijanu.
• 11. 7. (28. 6. po j.k.) - Na predlog ugarskog premijera Lasla Lukača, car Franjo Josif ukinuo srpsku narodno-crkvenu autonomiju u Hrvatskoj.
• 12. 7. - U Njujorku prikazan dugometražni film "Ljubavi kraljice Elizabete" sa Sarom Bernhardt.
• 17. 7. - Grčko ostrvo Ikarija se otcepilo od Turske (deo Grčke od novembra).
• 17. 7. - Vojni udar Spasilačkih oficira u Osmanskom carstvu protiv mladoturaka. Nakon pobune turske vojske u Makedoniji, veliki vezir Mehmed Said-paša dao ostavku, sledi Ahmet Muhtar-paša (do oktobra).
• 19. 7. - Albanski pobunjenici pristali na primirje sa osmanskom vladom.
• 24. 7. - U Londonu otvoren prvi međunarodni eugenički kongres.
• 28. 7. - Turska parlamentarna komisija stigla u Prištinu da ispita albanske žalbe.
• 28. 7. - Mol u mestu Binz na ostrvu Rügen popustio pod teretom 1.000 ljudi koji su čekali brod Kronprinz Wilhelm - 16 ljudi se udavilo što vodi osnivanju spasilačke organizacije DLRG.
• 29. 7. - Isa Boljetinac ulazio u Prištinu.
• 29. 7. - Nikaragvanski predsednik Adolfo Díaz Recinos smenio komandanta armije Luisa Menu - ovaj diže pobunu, pogrešno misleći da će dobiti podršku od SAD.
• 30. 7. - Isa Boljetinac ušao u Mitrovicu a Idris Sefer u Gnjilane.
• 30. 7. - Umro japanski car Mucuhito (Meiđi), nasleđuje ga sin Jošihito (Taišo, vl. do 1926).

• 1. 8. - Bomba u Kočanima ubila više desetina ljudi, Turci vrše represalije.
• 2. 8. - Sukob na crnogorskoj granici od Velike do Plava, Crnogorci zauzeli sve karaule i tri sela^[3].
• 4. 8. - Počinje Američka okupacija Nikaragve (do 1933), deo tzv. Banana ratova (1898 - 1934).
• 4. 8. - Raspušten osmanski parlament, na albanski zahtev.
• 7. 8. - Leteći balonom, Victor Franz Hess otkrio kosmičke zrake.
• 7. 8. - Mongolske snage zauzele grad Hovd, sedište mandžursko-kineskog ambana, čime je okončana kineska vlast u zemlji.
• 8. 8. - Predsednik Haitija Cincinnatus Leconte poginuo u jakoj eksploziji u Nacionalnoj palati. Nasleđuje ga gen. Tancrède Auguste (do 1913).
• 8. 8. - Početak tzv. Marconijevog skandala u Britaniji: nekoliko ministara se okoristilo insajderskom trgovinom u vezi Marconijeve kompanije.
• 9. 8. - Jak zemljotres kod Müreftea na Dardanelima, preko 200 mrtvih.
• 9. 8. - Albanski ustanak: pobunjenici predstavili 14 zahteva - biće prihvaćeni svi osim jednog.
• 13. 8. - Francuzi postavili Yusef ben Hassana za sultana Maroka, brata prethodnika.
• 12. 8. - Sporazum od tri tačke između Kineza i Tibetanaca: kineski garnizon će napustiti Tibet - faktička nezavisnost zemlje do 1950.
• 12. 8. - Mack Sennett formirao Keystone Studios.
• 14. 8. - Kosovski Albanci zauzeli Skoplje.
• 15. 8. - Peta promena na čelu Paragvaja ove godine: Eduardo Schaerer je novi predsednik (služi pun mandat do 1916).
• august - Bh. reis-ul-ulema Sulejman Šarac podnosi ostavku.
• 16. 8. - Napadnuta hrišćanska sela oko Berana (sukob Srba iz beranske nahije sa bašibozukom iz Rugova i Rožaja, u pobunu se umešale i crnogorske pogranične čete).
• 18. 8. - Osmanska vlada daje neka prava Albancima.
• 18. 8. - Ahmed al-Hiba ušao u Marakeš.
• 20. 8. - Sastanak Ise Boljetinca sa Ibrahim-pašom u Solunu - kraj pobune na Kosovu.
• 23. 8. - Masakr Srba u Sjenici - raspaljeno javno mnenje u Srbiji.
• 24. 8. - Aljaska postaje Teritorija umesto Distrikta.
• 25. 8. - U Pekingu osnovana partija Kuomintang, na čelu je Sun Yat-sen a glavni organizator u predizbornoj kampanji Song Jiaoren.
• 28. 8. - Polazak katastrofalne Brusilovljeve ekspedicije istraživanja Severoistočnog puta (već sledećeg meseca se zaglavili u ledu).
• 29. 8. - Konferencija srpskih stranaka iz Ugarske i Hrvatske u Novom Sadu - za obustavljanje "raspri" i borbu za vraćanje narodno-crkvene autonomije^[4].
• avgust - Okršaj na crnogorsko-turskoj granici kod Mojkovca, srušeno nekoliko karaula.

• 1. 9. - Leónidas Plaza je ponovo predsednik Ekvadora (do 1916).
• 4. 9. - Kraj Albanskog ustanka - osmanska vlada odlučila ispuniti pobunjeničke zahteve, među kojima je i stvaranje Albanskog vilajeta (raniji Kosovski, Skadarski, Bitoljski i Janjinski).
• 6. 9. - Bitka kod Sidi Bou Othmana: puk. Charles Mangin potukao marokanskog pobunjenika Ahmeda al-Hibu - Francuzi zatim zauzimaju Marakeš (9.) i južni Maroko. Thami El Glaoui će biti paša Marakeša do smrti 1956.
• 6. 9. - Roland Garros leti iznad Tunisa na 5.610 m.

• 8. 9. - Eddie Hasha izgubio kontrolu nad motociklom u Newarku, ubio sebe, šest gledalaca i drugog trkača - kraj trka na daščanim pistama.
• 9. 9. - Srpski predsednik vlade Marko Trifković daje ostavku, preuzima Nikola Pašić (do 1918).
• 9. 9. - Masovne demonstracije u Grčkoj i drugim mestima povodom položaja Grka u Turskoj.
• 10. 9. - Bomba u Dojranu, 20-45 poginulih.
• 13. 9. - Sahrana cara Meijija, gen. Nogi Maresuke izvršava sepuku.
• 15. 9. - Veliki mitropolijski zbor u Novom Sadu - osuda ukidanja crkvene autonomije.

• 19. 9. (6. 9. po j.k.) - Balkanski saveznici predaju notu Carigradu kojom zahtevaju autonomiju za Makedoniju, Staru Srbiju, Epir i Albaniju pod zaštitom Velikih sila.
• 20. 9. - Temistoklis Sofulis se iskrcao na Samosu, turske trupe kapitulirale i otišle.
• 21. 9. - Harry Houdini izvodi eskapističku tačku sa "kineskom ćelijom za vodenu torturu".
• 23. 9. - Turska mobilizacija evropskih divizija.
• 27. 9. (14. 9. po j.k.) - U Lucernu sklopljen srpsko-crnogorski savez.
• 28. 9. - Sporazum srpskog i bugarskog generalštaba: glavni srpski napori će biti u Makedoniji a bugarski u Trakiji.
• 28. 9. - Protestanti Severne Irske završili potpisivanje Ulsterskog zavjeta i Deklaracije protiv predložene samouprave za Irsku.
• 30. 9. (17. 9. po j.k.) - Srbija, Bugarska, Crna Gora i Grčka objavile mobilizaciju. Prema zvaničnim podacima, u Staroj Srbiji i Makedoniji 1906-1912. ubijeno je 436 Srba^[5].

• 1. 10. - Opšta mobilizacija u Turskoj.
• 4. 10. - Bitka na brdu Coyotepe: pobunjeni nikaragvanski gen. Benjamín Zeledón poražen i stradao u okršaju sa Amerikancima.
• 5. 10. - Kralj Petar otvorio vanredno zasedanje Skupštine
• 8. 10. (25. 9. po j.k.) - Prvi balkanski rat: Crna Gora objavila rat Osmanskom Carstvu nakon višetjedne napetosti izmedu država Balkanskog saveza i Carstva; ostale su je članice saveza slijedile deset dana poslije.
• 8. 10. - Rusko-austrougarska nota izjavljuje da se neće dozvoliti promene granica, od Porte se traže reforme u Makedoniji.

• 11. 10. - Crnogorci u Bijelom Polju.
• 13. 10. - Osnovana Domowina, organizacija Lužičkih Srba.
• 14. 10. - Napadnuti srpski položaji kod Ristovca i bugarski kod Plovdiva.
• 14. 10. - Kritski delegati primljeni u grčku skupštinu.
• 14. 10. - Duševni bolesnik upucao bivšeg predsednika i sadašnjeg kandidata Theodora Roosevelta - spasao ga presavijeni tekst govora i metalna futrola za naočare.
• 15 - 19. 10. - Borbe kod Merdara i Vasiljevačkih karaula na srpsko-turskoj granici, koje su sa Albancima i turskim trupama započeli četnici Vojislava Tankosića.^[6]
• 15. 10. - Crnogorci uzeli Tuze.
• oktobar - Ruski cesarević Aleksej doživeo ozbiljnu krizu usled hemofilije, naizgled ju je rešio Grigorij Rasputin.
• oktobar - Kubistička, i orfička, izložba Salon de la Section d'Or. Sintetički kubizam sledi ove godine analitičkom.
• 16. 10. - Crnogorci uzeli Berane. Bugarski avion izbacio bombe na žel. stanicu Karaagač kod Jedrena.
• 17. 10. (4. 10. po j.k.) - Srbija i Bugarska objavile rat Turskoj.
• 17. 10. - Kruppovi inženjeri Benno Strauss i Eduard Maurer patentirali austenitski nerđajući čelik.
• 17. 10. - Osnovana Osječka ljevaonica željeza i tvornica strojeva d.d. (inž. Vjekoslav Pilpel uz saradnju Hrvatske zemaljske banke).
• 18. 10. - Ugovorom iz Ouchy-ja završen Italijansko-turski rat - Italija dobija današnju Libiju, predviđen povratak Dodekaneskih ostrva Turskoj, što nije ispunjeno (→ Italijanska Egejska Ostrva).
• 18. 10. - Grčka objavila rat Turskoj.
• 18. 10. - Saveznici prelaze granicu.
• 20. 10. (7. 10. po j.k.) - Srbi zauzeli Podujevo (obrazovan prvi srez na novoj teritoriji - Labski), Bujanovac, Krivu Palanku (K. P. bez borbe). Grci zauzimaju Tenedos.
• 21. 10. - Crnogorci zauzimaju Plav i Gusinje.
• 21-27. 10. - Borbe na Lemnosu, čije zauzeće blokira izlaz iz Dardanela.
• 22. 10. - Treća srpska armija Božidara Jankovića zauzela Prištinu i istorijsko Kosovo.
• 22. 10. - Na jugu Brazila počinje Rat Contestado (do 1916) između naseljenika i zemljoposednika, sa religijskim prizvucima.
• 22 - 23. 10. - Bitka kod Sarandapora: Grci porazili Turke na glavnom položaju u Tesaliji - cilj im je Solun.
• 23. 10. - Srbi ušli bez borbe u Novi Pazar. Crnogorci odbili napad na Čakoru.
• 23 - 24. 10. - Kumanovska bitka: odlučujuća srpska pobeda, zauzeto Kumanovo. Načelnik Generalštaba Radomir Putnik unapređen u vojvodu, prvi sa tim činom.
• 24. 10. - Sjenica se predala srpskoj vojsci, dodir sa crnogorskom vojskom. Bugari zauzeli Kočane.
• 24. 10. - Lozengradska bitka: Bugari zauzeli Lozengrad (Kirk-Kilis), Turci u neredu napuštaju liniju Jedrene Kirk-Kilis (ne i samo Jedrene).
• 24. 10. - Okršaj srpske vojske sa Albancima kod Ferizovića/Uroševca.
• 26. 10. (13. 10. po j.k.) - Srbi ušli bez borbe u Skoplje. takođe i u Mitrovicu. Bugarska Rilska divizija usmerena prema Serezu i Solunu, umesto prema zapadnoj Makedoniji, a jedna srpska divizija prema Trakiji.
• 27. 10. - Srbijanci uzeli Prijepolje a Bugari Štip.

• 28. 10. - Počinje Opsada Skadra (do aprila). Srbijanci i Crnogorci u Pljevljima. Srpska vojska zauzela Veles.
• 28. 10. - Čarkom kod Kolibi Karagača na trakijskom frontu počinje Bitka kod Lileburgasa, najveća u Evropi između Franko-pruskog i Prvog svetskog rata.
• 29. 10. - Srpska vojska u Velesu.
• 30. 10. - Ruski veliki knez Mihail Aleksandrovič se u Beču, u srpskoj crkvi sv. Save, oženio sa Natalijom Brasovom, pučankom i raspuštenicom - reakcija njegovog brata, cara Nikolaja, biće oštra.
• 30. 10. - Bugari zauzeli Nevrokop/Goce Delčev.
• 30. 10. - 12. 11. - Prevoz srpske Druge armije (Timočka i Dunavska divizija, 47.275 ljudi i 72 artiljerijske cevi) prema Jedrenu, gde će držati zapadni sektor.
• 31. 10. - Crnogorci generala Vukotića u Peći, Srbijanci u Prizrenu.

• 31. 10. - Bugari zauzeli Dimotiku a Grci zauzeli Imbros i Tasos i potopili ratni brod Fetik Bouled u solunskoj luci.
• 31. 10. - Drugi nespjeli atentat na hrvatskog komesara Cuvaja.
• oktobar - U časopisu The All-Story prvi put objavljena priča sa Tarzanom.

• 1. 11. - Grci zauzeli Samotraku.
• 1 - 2. 11. - Bitka kod Jenidže (Janice): Grci porazili Turke u Makedoniji, otvoren put ka Solunu, na istok.

• 2. 11. - Turci poraženi kod Lüleburgaza, povlače se do Čataldže, samo 30 km od Carigrada.
• 2. 11. - Kralj Petar u Skoplju.
• 3. 11. - Mongolsko-ruski sporazum: Rusija će pomagati mongolsku autonomiju u zamenu za ekonomske povlastice.
• 4. 11. (22. 10. po j.k.) - Srpska vojska zauzela Đakovicu nakon okršaja sa Albancima (Bajram Curi i Rizam-beg); uveče došle i crnogorske trupe. Grci zauzeli Psaru i Prevezu.
• 4. 11. - Ruski poslanik u Sofiji izveštava da su povučeni prigovori za bugarsko zauzeće Jedrena.
• 5. 11. - Woodrow Wilson pobeđuje na američkim predsedničkim izborima, prvi demokrata od 1892. (435 elektora), slede bivši predsednik, progresivac, Theodore Roosevelt (88 elektora) i sadašnji, republikanac, William Howard Taft (osam elektora).
• 5. 11. - Bugari zauzimaju Seres i Dramu.
• 5/6. 11. - Turci porazili Grke kod Klidiona u Makedoniji.
• 3 - 6. 11. - Prilepska bitka: Srbi zauzeli Prilep, boj kod Alinaca.
• 6. 11. - Bugari zauzeli isturenu poziciju Papas Tepe kod Jedrena.
• 7. 11. - Grci zauzeli Tenedos.
• 8. 11. - Solun se predao Grcima s garnizonom od 26 hiljada vojnika, bivši sultan Abdulhamid otišao na nemačkom vojnom brodu. Bugari dolaze sutradan.
• 9. 11. - Opsada Jedrena: mesto je okruženo.
• 10. 11. - Velike manifestacije u Splitu i Šibeniku u korist balkanskih saveznika - obe dobijaju antiaustrijski karakter, biti će smjenjeni gradonačelnici Vinko Katalinić (i općinska uprava) te Ivo Krstelj.
• 12. 11. - Turci traže primirje od Bugarske, car Ferdinand se protivi.
• 12. 11. - Anarhista Manuel Pardiñas ubio španskog premijera Joséa Canalejasa.
• 12. 11. - Objavljeno otkriće fosila "Piltdaunskog čoveka", koji će biti razotkriven 1953.
• 15. 11. - Otvoren četvrti saziv Državne dume Ruskog carstva: znatno manje oktobrista i socijal-demokrata nego ranije.
• 16 - 19. 11. - Bitoljska bitka, srpska pobeda i zauzeće grada Bitolja. Ostaci turske vojske se sklanjaju u Albaniju. Kraj turske vlasti u Makedoniji.
• 17 - 18. 11. - Prva bitka kod Čataldže: Turci zaustavili bugarsko napredovanje, ovi moraju odustati od osvajanja Carigrada. Obe strane pogađa isrpljenost, kolera i slabo snabdevanje.
• 18. 11. - Srpska i crnogorska vojska zauzele Lješ u Albaniji (srpska vojska izbila na more). Skadar je ovim odsečen od Albanije.
• 18. 11. - Međunarodna flota iskrcala vojnike u Carigrad za zaštitu reda i hrišćanskog stanovništva.
• novembar - Austrougarska preduzima vojne mere u BiH i Galiciji zbog srpskog ulaska u Albaniju.
• 20. 11. - Grci u Florini.
• 21. 11. - Grci se iskrcali na Mitileni, borbe traju do 22.12..
• 21. 11. - Bugarski torpedni čamci oštetili ispred Varne tursku laku krstaricu Hamidiye - najveći uspeh bugarske mornarice u istoriji.
• 22. 11. - Srpska vojska zauzela Ohrid, dva dana kasnije Strugu.
• 22. i 23. 11. - Slabi turski izleti na Čataldži odbijeni - pat pozicija.
• 22. i 23. 11. - Razmena nota između Edwarda Greya i Paula Cambona: u slučaju pretnje treće sile, vlade Britanije i Francuske će razmotriti zajedničku akciju.
• 24. 11. - Austrougarski konzul Oskar Prochaska prinuđen napustiti Prizren jer je okupljao Albance za borbu protiv Srbije; narednog meseca iskonstruisana afera da su ga Srbi navodno kastrirali^[7].
• 24. 11. - Narodni zbor u Zadru (Srbi i Hrvati), Druga zadarska rezolucija pozdravlja balkanske saveznike, osuđuje austrijski policijski sustav.
• 24 - 26. 11. - Međunarodni socijalistički kongres u Baselu protiv rata.
• 25. 11. - Bez borbe zauzeta Kroja.
• 25. 11. - Grci okružuju Janjinu s tri strane, osim severa. U Čataldži počinju tursko-bugarski pregovori.
• 26. 11.- Bugarska vojska u egejskoj luci Dedeagač (neregularne snage od 19. 11.).
• 27. 11. - Francuska i Španija potpisale ugovor o podeli Maroka na dva protektorata plus međunarodna zona oko Tangera.
• 27. 11. - Bitka kod Merhamlija (dan. Peplos u Grčkoj): Bugari zarobili 9.600 Turaka.
• 27. 11. - Grčko iskrcavanje na Hios - borbe do 3. januara.
• 28. 11. - Proglašenje nezavisnosti Albanije od Osmanskog Carstva u Valoni, prvi šef države i vlade je Ismail Qemali.
• 28. 11. - Srpska vojska istog dana ulazi bez otpora u Drač i Tiranu.
• 29. 11. - Srpska vojska u Elbasanu, osnovan Drački Okrug.
• novembar/decembar - Razoružavanje Albanaca u Albaniji i na Kosmetu izaziva nekoliko sukoba. (→ Iseljavanje Albanaca sa Kosova)

• 1. 12. - Gandi počeo nositi tradicionalnu indijsku odeću.
• 3. 12. - Na Čataldži potpisano primirje između Turske i Bugarske, što se odnosi i na Srbiju i Crnu Goru (borbe nastavljene u februaru). Grčka nastavlja rat jer želi Janjinu. Od evropske Turske je ostala Trakija iza Čataldže i Galipolj, kao i tri opkoljena grada, Jedrene, Janjina i Skadar (i ostaci turskih trupa u južnoj Albaniji).
• 3. 12. - Grčka mornarica granatirala i blokirala Valonu (izolovana albanska privremena vlada).

• 5. 12. - SMS Viribus Unitis ušao u službu.
• 6. 12. - Ludwig Borchardt otkrio Nefertitinu bistu u Amarni (javno izložena 1924).
• 8. 12. - Nemačko ratno veće od 8. decembra 1912.: razgovor o međunarodnoj situaciji (jačanje Srbije, savez Britanije sa Francuskom i Rusijom) i predstojećem ratu - bolje da rat sa Rusijom izbije što ranije, pre modernizacije njihove železnice. Mornarica misli da prvo treba dovršiti gradnju podmorničke baze u Helgolandu i proširivanje Kilskog kanala (otvoren 23. juna 1914.).
• 8. 12. - Produžen Trojni savez Nemačke, Austrougarske i Italije.
• 10. 12. - Turska pešadija napustila Tripoli (dovršena predaja teritorije Italijanima).
• 10. 12. - Mobilizacija u Austro-Ugarskoj.
• 12. 12. - Conrad von Hötzendorf ponovo na čelu austrougarske armije, pre tri dana za ministra rata je postavljen Alexander von Krobatin - obojica su pripadnici "ratne stranke", Austro-Ugarska je alarmirana izlaskom Srba na Jadran u Albaniji.
• 12. 12. - Umro Luitpold, bavarski princ regent, nasleđuje ga sin Ludwig, koji će 1913-18. biti poslednji bavarski kralj Ludwig III.
• decembar - Počinju prvi parlamentarni izbori u Republici Kini, pobeđuje nacionalistički Kuomintang.
• 16. 12. - Počela Balkanska mirovna konferencija u Londonu (tj. 24. jer su se Turci protivili prisustvu Grčke, koja nije deo primirja). Glavna pitanja su Jedrene i ostrva Samotraka, Imbros, Lemnos i Tenedos.
• 16. 12. - Bitka kod Ellija: neuspešan turski pokušaj proboja grčke blokade Dardanela, i opet dva dana kasnije.
• 17. 12. - Počinje londonska konferencija ambasadora velikih sila za nadzor balkanskog mirovnog procesa. Konferencija de fakto priznala Albaniju.
• 18. 12. - Turci iz Skadra privremeno odbacili srpske snage od sela Dajči (turski guverner Skadra ne poštuje primirje).
• 18. 12. - Roland Garros preleteo Mediteran, od Tunisa do Trapanija na Siciliji (i još dve etape do Rima 23.).
• 20. 12. - Grci zauzeli Koricu (Korču) u Albaniji, što alarmira AU i Italiju. Ambasadori priznali nezavisnu Albaniju, ubrzo odlučuju da će ona uključivati i Drač (kojeg drže Srbi).
• 22. 12. - Komesar Cuvaj poslat na dopust, uprava Hrvatske povjerena dr. Dragutinu Unkelhäuseru.
• 23. 12. - Vicekralj Indije, Lord Harding, povređen od bombe koja je bačena na njega.
• 23. 12. - Švedska, Danska i Norveška se sporazumeli o neutralnosti u vojnim konfliktima.
• 24. 12. - Osnovana Vazduhoplovna komanda srpske vojske u Nišu (danas Dan vazduhoplovstva i PVO Vojske Srbije).
• 24. 12. - Mongolsko-tibetanski sporazum: uzajamno priznanje nezavisnosti, zaštita budističke vere i zajednička odbrana^[8].
• 24. 12. - Nemačka firma Merck prijavila patent za metilendioksimetamfetamin (danas poznat kao ekstazi).
• 25. 12. - Odlazeći američki predsednik Taft u poseti Panami, u jednoj ulici eksplodirao dinamit 15 minuta nakon njegovog prolaska.
• 25. 12. - Pancho Villa pobegao iz zatvora, sklonio se u SAD.
• prosinac - Počinje izlaziti katolički dnevnik "Riječke novine", koji se zalaže za narodno jedinstvo Hrvata, Slovenaca i Srba.

• U BiH ukinut civilni adlatus, vladom neposredno upravlja zemaljski poglavar (vojni zapovjednik).
• Georges Braque izmislio Papier collé, tip kolaža.
• Marcel Duchamp: Nu descendant un escalier n° 2.
• Završena Gaudíjeva Casa Milà u Barceloni.*
• Nauka i tehnika:
  • Kazimir Funk identifikovao vitamine.
  • Izmišljena Skovilova skala za merenje ljutine hrane.
  • Vilfrid Vojnič otkrio po njemu nazvani rukopis.
  • Anton Köllisch sintetisao MDMA, poznatije kao "ekstasi".
  • Istekao Dieselov patent na njegov motor, napravljene prve dizel lokomotive.
  • Fritz Klatte otkrio polivinil acetat.
  • Milutin Milanković započinje rad na matematičkom opisu klime, u Beogradu je 5. 4. objavio rad "Prilog teoriji matematske klime".

• Autohrom (Sarajevo i Konjic slikao Auguste Léon za arhiv Alberta Kahna):

• 
  Pijaca u Sarajevu
• 
• 
  Konjic
• 
  Prčanj

Glavni članak: :Kategorija:Rođeni 1912.

• 1. 1. - Kim Philby, špijun († 1988)
• 4. 1. - Vojislav Đurić, teoretičar i istoričar književnosti, akademik († 2006)
• 15. 1. - Michel Debré, premijer Francuske († 1996)
• 17. 1. - Vojislav Đurić, istoričar književnosti, akademik († 2006)
• 26. 1. - Ivan Rukavina, general armije JNA († 1992)
• 27. 1. - Milorad Panić Surep, književnik († 1968)
• 28. 1. - Jackson Pollock, američki slikar († 1956.)
• 2. 2. - Metodije Muždeka, episkop timočki († 1977)
• 6. 2. - Eva Braun, Hitlerova partnerka († 1945)
• 7. 2. - Šime Balen, učesnik NOB, društveno-politički radnik († 2004)
• 14. 2. - Tibor Sekelj, književnik, svetski putnik († 1988)
• 15. 2. - Voja Leković, učesnik NOB, društveno-politički radnik († 1997)
• 27. 2. - Lawrence Durrell, britanski književnik, diplomata († 1990)
• 28. 2. - Clara Petacci, Mussolinijeva ljubavnica († 1945)
• 2. 3. - Vinko Nikolić, hrvatski emigrantski pisac († 1997)
• 8. 3. - Vladimir Bakarić, pravnik, političar, narodni heroj († 1983)
• 16. 3. - Pat Nixon, Prva dama SAD († 1993)
• 19. 3. - Adolf Galland, vazdušni as II sv. rata († 1996)
• 20. 3. - Andreja Preger, pijanista, muzički pedagog, beogradski profesor
• 22. 3. - Karl Malden, glumac srpskog porekla († 2009)
• 23. 3. - Wernher von Braun, američki izumitelj njemačkog porijekla († 1977.)
• 24. 3. - Đorđe Karaklajić, kompozitor i dirigent († 1986)
• 24. 3. - Jakov Blažević, političar, narodni heroj († 1996)
• 24. 3. - Marko Peričin Kamenjar, general-pukovnik JNA († 1982)
• 27. 3. - James Callaghan, britanski premijer († 2005)
• 28. 3. - Marina Raskova, pilot, heroj SSSR († 1943)
• 29. 3. - Hanna Reitsch, nemačka avijatičarka († 1979)

• 5. 4. - John Le Mesurier, glumac († 1983)
• 7. 4. - Harry Hay, američki gej aktivista
• 8. 4. - Sonja Henie, klizačica († 1969)
• 8. 4. - Milinko Kušić, narodni heroj († 1943)
• 15. 4. - Kim Il-Sung, komunistički vođa Sjeverne Koreje († 1994.)
• 19. 4. - Glenn T. Seaborg, hemičar, fizičar, nobelovac († 1999)
• 27. 4. - Boris Kidrič, revolucionar i političar († 1953)
• 1. 5. - Otto Kretschmer, nemački komandant podmornice, admiral flote († 1998)
• 2. 5. - Branko Bon, arhitekt († 2001)
• 2. 5. - Axel Springer, novinar i izdavač († 1985)
• 3. 5. - Virgil Fox, američki orguljaš
• 5. 5. - Prvoslav Pivo Karamatijević, slikar († 1963)
• 9. 5. - Đuro Strugar, narodni heroj († 1941)
• 11. 5. - Sergej Mašera, oficir ratne mornarice († 1941)
• 17. 5. - Archibald Cox, specijalni tužilac u aferi Watergate († 2004)
• 18. 5. - Perry Como, pevač († 2001)
• 18. 5. - Walter Sisulu, aktivista protiv apartheida († 2003)
• 26. 5. - János Kádár, mađarski političar († 1989)
• 26. 5. - Balint Vujkov, hrvatski književnik († 1987)
• 30. 5. - Hugh Griffith, glumac († 1980)
• 3. 6. - Jovan Velimirović, episkop šabački († 1989)
• 18. 6. - Marija Bernadeta Banja, redovnica, mučenica i blaženica († 1941)
• 23. 6. - Alan Turing, britanski matematičar, kriptograf, i teoretičar računarstva († 1954.)

• 3. 7. - Jure Francetić, komandant Crne legije († 1942)
• 6. 7. - Heinrich Harrer, alpinista i istraživač († 2006)
• 11. 7. - Savo Drljević, general-pukovnik JNA († 1994)
• 12. 7. - Petar Stambolić, političar, narodni heroj († 2007)
• 14. 7. - Woody Guthrie, muzičar († 1967)
• 21. 7. - Dinko Štambak, hrvatski književnik († 1989.)
• 31. 7. - Milton Friedman, ekonomista-nobelovac († 2006)
• 1. 8. - Boro Vukmirović, narodni heroj († 1943)
• 3. 8. - Svetozar Vukmanović Tempo, političar, narodni heroj († 2000)
• 4. 8. - Raoul Wallenberg, humanista († 1947?)
• 4. 8. - Saša Božović, učesnica NOB, lekarka, književnica († 1995)
• 9. 8. - Bojan Adamič, kompozitor († 1995)
• 23. 8. - Jara Ribnikar, književnica, publicista, prevodilac († 2007)
• 23. 8. - Gene Kelly, američki filmski glumac († 1996.)
• 25. 8. - Erich Honecker, istočnonemački lider († 1994)
• 5. 9. - John Cage, američki kompozitor, pionir aleatorike i elektroakustike († 1992)
• 6. 9. - Mitra Mitrović, učesnica NOB, društveno-politička radnica († 2001)
• 12. 9. - Jovanka Radaković, narodni heroj († 1941)
• 18. 9. - Josip Mažar Šoša, narodni heroj († 1944)
• 22. 9. - Herbert Mataré, suotkrivač tranzistora († 2011)
• 29. 9. - Michelangelo Antonioni, filmski režiser († 2007)

• 17. 10. - Albino Luciani, papa Ivan Pavao I. († 1978.)
• 18. 10. - Philibert Tsiranana, prvi predsednik Madagaskara († 1978)
• 21. 10. - Boško Vrebalov, narodni heroj († 1943)
• 21. 10. - Georg Solti, dirigent († 1997)
• 26. 10. - Sima Janićijević, glumac († 1996)
• 26. 10. - Don Siegel, filmski režiser († 1991)
• 31. 10. - Čedomir Minderović, književnik († 1966)
• 3. 11. - Alfredo Stroessner, paragvajski diktator († 2006)
• 12. 11. - Branko Gašparević, ljotićevac († 1945)
• 14. 12. - Barbara Hutton, naslednica Woolworthovog bogatstva († 1979)
• 15. 11. - Branko Belan, hrvatski filmski redatelj i književnik († 1986.)
• 15. 11. - Ivana Lang, skladateljica, pijanistica, pedagoginja († 1982)
• 16. 11. - Moma Marković, učesnik NOB, društveno-politički radnik († 1992)
• 20. 11. - Otto von Habsburg, glava kuće Habsburg († 2011)
• 11. 12. - Carlo Ponti, filmski producent († 2007)
• 22. 12. - Lady Bird Johnson, Prva dama SAD († 2007)
• 28. 12. - Vukica Mitrović, narodni heroj († 1941)
• 29. 12. - Frane Franić, splitsko-makarski nadbiskup i metropolit († 2007)

Glavni članak: :Kategorija:Umrli 1912.

• 14. 1. - Sava Hilandarac, svetogorski monah (* 1837)
• 10. 2. - Joseph Lister, pionir antiseptične hirurgije (* 1827)
• 16. 2. - Nikolaj Japanski, pravoslavni svetac (* 1836)
• 17. 2. - Alois Lexa von Aehrenthal, austrougarski političar (* 1854)
• 21. 2. - Osborne Reynolds, fizičar (* 1842)
• 25. 2. - Vilim IV, veliki vojvoda Luksemburga (* 1852)
• 17. 3. - Petko Ilić, četnički vojvoda (* 1886)
• 21. 3. - Omilj Glišić, četnički vojvoda (* 1892)
• 29. 3. - Robert Falcon Scott, istraživač Antarktika (* 1868)
• 30. 3. - Karl May, njemački književnik (* 1842.)
• 30. 3. - Osman Đikić, književnik i publicista (* 1879)
• 14. 4. - Bogoboj Rucović, srpski glumac (* 1869)
• 15. 4. - 1.517 žrtava sa Titanica, među kojima:
  • Thomas Andrews, brodograditelj (* 1873)
  • Edward John Smith, kapetan (* 1850)
  • John Jacob Astor IV, biznismen (* 1864)
  • Benjamin Guggenheim, biznismen (* 1865)
  • Isidor Straus, biznismen (* 1845) i supruga Ida (* 1849)
• 20. 4. - Bram Stoker, irski književnik (* 1847.)
• 20. 4. - Vatroslav Kolander, skladatelj i orguljaš (* 1848)
• 29. 4. - Subh-i-Azal, verski vođa azalijskog babizma (* 1831)
• 4. 5. - Nettie Stevens, genetičarka (* 1861)
• 4. 5. - Pere Tošev, aktivista VMRO (* 1865)
• 14. 5. - August Strindberg, švedski književnik (* 1849)
• 14. 5. - Frederik VIII, kralj Danske (* 1843)
• 19. 5. - Bolesław Prus, poljski književnik (* 1847.)
• 21. 5. - Natko Nodilo, političar, povjesničar, publicist (* 1834)
• 24. 5. - Atanasije Jungić, srpski nacionalni radnik (* 1858)
• 28. 5. - Paul-Émile Lecoq de Boisbaudran, hemičar (* 1838)
• 30. 5. - Wilbur Wright, pionir aviacije i graditelj aviona (* 1867.)
• 10. 6. - Anton Aškerc, slovenski pjesnik (* 1856)
• 12. 6. - Frédéric Passy, francuski humanist (* 1822.)
• 18. 6. - Milovan Milovanović, predsednik srpske vlade (* 1863)
• 25. 6. - Lawrence Alma-Tadema, slikar (* 1836)

• 1. 7. - Harriet Quimby, američka avijatičarka (* 1875)
• 15. 7. - Francisco Lázaro, portugalski maratonac (* 1891)
• 17. 7. - Henri Poincaré, matematičar (* 1854)
• 27. 7. - Vladimir Ljotić, srpski političar i diplomata (* 1846)
• 30. 7. - Mutsuhito, car Meiji, vladar Japana (* 1852)
• 7. 8. - François-Alphonse Forel, pionir limnologije (* 1841)
• 13. 8. - Jules Massenet, kompozitor (* 1842)
• 20. 8. - William Booth, osnivač Armije spasa (* 1829)
• 26. 8. - Mijo Vjenceslav Batinić, pisac (* 1846.)
• 21. 10. - Jovan Grković Gapon, četnički vojvoda (* 1879)
• 23. 10. - Aleksandar Glišić, srpski potpukovnik (* 1873)
• 24. 10. - Doksim Mihailović, četnički vojvoda (* 1883)
• 7. 11. - Spasa Garda, četnički vojvoda (* 1880)
• 10. 11. - Louis Cyr, kanadski snagator (* 1863)
• 12. 11. - José Canalejas, premijer Španije (* 1854)
• 26. 11. - Joakim III Veličanstveni, vaseljenski patrijarh (* 1834)
• 2. 12. - Dimitrije Ružić, glumac, reditelj (* 1841)
• 9. 12. - Carl Justi, njemački filozof i povjesničar umjetnosti (* 1832.)
• 12. 12. - Luitpold, princ regent Bavarske (* 1821)
• 18. 12. - Borko Paštrović, četnički vojvoda (* 1875)
• Adam Mandrović, hrvartski glumac (* 1839)

• Richard C. Hall (2000). The Balkan Wars, 1912-1913: Prelude to the First World War. Routledge. ISBN 978-0-415-22947-0. 
• Stanoje Stanojević, Narodna enciklopedija tom III, II izdanje, str. 698-710

• Fizika: Gustaf Dalén (pronalazak automatskih regulatora za upotrebu zajedno s gasnim akumulatorima za osvetljenje svetionika i bova)
• Kemija: za napredak organske hemije - Victor Grignard (otkriće tzv. Grignardovog reagensa) i Paul Sabatier (metod hidrogenizovanja organskih jedinjenja u prisustvu sprašenih metala)
• Fiziologija i medicina: Alexis Carrel (vaskularno zašivanje i transplantacija krvnih sudova i organa)
• Književnost: Gerhart Hauptmann (plodna, raznolika, izuzetna produkcija u domenu dramske umetnosti)
• Mir: Elihu Root (rad na približavanju nacija putem arbitraže i saradnje)

• Prvi balkanski rat
• Srpska okupacija Albanije