Godina 1947 (MCMXLVII) bila je redovna godina koja počinje u srijedu.

• decembar 1946 - mart 1947 - Veoma hladna zima i nestašica hrane u Evropi^[1].
• 1. 1. - Saveznička okupacija Njemačke: američka i britanska zona su udružene u Bizonu, ili Bizoniju - jezgra Zapadne Njemačke.
• 1. 1. - Britanska Nigerija dobila ograničenu autonomiju.
• 1. 1. - National Coal Board preuzima nacionalizovanu proizvodnju uglja u Britaniji (zamenjena korporacijom 1987, nakon čega su ostaci industrije privatizovani). Rudnici su ove zime "zaleđeni", tako da je nestašica energije i hrane.
• 1. 1. - Na snazi je Zakon o kanadskom državljanstvu, kojim je ono odvojeno od britanskog.
• 3. 1. - Otvaranje 80. Kongresa SAD - prvi put se prenosi preko televizije, kao i Trumanovo Obraćanje o stanju nacije tri dana kasnije.
• 4. 1. - Prvo izdanje njemačkog časopisa Der Spiegel.
• 5. 1. - Prvi derbi Crvena Zvezda - Partizan.
• 6. 1. - Radikalski političar Miloš Trifunović i još sedmorica osuđeni zbog "davanja informacija američkoj ambasadi" - Trifunović na osam godina, trojica na smrt - Milutin Stefanović, prevodilac ambasade SAD, major Željko Šušin i novinar Jovanović (Eric Pridonoff, ekonomski analitičar ambasade organizovao doušničku mrežu^[2]).
• 6. 1. - Kineski građanski rat: završava se Marshallova misija, neuspešni pokušaj gen. Georgea Marshalla da posreduje između komunista i nacionalista u Kini.
• 8. 1. - Najniža temperatura u Beogradu je -24,5 stepeni; od 13. decembra do 11. januara samo pet dana nisu bili ledeni. Sledeći ledeni talasi: 21. januar - 2. februar i 15 - 21. februar.
  • Najhladnija zima stoleća oko Severnog mora, mnoge reke su zaleđene. Saobraćaj je zaustavljen i na Savi i Dunavu.

• 10. 1. - Rezolucija Vijeća sigurnosti UN 16: priznato ustanovljenje Slobodnog Teritorija Trsta.
• 12. 1. - Četvorica visokih dužnosnika NDH osuđena na smrt u Zagrebu: Blaž Lorković, Božidar Cerovski, Zdenko Blažeković, Ivan Kirin.
• 12. 1. - Mandatna Palestina: pripadnik Lehija uveo kamion sa eksplozivom u britansku policijsku stanicu u Haifi - 4 mrtvih, valjda prvi napad kamionom-bombom. Kasnije ove godine Lehi podmeće bombe i šalje pisma-bombe u Britaniji.
• 15. 1. - U Los Angelesu pronađeno unakaženo telo Elisabet Short, kasnije prozvane Black Dahlia.
• 16. 1. - Vincent Auriol postaje prvi predsednik Francuske Četvrte republike (do 1954, a Četvrta republika traje do 1958).
• januar - Na tajnom sastanku britanskog kabineta odlučeno da se razvije nuklearno naoružanje (prvi uspešan test 1952).
• januar - Italijanski premijer Alcide De Gasperi u poseti SAD, dobija zajam 100 miliona dolara.
• 17. 1. - Ustavotvorna skupština NR Srbije donela Ustav NR Srbije.
• 19. 1. - Izbori u Poljskoj, Demokratski blok (komunisti, socijalisti i dr.) zvanično dobija 80 % glasova, na osnovu čega preuzimaju vlast krajem meseca.
• 20. 1. - Uredbom Vlade FNRJ osnovana četiri pomorska poduzeća. U Rijeci osnovani Jadrolinija i Jugoslovenska pomorska agencija - Jugoagent (od 1972 Jadroagent), u Splitu Jadroplov.
• 19. 1. - Grčki brod "Himara" udario u greben blizu Eubeje - stradalo je oko 400 ljudi.
• 21. 1. - George C. Marshall je novi državni sekretar SAD (do 1949), nakon Jamesa F. Byrnesa (većinu posla obavlja podsekretar Robert A. Lovett).
• 21. 1. - Na suđenju u Sisku četvoro osuđeno na smrt - američkom državljaninu Ivanu Pintaru kazna je izmenjena.
• 22. 1. - Paul Ramadier je francuski premijer nakon kratkog Blumovog perioda - komunisti ponovo u vladi.
• 22. 1. - Losangeleska KTLA prva je komercijalna TV stanica u SAD zapadno od Misisipija, osma u toj zemlji.
• 25. 1. - U kancelariji engleskog komandanta u Napulju ubijen jugoslovenski konzul Vicko Glumčić i ranjen ataše Josip Engel,^[3] od strane četnika. (NY Times)
• 26. 1. - KLM-ov DC-3 pao pri poletanju iz Kopenhagena - 22 mrtvih, među kojima i švedski princ.
• 27. 1. - U Londonu postignut sporazum Aung San – Attlee o nezavisnosti Burme (ostvareno nakon nepunih godinu dana).
• 31. 1. - Nota FNRJ optužuje Vatikan za pomaganje ratnim zločincima u bekstvu. (NYT)

• 1. 2. - Padovi još dva DC-3: kod Lisabona sa 15-16 mrtvih i na Islandu sa 25.
• 2. 2. - Osnovano Oblasno narodno pozorište u Zaječaru, danas Pozorište "Zoran Radmilović".
• 3. 2. - U Jukonu izmereno -63 °C, najniža temperatura u Severnoj Americi.
• 5. 2. - Komunista Bolesław Bierut postaje predsednik Poljske (do smrti 1956), premijer je socijalista Józef Cyrankiewicz (1947-52. i 1954-70). Vicepremijer, bivši predsednik vlade u izgnanstvu Stanisław Mikołajczyk daje ostavku, najesen beži iz zemlje.
• 5. 2. - Zemljotres kod Prizrena.
• 5 - 13. 2. - Proces protiv visokih nemačkih komandanata u Jugoslaviji. Alexander Löhr je streljan 26-og.
• 6. 2. - Trojica šefova Jehovinih svjedoka u Zagrebu osuđeni na smrt, 11 na zatvor. (NYT, smrtne kazne izmenjene u zatvor)
• 8. 2. - Požar u plesnoj dvorani Karlslust u britanskoj zoni Berlina, stradalo je preko 80 ljudi.
• 10. 2. - Pariški mirovni ugovor između Saveznika i nekih gubitnika:
  • Italija predala veći deo Istre Jugoslaviji, gradove Rijeka i Zadar, kao i otoke Cres, Lošinj, Lastovo i Palagruža. Ustanovljen Slobodni Teritorij Trsta sa dve zone. Istarski egzodus Talijana. Italija gubi i Libiju i Somaliju, Dodekaneze i koncesiju u Tjencinu, nekoliko sela dato Francuskoj, priznata nezavisnost Albanije.
  • Finska: granice od 1. januara 1941, plus potvrđen gubitak Petsama (1944).
  • Mađarska: granice od pre 1938, plus gubitak tri sela kod Bratislave.
  • Rumunija: potvrđen povratak Severne Transilvanije i gubitak južne Dobrudže, Besarabije i severne Bukovine.
  • Bugarska: granice od 1. januara 1941, tj. ostaje joj južna Dobrudža.
  • Ratne reparacije: FNRJ određeno 125 miliona dolara od Italije, 70 od Mađarske i 25 od Bugarske.
• 10. 2. - U Puli ubijen britanski brigadir De Winton, počinilac je žena iz komiteta odlazećih Italijana.

• 12. 2. - Christian Dior predstavlja The "New Look" u ženskoj modi.
• 12. 2. - Panglonški sporazum između prelazne burmanske vlade i predstavnika naroda Kaćin, Ćin i Šan o jedinstvu Burme sa autonomijom graničnih područja (Dan saveza u današnjem Mjanmaru).
• 12. 2. - Sihote-alinski meteorit: na ruskom dalekom istoku je pao veliki metalni meteor, pronađeno je 23 tone ostataka.
• februar - Svici sa Mrtvog mora: beduini su prošle jeseni i zime pronašli sedam svitaka.
• 16. 2. - Šestorica nemačkih generala osuđeni na smrt u FNRJ.
• 17. 2. - Hladni rat: Glas Amerike emituje program u SSSR.
• 20. 2. - Britanski premijer Attlee objavljuje da će Britanska Indija dobiti punu samoupravu najkasnije do 30. juna 1948, a sudbina Kneževskih država će biti odlučena nakon preciziranja datuma.
• 20. 2. - U sklopu projekta Hermes američka vojska raketom V-2 šalje voćne mušice kao prve životinje u svemir.
• 21. 2. - Protestna nota vlade FNRJ Kontrolnom savetu za Austriju o pograničnim incidentima na jugoslovensko-austrijskoj granici.
• 21. 2. - Edwin Land u Njujorku predstavio prvu instant ("Polaroid") kameru.
• 22. 2. - Note FNRJ optužuju Austriju za prebacivanje bandi i naseljavanje Nemaca u Korušku.
• 23. 2. - Osnovana Međunarodna organizacija za standardizaciju (ISO).
• 23. 2. - Lucky Luciano pritvoren na Kubi pod pritiskom iz SAD i ubrzo vraćen u Italiju, gde provodi ostatak života.
• 23. 2. - New York Times izveštava da je pretučen opozicioni političar Dragoljub Jovanović.
• 24. 2. - Argentinski predsednik Juan Perón dao povelju radničkih prava.
• 25. 2. - Savezničko kontrolno veće i formalno ukida nemačku državu Pruska. Njena bivša provincija Brandenburg, zapadno od Odre, postaje država u sovjetskoj zoni itd.
• 25. 2. - Austrijska himna Land der Berge, Land am Strome dobila je stihove Paule Preradović.
• 25. 2. - Železnička nesreća na liniji Hachikō u Japanu: u iskliznuću prepunih drvenih vagona stradalo je 184 ljudi.
• 28. 2. - Incident 228 (ili Masakr 228) na Tajvanu - pobuna lokalnog stanovništva zbog ponašanja Kuomintangovih vlasti. Ugušena je po cenu 18 - 28.000 mrtvih.
• februar - Dva zajednička sovjetsko-jugoslovenska preduzeća: JUSTA, za avio-saobraćaj i JUSPAD, za rečni parobrodski saobraćaj)
• februar, krajem - Završava se američka operacija Highjump, na Antarktiku je osnovana baza Little America IV (tema dokumentarca The Secret Land, nagrađenog oskarom 1949). U sledećoj sezoni su započete operacije Windmill i Ronneova operacija.
• februar-mart - U FNRJ je u dva navrata smanjivana porcija hleba. (NYT 7. 3.)

• 1. 3. - Sa sutrašnjim datumom počinje izlaziti "Riječki list", od 1954. "Novi list".
• 1. 3. - Međunarodni monetarni fond započinje finansijske operacije - prvi zajam je dat Francuskoj, u maju.
• 1. 3. - Lehi i Irgun izvode niz napada protiv britanskih meta u Palestini, u napadu na oficirski klub u Jerusalimu ubijeno 12 Britanaca - sutradan je uvedeno ratno stanje (do 17-og).
• 1. 3. - Chiang Kai-shek preuzima premijersku poziciju od svog šuraka T. V. Soonga (do aprila).
• 2. 3. - U indijskoj provinciji Pandžab je pala unionistička vlada, kontrolu preuzima lokalni britanski guverner. Dolazi do međuverskih nereda.
• 3. 3. - Maršal Nikolaj Bulganjin je ministar oružanih snaga SSSR nakon Staljina (do 1949).
• 4. 3. - Sastanak Politbiroa CK KPJ sa rukovodstvom CK KP Srbije - Blagoje Nešković kritikovan zbog rezervisanosti prema petogodišnjem planu i "oportunizma u ostvarivanju otkupa" (smanjivanje količina).
• 4. 3. - Ugovor iz Dankerka između V. Britanije i Francuske - savez u slučaju nemačkog napada (u stvari se misli na SSSR).

• 7. 3. - Američki eksperimenti sa raketom V-2: snimljena je prva panorama iz svemira.
• 7. 3. - Počinje Paragvajski građanski rat protiv koloradoske vlade gen. Moríniga - uspeva se održati, uz Perónovu pomoć, pobuna je ugušena do avgusta (dogodine je ipak prinuđen na odlazak u Argentinu). Istakao se Alfredo Stroessner, kasniji dugogodišnji diktator.
• 8. 3. - Ukazom Predsedništva Prezidijuma Narodne skupštine FNRJ oduzeto državljanstvo i konfiskovana celokupna imovina kralja Petra II Karađorđevića (poništeno 2015.).
• 9. 3. - Jugoslavija preko SAD traži pomoć u žitu.
• 10. 3. - Otopljenje nakon jake zime dovodi do velike poplave na Temzi, velike padavine 16-og izazivaju i pucanje ustava u Istočnoj Angliji.
• 10. 3. - 24. 4. - Četvrti sastanak Veća inostranih ministara četiri sile u Moskvi - američki državni sekretar George Marshall zaključio da Sovjeti odugovlače, odlučuje se za pomoć Evropi^[4].
• 12. 3. - Trumanova doktrina: američki predsjednik Truman iznosi politiku pred Kongresom SAD: podržati slobodne narode koji su odupiru potčinjavanju od strane oružanih manjina ili spoljnih pritisaka. Konkretno, vojno-ekonomska pomoć vredna 400 miliona dolara Grčkoj i Turskoj protiv komunističkog nadiranja (odgovarajući zakon potpisan 22. 5., SAD tako preuzimaju finansijski teret sa Britanije).
• 13. 3. - U Crnoj Gori ubijen zelenaški odmetnik Krsto Popović.
• 13. 3. - 19. dodjela Oscara: najbolji film je The Best Years of Our Lives, ukupno sedam nagrada.
• 15. 3. - Međuverski sukobi u Pendžabu, Britanska Indija.
• mart - Odobrena prodaja još 15 britanskih mlaznih motora Rolls-Royce Nene Sovjetskom Savezu, uz odredbu da neće biti korišćeni u vojne svrhe - prerađeno u Klimov VK-1, ugrađen u MiG-15.
• mart - Hooverov ekonomski izveštaj, nakon obilaska Evrope, naročito Nemačke, po nalogu predsednika Trumana: Nemačka se ne može svesti na "pastoralnu državu", kako zagovara Morgenthauov plan.
• 17. 3. - Austrijanci napali slovenačku paradu u Eisenkappelu. (NYT)
• 18. 3. - Diplomatski odnosi Italije i FNRJ.
• 18. 3. - Bremenska ledena katastrofa: ledohod je porušio sve mostove.
• 19. 3. - Kineski građanski rat: nacionalisti su uspeli zauzeti komunističko sedište Yan'an, ali samo na nekoliko dana.
• 20. 3. - U Solunu ubijen bivši grčki ministar iz redova KP, Giannis Zevgos.
• 20. 3. - SAD odbija Titovu molbu za žito, smatra da je drugima potrebnije. (NYT)
• 21. 3. - Nakon smrti braće Collyer u njujorškom Harlemu u njihovoj kući je otkriveno preko 100 tona raznih predmeta i otpada koje su nakupili tokom godina.
• 21. 3. - Predsednik Truman potpisao Izvršno naređenje 9835: od federalnih službenika se očekuje zakletva na vernost, kako bi se iskorenio komunistički uticaj.
• 22. 3. - Poslednje izbeglice iz Pule stižu u Veneciju, grad je napustio i biskup Radossi. (NYT) Rim izveštava da je grad napustilo 28.000 ljudi.
• 24. 3. - Lord Mountbatten postaje poslednji vicekralj Indije. U zemlji su neredi, odlučuje da se ne čeka 30. jun 1948, već da zemlja što pre dobije nezavisnost.
• 25. 3. - Eksplozija u rudniku uglja kod Centralia, Illinois - 111 mrtvih.
• 25. 3. - U Bataviji/Džakarti potpisan sporazum iz Linggadjatija: priznaje se vlast Republike Indonezije na Javi i Sumatri, radiće se na stvaranju federativne Indonezije, u uniji sa Holandijom - različita tumačenja vode novim sukobima.
• 25. 3. - UNRRA-in brod SS St. Lawrence Victory naleteo na minu kod Dubrovnika pa nasukan na Korčuli i odvučen u Split.
• 27. 3. - SAD će poslati 50.000 tona krompira u FNRJ. (NYT)
• 28. 3. - Ekspoze ministra unutrašnjih poslova Rankovića Narodnoj skupštini: zapadni saveznici prikrivaju ratne zločince.
• 28. 3. - Poljski general Karol Świerczewski ubijen u zasedi ukrajinskih pobunjenika.
• 29. 3. - Malgaški ustanak na Madagaskaru protiv francuske vlasti - ugušeno do 1949, procene žrtava se kreću od 11.000 do 89.000.
• 29. 3. - Savezna skupština usvaja novi budžet (povećan je vojni budžet, finansira se petogodišnji plan), četvorica opozicionara denuncirana zbog kritike raspodele. (NYT)
• 29. 3. - Italija traži od Londona evakuaciju četničkih trupa. (NYT)
• 30. 3. - Sedmorica Makedonaca osuđena na smrt zbog navodne zavere za otcepljenje te republike. (NYT)
• 31. 3. - U iranskom Mahabadu obešeni lideri, prošle godine ugušene, kurdske Mahabadske republike.
• proleće - Sovjetska glad 1946-47., izazvana nerodnom prošlom godinom, dostiže vrhunac; procene broja žrtava se kreću od nekoliko stotina hiljada do dva miliona.

• 1. 4. - Dobrovoljnim omladinskim radom počela izgradnja pruge Šamac-Sarajevo.
• 1. 4. - Osnovan Jugoslovenski aerotransport (JAT).
• 1. 4. - Umro grčki kralj Đorđe II, nasleđuje ga brat Pavle (do 1964).
• 4. 4. - Osnovana je Organizacija međunarodne civilne avijacije (ICAO).
• 5. 4. - Vicekralj Mountbatten razgovara sa muslimanskim liderom Ali Jinnom - ovaj ostaje uporan da treba stvoriti Pakistan.
• 5. 4. - Američko prisustvo na severoistoku Kine, operacija Beleaguer: petorica američkih marinaca je poginulo kod Hsin Hoa kada su komunisti napali skladište oružja.
• 6. 4. - U Njujorku su dodeljene prve nagrade Tony za pozorišna ostvarenja.
• 7. 4. - U Damasku osnovana Arapska partija Baas ("preporod", "uskrsnuće"), spajanjem dve ranije organizacije. Ogranci partije će narednih godina biti osnovani u Iraku, Jordanu, Jemenu i dr.
• 7. 4. - Incident u Bousbiru, četvrti za prostituciju u Kazablanci: senegalski strelci su iz osvete za kolegu pucali u Marokance, stradalo ih je 100-180.
• 8. 4. - Friedrich Hayek i liberalni mislioci osnivaju Mont Pelerinsko društvo.
• 9. 4. - Glazier–Higgins–Woodward tornadi u Teksasu, Oklahomi i Kanzasu odnose 181 život.
• 10. 4. - Tangerski govor: sultan Mohamed V traži nezavisan i jedinstven Maroko (do 1956. postoje francuski i španski protektorat i međunarodna zona Tanger).
• 11. 4. - Prikazan Chaplinov film Monsieur Verdoux - u SAD je loše primljen, Chaplinov imidž je okrnjen parnicama i optužbama da je komunista.
• 13. 4. - Grad New York je predao zemlju uz East River za sedište UN.
• 15. 4. - Jackie Robinson zaigrao za Brooklyn Dodgers-e: prvi crnac u modernom Major League Baseball-u.

• april - Blagoje Nešković, čelnik srpske vlade i partije, kritikuje pokrajinski komitet Vojvodine u vezi otkupa, na isti način na koji je i sam kritikovan 4. marta.
• april - Albanska delegacija na čelu s Nako Spiruom u Beogradu: traže veću pomoć i novi ekonomski sporazum, ali FNRJ prethodno traži koordinaciju ekonomskih planova - Albanci odbijaju.
• april - U New Yorku osnovana fotografska kooperativa Magnum Photos.
• april - avgust - Zadarska grupa: nekoliko studenata sa beogradske akademije slika u Zadru.
• 16. 4. - Katastrofa u Teksas Sitiju: eksplozija 2.300 tona amonijevog nitrata izaziva smrt 581 osobe.
• 17. 4. - Britanski parobrod Sir Harvey Adamson nestao pored južne Burme sa 269 osoba.
• 18. 4. - Obešen monsinjor Jozef Tiso, lider ratne Slovačke.
• 18. 4. - Britanci pokušavaju da detonacijom 6.700 tona eksploziva unište nemačko ostrvo Helgoland.
• 19. 4. - Molotov podržava jugoslovenski zahtev južne Koruške i 150 miliona dolara od Austrije, predstavnici ostale tri sile se protive; FNRJ takođe traži autonomiju za gradišćanske Hrvate (NYT 18, 20. 4.)
• 19. 4. - Osuđeno 13 četnika. (NYT) U Sarajevu (?), među kojima Jezdimir Dangić.
• 20. 4. - Umro danski kralj Kristijan X, nasleđuje ga sin Frederik IX (do 1972).
• 21. 4. - Shannon, usputna stanica transatlantskog avionskog saobraćaja, postaje prvi duty-free aerodrom.
• 22. 4. - Fiume Train Blast Kills 23 (NYT)
• 24. 4. - 21. 5. - Prvo posleratno zasedanje Svetog arhijerejskog sinoda SPC. Odlučeno da se osnuje Eparhija šumadijska.
• 25. 4. - Počeo štrajk u Renaultovoj fabrici, dan nakon što je vlada smanjila porciju hleba sa 300 na 250g dnevno. Lideri štrajka su trockisti i anarhisti, talas štrajkova se širi zbog loših ekonomskih uslova.
• 25. 4. - Izbori u Japanu: najviše glasova za socijaliste, čiji će lider Tetsu Katayama biti premijer manje od godinu dana.
• 28. 4. - Narodna skupština usvojila prvi Petogodišnji plan (Zakon o petogodišnjem planu razvitka narodne privrede FNRJ u godinama 1947 – 1951) sa određenim ciljevima proizvodnje (ubrzana industrijalizacija i centralna akumulacija). Jedini sa primedbama Dragoljub Jovanović, lider predratnih Zemljoradnika.
• 28. 4. - Akcija "Visla": usled aktivnosti Ukrajinske ustaničke armije, poljske vlasti pribegavaju prinudnom preseljavanju ukrajinske manjine sa jugoistoka zemlje.
• 28. 4. - Ekspedicija Kon-Tiki: Thor Heyerdahl sa ekipom kreće iz Perua - za 100 dana će preći 6.980 km do atola Raroia u arhipelagu Tuamotu.
• 29. 4. - Premijerno prikazana Slavica, prvi posleratni film jugoslavenske kinematografije.

• 1. 5. - Prvomajska parada sa 200.000 učesnika u Beogradu. (NYT)
• 1. 5. - Masakr kod Portella della Ginestre: Banda Salvatore Giuliano-a (ili u nju infiltrirani mafiozi) ubila 11 učesnika prvomajske parade kod mesta Portella Della Ginestra na Siciliji. U Italiji dolazi do političke krize (sutradan tuča u parlamentu).
• 1. 5. - Anastasio Somoza García odstupa posle 10 godina s čela Nikaragve - naslednik Leonardo Argüello Barreto se pokazao neposlušnim pa je oboren već 26-og (Somoza nastavlja da drži zemlju neformalno i formalno do ubistva 1956).
• maj, početkom - William Randolph Hearst i Marion Davies poslednji put napuštaju La Cuesta Encantadu, tj. Hearstov zamak, čija gradnja staje nakon 28 godina.
• 3. 5. - Stupio na snagu Ustav Japana - car Japana ima čisto ceremonijalnu ulogu, odbacuje se pravo na rat.
• 4. 5. - Bekstvo iz zatvora u Akri: Irgunovi ljudi su upali u zatvor i oslobodili 27 svojih kolega i pripadnika Lehija (Britanci će u julu obesiti trojicu irgunista).
• 4. 5. - Prikazan film Black Narcissus.
• 5. 5. - Majske krize: francuski premijer Ramadier, pod američkim pritiskom, isključio komuniste iz vlade, formalno jer su glasali protiv njegove platne politike - vicepremijer Maurice Thorez i četvorica ministara. To je kraj posleratnog tripartizma i početak Treće sile.
• 13. 5. - Kineski građanski rat: komunisti na čelu sa Lin Biaom započeli letnju ofanzivu na severoistoku zemlje - do početka jula zauzimaju 42 grada i povezuju baze na severu i jugu; nacionalisti izgubili 82.000 vojnika.
• 15. 5. - Osnovan Specijalni komitet UN o Palestini (UNSCOP) radi davanja preporuka o budućnosti teritorije (među 11 članova je i Vladimir Simić iz FNRJ). Arapski visoki komitet bojkotuje ovo telo, ali pojedinci razgovaraju.
• 17. 5. - Dragoljub Jovanović uhapšen pod optužbom za "špijunažu" (u oktobru osuđen na devet godina zatvora).
• 22. 5. - Hladni rat - Trumanova doktrina: dodeljeno 400 miliona dolara pomoći za borbu protiv komunizma u Grčkoj i Turskoj.
• 23. 5. - Istraživačka komisija UN optužila Jugoslaviju, Albaniju i Bugarsku za mešanje u Grčki građanski rat.
• 25. 5. - Povodom 55. rođendana predsednika Tita nošeno je 12 štafeta, po njemu je nazvana ulica Kralja Milana u Beogradu.
• 26. 5. - Ukinuta smrtna kazna u Sovjetskom Savezu (vraćena 1950).
• 29 - 30. 5. - Četiri avionske nesreće, tri u SAD, jedna na Islandu. Potonjeg datuma kod Port Deposit, Maryland pao je Douglas C-54 Skymaster sa 53 osobe, do tada najgora nesreća u SAD.
• 30. 5. - Otvoren Vojvođanski muzej u Novom Sadu.
• 31. 5. - Majske krize: komunisti su izbačeni iz vlade u Italiji, pod američkim pritiskom.
• 31. 5. - Ferenc Nagy, mađarski premijer iz Sitnoposedničke partije, daje ostavku pod komunističkim pritiskom. Nasleđuje ga poslušniji Lajos Dinnyés iz iste partije (do 1948), a stvarnu vlast ima njegov zamenik Mátyás Rákosi (→ taktika salame).
• maj - Glavna burmanska partija, Antifašistički savez narodne slobode, prihvatio nacrt ustava; njen lider Aung San tvrdi da je za uzor imao ustav Jugoslavije i SSSR.

• 3. 6. - Vicekralj Mountbatten izneo predlog podele Indije. Premijer Attlee je u Londonu izneo plan prenosa vlasti u zemlji.

• 5. 6. - Američki državni sekretar George Marshall drži govor na Univerzitetu Harvard u kome izlaže Plan obnove Evrope ("Maršalov plan", deluje od aprila 1948).
• 5. 6. - Lider Bugarskog zemljodelskog saveza Nikola Petkov uhapšen u Parlamentu, sa još 26 opozicionih poslanika (obešen 23. 9., partija je zabranjena u avgustu).
• 7. 6. - Akcija 10. 4.: prva ustaška grupa, Božidara Kavrana, ulazi u FNRJ, postaće žrtve Udbine Operacije Gvardijan. Istog dana u Zagrebu je završeno suđenje na kome su sedmorica osuđeni na smrt, među kojima Slavko Kvaternik i Siegfried Kasche.
• 7. 6. - Rumunski premijer Groza u poseti Jugoslaviji.
• ca. 7. 6. - Britanci premeštaju 12.000 četnika iz Italije u Nemačku, javlja New York Times.
• 9. 6. - U Parizu je osnovan Musée National d'Art Moderne, u Palati Tokio, a od 1977. u Centru Pompidou.
• 11. 6. - Kineski građanski rat: komunisti započinju devetomesečnu kampanju za zauzeće Sipinga u severoistočnoj provinciji Ćilin.
• 11. 6. - Muslimanski nizam pretežno hinduističke Države Hajderabad, najveće od kneževskih država u Indiji, izjavljuje da neće učestvovati u Konstituanti ni Indije ni Pakistana - Indija zauzima sledeće godine.
• 13. 6. - Putnički DC-4 udario u planinu u Zapadnoj Virdžiniji - 50 mrtvih.
• ca. 13. 6. - FNRJ optužuje Grčku za avionski napad na karaulu, poginuo komandir. (NYT)
• 16. 6. - Francuske vlasti u Saaru uvode saarsku marku - već u novembru je zamenjuje franak.
• jun - Demobilizacija poljskih jedinica u britanskim oružanim snagama - 114.000 ih ostaje u Britaniji.
• 18. 6. - Epilog Iranske krize: Mustafa Barzani je sa jedinicom pešmergi prešao u SSSR. Prethodnih dana su naneli gubitke iranskoj vojsci, na putu iz Iraka, gde su se sklonili proletos (Barzani se vraća u Irak 1958).
• ca. 19. 6. - Jugoslovenski komunisti pretukli tršćanskog biskupa Santina. (NYT)
• 22. 6. - Proradio je Beogradski trolejbus.
• 23. 6. - Prevazilaženjem predsedničkog veta u SAD donet Taft–Hartleyev zakon, kojim se nadgledaju sindikalne aktivnosti.

• 24. 6. - Kenneth Arnold opazio NLO-a u državi Vašington, SAD - o tome se prvi put široko izveštavalo i prvi put upotrebljen izraz "leteći tanjir".
• 25. 6. - U Srbiji osnovan Republički zavod za zaštitu spomenika kulture.

• 25. 6. - U Holandiji objavljen Dnevnik Anne Frank - do 2019. preveden na preko 70 jezika.
• 26. 6. - Grčka se obratila Savetu Bezbednosti UN zbog kršenja mira od strane Jugoslavije, Bugarske i Albanije (izveštaj Anketne komisije UN nepovoljan za Jugoslaviju).
• 28. 6. - Austrija optužuje Jugoslovene za ubistvo dvojice policajaca kod Schlossberga u Štajerskoj.
• 29. 6. - Truman je prvi predsednik koji se obraća Nacionalnoj asocijaciji za unapređenje obojenih ljudi - u govoru prenošenom preko radija ističe potrebu za okončanjem diskriminacije.
• 30. 6. - UNRRA okončava aktivnost.

• 2. 7. - Konferencija evropske Velike trojke se razišla jer SSSR odbija Maršalov plan, a V. Britanija i Francuska izjavljuju da će ga razmotriti bez obzira na SSSR.
• 3. 7. - Indonežanska nacionalna revolucija: levičar Amir Sjarifuddin Harahap postaje premijer (pola godine kasnije mora dati ostavku, zatim je upleten u pobunu i pogubljen).
• 4 - 6. 7. - Hollisterski neredi: okupljanje velikog broja motociklista u Hollister, California je praćeno izgredima i senzacionalizovano u štampi - inspiracija za imidž odmetničkih bajkera.
• 7. 7. - Izveštaj Johna Cabota, otpravnika poslova u beogradskoj ambasadi - nesporazumi Jugoslavije sa Sovjetima neminovni (prolazi nezapaženo).
• 7. 7. - Čehoslovačka vlada izjavljuje da je zainteresovana za Maršalov plan - ali menjaju mišljenje nakon sastanka sa Staljinom dva dana kasnije.
• 8. 7. - Počeo proces protiv sedmorice "špijuna-obaveštajaca" u Beogradu - američka Služba za registrovanje grobova kontaktirala sa ostacima četnika radi sakupljanja informacija, za šta im je dala malu količinu oružja (vojnik Walter Florek), službenik ambasade SAD Borivoje Pantelić osuđen na smrt^[5].
• 8. 7. - U Nirnbergu počinje tzv. Talačko suđenje, ili "Jugoistočni slučaj", jer se sudi nemačkim generalima za uzimanja talaca i streljanja na Balkanu (traje do februara 1948).

• 8. 7. - Roswellski incident: objavljeno da je kod Roswella (odn. Corone, New Mexico) pronađen "leteći disk" a sutradan su ostaci opisani kao delovi meteo balona - teorije zavere kreću krajem '70-tih (verovatno se radilo o balonu iz Projekta Mogul).
• 12. 7. - Komitet evropske ekonomske saradnje: pariska konferencija 16 evropskih zemalja razmatra do septembra prioritete za obnovu i pomoć u administraciji Maršalovog plana, istočne zemlje (među kojima i FNRJ) odbijaju, ili od Sovjeta prinuđene da odbiju.
• 13 - 14. 7. - II kongres zemaljskog AFŽ u Sarajevu, donijeta Rezolucija o pokretu muslimanki za skidanje zara, koju sljedećeg mjeseca podržava i ulema.
• 14. 7. - Tămădăuska afera, ili nameštaljka: rumunska komunistička sigurnosna služba uhapsila nekoliko političara iz Nacionalne zemljoradničke stranke, koji su mislili da će odleteti iz zemlje - partija je zabranjena do kraja meseca, lideri su zatvoreni.
• 15. 7. - U Zagrebu, Čehoslovačka pobedila Jugoslaviju u zonskom finalu Davis Cupa 4:0; poslednji meč nije odigran jer su gledaoci napravili nerede, uvređeni češkom zamenom povređenog tenisera.
• 15. 7. - Britanska funta je konvertibilna za dolar, što je traženo iz SAD kao uslov za zajam iz 1946 - suspendovano 20. avgusta zbog odliva rezervi. Inače, ove godine su srebrni britanski novčići zamenjeni kuproniklenim
• jul - U Bosni uhvaćen i ubijen četnički komandant Cvijetin Todić.
• jul - Enver Hoxha u Moskvi, gde potpisuje trgovački sporazum sa SSSR - znak da Staljin ne odobrava Titovu politiku prema Albaniji.
• 17. 7. - Brod Ramdas potonuo blizu Bombaja, stradalo je blizu 700 putnika.
• 18. 7. - Brod SS Exodus sa 4.500 Jevreja stigao iz Francuske nadomak Palestine, gde su ga Britanci presreli i preuzeli nakon sukoba - pokušaće da ih vrate u Francusku.
• 18. 7. - U Britaniji je donesen Zakon o indijskoj nezavisnosti: stvaraju se dominioni Indija i Pakistan; Bengal i Pendžab će biti podeljeni između njih; Kneževske države se mogu izjasniti o pripadnosti.
• 18. 7. - SAD preuzimaju Starateljsko područje Pacifičkih Otoka (do 1986-94), raniji Južnotihooceanski mandat.

• 19. 7. - Ubijen Aung San, premijer Britanske Burme, kao i sedam od 10 preostalih članova kabineta, kada su naoružani ljudi upali na njihov sastanak. Bivši premijer U Saw je obešen zbog ovoga.
• 20. 7. - Objavljeni rezultati referenduma u Severozapadnoj graničnoj provinciji: 99% za priključenje Pakistanu, iz odziva od 51%. Bojkotaši referenduma će biti progonjeni, pitanje Paštunistana kvari odnose sa Afganistanom sledećih godina.

• 21. 7. - Operacija Product, prva od dve holandske "policijske akcije" u Indoneziji: povratili su veliki deo Jave i Sumatre, ali Indonežani nastavljaju sa gerilskom borbom, a međunarodna zajednica se protivi holandskoj politici.
• 26. 7. - Sa Trga bana Jelačića, budući Trg Republike, uklonjen spomenik banu (vraćen 1990).
• 26. 7. - Predsednik SAD Hari Truman potpisao Zakon o nacionalnoj sigurnosti: departmani vojske i mornarice konsolidovani u Departman odbrane, stvoreni CIA, Veće nacionalne sigurnosti i Združeni načelnici štabova (stupa na snagu 18. 9.).
• 27. 7. - U Španjolskoj, pošto je ranije tijekom mjeseca potvrđen referendumom, stupio je na snagu Zakon o nasljeđu i vođstvu države - zemlja je ponovno monarhija, ali Francisco Franco je doživotni šef države.
• 31. 7. - Narednička afera: dva dana posle vešanja trojice irgunista, tela dvojice ranije kidnapovanih britanskih narednika su pronađena obešena kod Netanye. Jedan oficir je ranjen od mine prilikom skidanja jednog tela a sledeće večeri grupa britanskih policajaca i vojnika pravi nerede u Tel Avivu, sa pet mrtvih. Neredi sutradan izbijaju i u Britaniji.
• jul - Kennanov članak "Izvori sovjetskog ponašanja" u časopisu Foreign Affairs, poznatiji kao "X-ov članak", smatra se "auto-kartom" Hladnog rata (→ Dugi telegram, Containment).

• 1. 8. - Bledski sporazumi Tito — Dimitrov - priprema carinske unije, zamišljena Balkanska federacija, oproštene bugarske reparacije od 25 miliona dolara.
• 2. 8. - Jevrejske izbeglice sa SS Exodusa stigle na tri broda do Francuske, ali odbijaju da se iskrcaju, štrajkuju glađu - Britanci ih zatim 22-og voze prema Hamburgu.
• 6. 8. - Najtopliji dan leta u Beogradu: 38,2 stepeni. U Francuskoj je period 22. jul - 4. avgust najtopliji između rata i 2003.
• 7. 8. - Na arhipelagu Tuamotu završeno 101-dnevno putovanje Thor Heyerdahl-ovog splava Kon-Tiki istočnim Pacifikom.
• 8. 8. - Počelo prokopavanje kanala Dunav-Tisa-Dunav.
• 11. 8. - U Džamu i Kašmiru smenjen premijer Ram Chandra Kak koji je za nezavisnost i saradnju sa Pakistanom. Hari Singh, hinduistički maharadža pretežno muslimanskog Džamu i Kašmira za sada želi da ostane samostalan, ali ovih dana počinje pobuna muslimana u zapadnom okrugu Poonch.
• 12. 8. - Završen "Nagodetov proces", suđenje grupi slovenačkih intelektualaca - trojica osuđena na smrt (Črtomir Nagode, Boris Furlan i Ljubo Sirc [zadnjoj dvojici promenjeno u zatvor]).
• 12. 8. - Trgovački ugovor FNRJ sa američkom i britanskom zonom u Nemačkoj, vredan 100 miliona dolara. (NYT)

• 14. 8. -  Pakistan Osnovana je Federacija Pakistan odn. Dominion Pakistan - od 1956. Islamska Republika. Zemlji se do sledećeg marta priključuje i 14 (ili 16) kneževskih država, trenutno samostalnih. Do 1971. Pakistan obuhvata i Istočni Bengal, današnji Bangladeš. Muhamed Ali Džina je prvi generalni guverner (do smrti dogodine) a premijer Liaquat Ali Khan (do smrti 1951).
• 14. 8. - U Nemačkoj završeno Buchenwaldsko suđenje: 22 smrtne kazne, pet doživotnih i četiri vremenske kazne.
• 15. 8. -  Indija Indija je nezavisna od britanske vlasti - krvava Podela Indije je već u toku. Indiji pristupa oko 550 kneževskih država. Džunagad će zauzeti ove godine, Hajderabad iduće a Kašmir će završiti de fakto podeljen.
• 15. 8. - "Velika stabilizacija" u Rumuniji: 20.000 leja se bez najave zamenjuje za jedan novi, u ograničenim količinama, što je udarac za srednju i višu klasu.
• 15. 8. - U Engleskoj je pokrenut eksperimentalni nuklearni reaktor GLEEP, prvi u zapadnoj Evropi.
• avgust - Osnovano je Beogradsko dramsko pozorište, prva predstava sledećeg februara. Ove godine je osnovano i Jugoslovensko dramsko pozorište, prva predstava u aprilu 1948.
• 18. 8. - Eksplozija u vojnom skladištu u Cádizu, stradalo je 147 ljudi.
• 20. 8. - Završeno Doktorsko suđenje u Nirnbergu: sedam smrtnih presuda.
• 22. 8. - Delegacija američkih protestantskih sveštenika tvrdi da u Jugoslaviji vlada sloboda religije.
• 24. 8. - Rulja u istarskom Lanišću ubila sveštenika Mira Bulešića i teško povredila monsinjora Jakoba Ukmara (Bulešić proglašen blaženikom 2013.).
• 26. 8. - Ibrahim Fejić je izabran za prvog poslijeratnog reisu-l-ulemu, nakon što je donijet novi ustav Islamske zajednice (ustoličen 12. 9., ostaje do 1957).
• 27. 8. - Sledovanje hleba u Francuskoj smanjeno na 200 grama, neredi u nekim gradovima.
• 28. 8. - Toreador Manolete je fatalno proboden od bika Islera u Linaresu, umire sledećeg jutra.
• 31. 8. - Proizveden prvi domaći penicilin u zemunskoj "Galenici".
• 31. 8. - Izbori u Mađarskoj, komunisti prvi, ali sa samo 22,3 % glasova - poslednji kompetitivni, mada ne i slobodni, izbori do 1990.
• 31. 8. - Komitet o Palestini UNSCOP podneo izveštaj: sedam od 10 članova preporučuje osnivanje jevrejske i arapske države i međunarodni Jerusalim; tri, među kojima i Jugosloven, su za jednu federativnu državu.
• Velika suša u Centralnoj Evropi.

• 1. 9. - Osnovan Litostroj u Ljubljani.
• 2. 9. - Potpisan Pakt iz Rija, tj. Međuamerički ugovor o uzajamnoj pomoći, s principom hemisferske odbrane (na snazi od 1948).
• 4. 9. - Obnovljena Francuska Gornja Volta (nezavisna 1960, od 1984. Burkina Faso).
• 6. 9. - Operacija Sandy: Amerikanci su ispalili raketu V-2 sa nosača aviona.
• 7. 9. - Jevreji sa tri broda su na silu iskrcani u Hamburgu, u britanskoj zoni.

• 15. 9. - Stupa na snagu mirovni ugovor sa Italijom, zaživeo je Slobodni Teritorij Trsta, u gradu su nemiri. Savezničke snage napuštaju Pulu, JA ulazi sutradan.
• 15. 9. - Počinje Suđenje Einsatzgruppama u Nirnbergu (do aprila).
• septembar - Jugoslavija odbila Maršalov plan.
• septembar - Drugi kongres Narodnog fronta Jugoslavije, Tito: postojanje predratnih buržujskih stranaka neopravdano.
• 16. 9. - Pakistan prihvata pristupnicu države Junagadh u današnjem Gujaratu, uprkos hinduističkoj većini.
• 18. 9. - Zakon o nacionalnoj sigurnosti SAD: departmani vojske, mornarice i vazduhoplovstva su spojeni u Departman odbrane, prvi sekretar je James Forrestal (do 1949). Osnovani su i Savet nacionalne sigurnosti i Centralna obaveštajna agencija (CIA). Ratno zrakoplovstvo postaje poseban vid. Ozvaničeni Združeni načelnici generalštaba.
• 22. 9. - Siki napali voz sa muslimanskim izbeglicama u Amritsaru, navodno 3.000 mrtvih; dva dana kasnije napadnut voz sa Hindusima i Sikima u Kamokeu, ubijeno 340 ljudi.

• 22 - 27. 9. - Osnivački sastanak Informbiroa u Šklarskoj Porembi kod Vroclava, Poljska. Prisutno devet partija, doneta Deklaracija koja ističe da je u toku borba između imperijalističkog (SAD) i antiimperijalističkog (SSSR) tabora. Za sedište organizacije određen Beograd.
• 25. 9. - Na Međunarodnom sudu za ratne zločine japanski car Hirohito oslobođen je svake krivnje za rat.
• 25. 9. - Pušten prvi balon Skyhook za istraživanje atmosfere (mogli su uticati na NLO fenomene sledeće godine).
• 30. 9. - U Beogradu osnovan Savez udruženja boraca Narodnooslobodilačkog rata (SUBNOR).

• 1. 10. - Useljene prve kuće u Levittown, New York: prvo masovno proizvedeno predgrađe i uzor za takva naselja u SAD.
• 1. 10. - SAD priznale bugarsku vladu i uspostavile diplomatske odnose, samo 8 dana nakon pogubljenja Nikole Petkova.
• 1. 10. - Prvi let mlaznjaka North American F-86 Sabre (u službi od 1949).
• 2. 10. - Osnovana Baletska škola "Lujo Davičo" u Beogradu.
• 3. 10. - Zbog incidenta od 24. 8., u Pazinu osuđen sveštenik Stepan Ček na šest godina i msr. Jakob Ukmar na mesec dana (već odležao) zbog "provokacije". Ubice sveštenika osuđene na tri odn. pet meseci.
• 5. 10. - U Varšavi formalno osnovan Informbiro, sa sedištem u Beogradu i zadatkom "razmene iskustava i, u slučaju potrebe, koordinacije delatnosti komunističkih partija na osnovu uzajamne saglasnosti".
• 5. 10. - Prvo TV obraćanje iz Bele kuće: Truman poziva Amerikance na utorke bez mesa i četvrtke bez peradarskog mesa kako bi se obezbedilo više hrane za gladne Evropljane.
• 5. 10. - Elia Kazan i još dvoje osnovali Actors Studio u Njujorku: podučava Method acting, Lee Strasberg je šef 1951-82.
• 7. 10. - Dragoljub Jovanović, lider Zemljoradničke stranke i bivši saveznik KPJ, osuđen na devet godina zatvora; istovremeno i HSS-ovac Franjo Gaži na pet godina (političke krivice).
• 7. 10. - 8. 11. - Prvi indokineski rat, francuska Operacija Léa: pokušali su da razbiju Việt Minh u području Việt Bắc na severu Vijetnama, zamalo su zarobljeni Hồ Chí Minh i Võ Nguyên Giáp. Praćena je operacijom Ceinture u novembru-decembru.

• 11. 10. - Jugoslavija prekinula odnose sa Čileom, nakon što su odatle proterana dvojica jugoslovenskih zvaničnika kao "deo opšte-hemisferske komunističke mreže" (u Čileu su u toku štrajkovi rudara).

• 14. 10. - Chuck Yeager prvi put ikad probio zvučni zid, raketnim avionom Bell X-1.
• listopad - U Zagrebu postavljen spomenik kralju Tomislavu.
• 18. 10. - 13. 11. - Sovjeti izvode 11 lansiranja rakete V-2 u Kapustin Jaru (sovjetska kopija, R-1, u službi je od 1950).
• 21. 10. - Rezolucija 109 Generalne skupštine Ujedinjenih nacija: pozivaju se Albanija, Bugarska i Jugoslavija da ne pomažu gerilu u Grčkoj, osniva se Specijalna komisija sa sedištem u Solunu (radi od decembra).
• 21/22. 10. - Invazija paštunskih plemenaca u Džamu i Kašmir, kako bi ga priključili Pakistanu - počinje Indo-pakistanski rat 1947, prvi od četiri rata između dve nacije (do 1999). Dolazi do masakara sa desetinama hiljada mrtvih na obe strane.
• 22. 10. - Iranski parlament, uz podršku SAD, glasao protiv naftne koncesije za SSSR, koju je premijer Ahmad Qavam prošle godine dogovorio za povlačenje sovjetskih trupa (zato ga zovu "Stara lisica").
• 23. 10. - Prijateljski svedoci pred komitetom za neameričke aktivnosti: glumci Gary Cooper, Robert Montgomery i Ronald Reagan (ovaj poslednji je predsednik Glumačkog ceha 1947-52).
• 24. 10. - United Airlines Flight 608: DC-6 je pao usled požara u Utahu, sa 52 žrtve - ostaci će prvi put biti rekonstruisani da bi se otkrio uzrok; takođe, sledećeg meseca se dogodio požar na još jednom DC-6 ali taj je sleteo.
• 26. 10. - Lokalni izbori u Francuskoj: najuspešnija je degolistička partija Okupljanje francuskog naroda, osnovana u aprilu, dobija 38% glasova a komunisti 30.
• 26. 10. - Kašmirski maharadža Hari Singh potpisao pristupnicu Indiji, nakon čega ova šalje vojsku.
• 27. 10. - Crveni strah: Počinje saslušavanje osoba iz filmske industrije pred Parlamentarnim komitetom za neameričke aktivnosti povodom veza sa KP SAD - Holivudska desetorica odbijaju saradnju (vidi 25. 11.).
• 28. 10. - Osnovan Gradski zavod za zdravstvenu zaštitu u Beogradu.
• 30. 10. - U Ženevi potpisan Generalni sporazum o carinama i trgovini (GATT), na snazi 1948-94, prethodnik Svetske trgovinske organizacije.

• 1. 11. - U Beogradu izdat prvi broj Kominformovog časopisa "Za trajan mir, za narodnu demokratiju!", na deset jezika.
• 1. 11. - Dopisnik New York Timesa proteran iz FNRJ, ostaju samo četvorica zapadnih reportera.
• 2. 11. - Howard Hughes prvi i jedini put poleteo svojim džinovskim avionom Hughes H-4 Hercules (Spruce Goose - "Smrčeva guska").
• 3. 11. - Prvi indijsko-pakistanski rat, Bitka kod Badgama: jedna indijska četa od 50 ljudi je izginula ali je usporila nalet plemenskih laškara i stvorila vreme za dolazak pojačanja.
• 6. 11. - Rumunski nekomunistički ministar ino. poslova Gheorghe Tătărescu je dao ostavku - zamenjuje ga Ana Pauker (do 1952).
• 9. 11. - Indija preuzima administraciju u Junagadhu.
• 9. 11. - Bivši tajlandski premijer maršal Plaek Phibunsongkhram izvodi rojalistički vojni udar - premijer je 1948-57. Kasnije tokom meseca usvojena ustavna povelja kojom je povećana vlast monarhije.
• 11. 11. - Bivši rumunski premijer Iuliu Maniu osuđen na doživotni zatvor.
• ca. 11. 11. - Navodno je u franjevačkom samostanu u Puli nađena radio stanica za špijuniranje, jedan redovnik je mrtav, nekoliko fratara osuđeno u decembru (NYT, 12, 15. 11.; 21, 22. 12.).
• 10. 11. - Hapšenje četvorice radnika čeličane u Marseju dovodi do talasa pobunjeničkih komunističkih štrajkova koji se šire i na Pariz.
• 14. 11. - Jake LaMotta je očigledno predao meč Billyju Foxu, zbog čega ga njujorška komisija suspenduje.
• 14. 11. - Prvi put se pojavio lik Baja Patak.
• 15. 11. - Parlament u Mađarskoj prinuđen da preda ovlašćenja vladi.
• 16. 11. - Puštena u saobraćaj pruga Šamac-Sarajevo (gradili je omladinci iz Jugoslavije i još 42 zemlje).
• 16. 11. - Britanci počinju povlačenje vojske iz Palestine.
• 18. 11. - Požar u robnoj kući Ballantynes u Christchurchu je najgori u istoriji Novog Zelanda, stradala je 41 osoba.
• 20. 11. - Čelnik albanske komisije za planiranje Nako Spiru pronađen mrtav, dan nakon sukoba sa Koçi Xoxeom oko Titovog pisma i odnosa sa Jugoslavijom^[6].

• 20. 11. - Venčanje princeze Elizabete i Philipa Mountbattena (vladarski par 1952-2021).
• 21 - 23. 11. - Održani izbori u Republici Kini, sa malim opštim odzivom - veliku većinu mandata dobija Kuomintang, mandati iz kontinentalne Kine će trajati dok ih sud ne ukine 1991.
• 24. 11. - Robert Schuman je novi francuski premijer posle Paula Ramadiera (do 1948), prinuđen je pozvati rezerviste za smirivanje rudara.
• 25. 11. - Waldorfska izjava kojom se vodeći holivudski studiji, okupljeni u Filmsko udruženje Amerike, obavezuju da više neće angažirati ljevičare iz tzv. Holivudske desetorice; taj datum predstavlja početak Holivudske crne liste.
• 25. 11. - Parlament Novog Zelanda ratifikovao Westminsterski statut, koji ovom dominionu daje suverenost.
• 25. 11. - Prvi indijsko-pakistanski rat: pakistansko-plemenske snage zauzimaju Mirpur, nakon čega dolazi do masakra Hindusa i Sika.

• 27. 11. - U Evksinogradu kod Varne potpisan Ugovor o prijateljstvu, saradnji i uzajamnoj pomoći Jugoslavije i Bugarske (tekst sastavljen još 1. 8.).
• 27. 11. - JAT-ov avion DC-3 (Li-2?) pao po mećavi na prilazu Titogradu, stradalo je 22 p. i č.p..
• 27. 11. - Policija u Parizu zauzela uredništva komunističkih listova.
• 28. 11. (29. 11.?) - Prva izvedba Hristićevog baleta "Ohridska legenda" u Narodnom pozorištu u Beogradu.
• 28. 11. - Potpisan jugoslovensko-italijanski trgovinski ugovor vredan 250 miliona dolara.
• 28. 11. - Predsedniku Titu je dodeljen prvi Orden slobode, drugo najviše odlikovanje FNRJ/SFRJ.
• 28. 11. - U avionskoj nesreći u Francuskom Alžiru poginuo gen. Leclerc.
• novembar - U Albaniji otvorena prva pruga standardnog koloseka, Drač - Peqin.

Jevrejske zone 1947. i UN-ov plan podele Palestine

• 29. 11. - Rezolucija 181 (II) Generalne skupštine UN predlaže podelu Mandatne Palestine na arapsku i jevrejsku državu i izdvojeni Jerusalim (Jugoslavija uzdržana). Jevreji, koji čine 33% stanovništva na 7% zemlje, dobili bi 56% mandata (od čega dosta otpada na Negev).
• 29. 11. - Masakr u Mỹ Trạchu: francuski vojnici ubili preko 300 seljana u centralnom Vijetnamu.
• 30. 11. - Prvo finale Kupa Jugoslavije u fudbalu (Kup maršala Tita): Partizan - Naša krila (Zemun) 2:0.
• 30. 11. - Počinje građanski rat u mandatnoj Palestini (koji sledećeg maja prelazi u Arapsko-izraelski rat 1948).

• 2. 12. - Kairski univerzitet Al-Azhar poziva muslimane na džihad protiv podele Palestine. Istog dana počinju neredi u Adenu protiv tamošnjih Jevreja.
• 3. 12. - Ekspresni voz Paris-Tourcoing izbačen iz šina kod Arrasa uz 21-og poginulog - komunistički štrajkači su mislili da voz prevozi vojsku; sutradan preduzete vanredne mere u zemlji.
• 3. 12. - Predstava Tennessee Williamsa "Tramvaj zvani želja", A Streetcar Named Desire, prikazan je na Broadwayu, jedan je od najcenjenijih komada stoleća (glume nepoznati Jessica Tandy i Marlon Brando, film je prikazan 1951).
• 4. 12. - Bugarska ima novi ustav, tzv. Dimitrovljev.
• 4. 12. - Završeno tzv. Sudijsko suđenje u Nirnbergu: deset osuđenih.
• 8. 12. - Ugovor o prijateljstvu Mađarske i Jugoslavije.
• 9. 12. - Francuski sindikat CGT opozvao generalni štrajk i nastavili pregovore sa vladom. Kasnije tokom meseca se izdvaja grupa CGT-Radnička sila, koja se protivi komunističkom uticaju (izgleda uz američku pomoć).
• 9. 12. - Masakr u Rawagedeu na zapadnoj Javi: holandska vojska ubila preko 400 seljana.
• decembar - Državni ugovor Albanije i Bugarske - znaci nezavisnosti Albanije (Envera Hodže) od Jugoslavije.
• 16 - 29. 12. - Monetarna reforma u SSSR: konfiskatorna redenominacija, papirni novac se razmenjuje u odnosu 10:1. Ukidaju se kartice za snabdevanje i uvode jedinstvene cene.
• 17. 12. - Prvi let prototipa američkog mlaznog strateškog bombardera Boeing B-47 Stratojet (u službi 1951-65, u izviđanju do '69, za testove do '77).
• 19. 12. - Tito u Bukureštu, potpisan ugovor između Rumunije i Jugoslavije.
• 22. 12. - Italijanska konstituanta je izglasala novi ustav.

• 23. 12. - Bardeen, Brattain i Shockley predstavili prvi praktičan elektronski tranzistor, tipa point-contact (→ bipolarni tranzistor, Schockley dogodine predstavlja bipolar junction transistor, koji će od početka '50-tih biti u komercijalnoj upotrebi).
• 24. 12. - Probni let MiG-15.
• 24. 12. - Uredbom o zabrani privatnih akcionarskih društava ugašeno preduzeće "Aeroput".
• 24. 12. - Grčki građanski rat: komunisti formirali Privremenu demokratsku vladu, na čelu sa Markosom Vafijadisom. Njihova Demokratska armija Grčke pokreće napad na Konicu, koja bi poslužila kao glavni grad, ali bez uspeha.
• 29. 12. - Svečana sjednica povodom 80-godišnjice Jugoslavenske akademije znanosti i umjetnosti, maršal Tito izabran za počasnog člana.

• 30. 12. - Rumunski kralj Mihai I abdicira pod pritiskom komunističke vlade, parlament istog dana proglašava republiku (naziv Rumunska Narodna Republika do 1965, Socijalistička Republika Rumunija do 1989).
• 30. 12. - Masakr u rafineriji nafte u Haifi: Irgun ubio bombama šest arapskih nadničara, Arapi nasrnuli na jevrejske kolege i ubili ih 39. Hagana sutradan ulazi u selo Balad al-Sheikh i ubija nekoliko desetina Arapa.

• U Beogradu: rekonstrukcija Terazija, gradnja Filmskog grada, ILR u Železniku, Pionirska pruga u Košutnjaku (takođe i u zagrebačkom Maksimiru). Osnovana Centralna livnica u Beogradu, kasnije deo Industrije mašina i traktora (IMT).
• Gradi se stadion na Koševu.
• Koprivnička radionica braće Wolf je nacionalizirana i postaje Podravka.
• Osnivački kongres Saveza likovnih umetnika Jugoslavije u Zagrebu.
• U Beogradu su sedišta Informbiroa i Panslovenskog pokreta.
• Sjedinjene Države ne dozvoljavaju putovanje svojih građana u Jugoslaviju, zbog teškoća svojih diplomatskih službenika da zaštite američke građane u toj zemlji (jedina zemlja pod takvom zabranom 1947.).

• Dizajniran "Kalašnjikov" AK-47.
• Svetozar Gligorić osvojio panslovenski šahovski turnir u Varšavi.
• Objavljeno otkriće prometijuma, pre dve godine, čime je popunjena poslednja praznina u Periodnom sistemu elemenata.

• Rukovodstvo FNRJ:
  • Predsednik Prezidijuma Narodne Skupštine: Ivan Ribar
  • Predsednik Vlade: Josip Broz Tito (takođe i Generalni sekretar KPJ)
  • Predsednik Narodne skupštine: Vladimir Simić

• Domaći filmovi: "Slavica", "Živjeće ovaj narod" (→ Kategorija:Filmovi 1947.).

• Nove države (Slobodni Teritorij Trsta je 1954 faktički podeljen između Italije i Jugoslavije):

Glavni članak: :Kategorija:Rođeni 1947.

• 1. 1. - Vladimir Titov, kosmonaut
• 4. 1. - Miloš Vasić, novinar († 2021)
• 6. 1. - Nebojša Đukelić, filmski kritičar i reditelj, novinar († 1996)
• 8. 1. - David Bowie, britanski rock muzičar i glumac († 2016)
• 10. 1. - Slobodanka Šobota, akademski slikar († 2004)
• 18. 1. - Takeshi Kitano, režiser, glumac
• 18. 1. - Tomislav Marijan Bilosnić, hrvatski književnik
• 24. 1. - Michio Kaku, fizičar
• 25. 1. - Milan Marinković Cile, srpski slikar

• 2. 2. - Farrah Fawcett, američka glumica († 2009.)
• 3. 2. - Paul Auster, američki književnik i režiser († 2024)
• 4. 2. - Dan Quayle, potpredsednik SAD
• 8. 2. - Ljubiša Ristić, pozorišni reditelj i kritičar
• 9. 2. - Carla del Ponte, glavna tužiteljica Haaškog suda
• 10. 2. - Louise Arbour, glavna tužiteljica Haaškog suda
• 11. 2. - Irinej Bulović, episkop bački
• 13. 2. - Bogdan Tanjević, košarkaš i trener
• 19. 2. - Jackie Curtis, američka glumica i spisateljica
• 19. 2. - Lev Rubinštejn, ruski pesnik († 2024)
• 27. 2. - Ejub Štitkovac, novinar, književnik, publicista († 2006)
• 28. 2. - Miroljub Labus, srpski ekonomista, profesor i političar

• 1. 3. - Ivo Banac, hrvatski političar i povjesničar († 2020)
• 6. 3. - Dick Fosbury, skakač uvis († 2023)
• 7. 3. - Želimir Puljić, hrvatski biskup
• 11. 3. - Eugen Indjic, franko-američki pijanista
• 14. 3. - Dževdet Sarač, bosanskohercegovački književnik
• 19. 3. - Glenn Close, glumica
• 20. 3. - John Boswell, američki istoričar
• 25. 3. - Elton John, britanski muzičar

• 5. 4. - Gloria Macapagal-Arroyo, predsednica Filipina
• 6. 4. - John Ratzenberger, glumac
• 8. 4. - Tom DeLay, američki političar
• 11. 4. - Vuk Obradović, najmlađi general JNA, srpski političar († 2008)
• 12. 4. - Tom Clancy, pisac špijunskih i vojnih romana († 2013)
• 12. 4. - David Letterman, TV voditelj
• 16. 4. - Kareem Abdul-Jabbar, košarkaš
• 18. 4. - Kathy Acker, američka spisateljica
• 18. 4. - James Woods, glumac
• 21. 4. - Iggy Pop, rok-muzičar
• 22. 4. - Goran Paskaljević, filmski reditelj († 2020)
• 25. 4. - Zoran Bogavac, novinar i publicista († 2006)
• 25. 4. - Johan Cruijff, fudbaler, trener († 2016)
• 27. 4. - Irfan Horozović, bosankohercegovački dramatičar

• 1. 5. - Enes Kišević, bosanskohercegovački književnik i glumac
• 5. 5. - Vojkan Borisavljević, kompozitor, aranžer, dirigent, producent († 2021)
• 12. 5. - Michael Ignatieff, kanadski istoričar, političar
• 19. 5. - Džemaludin Alić, bosanski književnik
• 27. 5. - Branko Oblak, fudbaler

• 1. 6. - Jonathan Pryce, glumac
• 1. 6. - Ronnie Wood, član Rolling Stones-a
• 4. 6. - Viktor Klima, austrijski političar
• 5. 6. - Borka Pavićević, dramaturg, direktor Centra za kulturnu dekontaminaciju († 2019)
• 5. 6. - Laurie Anderson, umetnica, kompozitorka, muzičarka
• 6. 6. - David Blunkett, britanski političar
• 9. 6. - Gordana Jevtović-Minov, operska pevačica-sopran († 2007)
• 14. 6. - Ljubiša Pavković, harmonikaš
• 17. 6. - Blaž Kraljević, komandant HOS-a u BiH, general Armije RBiH († 1992)
• 19. 6. - Jagoda Kaloper, glumica († 2016)
• 18. 6. - Vesna Pećanac, glumica
• 21. 6. - Širin Ebadi, iranska aktivistkinja, nobelovka za mir
• 22. 6. - Pete Maravich, košarkaš
• 22. 6. - Jerry Rawlings, predsednik Gane († 2020)
• 29. 6. - Richard Lewis, glumac, komičar († 2024)

• 2. 7. - Larry David, glumac, scenarista, producent
• 2. 7. - Marko Janković, radio voditelj († 2023)
• 8. 7. - Mehmed Alagić, general Armije RBiH († 2003)
• 9. 7. - O. J. Simpson, igrač amer. fudbala, glumac, osuđenik († 2024)
• 17. 7. - Camilla, kraljica supruga Ujedinjenog Kraljevstva, supruga Charlesa III
• 19. 7. - Brian May, gitarista Queen-a
• 20. 7. - Carlos Santana, meksički rock glazbenik
• 20. 7. - Mile Mrkšić, general, haški osuđenik († 2015)
• 24. 7. - Predrag Ejdus, glumac († 2018)
• 27. 7. - Boris Bradić, hrvatski rukometaš
• 30. 7. - Arnold Schwarzenegger, austrijsko-američki glumac i političar

• 6. 8. - Mohammad Najibullah, predsednik Afganistana († 1996)
• 10. 8. - Anwar Ibrahim, malezijski političar
• 10. 8. - Ivan Zvonimir Čičak, hrvatski političar († 2024)
• 14. 8. - Enes Duraković, bosanskohercegovački književni historičar i esejist
• 14. 8. - Danielle Steel, spisateljica
• 23. 8. - Goran Sultanović, glumac
• 24. 8. - Paulo Coelho, brazilski književnik
• 29. 8. - Mihalj Kertes, srpski političar († 2022)

• 6. 9. - Jane Curtin, glumica
• 14. 9. - Sam Neill, glumac
• 15. 9. - Jovo Toševski, prof. Medicinskog fakulteta u Kg.
• 19. 9. - Mate Granić, hrvatski političar
• 21. 9. - Stephen King, književnik
• 26. 9. - Lynn Anderson, country-pjevačica († 2015)
• 27. 9. - Dick Advocaat, fudbaler, trener
• 27. 9. - Meat Loaf, rok-muzičar, glumac († 2022)
• 28. 9. - Sheikh Hasina, premijerka Bangladeša
• 30. 9. - Marc Bolan, frontman T-Rex-a († 1977)

• 5. 10. - Brian Johnson, pevač AC/DC
• 9. 10. - Jovan Zivlak, književnik i izdavač
• 9. 10. - France Gall, pevačica († 2018)
• 10. 10. - Radovan Beli Marković, književnik († 2022)
• 14. 10. - Josip Peruzović, hrvač († 2018)
• 16. 10. - Bob Weir, član The Grateful Dead
• 21. 10. - Darinka Jevrić, književnica († 2007)
• 24. 10. - Kevin Kline, glumac
• 26. 10. - Hillary Clinton, američka političarka
• 29. 10. - Richard Dreyfuss, glumac
• 31. 10. - Herman van Rompuy, belgijski političar i prvi predsjednik Evropske Unije

• 8. 11. - Nakib Abdagić, bosanskohercegovački književnik i glumac († 2008)
• 8. 11. - Minnie Riperton, pjevačica († 1979)
• 13. 11. - Joe Mantegna, glumac
• 23. 11. - Alphons Orie, sudija ICTY
• 30. 11. - David Mamet, dramatičar

• 7. 12. - Oliver Dragojević, hrvatski pjevač († 2018)
• 9. 12. - Tom Daschle, američki političar
• 10. 12. - Dragomir Brajković, književnik, novinar i urednik Radio Beograda († 2009)
• 14. 12. - Svetlana Bojković, srpska glumica
• 14. 12. - Dilma Rouseff, predsednica Brazila
• 15. 12. - Mihajlo Miša Blam, džez-muzičar i kompozitor († 2014)
• 16. 12. - Ben Cross, glumac
• 21. 12. - Paco de Lucía, flamenko gitarista († 2014)
• 22. 12. - Meddžida Kreso, bosanskohercegovačka političarka
• 29. 12. - Ted Danson, glumac

• Stjepan Tomaš, hrvatski književnik

Glavni članak: :Kategorija:Umrli 1947.

• 12. 1. - Zdenko Blažeković, lider Ustaške mladeži (* 1915)
• c. 15. 1. - Elisabet Short, Black Dahlia (* 1924)
• 24. 1. - August Meyszner, nemački general, ratni zločinac (* 1886)
• 30. 1. - Dubravko Dujšin, hrvatski glumac (* 1894.)
• 25. 1. - Al Capone, kriminalac (* 1899)

• 3. 2. - Petar Živković, general i političar (* 1879)
• 5. 2. - Hans Fallada, njemački književnik (* 1873.)
• 10. 2. - Vasa Stajić, filozof i pisac, predsednik Matice srpske (* 1878)
• 19. 2. - Adalbert Lontschar, nemački general, ratni zločinac (* 1885)
• 20. 2. - Viktor Gutić, ustaški funkcioner (* 1901)
• 26. 2. - Alexander Löhr, nemački general, ratni zločinac (* 1885)

• 13. 3. - Rako Mugoša, narodni heroj (* 1920)
• 13. 3. - Krsto Popović, crnogorski odmetnik (* 1881)
• mart - Braća Collyer, njujorški pustinjaci

• 1. 4. - Đorđe II Grčki (* 1890)
• 7. 4. - Henry Ford, osnivač proizvođača automobila Ford Motor Company (* 1863.)
• 14. 4. - Petar Bajalović, arhitekta (* 1876)
• 16. 4. - Rudolf Höss, komandant Aušvica (* 1901)
• 18. 4. - Jozef Tiso, šef bivše slovačke države pod nemačkim okriljem (* 1887)
• 20. 4. - Christian X, kralj Danske (* 1870)
• 24. 4. - Willa Cather, američka spisateljica (* 1873)

• 17. 5. - Seabiscuit, trkački konj (* 1933)
• 29. 5. - Franz Böhme, nemački general, ratni zločinac (* 1885)
• 30. 5. - Georg von Trapp, pomorski oficir, glava "raspevane" porodice (* 1880)

• 7. 6. - Mehmed Alajbegović, političar u NDH (* 1906)
• 7. 6. - Osman Kulenović, političar u NDH (* 1889)
• 13. 6. - Slavko Kvaternik, maršal NDH (* 1878)
• 20. 6. - Bugsy Siegel, gangster (* 1906)

• jul - Cvijetin Todić, četnički komandant (* 1910)
• 17. 7. (pretpostavka) - Raoul Wallenberg, švedski diplomata i humanitarac (* 1912)
• 19. 7. - Aung San, osnivač moderne Burme (* 1915)
• 21. 7. - Žanka Stokić, glumica (* 1887)

• 5. 8. - Bogdan Gavrilović, srpski matematičar, raniji predsednik akademije (* 1864)
• 8. 8. - Anton Denjikin, ruski carski general (* 1872)
• 12. 8. - Albert Bazala, hrvatski filozof i političar (* 1877)
• 22. 8. - Jezdimir Dangić, četnički komandant (* 1897)
• 24. 8. - Miroslav Bulešić, hrvatski svećenik i mučenik (* 1920.)
• 29. 8. - Manolete, toreador (* 1917)

• 9. 9. - Ananda Coomaraswamy, filozof (* 1877)
• 20. 9. - Fiorello La Guardia, bivši gradonačelnik Njujorka (* 1882)

• 4. 10. - Max Planck, njemački fizičar (* 1858.)

• 30. 11. - Ernst Lubitsch, filmski režiser (* 1892)

• 1. 12. - Aleister Crowley, okultista, mistik (* 1875)
• 1. 12. - G. H. Hardy, matematičar (* 1877)
• 14. 12. - Stanley Baldwin, bivši britanski premijer (* 1867)
• 17. 12. - Johannes Nicolaus Brønsted, fizikohemičar (* 1879)
• 20. 12. - Heinrich Dankelmann, komandant okupirane Srbije (* 1889)
• 26. 12. - Hijacint Bošković, dominikanac, teolog (* 1900)
• 28. 12. - Vittorio Emanuele III od Italije, bivši kralj (* 1869)

• Aca Stanojević, srpski političar (* 1852)
• Andrija Radović, crnogorski političar (* 1872)
• Aleksandar Cincar-Marković, bivši ministar ino. poslova (* 1889)
• Roman Petrović, slikar (* 1896)
• Branko Ve Poljanski (Branislav Micić), umetnik zenitista (* 1897)

• Fizika: Edward Victor Appleton (istraživanje fizike gornje atmosfere, naročito za otkriće tzv. Appletonovog sloja)
• Kemija: Robert Robinson (istraživanje biljnih produkata od biološkog značaja, naročito alkaloida)
• Fiziologija i medicina: Carl Ferdinand Cori, Gerty Theresa Cori (otkriće toka katalitičke konverzije glikogena, → Korijev ciklus) i Bernardo Alberto Houssay (otkriće uloge koju igra hormon prednjeg pituitarnog režnja u metabolizmu šećera)
• Književnost: André Gide (sveobuhvatno i umetnički značajno pisanje, u kojem su ljudski problemi i stanje predstavljeni s neustrašivom ljubavlju prema istini i oštrim psihološkim uvidom)
• Mir: Friends Service Council (FCS) i American Friends Service Comittee (AFSC) (pionirski rad u međunarodnom mirovnom pokretu i humanitarni rad bez obzira na rasu ili nacionalnost)

• Collier's Year Book za 1947. (Microsoft Encarta 2004)
• Return to Diversity, A Political History of East Central Europe Since World War II, Joseph Rothschild & Nancy M. Wingfield

1947 na Wikimedijinoj ostavi