1948. po kalendarima

Gregorijanski	1948. (MCMXLVIII)
Ab urbe condita	2701.
Islamski	1367–1368.
Iranski	1326–1327.
Hebrejski	5708–5709.
Bizantski	7456–7457.
Koptski	1664–1665.
Hindu kalendari
• Vikram Samvat	2003–2004.
• Shaka Samvat	1870–1871.
• Kali Yuga	5049–5050.
Kineski
• Kontinualno	4584–4585.
• 60 godina	Yang Zemlja Miš (od kineske Ng.)
Holocenski kalendar	11948.
p • r • u
Podrobnije: Kalendarska era

Godina 1948 (MCMXLVIII) bila je prijestupna godina koja počinje u četvrtak.

Godina raskida Tita i Staljina (v. Informbiro).

• 1. 1. - U Železniku kod Beograda puštena u rad Fabrika teških alatnih mašina "Ivo Lola Ribar", koju su gradili omladinci (ugašena krajem 2001).
• 1. 1. - Na snazi je Opšti sporazum o carinama i trgovini (GATT, naslediće ga Svetska trgovinska organizacija 1995).
• 1. 1. - Stupio na snagu republikanski Ustav Italije.
• 1. 1. - Na snazi je carinska unija Beneluks (Belgija, Holandija, Luksemburg, podignuto u ekonomsku uniju 1960).
• 1. 1. - Zakon o transportu je na snazi u Ujedinjenom Kraljevstvu: nacionalizovani su železnička mreža, kanali, u početku i drumski prevoz.
• 1. 1. - Ukinute vize između Jugoslavije i Bugarske.
• 2. 1. - FNRJ zahteva od SAD oslobađanje predratnih fondova od 60-70 miliona dolara - državni sekretar Marshall odbacuje to 14-og, dok se ne reše sporna pitanja, uključujući avione oboreni prošle godine.
• 2 - 7. 1. - Kineski građanski rat, komunistička Zimska ofanziva na severoistoku: odneli su pobedu u Gongzhutunskoj kampanji u Shandongu.
• 3. 1. - Bivši rumunski kralj Mihai I napušta zemlju četiri dana nakon abdikacije - u martu u Londonu izjavljuje da je odluka bila pod prisilom.
• 4. 1. -  Burma se osamostaljuje od UK kao nezavisna republika, van Komonvelta.
• 4. 1. - U Bagdadu počinje Ustanak Al-Wathbah ("Skok"), krvavi neredi protiv obnove Anglo-iračkog ugovora iz 1930.
• 5. 1. - Haganina bomba uništila hotel Semiramis u Jerusalimu, 24-26 mrtvih.
• 5. 1. - Kinsey Reports: objavljeno "Seksualno ponašanje muškarca".
• 5. 1. - Staljin je posetio predstavu opere "Veliko prijateljstvo": ne sviđa mu se, Andrej Ždanov sada pokreće napad i na muziku.
• 6. 1. - Počinje "Ministarsko suđenje", 11. od 12 naknadnih Nirnberških procesa pred američkim sudom (presude u aprilu 1949).
• 6. 1. - Prikazan film "Blago Sijera Madre".
• 7. 1. - Demarš britanske i američke vlade da FNRJ i Bugarska ne priznaju vladu koju su u Grčkoj proglasili komunisti (Markos Vafijadis).
• 7. 1. - Mantellov NLO incident: pilot ratnog aviona pao u poteri za NLO iznad Kentakija - ovaj i još dva slučaja ove godine vode promeni percepcije fenomena.
• 8. 1. - Đilasova delegacija odlazi za Moskvu (sa Kočom Popovićem i Mijalkom Todorovićem) - u vezi odnosa sa Albanijom, naoružanja i opreme za Jugoslovensku armiju. Početkom ove godine, veliki broj sovjetskih "specijalista" stiže u Albaniju a Tito šalje dve divizije u zemlju, protivno sovjetskim protestima, radi navodne grčke pretnje^[1].
• 13. 1. - Mahatma Gandhi počeo post za mir između verskih zajednica (do 18-og).
• 13. 1. - Solomon Mihoels, lider sovjetskog Jevrejskog antifašističkog komiteta, ubijen u Minsku - organizacija će biti rasturena u novembru.
• 14. 1. - Rat u Palestini, Bitka od 3. ševata: odbijen arapski napad na skup naselja Gush Etzion južno od Jerusalima, izgubili su 100-200 ljudi. Dva dana kasnije uništen jevrejski Konvoj 35-orice koji su pokušali snabdeti kibuce.
• 15. 1. - Grčki građanski rat: završena bitka za Konicu u Epiru, koju su komunisti želeli zauzeti za sedište privremene vlade.
• 15. 1. - Anglo-irački ugovor, revizija onog iz 1930: Britanci bi povukli trupe, ali bi nadgledali iračko vojno planiranje i iračke spoljne poslove - nacionalisti pokreću proteste Al-Wathbah, "Skok", takođe sa socijalnom komponentom, stradalo je 300-400 ljudi.
• 16. 1. - U Bukureštu potpisan ugovor o prijateljstvu Rumunije i Bugarske. Georgi Dimitrov na povratku govori o potrebi federacije balkanskih i podunavskih zemalja (pominje čak i Grčku, NY Times 18. 1.).
• 16. 1. - Britanska nota optužuje FNRJ da krši mirovni ugovor i Hašku konvenciju povodom Trsta; i SAD su u ovo vreme poslale notu protiv pokušaja mešanja u angloameričku zonu.
• 17. 1. - Renvilleski sporazum: primirje između nacionalističkih Indonežana i holandske vojske, uz posredovanje UN.

• 20. 1. (26?) - Devalvacija francuskog franka sa 119 na 214 za dolar.
• 21. 1. - Svečani ispraćaj posmrtnih ostataka američkih avijatičara iz Beograda.
• 22. 1. - Britanski ino. ministar Ernest Bevin predlaže stvaranje Zapadne Unije (UK, Francuska, zemlje Beneluksa), u otpor SSSR-u. (vidi #Mart/Ožujak).
• 24. 1. - U Budimpešti potpisan ugovor između Mađarske i Rumunije.
• ca. 25. 1. - Drugi kongres AFŽ.
• 26. 1. - Pljačkaš opljačkao banku u Tokiju nakon što je otrovao 12 prisutnih - slikar Sadamichi Hirasawa je osuđen na smrt ali umro je u zatvoru 1987. zbog sumnji u krivicu.
• 26. 1. - Poljsko-sovjetski trgovački ugovor, vredan preko milijardu dolara.
• 27. 1. - Smith–Mundtov zakon reguliše obraćanje vlade SAD stranoj publici.
• 28. 1. - Moskovska "Pravda" daje saopštenje kojim dezavuiše izjavu G. Dimitrova o balkanskoj federaciji.
• 28. 1. - Japanski brod Joo Maru naleteo na minu u unutrašnjem moru, stradala i nestala 183 lica.
• 30. 1. - Mahatma Gandhi ubijen od ekstremnog hinduiste, kremacija sutra.
• 30. 1. - Italijanska oblast Južni Tirol dobija autonomiju (proširena 1972).
• 30. 1. - 8. 2. - Zimske olimpijske igre u Sen Moricu, Švajcarska.
• 31. 1. - U The New Yorkeru objavljena J. D. Salingerova priča "Savršen dan za banana ribe".

• 1. 2. - Malajska Unija je zamenjena Federacijom Malajom, sa devet britanskih protektorata i dve kolonije (nezavisna 1957, Malezija formirana 1963).
• 4. 2. - Cejlon postaje nezavisan statusom dominiona UK (republika Šri Lanka proglašena 1972).
• 4. 2. - Ugovor između SSSR i Rumunije. Protokol o granici daje Zmijsko ostrvo u Crnom moru Sovjetskom Savezu.
• 8. 2. - Kardelj i Bakarić stigli u Moskvu (Đilas je još uvek tu, Tito se izgovorio bolešću) - razgovor sa bugarskom delegacijom, Sovjeti kritikuju bugarsko-jugoslovenski ugovor i izjavu Dimitrova o (širokoj) federaciji.
• 8. 2. - Izbori u Kostarici: pobeđuje antikomunistički opozicioni kandidat, ali Kongres poništava rezultate zbog nepravilnosti (ali ne i parlamentarne izbore koji favorizuju vladajuću koaliciju).
• 10. 2. - Na trojnom sastanku u Kremlju, Staljin naređuje manju verziju Balkanske federacije, sa Jugoslavijom i Bugarskom.
• 10. 2. - Ždanovizam: sovjetski Politbiro izdaje rezoluciju "O Muradelijevoj operi Veliko prijateljstvo": osuđuje se "formalizam" u muzici, tj. "lažna originalnost" koja ide nauštrb klasične ruske opere, osuđena su šestorica kompozitora, među kojima Šostakovič, Prokofjev i Hačaturjan.
• 10. 2. - Francuska je poslije skoro dvije godine otvorila granicu sa Španjolskom.
• 11/12. 2. - Na zahtev Molotova, Kardelj potpisuje tekst ugovora o uzajamnom konsultovanju o spoljnopolitičkim pitanjima.
• 12. 2. - Francuski Le Figaro izveštava da su u Rumuniji iz izloga uklonjene Titove slike.
• 12. 2. - Gandijev pepeo je razvejan na reci Gang, pred milionskom masom.
• februar - Rumunska komunistička partija se spaja sa socijaldemokratskom u Rumunsku radničku partiju (od 1965. ponovo RKP). Ministar pravde Lucrețiu Pătrășcanu je osuđen na kongresu, uhapšen je u aprilu, pogubljen 1954.

• 16. 2. - Otkriven Uranov satelit Miranda.
• 17. 2. - U Beogradu kreću "Književne novine", list za književnost i društvena pitanja.
• 17. 2. - Rómulo Gallegos preuzima položaj predsednika Venezuele, prvi demokratski izabran u istoriji (oboren već u novembru). Ministar razvoja Juan Pablo Pérez Alfonzo je ove godine postigao "fifti-fifti" formulu podele prihoda od nafte sa stranim kompanijama, što će narednih godina biti uzor i drugim zemljama^[2].
• 17. 2. - Alwazirski puč u Jemenu, sukob klanova: ubijen je imam Yahya Muhammad Hamid ed-Din. Nakon sukoba sa oko 5.000 mrtvih, Ahmad bin Yahya uspeva zbaciti pučiste i postati imam (do 1962).
• 18. 2. - Irski šef vlade Éamon de Valera gubi vlast nakon 16 godina - novi "tiš'h" je John A. Costello na čelu koalicine vlade (do 1951. i 1954-57, de Valera se vraća 1951-54. i 1957-59. i kao predsednik Irske 1959-73).
• 18. 2. - Ugovor o saradnji između SSSR i Mađarske.
• 19. 2. - U Nirnbergu okončano Talačko suđenje: osmorica nemačkih generala osuđena za uzimanja talaca i streljanja civila na Balkanu, od sedam godina do doživotne kazne, pušteni su početkom '50-tih (zaključeno da partizani, tj. gerilci, nisu zakoniti borci, pa i da odmazda nad civilima može biti uslovno opravdana).
• 20. 2. - Nekomunistički ministri čehoslovačke vlade daju ostavke zbog postupaka ministra unut. poslova Noseka - očekuju da ih predsednik Beneš neće prihvatiti, dok se komunisti mobilizuju za uzimanje vlasti.
• 20. 2. - Prva predstava Beogradskog dramskog pozorišta, "Mladost otaca" Borisa Gorbatova.
• 21. 2. - U SAD osnovano trkačko udruženje NASCAR.
• 22. 2. - Eksplozije u ulici Ben Yehuda, izazvane od Arapa i britanskih dezertera, ubijaju preko 50 ljudi - jevrejske grupe krive Britance i ubijaju njihove vojnike, uključujući 28 u vozu u Rehovotu 29-og.
• 23. 2. - 6. 3. i 20. 4. - 2. 6. - Londonska konferencija šest sila: zapadni saveznici i zemlje Beneluksa bez prisustva Sovjeta odlučuju o stvaranju (zapadne) Nemačke.
• 23. 2. - Tomo Jančiković, lider HSS, osuđen na 10 godina zbog "suradnje s neprijateljem"; još 11 osuđeno zbog "zavere za trovanje zvaničnika". (NYT)

• 25. 2. - Čehoslovački puč: pod pritiskom mase, predsednik Edvard Beneš prihvata ostavke ministara u Čehoslovačkoj; upražnjena mesta popunjena ljudima naklonjenim komunistima koji time preuzimaju svu vlast (ove događaje će zvati "Pobednički februar", Vítězný únor). Šok na Zapadu, ubrzan rad na formiranju alijanse.
• 28. 2. - Neredi u Accri, u britanskoj Zlatnoj Obali, nakon što su ubijena trojica veterana na čelu protesta za obećane penzije - prelomna tačka prema nezavisnosti Gane 1957.

• 29. 2. - 1. 3. - Masakr Prvog saperskog bataljona na grčkom zatvorskom ostrvu Makronisos: zvanično 21 žrtva, svedoci tvrde 350.
• 1. 3. - Sednica proširenog Politbiroa u Titovoj vili u Užičkoj - obaveštava Centralni komitet o strahu da bi Bugari bili trojanski konj u novoj federaciji i apatiji Sovjeta prema industrijalizaciji Jugoslavije (privredni ugovori sa SSSR neravnopravni).
• 1. 3. - Stupa na snagu neka ekonomska reforma u FNRJ, "kampanja za niže cene hrane i industrijske robe", seljaci izneli manje robe na pijacu (New York Times, 2. 3.).
• 1. 3. - Varnava Nastić, administrator mitropolije dabro-bosanske, osuđen na 11 godina teškog rada pod optužbom za antidržavnu zaveru (pušten 1951).
• 1. 3. - U Frankfurtu osnovana Banka nemačkih zemalja (Bank deutscher Länder, od 1957. nasleđuje Deutsche Bundesbank), u početku deluje u Bizoni, ubrzo se priključuje i francuska zona.
• mart, početkom - Komandant Arapske oslobodilačke armije Fawzi al-Qawuqji dolazi u Palestinu (među njegovim ljudima ima i Bošnjaka).
• 3. 3. - Komunistički "Radio Slobodna Grčka" objavljuje da će deca mlađa od 15 biti evakuisana iz zemlje - procenjuje se da će otići 28 - 32.000 dece.
• 4. 3. - ECOSOC UN glasa da nije nadležan za jugoslovensku tužbu protiv SAD zbog zamrzavanja fondova (i opet 9. 3.).
• 7. 3. - Dodekanezi su i zvanično uključeni u Grčku.
• 8. 3. - Presuda američkog Vrhovnog suda u slučaju McCollum v. Board of Education - podučavanje veronauke u državnim školama je protivno Ustavu SAD.
• 10. 3. - Čehoslovački ministar inostranih poslova Jan Masaryk pronađen mrtav ispod svog prozora. Nasleđuje ga komunista Vladimír Clementis (smenjen 1950, streljan 1952).
• 10. 3. - Naknadna Nürnberška suđenja, Suđenje RuSHA-i, raznim SS-ovskim rasnim programima, osuđeno 13 od 14 optuženih.
• 12. 3. - 24. 4. - Kostarikanski građanski rat: izbija nakon što je parlament poništio pobedu opozicionog kandidata na februarskim predsedničkim izborima, za 44 dana gine nekih 2.000 ljudi.
• 13. 3. - Kineski građanski rat: komunisti su zauzeli uporište Siping u provinciji Jiling na severoistoku, dva dana kasnije objavljuju završetak Zimske ofanzive u ovom delu zemlje. Nacionalisti su izgubili 156.000 ljudi i 17 gradova.
• 14. 3. - Eksplozija ugljene prašine u jami Labin, stradalo 88 rudara (vlasti tvrde da se radilo o diverziji, NYT 24. 3.).
• 15. 3. - Popis stanovništva u FNRJ: 15.772.098 stanovnika.
• mart - Osmi plenum albanske vladajuće partije je poslednja pobeda Koçi Xoxea: Enver Hoxha prinuđen na samokritiku, nekoliko njegovih pristalica isključeno iz CK, načelnik generalštaba Mehmet Shehu smenjen, usvojen Xoxeov predlog za integraciju ekonomije i vojske sa jugoslovenskom^[1]
• mart - Plan Dalet: u očekivanju kraja britanskog mandata u Palestini, date su smernice za stavljanje pod kontrolu teritorija za jevrejsku državu - kontroverzno je da li to znači planirano etničko čišćenje Arapa.

• 17. 3. - Potpisan Briselski ugovor: Velika Britanija, Francuska i zemlje Beneluksa (Holandija, Belgija i Luksemburg) sklopile odbrambeni pakt protiv komunizma, Zapadnu uniju (prekursor NATO-a 1949. i Zapadnoevropske unije 1954.). Na njeno čelo u oktobru će biti postavljen feldmaršal Bernard Montgomery.
• 17. 3. - U Kaliforniji osnovani Hells Angels ("Anđeli pakla").
• 18. 3. - Ugovor o prijateljstvu i pomoći između SSSR i Bugarske.
• 18-19. 3. - SSSR povlači vojne i civilne savetnike iz Jugoslavije.
• 19. 3. - Predsednik Hari Truman posmrtno odlikovao Dražu Mihailovića Legijom za zasluge I stepena (odluka tajna do 1966, odlikovanje uručeno kćerki 2005).
• 20. 3. - Tripartitna deklaracija: nakon što je SSSR za pet meseci odbio 12 nominacija za guvernera, SAD, V. Britanija i Francuska predlažu da se Slobodna Teritorija Trsta vrati pod italijanski suverenitet (u kontekstu italijanske predizborne kampanje).
• 20. 3. - Posljednji sastanak cjelokupnog Savezničkog kontrolnog vijeća za Njemačku: maršal Vasilij Sokolovski ga napušta tvrdeći da zapadne sile krše Potsdamski sporazum.
• 20. 3. - 20. dodjela Oscara: najbolji film je Gentleman's Agreement, ukupno tri nagrade.
• 24. 3. - Potpisana Havanska povelja, tj. Finalni akt Konferencije UN o trgovini i zapošljavanju, čime bi bila osnovana Međunarodna trgovinska organizacija (nije zaživela jer su SAD odbile ratifikaciju 1950, ostaje GATT do 1995, zatim WTO).
• ca. 26. 3. - Bela kuća: završen je Trumanov balkon, na drugom spratu južne strane.
• 27. 3. - Pismo upozorenja Titu od Staljina i Molotova, kritikuje se položaj KPJ u društvu ("utopljenost" u Narodni front) i njena politika ("nedemokratičnost" u partiji itd.), optužuju se Đilas, Ranković, Kidrič i Tempo (još uvek ne Tito i Kardelj) - početak formalnog rascepa.
• 27. 3. - Yehiamski konvoj: Arapi su presreli i uništili konvoj koji je nosio pomoć jednom kibucu u Galileji, gine 47 članova Hagane.
• 28. 3. - Izbori u Rumuniji, zvanično sa ogromnom većinom pobeđuje Demokratski narodni front (komunisti i dr.).
• 29. 3. - Osnovano Zagrebačko Kazalište Mladih.

• 1. 4. - Počela gradnja auto-puta Beograd-Zagreb, prve deonice autoputa Bratstva i jedinstva.
• 1. 4. - Farski otoci dobivaju autonomiju u Danskoj.
• 1. 4. - U Ujedinjenom Kraljevstvu je na snazi nacionalizacija proizvodnje i prenosa električne energije (opozvano 1989. kada je propisana privatizacija).
• 3. 4. - Prva predstava Jugoslovenskog dramskog pozorišta, Cankarev "Kralj Betajnove".
• 3. 4. - Predsjednik SAD Harry Truman potpisao Zakon o inostranoj pomoći, poznatiji kao "Marshallov plan" ekonomske pomoći poslijeratnoj Evropi - biće potrošeno oko 12,7 milijardi dolara u 17 zemalja.
• 3. 4. - Komunisti pokreću ustanak na južnokorejskom ostrvu Ćeđu, koji će biti brutalno ugušen do maja sledeće godine - stradalo je između 14 i 30 hiljada ljudi. Povod za pobunu su izbori koji se 10. maja vrše samo na jugu, čime se učvršćuje podela.
• 4 - 15. 4. - Bitka za Mishmar HaEmek, kibuc na putu Haifa-Dženin: Arapi su ga napali artiljerijom, ali Jevreji su se odbranili i u kontraofanzivi uništili osam arapskih sela u okolini.
• 5. 4. - Gatowska aerokatastrofa: sudar britanskog putničkog aviona i sovjetskog lovca iznad Berlina vodi diplomatskoj krizi.
• 5 - 20. 4. - Jevrejska Haganah u Operaciji Nahšon nakratko deblokira Jerusalim (deo Građanskog rata u mandatnoj Palestini).
• 6. 4. - Potpisan sovjetsko-finski sporazum o prijateljstvu i saradnji - Finska neće biti satelit SSSR ali izbegava sve što bi štetilo interesima suseda. (→ Finlandizacija).
• 6. 4. - Protestne note SAD i UK zbog jugoslovenskog otvaranja vatre na tršćanskoj granici prošlog meseca.

• 7. 4. - Osnovana Svetska zdravstvena organizacija (WHO).
• 9. 4. - Bogotazo: u Bogoti ubijen liberalni kolumbijski političar Jorge Eliécer Gaitán, što izaziva neverovatno krvave i razorne nemire - uništeno je preko 100 zgrada, ubijeno je između 600 i 3.000 ljudi. Počinje desetogodišnji period sukoba u zemlji zvani La Violencia, koji će od 1964. usloviti Kolumbijski unutrašnji oružani konflikt.
• 9. 4. - Masakr u Deir Jasinu - jevrejske paravojske ubile 107 seljana u selu kod Jerusalima.
• 10. 4. - Završeno Suđenje Einsatzgrupama u Nirnbergu: 14 od 24 optuženih je osuđeno na smrt, četiri kazne su i izvršene, svi su oslobođeni do 1958.
• 10. 4. - NY Times javlja da će jedna britanska firma graditi dve visoke peći u Zenici.
• 10. 4. - U italijanskoj luci Bari potopljen brod Lino koji je prevozio oružje iz Jugoslavije za Siriju - izvršitelji su jevrejski operativci^[3] (tada se nagađalo da je oružje moglo biti upućeno komunistima).

• 11. 4. - Počela izgradnja Novog Beograda (gradnja Palate Federacije je počela prošle godine).
• 12. 4. - Grčki rat: komunisti zauzimaju Kalavritu na severu Peloponeza - vladine trupe se vraćaju sutradan, komunisti su izgubili većinu zaplenjenog oružja.
• 13. 4. - Pismo CK KPJ Staljinu i Molotovu, koje odbacuje optužbe od 27. 3.: vlada SSSR dobija netačne informacije (pomenuti Žujović i Hebrang), neslaganje sa stvaranjem sovjetske obaveštajne mreže u Jugoslaviji ("ma kako neko od nas volio... SSSR, on ne smije ni u kom slučaju manje voljeti svoju zemlju...").
• 13. 4. - Masakr medicinskog konvoja za bolnicu Hadassah - ubijeno 79 Jevreja na jerusalimskoj gori Skopus, uglavnom lekara i medicinskih sestara.
• 13. 4. - Novi ustav Rumunije, kao narodne republike (menjan 1952. i 1965. i, nakon pada komunizma, 1991).
• 14. 4. - 14. 5. - Operacija Sandstone: tri američke nuklearne probe na maršalskom atolu Enewetak, utvrđena je pogodnost novih jezgara, što omogućuje masovnu proizvodnju atomskih bombi (oko 550 komada tipa Mark 4, 1949-53).

• 16. 4. - U Parizu osnovana Organizacija za evropsku ekonomsku saradnju i razvoj (kasnije OECD), među članicama su i zapadne zone Nemačke i Slobodni Teritorij Trsta.
• 18. 4. - Izbori u Italiji, pobeda demohrišćana nad Narodnim frontom (komunisti i socijalisti) sa 48,5 prema 31% (uz pomoć CIA-e i kampanje Katoličke crkve).
• 19. 4. - Andrija Hebrang kažnjen partijskim strogim ukorom, predloženo da "napusti" položaj ministra industrije.
• 20. 4. - Nacionalna skupština je izabrala Chiang Kai-sheka za predsednika Republike Kine, što Kuomintang smatra početkom ustavne vlasti a komunisti ne priznaju.
• 21 - 22. 4. - Bitka za Haifu, jevrejska operacija Bi'ur Hametz, "čišćenje kvasca": zauzeti arapski delovi grada.
• 22. 4. - Uhićen mostarsko-duvanjski biskup Petar Čule - u srpnju osuđen na jedanaest i pol godina zatvora, pušten 1955.
• 22. 4. - 3. 5. - Operacija Yevusi: elitna jevrejska jedinica pokušava zauzeti položaje oko Jerusalima, zauzeli su Katamon 1. maja.
• 24. 4. - Završen 44-dnevni Građanski rat u Kostariki - pobeda opozicije pod komandom José Figueres Ferrer-a, uz pomoć SAD. Poslednje političko nasilje u Kostarici, novim ustavom sledeće godine je ukinuta vojska.
• 26. 4. - Završen prvi tzv. Dachauski proces u Sloveniji: Branko Diehl, Stane Oswald i O. Juranič osuđeni na smrt, još osam na zatvor. (NYT) Ove godine još šest suđenja i dogodine tri.
• 26. 4. - Sukobi na granicama FNRJ sa Italijom i Austrijom poginuli Italijan i Britanac (NYT 27. 4.)
• 27. 4. - Bivši kralj Petar II u poseti SAD: poziva na oslobođenje istočne Evrope.
• 28. 4. - Savezna narodna skupština jednoglasno odlučila o dopunama Zakona o nacionalizaciji privatnih privrednih preduzeća - nacionalizovana su i preduzeća lokalnog značaja i sitnotrgovinska mreža.
• 30. 4. - Osnovan Zavod za zaštitu i naučno proučavanje prirodnih retkosti Srbije - danas Zavod za zaštitu prirode.
• 30. 4. - U Bogoti osnovana Organizacija Američkih Država.
• 30. 4. - Land Rover prvi put prikazan na Amsterdamskoj auto-izložbi.

• 1. 5. - U Vojniću otvoren prvi zadružni dom u NR Hrvatskoj.
• 1. 5. - U Atini ubijen ministar pravde Hristos Ladas - uvodi se ratno stanje, u narednim danima je pogubljeno 100-200 ranije osuđenih na smrt.
• 3. 5. - United States v. Paramount Pictures, Inc.: antitrustovska odluka Vrhovnog suda SAD u cilju razdvajanja proizvodnje od distribucije i prikazivanja filmova - smatra se da je ovo početak kraja Studijskog sistema.
• 4. 5. - Novo pismo CK SKP(b) (Staljin i Molotov) za CK KPJ, oštrije od prethodnog, optuženi direktno Tito i Kardelj, potcenjen partizanski ratni napor - tvrdi se da KPJ nema većih zasluga od drugih partija i da ju je Crvena armija dovela na vlast (pismo poslato i ostalim partijama iz Informacionog biroa).
• 4. 5. - Prikazan "Hamlet" sa Laurencom Olivierom.
• 6. 5. - Smenjena dvojica ministara: Sreten Žujović (finansije) i Andrija Hebrang (laka industrija, bivši šef planske komisije), u vezi sukoba sa Informbiroom (sutradan uhapšeni).
• 6. 5. - Razgovori četiri sile o austrijskom ugovoru u Londonu odloženi do daljnjeg zbog zastoja povodom jugoslovenskog zahteva za teritorijalne ustupke.
• 7 - 11. 5. - Haški kongres ili Kongres Evrope. Churchill se zalaže za ujedinjenje kontinenta, koji bi tako postao treća sila.
• 8. 5. - Partijska komisija (B. Nešković, I. Gošnjak, V. Tomšić) predlaže isključenje Andrije Hebranga i Sretena Žujovića iz partije i ispitivanje njihovog rada od strane mjerodavnih organa vlasti (objavljeno 30. 6.).
• 10. 5. - Tokom operacije Yiftach, jevrejske snage zauzele Safed, najviši grad u Galileji i Izraelu, zauzeto je oko 50 arapskih sela u istočnoj Galileji.
• 10. 5. - U američkoj zoni na jugu Koreje održani izbori za ustavotvornu skupštinu. U proteklih par meseci poginulo je oko 600 ljudi u terorističkim napadima, u toku je i sukob na ostrvu Ćeđu.
• 13. 5. - Kfar Etzionski masakr: transjordanska Arapska legija i lokalni Arapi zauzeli kibuc u Judejskim brdima, stradalo 129 boraca i civila.

• 14. 5. (5. Iyar 5708)-  Izrael proglašava nezavisnost u Tel Avivu, nekoliko sati pre okončanja Britanskog mandata. Na čelu privremene vlade je David Ben-Gurion, zatim Haim Vajcman. SAD daju de fakto priznanje, de jure u januaru posle izraelskih izbora.
• 15. 5. - Napadom arapskih armija počinje Arapsko-izraelski rat.
• 15. 5. - Počeo s radom Ansambl narodnih pesama i igara Srbije "Kolo".
• 15. 5. - Na suđenju bivšem četniku I. Mangoviću tvrdi se da ga je čuvao američki vojni ataše potpuk. Stratton. (NYT)
• 17. 5. - Pismo CK KPJ Staljinu i Molotovu: zbog neravnopravnosti je nemoguće pristati da se stvar rešava pred Informbiroom.
• 17. 5. - SSSR priznaje Izrael.
• 19. 5. - Jugoslavija priznaje Izrael.
• 20. 5. - Zakazan Peti kongres KPJ (prvi posle 1928, u Drezdenu).
• 20. 5.? - Trojica poštara osuđena na smrt i šestorica na zatvor zbog krađe iz pošiljki iz SAD u Jugoslaviju. (NYT)

• 21. 5. - Bivši kralj Petar II posetio predsednika Trumana. (NYT)
• c. 21. 5. - Dovršena nacionalizacija maloprodajnih radnji u Beogradu. (NYT)
• 22. 5. - Suslovljevo pismo Titu, kojim je pozvan u Bukurešt na sastanak Informbiroa, što Tito odbija; podsećanje da je KPJ prošlog septembra kritikovala KP Italije i KP Francuske, a sada ne želi da primi kritiku.
• ca. 24. 5. - "Borba" piše da su smenjeni oni koji su zagovarali brzu kolektivizaciju sela, putem sile. (NYT 25. 5.).
• 26. 5. - Pobedom Nacionalne partije nad Ujedinjenom partijom na izborima u Južnoj Africi, započinje era Apartheida (do 1994). Daniel François Malan je premijer (do 1954), umesto Jana Smutsa.
• 27. 5. - U Beogradu osnovano Pozorište lutaka Srbije.
• 28. 5. - "Jugoslovenske novine tvrde da neredi na beogradskim fudbalskim utakmicama imaju političke implikacije". (NYT 29. 5.).
• 31. 5. - Konferencija Šest sila u Londonu: zapadne zemlje odlučile da se na zapadu Nemačke osnuje demokratska država.
• 31. 5. - Sastanak skupštine u Seulu, na čelu joj je Syngman Rhee (od jula predsednik republike, do 1960).

• 1. 6. - Rudolf Dassler osniva "Pumu" u Herzogenaurachu - njegov brat Adolf dogodine osniva "Adidas".
• 1. 6. - NY Times: primećeno poboljšanje u ličnim kontaktima sa američkim zvaničnicima u Beogradu.
• 2. 6. - Obešena sedmorica nacista osuđenih na "Doktorskom suđenju" u Nirnbergu.
• 3. 6. - Raspisan Narodni zajam Petogodišnjeg plana, u iznosu 3,5 milijarde dinara (upisivanje počinje 29. juna, suma premašena već 11. jula, po Saveznoj komisiji).
• 3. 6. - Jugoslovenski avion prinuđen da sleti u Italiju, četvorica prebegla. (NYT 4. i 6. 6.)
• 3. 6. - Seljaci u FNRJ moraju predati 10 do 85% svojih prinosa. (NYT)
• 6. 6. - Makedonski premijer Koliševski optužuje "frakcije u bugarskoj vladi" da još uvek pokušavaju da reanektiraju Makedoniju. (NYT)
• 7. 6. - Čehoslovački predsednik Edvard Beneš daje ostavku - slomljen i oboleo, umire u septembru. Komunista Klement Gottwald je predsednik do smrti 1953, potpisuje ustav donesen prošlog meseca.
• 8. 6. - Certifikovan je Porsche 356, prvi model te firme pod svojim imenom.
• 8. 6. - Texaco Star Theater je prešao sa radija na televiziju (do 1956), Milton Berle će se proslaviti. (→ Zlatno doba televizije)
• 10. 6. - Osnovano preduzeće "Sloboda" Čačak.
• 10. 6. - Na Portoriku je na snazi Zakon 53, ili "Zakon zapušenih usta", kojim je zabranjeno propagiranje nezavisnosti (opozvan 1957).
• jun - Počinje Operacija Balak, čehoslovački avioni lovci se prevoze u Izrael naredna tri meseca.
• 11. 6. - Na snazi je primirje u Palestini (nove borbe u julu i ponovo od oktobra).
• 11. 6. - Prvi primat "astronaut": rezus makaki Albert je ispaljen raketom V-2 iz White Sandsa - ugušio se.
• 11. 6. - Danski putnički brod Kjobenhavn naleteo na minu, stradala 141 osoba od 402.
• 15. 6. - Osnovan je Ženmin žibao, "Narodni dnevnik", glasilo CK KP Kine.
• 15. 6. - Lučki radnici u Njujorku odbili da utovaruju u brod "Radnik" nakon što su videli Titovu i Staljinovu sliku i komunističke simbole. (NYT)
• ca. 16. 6. - Grčka vlada započinje operaciju Koronis protiv komunista na Gramosu
• 17. 6. - United Airlines Flight 624: avion DC-6 na putu ka Njujorku pao u Pensilvaniji, stradalo 43 p. i č. p..
• 18. 6. - Malayan Emergency: dva dana nakon što su komunisti ubili trojicu evropskih plantažera na Malaji, proglašeno je vanredno stanje - Malajski ustanak traje do 1960.

• 19. 6. - Sovjetski reaktor A-1, u kompleksu Majak kod grada Azjorska blizu Čeljabinska, dostigao je projektnu snagu - prvi industrijski nuklearni reaktor u SSSR i Evropi proizvodi plutonijum za prvu sovjetsku atomsku bombu RDS-1 (detonirana u avgustu 1949).
• 20 - 22. 6. - Sastanak Komunističkog informacionog biroa u dvorcu kod Bukurešta: u odsustvu Jugoslavije donesena Rezolucija, koja će biti objavljena 28. 6..
• 20. 6. - Valutna reforma u tri zapadne okupacione zone: uvedena njemačka marka (u zapadnom Berlinu od 23. 6.); sovjetske vlasti to smatraju prijetnjom zbog mogućnosti inflacije, mjenjaju novac u svojoj zoni.
• 21. 6. - Manchester Baby ili Small-Scale Experimental Machine, prvi kompjuter sa pohranjenom memorijom, izvršava prvi program.
• 21. 6. - Izdata je prva LP (Long play) ploča: Mendelssohn’s Concerto in E minor izdavačke kuće Columbia Records.
• 22. 6. - Brod HMT Empire Windrush stiže u London sa oko 800 imigranata sa Kariba - prva veća takva grupa imigranata i početak multikulturnog društva u Britaniji.
• 23. 6. - Katastrofalna poplava u Nišu, takođe i u Pirotu i drugde oko Nišave i Morave.

• 24. 6. - Sovjeti blokirali zapadni deo Berlina - počinje Berlinska blokada (do maja 1949). Berlinski vazdušni most počinje dva dana kasnije.
• 24. 6. - 24. 7. - Prva svetska zdravstvena skupština - Andrija Štampar jednoglasno izabran za prvog predsednika skupštine Svetske zdravstvene organizacije (WHO).
• 25. 6. - Joe Louis je poslednji put odbranio titulu, od Jersey Joe Walcotta (povlači se sledeće godine, ali vraća se zbog poreskih dugova 1950-51).
• 28. 6. - Rezolucija Informacionog biroa komunističkih partija o stanju u KPJ, optužbe: odstupanje od marksizma-lenjinizma, neprijateljska politika prema SSSR, napuštanje pozicija radničke klase i teorije klasne borbe ("nepravilna politika na selu"), Narodni front vodeća snaga u zemlji (umesto KPJ), birokratski režim u partiji ("nema unutrašnje partijske demokratije") - poziv "zdravim elementima" da prisile rukovodstvo da se vrate inernacionalizmu ili da ih smene. Otvoreni sukob Jugoslavije i SSSR-a.
• 28. 6. - Osnovan Stomatološki fakultet Univerziteta u Beogradu.
• 28. 6. - Vanredno stanje u Britaniji, jer štrajk londonskih dokera preti da se proširi na druge luke - sutradan glasaju za povratak na rad.
• 28. 6. - Zemljotres u Fukuiju, Japan, poginulo preko 3.700 ljudi.
• 29. 6. - Osnovano slavističko društvo Srbije.

• 30. 6. - "Borba" objavila Rezoluciju Informbiroa, uz odgovor CK KPJ (tiraž 500.000).
• 30. 6. - Izveštaj Specijalnog komiteta Ujedinjenih nacija za Balkan (UNSCOB) - čini se da Albanija, Jugoslavija i Grčka pomažu komunističku gerilu u Grčkoj, nisu nađeni dokazi o otmici grčke dece.
• lipanj - Ivo Tartaglia, bivši splitski gradonačelnik i primorski ban, osuđen na sedam godina teškog rada.

• jun/jul - Poslednji sokolski slet u Pragu: prkos novim komunističkim vladarima, takođe klicanje Titu. (NYT 1. 7.)
• 1. 7. - Enver Hodža osudio sve ekonomske sporazume sa Jugoslavijom, naredio jugoslovenskom osoblju da napusti Albaniju u roku od 48 časova.
• 1. 7. - Sovjeti se povukli iz berlinske komandature, što je kraj saradnje sa zapadnim silama u Nemačkoj.
• 1. 7. - Frankfurtski dokumenti: zapadne sile su predale liderima svojih okupacionih zona preporuke za osnivanje zapadnonemačke države
• 2. 7. - Ofanziva grčkih vladinih trupa protiv prokomunističke DAG, uz zapadnu pomoć - završna faza Grčkog građanskog rata.
• 3. 7. - XI svesokolski slet u Pragu, pozdravljeni jugoslovenski vežbači.
• 4. 7. - Operacija Gvardijan: uhvaćena poslednja grupa ustaša ubačenih u Jugoslaviju (Akcija 10. travnja, od prošle godine, organizator Božidar Kavran), ukupno 96 uhvaćenih.
• 4. 7. - Sudar aviona iznad Londona, 39 žrtava.

• 5. 7. - Stupio na snagu Zakon o Nacionalnoj zdravstvenoj službi (National Health Service) u Engleskoj i Velsu.
• 6. 7. - Sovjeti odbijaju jugoslovensku ponudu partijskog sastanka.
• 9. 7. - Sudar vozova na Kosmetu, 20 mrtvih, među njima i neki koji su proterani iz Albanije. (NYT) Mašinovođa osuđen na smrt sledećeg meseca. (NYT 8. 8.)
• 10. 7. - Operacija Danny: Izraelci zauzeli Lyddu (Lod) i Ramlu - nisu uspeli zauzeti Latrun.
• 13. 7. - Puštena u saobraćaj omladinska pruga Nikšić-Titograd (normalni kolosijek od 1965).
• 13. 7. - Etiopska crkva postigla autokefalnost sporazumom sa Koptskom crkvom.
• 14. 7. - Palmiro Togliatti teško ranjen u atentatu, što izaziva političku krizu u Italiji.
• 16. 7. - Operacija Dekel, "Palmovo drvo": Izraelci zauzeli Nazaret. Takođe, tokom julskog perioda ratovanja, Izraelci su na jugu pokušali povezati izraelska naselja u Negevu, ali ovi su ostali u egipatskom okruženju.
• 16. 7. - Prva otmica aviona: hidroavion po imenu Miss Macao je pao u deltu Biserne reke nakon sukoba sa pilotom, stradalo je 25 ljudi a jedan od otmičara je preživeo.
• ca. 16. 7. - Vlada FNRJ spušta cene poljoprivrednih proizvoda za 30-50%. (NYT)
• 17. 7. - Operacija Kedem: Izraelci su pokušali zauzeti istočni Jerusalim, prodrli su kroz Novu kapiju ali se ubrzo povlače - počinje novo primirje.
• 19. 7. - Potpisan sporazum sa SAD u vezi ratnog Lend-Lease programa (o "zajmu i najmu"), vrednom 17 miliona dolara, odmrznuta jugoslovenska imovina u SAD.
• 20. 7. - Hladni rat: predsednik Truman raspisao mirnodopsku regrutaciju usled tenzija sa Sovjetima (drugi put u istoriji, posle Ruzveltove iz 1940). Dvanaest komunističkih lidera je optuženo prema Smithovom zakonu - uhapšeni su, suđenje sledeće godine.

• 21 - 28. 7. - Peti kongres KPJ u Beogradu - podrška vrhu partije i osuda napada Informbiroa, ali ne i Staljina. Titov politički izveštaj: "...da budemo nepomirljivi prema svim pokušajima razbijanja jedinstva naše partije i jedinstva naših naroda", doneti Program i Statut KPJ (kopije odgovarajućih sovjetskih dokumenata), reizabran CK (osim Hebranga i Žujovića).
• 22. 7. - Dominion Newfoundland izglasao priključenje Kanadi sa 52,3% (ostvareno sledećeg aprila).
• 26. 7. - Trumanovim izvršnim naređenjem 9981 okončana segregacija u oružanim snagama SAD.
• 26. 7. - Operacija Šoter, "Policajac": Izraelci zauzeli "mali trougao" južno od Haife, čime su normalizovali saobraćaj sa Tel Avivom, a hiljade Arapa napušta domove.
• 28. 7. - Eksplozija etra u BASF-ovoj fabrici u Ludwigshafenu, 200 mrtvih i velika šteta.
• 29. 7. - Prvi plenum CK KPJ - izabrano 9 članova Politbiroa (izvršno telo partije) i 4 kandidata.
• 30. 7. - Mađarski predsednik Zoltán Tildy, iz Sitnoposedničke stranke, daje ostavku, zamenjuje ga komunista.
• 30. 7. - Britanski zakon o državljanstvu: ljudi iz kolonija se mogu naseljavati u UK (na snazi od Nove godine).
• jul - Hapšenje preostalih neposlušnih socijaldemokrata u Bugarskoj.
• 29. 7. - 14. 8. - Olimpijske igre 1948. u Londonu, prve od Berlina 1936. Nemačka i Japan nisu pozvani, SSSR nije došao. Jugosloveni osvojili dve srebrne medalje (Ivan Gubijan i fudbaleri). Holanđanka Fanny Blankers-Koen, "leteća domaćica", je osvojila četiri zlatne medalje.
• 30. 7. - Završeno tzv. IG Farbenovo Suđenje u Nirnbergu: osuđeno je 13 od 24 optužena.
• 30. 7. - Elizabeth Bentley počinje svedočenje pred Kongresom u kome tvrdi da u administraciji ima komunističkih doušnika - dosta pažnje ali i neverice, naročito među demokratima.
• 30. 7. - 18. 8. - Dunavska konferencija u Beogradu.
• 31. 7. - Završeno Kruppovo suđenje: osuđeno je 11 od 12 optuženih. Alfriedu Kruppu je naređeno da proda imovinu, ali je nakon tri odležane godine odluka poništena.
• leto - Obnovljen je Venecijanski bijenale, Peggy Guggenheim donosi deo svoje kolekcije.

• 1. 8. - Francuski leteći brod marke Latécoère nestao iznad Atlantika sa 52 ljudi - povučen je iz upotrebe.
• 1. 8. - Prvi broj nemačkih časopisa Stern i Welt am Sonntag.
• 3. 8. - Objavljena smena četvorice crnogorskih ministara, među kojima i Boža Ljumovića (sekretar pokrajinskog komiteta i potpredsednik republičke vlade) - zbog IB-a.
• 3. 8. - Whittaker Chambers svedoči pred Komitetom Predstavničkog doma za neameričke aktivnosti da je Alger Hiss član KP, što ovaj poriče. I predsednik Truman otpisuje slučaj kao "crvenu haringu" (Hiss je osuđen za krivokletstvo početkom 1950).
• 9. 8. - Jugoslavija zaustavlja putovanja u inostranstvo (NYT)
• 10. 8. - Prva epizoda Candid Camera.
• 11/12. 8. - Gen-puk. Arso Jovanović, koji se nedavno vratio sa školovanja u SSSR, ubijen pri pokušaju prelaza granice kod Vršca. Gen. Branko Petričević je uhapšen, puk. Vlado Dapčević je zasad pobegao.
• ca. 12. 8. - Smenjena trojica ministara u vladi NR BiH. (NYT)
• 12. 8. - Masakr u Babrri: ubijeno 15 do 150 pripadnika paštunskog pokreta Khudai Khidmatgar u pakistanskoj Severozapadnoj graničnoj provinciji.

• 15. 8. - Proglašena je Republika Koreja (južna), šef države je Syngman Rhee (do 1960, što se smatra Prvom republikom).
• ca. 16. 8. - Jugoslovenski graničari optuženi za otmicu dvojice Austrijanaca.
• 18. 8. - Na kraju konferencije u Beogradu, potpisana je Dunavska konvencija - regulisana uprava i pravo plovidbe, osnovana Dunavska komisija. SAD, UK i Francuska nisu potpisale, pošto su svi njihovi predlozi odbijeni, isključeni su iz uprave rekom, kao i Austrija.
• 19. 8. - Savet bezbednosti odbacio jugoslovensku rezoluciju osude anglo-američke uprave u Trstu.
• ca. 20. 8. - Operacija Koronis: grčki komunisti sa Gramosa u Epiru se povlače u Albaniju i na planinu Vici.
• 21. 8. - Protitovski članovi izbačeni iz tršćanske komunističke partije. (NYT)
• 22. 8. - Prva noćna fudbalska utakmica u Jugoslaviji: "Drvodeljac" (Zabrežje kod Obrenovca) - Partizan (Beograd).
• 23. 8. - U Amsterdamu osnovan Svetski savet crkava, okuplja pravoslavne i protestantske denominacije.
• 25. 8. - Komitet Predstavničkog doma za neameričke aktivnosti prvi put prenosi preko televizije jedno saslušanje (Whittaker Chambers protiv Algera Hissa).
• 27. 8. - Vijeće Vrhovnog suda NR Hrvatske izreklo presudu "ustaško-mačekovsko-četničkim zločincima i teroristima": 20 vešanja, 23 streljanja, 12 vremenskih kazni^[4], među obešenima su i Ljubo Miloš i Božidar Kavran, uhvaćeni u operaciji Gvardijan.
• 28. 8. - Obnovljen rad Fudbalskog saveza Srbije.
• 30. 8. - Osnovana rumunska tajna policija Securitate, tj. Departamentul Securității Statului.
• 31. 8. - Rekonstrukcija Vlade Josipa Broza Tita: Edvard Kardelj ministar inostranih poslova nakon Stanoja Simića (do 1953); ministar unutr. poslova Aleksandar Ranković je i potpredsednik vlade; Blagoje Nešković je potpredsednik vlade i predsednik Savezne kontrolne komisije; Mijalko Todorović je ministar poljoprivrede nakon Stambolića itd.

• 31. 8. - Umro sekretar CK SKP(b) Andrej Ždanov, mogući Staljinov naslednik; nasleđuje ga Georgij Maljenkov (do 1952). Iz optužbe za pogrešno lečenje, početkom 1953. objavljeno otkriće "Doktorske zavere".
• avgust - Smenjena četiri člana PK KPJ za Crnu Goru (u vezi Informbiroa).

• 1. 9. - U Bonnu se sastalo Parlamentarno vijeće koje do maja pravi ustav, Osnovni zakon Savezne Republike Njemačke - na čelu vijeća je Konrad Adenauer.
• 3. 9. - Državni sekretar Dean Acheson i Hector McNeil iz Forin Ofisa poručili Moskvi: napad na Jugoslaviju bi imao "ozbiljne" posledice.
• 3. 9. - Władysław Gomułka, prvi sekretar poljske Radničke partije, smenjen pod optužbom za desničarenje, nasleđuje ga Bolesław Bierut (do 1956, a Gomułka se vraća 1956-70).
• 4. 9. - Holandska kraljica Wilhelmina abdicirala posle nepunih 58 godina vladavine - dva dana kasnije nasleđuje je kćerka Juliana (do svoje abdikacije 1980).
• 6. 9. - Komunistički demonstranti ometaju zasedanje gradskog veća Berlina, čiji razilazak predstavlja kraj jedinstvenog grada (socijaldemokratska gradonačelnica je 26. 8. smjenila komunističkog šefa policije).
• 6. 9. - Prikazan film The Red Shoes.
• 9. 9. - Proglašena Demokratska Narodna Republika Koreja, premijer Kim Il-sung.
• 9. 9. - Grčki građanski rat: grčka vlada izjavljuje da se Jugosloveni bore uz pobunjenike, traže akciju UN - tokom okršaja na granici je bilo poginulih među Jugoslovenima. (NYT)
• 9. 9. - Veliko okupljanje u zapadnom Berlinu, gradonačelnik Ernst Reuter se obraća "narodima sveta"; nakon mitinga skinuta sovjetska zastava sa Brandenburške kapije, jedan demonstrant poginuo, 12 ranjenih.

• 11. 9. - Umro Muhammad Ali Jinnah, osnivač Pakistana. Khawaja Nazimuddin je sledeći generalni guverner (do 1951).
• 12. 9. - Kardinal Spellman posvetio Srednju školu nadbiskup Stepinac, školu za dečake u White Plains, New York, nazvanu po "političkom zatvoreniku komunističke vlade"; Spellman hvali njegovo "mučeništvo". (NYT 10. i 13. 9.)
• 12. 9. - Osam grčkih komunista skrenuli avion Atina-Solun u Skoplje.
• 13. 9. - Jugoslovenska vlada plaća 17 miliona dolara odštete za nacionalizovanu imovinu Amerikanaca. (NYT)
• 13 - 18. 9. - Operacija Polo, Aneksija Hajderabada: indijska vojska ulazi u Državu Hajderabad i priključuje je Indiji. Revanšistički hinduisti, većina u državi, ubijaju najmanje 30.000 muslimana. U regiji je u toku i komunistička Telanganska pobuna.

• 17. 9. - Militantni cionisti ubili grofa Bernadota, posrednika UN u arapsko-izraelskom konfliktu. Nakon ovoga će biti raspuštena preostala Irgunova jedinica, a Lehi je proglašen za terorističku organizaciju.
• 18. 9. - Madiunska afera: pobuna komunista na istočno-centralnoj Javi protiv samoproglašene Republike Indonezije, razbijeni su u roku od tri meseca.
• 24. 9. - Operacija Velveta ili Alabama: Izraelci prevoze spitfajere iz Čehoslovačke, preko Nikšića, do Palestine.
• 24. 9. - Kineski građanski rat: komunisti su zauzeli prvi veći urbani centar, Jinan, glavni grad Shandonga.
• 24. 9. - Soichiro Honda osnovao firmu Honda: prave motorizovane bicikle.
• 27. 9. - U Bernu postignut sporazum o naknadi za švajcarske interese u Jugoslaviji (75 miliona franaka u roku od 10 godina).

• 1. 10. - Patrijarh Rumunske PC proglasio prisajedinjenje Rumunske grkokatoličke crkve.
• 4. 8. - Tito primio Erica Johnstona, predstavnika američke asocijacije izvoznika filma^[5], potpisan sporazum po kome će Jugoslavija dogodine uvesti 25 filmova (u 1950, prikazivanje američkog filma iza Gvozdene zavese je uglavnom "presušilo", osim u Jugoslaviji)^[6] (NY Times izveštava o poseti 5. 10.).
• 4. 10. - Štrajk 300.000 rudara u Francuskoj, pod vođstvom KP.
• 4 - 7. 10. - De­veta partijska konferencija KPJ za Crnu Goru se konstituiše u Prvi (osnivački) kongres KP Crne Gore (od 1952. Savez komunista Crne Gore), na čelu je Blažo Jovanović.
• 6. 10. - Ašhabadski zemljotres u Turkmenskoj SSR - negde između 10.000 i 110.000 mrtvih, o događaju se slabo izveštavalo.

• 7. 10. - Na sajmu u Parizu je predstavljen Citroën 2CV - proizvodi se 1949-90. u preko pet miliona primeraka.
• 10. 10. - Sovjetska raketa R-1 (kopija V-2) ušla u svemir.
• 12 - 14. 10. - Četvrti Kongres SKOJ i zajednički kongres sa Narodnom omladinom Jugoslavije.
• oktobar - Suđenje četničkom oficiru Andriji Lončariću i dvojici pomagača u Beogradu, impliciran i kralj Petar i jedan francuski diplomata. (NYT)
• 15. 10. - Komunisti zauzimaju Jinzhou, stratešku vezu centralne i severoistočne Kine.
• ca. 15. 10. - Sa Beogradskog univerziteta i tehničkih instituta izbačeno 233 studenta "buržujskog" porekla, pod optužbom za neprijateljstvo prema vladi, nemoral i špijunažu. (NYT)
• 15 - 22. 10. - Izraelska operacija Yoav uspostavlja sigurnu vezu sa enklavom u Negevu.
• 15. 10. - Shigeru Yoshida je ponovo japanski premijer (do 1954). Njegova doktrina (1951) cilja ekonomsku obnovu s velikim oslanjanjem na bezbednosni savez sa SAD.
• 18. 10. - Predata u promet zagrebačka dionica Autoputa Bratstva i jedinstva (još uvek se nose Staljinove slike)^[7].
• 20. 10. - Komunisti zauzeli Changchun, tada najveći grad u Mandžuriji, nakon petomesečne opsade. Procenjuje se da je 150.000 civila stradalo zbog nedostatka hrane.
• 21. 10. - Izraelci zauzeli Beershebu.
• 22. 10. - Petorica novih predstavnika u Svetskom sudu, među kojima i jugoslovenski (SSSR na kraju ipak glasao "za" - NYT).
• 23. 10. - Francuska vojska zauzima najveće rudnike uglja, nakon tri dana nasilja. Nekomunistički štrajkači se vraćaju na posao 30-og.
• 24 - 28. 10. - U Beogradu održan Prvi kongres Jedinstvenih sindikata Jugoslavije, koji menjaju ime u Savez sindikata Jugoslavije; na čelu Predsedništva Centralnog odbora je Đuro Salaj.
• 26. 10. - Suspendovan veliki broj putničkih i teretnih vozova u Jugoslaviji. (NYT)
• 28. 10. - Završeno Suđenje Visokoj komandi u Nirnbergu, osuđeno 11 optuženih.
• 29. 10. - Peruanski predsednik José Luis Bustamante y Rivero srušen vojnim udarom - vojska je smatrala nedovoljnim njegove mere protiv levičara nakon pobune u mornarici ranije tokom meseca. Gen. Manuel A. Odría je na čelu zemlje do 1956.
• 29 - 31. 10. - Izraelska Operacija Hiram: zauzimaju Gornju Galileju, koja je po prošlogodišnjem planu trebala pripasti arapskoj državi - još 50.000 palestinskih izbeglica.
• oktobar - Koçi Xoxe, kao i njegovi saradnici, razrešen svih državnih i partijskih funkcija - sledećeg meseca isključen iz partije i uhapšen.
• 30. 10. - Narodna skupština NR Srbije potvrdila statute Autonomne Pokrajine Vojvodine i Autonomne Oblasti Kosovo i Metohija.
• 30. 10. - Jugoslavija priznala severnokorejsku vladu.
• 30. 10. - Američki diplomata Irving Ross ubijen od ruskih vojnika u Beču.

• 1. 11. - Atinagora je izabran za novog vaseljenskog patrijarha (do 1972), pošto je prethodnik Maksim V dao ostavku, nezvanično zbog kontakata sa moskovskim, Staljinovim, patrijarhom. Atinagora je američki državljanin, antikomunista, dolazi u Istanbul sledećeg januara, Trumanovim avionom.
• 1. 11. - Požar i eksplozija na brodu koji je evakuisao nacionalističke trupe iz luke Yingkou, oko 3.000 mrtvih.
• 1. 11. - U FNRJ ukinuta carina na poklone iz inostranstva? (NYT 1. 11.)
• 1 - 4. 11. - Šesta partijska konferencija KPJ za Bosnu i Hercegovinu se konstituisala u Prvi (osnivački) kongres KP BiH (od 1952. Savez komunista Bosne i Hercegovine), na čelu Đuro Pucar.
• 2. 11. - Uprkos svim predviđanjima, američki predsednik Harry S. Truman osvojio reizbor, pobedivši republikanca Thomasa E. Deweya - 303:189 u elektorskim glasovima, 28:16 u državama. Južnjački demokrata, segregacionista Strom Thurmond je dobio četiri države.
• 2. 11. - Nakon zauzeća Shenyanga (Mukdena), završena je kampanja Liaoshen u Kineskom građanskom ratu: komunisti su ovladali Mandžurijom, imaju stratešku brojnu prednost.
• 6. 11. - Ante Pavelić stigao u Peronovu Argentinu.
• 6. 11. - Kineski građanski rat: počinje Huaihaiska kampanja, opkoljena je nacionalistička komanda u Xuzhou, zauzeta u januaru.
• 7. 11. - Serija Westinghouse Studio One prešla sa radija na televiziju - 467 epizoda u 10 sezona.
• 8. 11. - U Parizu formirana umetnička grupa COBRA.
• 10. 11. - Na snazi je Međunarodna konvencija za regulaciju kitolova.
• 10. 11. - Politički i bezbednosni komitet Generalne skupštine UN našao Jugoslaviju, Albaniju i Bugarsku krivim za ugrožavanje mira na Balkanu.
• 11. - 15. 11. - Drugi kongres KP Slovenije, sekretar Politbiroa je Miha Marinko. Ministar Kardelj kaže da bogati seljaci uskraćuju viškove urbanim radnicima. (NYT 16. 11.)
• 12. 11. - Završen Tokijski proces na kojem je 28 osoba osuđeno za ratne zločine pred Međunarodnim kaznenim sudom za Daleki istok - sedmorica na smrt, među kojima i gen. Hideki Tojo (pogubljen u decembru).
• 12. ili 13. 11. - Maršal Tito proglašen za prvog počasnog člana Srpske akademije nauka.
• 13. 11. - Prikazan film The Snake Pit.
• 13. 11. - Neredi u nekoliko pariskih predgrađa, pošto komunisti izvode generalni štrajk.
• 14. 11. - Patrijarh srpski Gavrilo osvetio Crkvu Svetog Marka u Beogradu.
• 14. 11. - Osnovano Odeljenje za proizvodnju filmova Jugoslovenske armije, kasniji Zastava film.
• 18. 11. - U FNRJ objavljeno da su ciljevi petoletke znatno povišeni, kako bi se nadoknadilo ometanje iz Kominforma.
• 20. 11. - U SSSR je raspušten Jevrejski antifašistički komitet, kao "centar antisovjetske aktivnosti" - sledi "Borba sa kosmopolitizmom", antisemitska kampanja (do 1953).
• 23 - 25. 11. - Operacija Lot: Izraelci bez otpora uspostavili koridor prema enklavi na Mrtvom moru, planini Sodom, ojačana pozicija u Negevu.
• 24. 11. - Kraj venecuelanskog demokratskog perioda El Trienio Adeco: predsednik Rómulo Gallegos zbačen posle samo devet meseci; na čelu vojne hunte je Carlos Delgado Chalbaud (do 1950) a demokratija se vraća 1958/59.
• 24. 11. - Italijanski neorealizam: prikazan film "Kradljivci bicikla".
• 25. 11. - U Skoplju osuđen Asen Bogdanov, ratni načelnik policije - biće streljan sa još dvojicom, od desetorice kojima je suđeno.
• 26. 11. - Drugi kongres KP Hrvatske: Tito izjavio da zbog embarga zemalja Informbiroa Jugoslavija mora revidirati petogodišnji plan. Istog dana otkriveno da Jugoslavija po prvi put pokušava kupiti koks u zapadnoj Evropi (inače, sekretar Politbiroa KPH je Vladimir Bakarić).

• 1. 12. - José Figueres Ferrer ukinuo Vojsku Kostarike, što je dogodine upisano u ustav - prvi takav potez u istoriji.
• 1. 12. - Komunisti osnovali Narodnu banku Kine u Shijiazhuangu, izdaju se prve serije renminbija.
• 4. 12. - Brod Kiangya stradao u eksploziji na ušću Huangpa kod Šangaja, stradalo između 2.750 i 3.920 ljudi, uglavnom izbeglica.
• 5. 12. - Lokalni izbori u Berlinu sprovedeni samo u zapadnom delu grada. Starim većem u istočnom delu grada dominira Partija socijalističkog jedinstva.
• 5. 12. - Izbori za ustavotvornu skupštinu u Argentini, dominacija peronista.

• 8. 12. - Ustanovljen Orden junaka socijalističkog rada (prvi odlikovan je Moša Pijade dogodine).
• 8. 12. - Egipatski premijer al-Nuqrashi naređuje raspuštanje Muslimanskog bratstva, nakon perioda nasilja protiv jevrejskih i državnih meta.
• 9. 12. - Generalna skupština UN usvojila Konvenciju o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida (na snazi od 1951, FNRJ potpisala 11. 12.).

• 10. 12. - Usvojena Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima (48 za, 8 uzdržanih, među kojima i FNRJ, i 2 nisu glasale).
• 11. 12. - Pod imenom Akademija za pozorišnu umetnost osnovan Fakultet dramskih umetnosti u Beogradu (ime od 1973; Visoka filmska škola joj pripojena 1950.).
• 15. 12. - U Kovinu formirana Vazduhoplovna oficirska škola (od 1949. u Ljubljani)^[8].
• 15. 12. - Alger Hiss je optužen za krivokletstvo, nakon što je Whittaker Chambers početkom meseca pokazao Pumpkin Papers, rolne filma sa inkriminišućim materijalom skrivene u bundevi.
• 15. 12. - Kineski građanski rat: završena kampanja Shuangduiji u provinciji Anhui, komunisti su uništili nacionalističku 12. armiju i zarobili velike količine oružja.
• decembar - Jednogodišnji trgovinski ugovor Jugoslavije i Velike Britanije (120 mil. dolara), nakon što je prva pristala platiti 18 miliona dolara bivšim britanskim vlasnicima nacionalizovanih industrija.
• decembar - U šumu se odmetnulo 18 članova Bjelopoljskog sreskog komiteta KP (pristalice IB).
• c. 16. 12. - Zajednički kongres SKOJ i Narodne omladine Jugoslavije u Beogradu - jedinstvena omladinska organizacija pod imenom ove druge.
• 19 - 20. 12. - Indonežanski rat za nezavisnost: Holanđani su prekinuli primirje operacijom Kraai ("Vrana"): zauzeta je privremena prestonica Yogyakarta, zarobljeni su lideri republike - politički neuspeh, SAD vrše pritisak za priznanje nezavisnosti Indonezije, nastavlja se gerilsko ratovanje.
• 19. 12. - Grčki građanski rat: počinje Operacija Peristera ("Golubica") protiv komunista na Peloponezu
• 21. 12. - Predsednik Irske potpisao Akt o Republici Irskoj, kojim se ostvaruje puna nezavisnost od UK, van Komonvelta (stupa na snagu u aprilu).
• 21. 12. - Poljska ujedinjena radnička partija nastaje udruživanjem socijalističke i radničke partije - vladajuća partija do 1989.
• 19 - 23. 12. - Prvi kongres KP Makedonije, sekretar Politbiroa je Lazar Koliševski.
• 22. 12. - Izraelci započinju Operaciju Horev protiv Egipćana u zapadnom Negevu.
• 23. 12. - Obešen Hideki Tōjō i još šestorica osuđenih na Tokijskom procesu.
• 25. 12. - Unska pruga: prvi svečani voz između Bihaća i Knina.
• 26. 12. - Uhapšen mađarski kardinal József Mindszenty.
• 26. 12. - Pripadnik Muslimanskog bratstva ubio egipatskog premijera Mahmud an-Nukraši Pašu.
• 26 - 30. 12. - Četvrto vanredno zasedanje Saveznog veća i Veća naroda narodne skupštine FNRJ: poziv radnicima, omladini i celokupnom članstvu Narodnog fronta da se svim ra­spoloživim snagama angažuju za povećanje rudarske i šumarske proizvodnje, kako bi se pojačanim izvozom ovih proizvoda zemlji obezbedila potrebna devizna sredstva^[9].
• 27. 12. - Tito preti da će prodavati sirovine zapadu, ako istočne zemlje i dalje budu kršile sporazume o dostavi teške opreme za industrijalizaciju.
• 28. 12. - Šest sila objavljuju nacrt statuta Međunarodne uprava za Rur (1949-52).

• U Beogradu osnovan Muzikološki institut SANU, prvi u Jugoslaviji.
• Objavljen Le Corbusierov Le Modulor.
• Cadillac je ove godine dao mala peraja svom novom modelu - vrhunac stila je u drugoj polovini '50-tih.
• Osnovan Elektrotehnički fakultet Univerziteta u Beogradu.

• Rukovodstvo FNRJ:
  • Predsednik Prezidijuma Narodne Skupštine: Ivan Ribar
  • Predsednik Vlade: Josip Broz Tito (takođe i Generalni sekretar KPJ)
  • Predsednik Narodne skupštine: Vladimir Simić
• Neki domaći filmovi: "Sofka" (→ Kategorija:Filmovi 1948.).
• Nove države (Burma i Cejlon [Sri Lanka] su menjali zastave):

Glavni članak: :Kategorija:Rođeni 1948.

• 1. 1. - Ivan Devčić, hrvatski nadbiskup
• 1. 1. - Petar Lukić, paroh, starešina Saborne crkve u Beogradu
• 7. 1. - Kenny Loggins, rok muzičar
• 7. 1. - Zmago Jelinčič Plemeniti, slovenski političar
• 10. 1. - Nikola Plećaš, košarkaš
• 13. 1. - Radivoje Vican Vicanović, srpski fotoreporter († 2003)
• 14. 1. - Carl Weathers, glumac († 2024)
• 16. 1. - John Carpenter, filmski režiser, producent
• 19. 1. - Admiral Mahić, bosanskohercegovački književnik
• 20. 1. - Kosta Bunuševac, slikar i multimedijalni umetnik († 2021)
• 20. 1. - Radoslav Zelenović, direktor Jugoslovenske kinoteke
• 27. 1. - Mihail Barišnjikov, baletski plesač
• 28. 1. - Charles Taylor, predsednik Liberije, osuđen za ratne zločine
• 29. 1. - Zoran Redžić, basista "Bijelog dugmeta"
• 31. 1. - Feđa Stojanović, glumac († 2021)

• 1. 2. - Rick James, muzičar († 2004)
• 4. 2. - Alice Cooper, muzičar
• 5. 2. - Sven-Göran Eriksson, fudbaler, trener († 2024)
• 5. 2. - Barbara Hershey, glumica
• 9. 2. - Radoslav Brđanin, političar u BiH, osuđen za ratne zločine († 2022)
• 14. 2. - Kitten Natividad, glumica († 2022)
• 14. 2. - Teller (mađioničar)
• 14. 2. - Sonja Biserko, aktivistkinja za ljudska prava
• 15. 2. - Radislav Krstić, general VRS, osuđenik za ratne zločine
• 19. 2. - Pim Fortuyn, holandski političar, pisac († 2002)
• 23. 2. - Zvonimir Kostić Palanski, srpski književnik i prevodilac
• 28. 2. - Mercedes Ruehl, glumica
• 28. 2. - Vlasta Knezović, glumica

• 5. 3. - Eddy Grant, muzičar
• 5. 3. - Josip Pejaković, glumac
• 14. 3. - Billy Crystal, glumac, komičar
• 14. 3. - Mirko Babić, glumac († 2020)
• 15. 3. - David Albahari, književnik († 2023)
• 15. 3. - Sérgio Vieira de Mello, brazilski diplomata, predstavnik UN († 2003)
• 17. 3. - William Gibson, književnik cyberpunk-a
• 20. 3. - John de Lancie, glumac
• 22. 3. - Wolf Blitzer, TV novinar
• 22. 3. - Andrew Lloyd Webber, kompozitor
• 25. 3. - Bonnie Bedelia, glumica
• 26. 3. - Steven Tyler, pevač Aerosmith-a
• 31. 3. - Al Gore, potpredsednik SAD, nobelovac za mir

• 3. 4. - Jaap de Hoop Scheffer, generalni sekretar NATO-a
• 9. 4. - Radojka Šverko, hrvatska pjevačica
• 13. 4. - Raša Livada, književnik i prevodilac († 2007)
• 22. 4. - Zoran Modli, novinar, voditelj, pilot († 2020)
• 25. 4. - Enver Marić, bosanskohercegovački nogometaš
• 28. 4. - Terry Pratchett, engleski pisac znanstvene fantastike († 2015)

• 2. 5. - Josip Katalinski, nogometaš († 2011)
• 9. 5. - Milan Oklopdžić - Mika Oklop, književnik dramaturg, scenarista († 2007)
• 15. 5. - Brian Eno, muzičar, producent, umetnik
• 19. 5. - Grace Jones, američka pjevačica
• 25. 5. - Klaus Meine, pevač Scorpions-a
• 27. 5. - Ljubomir Magaš, "Ljuba Zemunac", kriminalac († 1986)
• 29. 5. - Branka Cvitković, hrvatska glumica
• 31. 5. - John Bonham, bubnjar Led Zeppelin-a († 1980)

• 1. 6. - Powers Boothe, glumac († 2017)
• 6. 6. - Nada Obrić, pjevačica
• 6. 6. - Vladimir Savčić Čobi, muzičar, glumac († 2009)
• 7. 6. - Ratko Rudić, hrvatski vaterpolski trener
• 16. 6. - Ivo Komšić, bosanskohercegovački političar
• 18. 6. - Braco Dimitrijević, bh. konceptualni umjetnik
• 28. 6. - Kathy Bates, glumica
• 28. 6. - Radoslav Bratić, književnik i urednik

• 5. 7. - Alojz Peterle, slovenski političar
• 12. 7. - Dušan Kovačević, književnik, scenarista, režiser
• 12. 7. - Richard Simmons, glumac, fitnes-ekspert († 2024)
• 21. 7. - Beppe Grillo, komičar, političar
• 21. 7. - Cat Stevens (Yusuf Islam), muzičar
• 26. 7. - Andrija Đukić, filmski i TV reditelj
• 30. 7. - Jean Reno, glumac

• 3. 8. - Jean-Pierre Raffarin, francuski političar
• 5. 8. - Efraim Zuroff, lovac na naciste
• 7. 8. - Dragan Kapičić, košarkaš, sportski radnik, preds. KSS († 2024)
• 7. 8. - Cvijeta Mesić, glumica

• 11. 8. - Jan Palach, češki student († 1968)
• 20. 8. - Robert Plant, pevač Led Zeppelin-a
• 24. 8. - Jean Michel Jarre, muzičar
• 30. 8. - Viktor Skumin, jedan od najvecih psihijatara, pisac, filozof

• 5. 9. - Benita Ferrero-Waldner, austrijska političarka
• 13. 9. - Nell Carter, američka glumica
• 14. 9. - Ivana Stefanović, kompozitor
• 17. 9. - John Ritter, glumac († 2003)
• 17. 9. - Kemal Monteno, pjevač, kompozitor († 2015)
• 19. 9. - Jeremy Irons, glumac
• 19. 9. - Josip Leko, predsjednik Hrvatskoga sabora
• 20. 9. - Chuck Panozzo, američki muzičar (Styx)
• 20. 9. - Julienne Bušić prozna spisateljica, esejistica i prevoditeljica
• 23. 9. - Vera Nikolić, atletičarka, svetska rekorderka († 2021)
• 26. 9. - Bratislav Petković, pozorišni reditelj, osnivač "Moderne garaže" († 2021)
• 26. 9. - Olivia Newton-John, pevačica, glumica († 2022)
• 27. 9. - Dušan Mihajlović, srpski političar

• 2. 10. - Avery Brooks, glumac
• 4. 10. - Jovan Kolundžija, violinista
• 5. 10. - Zoran Živković (pisac)
• 6. 10. - Gerry Adams, severnoirski političar
• 6. 10. - Aco Tomić, general, načelnik Uprave bezbednosti VJ († 2024)
• 8. 10. - Claude Jade, francuska filmska glumica
• 8. 10. - Johnny Ramone, gitarista Ramones-a († 2004)
• 15. 10. - Chris de Burgh, pevač
• 26. 10. - Mario Rosi, dramaturg, novinar Radio Beograda († 1992)

• 3. 11. - Saša Hadži-Tančić, književnik
• 5. 11. - Bernard-Henri Lévy, filozof
• 9. 11. - Luiz Felipe Scolari, fudbaler, trener
• 11. 11. - Dušan Prelević Prele, muzičar, književnik, scenarista († 2007)
• 12. 11. - Hasan Ruhani, predsednik Irana
• 14. 11. - Charles III od Ujedinjenog Kraljevstva
• 16. 11. - Mate Parlov, boksač († 2008)
• 17. 11. - Howard Dean, američki političar
• 17. 11. - Vlastimir Đorđević, general srpske policije
• 20. 11. - John R. Bolton, američki političar
• 22. 11. - Radomir Antić, fudbaler i trener († 2020)
• 25. 11. - Ivanka Lukateli, balerina, koreograf, pedagog
• 25. 11. - Vesna Malohodžić, glumica († 2022)
• 26. 11. - Krešimir Ćosić, hrvatski košarkaš i trener († 1995)
• 27. 11. - Zdravko Tolimir, general VRS, haški osuđenik († 2016)

• 3. 12. - Ozzy Osbourne, rok-muzičar
• 5. 12. - Igor Galo, glumac
• 6. 12. - Keke Rosberg, trkač F1
• 6. 12. - JoBeth Williams, glumica
• 7. 12. - Nikola Šainović, srpski političar
• 10. 12. - Dušan Bajević, fudbaler i trener
• 10. 12. - Muhammad Zaidan, Abu Abbas, palestinski borac († 2004)
• 13. 12. - Pavle Bulatović, političar u SRJ († 2000)
• 21. 12. - Samuel L. Jackson, glumac, producent
• 23. 12. - Azem Vllasi, kosovski političar
• 27. 12. - Gérard Depardieu, glumac, biznismen
• 28. 12. - Husein Dervišević, bosanskohercegovački književnik
• 31. 12. - Joe Dallesandro, američki glumac
• 31. 12. - Donna Summer, pevačica († 2012)

• Đorđe Bosanac, hrvatski glumac († 2006.)
• Milorad Vučelić, novinar, političar
• Dafina Milanović, bankarka († 2008)

Glavni članak: :Kategorija:Umrli 1948.

• 13. 1. - Milan Begović, hrvatski književnik (* 1876.)
• 23. 1. - Dragutin Vrđuka, nogometaš (* 1895)
• 29. 1. - Tomislav II, nominalni kralj Hrvatske (* 1900)
• 30. 1. - Mahatma Gandhi, indijski političar (* 1869.)
• 30. 1. - Orville Wright, supronalazač aviona (* 1871)
• 3. 2. - Filaret Granić, vizantolog, teolog (* 1883)
• 5. 2. - Johannes Blaskowitz, nemački general (* 1883)
• 11. 2. - Sergej Ejzenštejn, sovjetski filmski režiser (* 1898.)
• 27. 2. - Dimitrije Lazarov Raša, narodni heroj (* 1926)
• 4. 3. - Antonin Artaud, francuski dramatičar, pesnik, glumac (* 1896)
• 10. 3. - Jan Masaryk, čehoslovački političar i državnik (* 1886.)
• 24. 3. - Nikolaj Berđajev, religijski i politički filozof (* 1874)
• 25. 3. - Yoshiko Kawashima, mandžurska princeza, japanska špijunka (* 1907)
• 31. 3. - Egon Erwin Kisch, književnik, novinar (* 1885)

• 2. 4. - Baba Sawan Singh, indijski svetac (* 1858)
• 8. 4. - Jorge Eliécer Gaitán, kolumbijski političar (* 1903)
• 9. 4. - Jevstatije Karamatijević, sveštenik i političar (* 1881)
• 15. 4. - Radola Gajda, crnogorski i čehoslovački oficir († 1891)
• 2. 5. - Aleksandar Stanković, general KJ (* 1879)
• 13. 5. - Milan Begović, književnik (* 1876)
• 28. 5. - Unity Mitford, engleska Hitlerova prijateljica (* 1914)
• 1. 6. - Jaša Prodanović, srpski političar i pisac (* 1867)
• 6. 6. - Louis Lumière, pionir filma (* 1864)
• 26. 6. - Lilian Velez, filipinska glumica (* 1924)

• 5. 7. - Carole Landis, glumica (* 1919)
• 15. 7. - John J. Pershing, američki general (* 1860)
• 23. 7. - D. W. Griffith, američki filmski režiser (*1875)
• 4. 8. - Mileva Marić-Ajnštajn, srpska matematičarka (* 1875)
• 9. 8. - Hugo Ferdinand Boss, tekstilni preduzetnik (* 1885)
• 12. 8. - Arso Jovanović, načelnik generalštaba JA (* 1907)
• 16. 8. - Babe Ruth (George Herman Ruth), američki igrač baseballa i nacionalna ikona SAD (* 1895.)
• 20. 8. - Ljubo Miloš, ustaša (* 1919)
• 22. 8. - Ivan Stefanović Srba, narodni heroj (* 1912)
• 31. 8. - Andrej Ždanov, sovjetski ideolog kulture (* 1896)
• 2. 9. - Sylvanus Morley, arheolog, majanista (* 1883)
• 3. 9. - Edvard Beneš, bivši predsednik Čehoslovačke (* 1884)
• 10. 9. - Ferdinand I od Bugarske, bivši knez i kralj Bugarske (* 1861)
• 11. 9. - Muhammad Ali Jinnah, osnivač Pakistana (* 1876)
• 17. 9. - Folke Bernadotte, švedski diplomata (* 1895)
• 25. 9. - Ante Bonačić, nogometaš (* 1905)
• 28. 9. - Gregg Toland, direktor fotografije (* 1904)

• 8. 10. - Josip Križaj, pilot (* 1911)
• 18. 10. - Walther von Brauchitsch, nemački feldmaršal (* 1881)
• 24. 10. - Franz Lehár, austrijski kompozitor (* 1870.)
• 12. 11. - Umberto Giordano, talijanski skladatelj (* 1867.)
• 23. 11. - Aleksa Ivić, srpski istoričar (* 1881)
• 12. 12. - Franjo Dugan, hrvatski skladatelj, orguljaš i glazbeni pisac (* 1874.)
• 23. 12. - Hideki Tōjō, japanski general i bivši premijer (* 1884)

• Fizika: Patrick Maynard Stuart Blackett (razvoj metoda Wilsonove maglene komore i otkrića na polju nuklearne fizike i kosmičke radijacije)
• Kemija: Arne Wilhelm Kaurin Tiselius (istraživanje elektroforeze i adsorpcione analize, naročito za otkrića u vezi složene prirode serumskih proteina)
• Fiziologija i medicina: Paul Hermann Müller (otkriće visoke efikasnosti DDT-ija kao kontaktnog otrova protiv više artropoda)
• Književnost: Thomas Stearns Eliot (izuzetan, pionirski doprinos današnjoj poeziji)
• Mir: nije dodijeljena

• Collier's Year Book za 1948. (Microsoft Encarta 2004)
• Tito VS. Moscow: 25 Years After (1948-1973) Arhivirano 2011-07-28 na Wayback Machine-u (učesnici sastanka u Bukureštu itd.).
• Kardelj Describes Clashes with Stalin Over Federation with Bulgaria^{[mrtav link]}, Zdenko Antić, OSA-RFE Research (1980)
• Staljinov pritisak na rukovodstvo KPJ, odbrana nezavisnosti, Branko Petranović, Momčilo Zečević: Jugoslavija 1918-1988. Tematska zbirka dokumenata.
• Rezolucija Informbiroa i odgovor CK KPJ, ... zbirka dokumenata.
• Return to Diversity, A Political History of East Central Europe Since World War II, Joseph Rothschild & Nancy M. Wingfield

• Milan Bajec, Ivan Dolničar (1981). Jugoslavija 1941-1981, Beograd: Eksport pres.