Godina 1989 (MCMLXXXIX) bila je redovna godina koja počinje u nedjelju (link pokazuje kalendar).

Dovršetak "Antibirokratske revolucije". U istočnoj Evropi Revolucije 1989 nagoveštavaju kraj Hladnog rata.

• 1. 1. - U SFRJ je na snazi Zakon o preduzećima^[1] - osnova buduće Markovićeve privatizacije. Zakon o stranim ulaganjima je na snazi od 8. januara.
• 1. 1. - Stupaju na snagu promene u organizaciji Oružanih snaga SFRJ - umesto Armijskih oblasti (šest armija) uspostavljene Vojne oblasti (vojišta): Severozapadno (Zagreb, Peta vojna oblast), Jadransko-pomorsko (Split, Vojnopomorska oblast), Centralno (Beograd, Prva vojna oblast) i Jugoistočno (Skoplje, Treća vojna oblast).
• 1. 1. - Montrealski protokol o zaštiti ozonskog omotača stupio ove godine na snagu.
• 2. 1. - Premijer Ranasinghe Premadasa postaje predsednik Šri Lanke (do atentata 1993).
• 4. 1. - Incident u Zalivu Sidra - dva američka F-14 oborila dva libijska MiG-23.
• 7. 1. - Akihito postao car Japana, nakon smrti oca Hirohita (velika sahrana 24. 2.); sutra počinje period Heisei ("mir svuda"), nakon perioda Shōwa.
• 7. 1. - Zvanično osnivanje navijačke grupe Delije sever.
• 10. 1. - Angolski građanski rat: počinje povlačenje kubanskih vojnika iz Angole.
• 10 - 11. 1. - Veliko okupljanje radnika, studenata i učenika ispred skupštine u Titogradu, zahtevaju "hleba i rada"^[2].
• 11. 1. - Antibirokratska revolucija uspela i u Crnoj Gori: prihvaćeni zahtevi demonstranata - ostavke podnose partijsko i republičko rukovodstvo SR Crne Gore, predsednik skupštine, kao i predstavnici u saveznim rukovodstvima^[3]. Dolaze pristaše Slobodana Miloševića na čelu s Milom Đukanovićem i Momirom Bulatovićem; tokom meseca mitinzi i u drugim mestima Crne Gore.
• 11. 1. - Prvi kongres Slovenačkog demokratskog saveza, lider Dimitrij Rupel, stranka će se boriti za demokratiju i nezavisnost.
• 15. 1. - U Brazilu uveden novi kruzado (=1000 starih, traje samo do marta 1990).
• januar - Fudbaler Miodrag Belodedić, koji je prošlog meseca legalno stigao iz Rumunije u Jugoslaviju, odbija da se vrati - igraće za Zvezdu, u početku bez ugovora^[4].
• 15 - 21. 1. - Palachova sedmica: niz prodemokratskih demonstracija u Pragu povodom 20-godišnjice smrti Jana Palacha, policija ih tuče i koristi vodene topove.
• 17. 1. - Ksenofobni alkoholičar ubio petoro dece u školi u Stocktonu, Kalifornija - nakon ovoga će biti donesene mere protiv poluautomatskog oružja.
• 18. 1. - Poljska ujedinjena radnička partija odlučuje legalizirati sindikat Solidarnost.
• 19. 1. - Ante Marković, član predsedništva SR Hrvatske, izabran od saveznog predsedništva za novog predsednika Saveznog izvršnog veća (od 17. 3.); protivkandidat bio Borisav Jović, potpredsednik srpske skupštine.
• 19. 1. - Sastanak inostranih ministara šest balkanskih zemalja u Albaniji.

• 20. 1. - George Herbert Walker Bush naslijedio Ronalda Reagana na mjestu Predsjednika Sjedinjenih Američkih Država (do 1993). Državni sekretar će biti James Baker (do 1992).
• 22. 1. - Jak zemljotres na zapadu Tadžičke SSR, 274 mrtvih.
• 23 - 24. 1. - Levičarska grupa zauzela kasarnu La Tablada u okolini Buenos Airesa, argentinska vojska i policija koriste beli fosfor u kontranapadu, 39 mrtvih.
• 24. 1. - Serijski ubica Ted Bundy pogubljen na električnoj stolici.
• 24. 1. - Na sastanku SK Hrvatske prvi put se kritikuje politika Slobodana Miloševića.
• 25. 1. - Napeta situacija na mitingu u crnogorskom Plavu, gde Srbi i Crnogorci s jedne i Muslimani i Albanci s druge strane imaju dijametralno suprotne stavove.
• 28. 1. - Umro Choekyi Gyaltsen, 10. Pančen Lama; za 11-tog će Dalaj Lama i kineska vlada imenovati različite dečake.
• 29. 1. - Global Motors Inc., američki uvoznik Juga, zatražio zaštitu po zakonu o bankrotstvu.
• 29. 1. - Sovjetska sonda Fobos 2 ušla u orbitu oko Marsa, radi do kvara kompjutera u martu.
• januar - CK SK Srbije (Milošević) pokreće inicijativu za smenu Stipe Šuvara, predsednika Predsedništva CK SKJ, koji je optužen da je lider "neprincipijelne koalicije" protiv Srbije.
• 30. 1. - 1. 2. - XX Sednica CK SKJ - priznanje neuspeha zbog ekonomske, političke i etničke krize, bez ideja za rešenje; Milošević: "Rešenje će doneti politika... institucionalno i vaninstitucionalno, statutarno i nestatutarno, na ulici i unutra, populistički i elitistički, argumentovano i neargumentovano...".
• 30. 1. - Admiral Petar Šimić, šef armijskog SKJ, izjavljuje da će se vojska obračunati sa svakim ko ugrožava tekovine oslobodilačke borbe i socijalističke revolucije.
• januar - Godišnja inflacija u SFRJ 290%.

• 1. 2. - Satelit Astra 1A počinje s prenosom TV signala, potrebni su manji tanjiri nego ranije. Narednih dana počinje emitovanje Sky, MTV Europe, Eurosport itd.
• 2. 2. - Sovjetska vojska napušta Kabul.
• 3. 2. - U Zagrebu osnovano Udruženje za jugoslovensku demokratsku inicijativu (UJDI), kao prva autonomna politička organizacija.
• 3. 2. - Vojnim udarom zbačen Alfredo Stroessner, vojni diktator Paragvaja od 1954 - vlast preuzima Andrés Rodríguez (do 1993).
• 4. 2.? - Koncert "Bijelog dugmeta" na beogradskom sajmu, deo poslednje turneje ove grupe.
• 5. 2. - Pokrenut sportski kanal Eurosport.
• 6. 2. - Okrugli sto: u Poljskoj počeli pregovori između komunističke vlasti i Solidarnosti.
• 7. 2. - Mateja Svet osvojila zlato u slalomu na Svetskom šampionatu u Vailu. Zatim 11. 2. dobija i bronzu u veleslalomu, nakon diskvalifikacije jedne učesnice.
• 11. 2. - Mađarska socijalistička radnička partija donosi odluku o obnovi višepartijskog sistema.
• 14. 2. - Iranski vjerski vođa Ruholah Homeini poziva muslimane da ubiju Salmana Rushdijea, autora Satanskih stihova, kasnije tokom meseca raspisana nagrada od 3 miliona dolara.
• 14. 2. - Lansiran prvi Block-II GPS satelit (sateliti Block-I iz 1978-85 su bili eksperimentalni).
• 15. 2. - Sovjetsko-afganistanski rat službeno završava povlačenjem posljednjih sovjetskih trupa iz Afganistana.
• 16. 2. - Osnovan Socijaldemokratski savez Slovenije (Socialdemokratska zveza Slovenije), još jedna opoziciona partija (za razliku od Slovenskog demokratskog saveza, ne žele u Socijalistički savez).
• 16. i 17. 2. - U Bagdadu osnovan Savet arapske saradnje (Irak, Egipat, Jordan i Severni Jemen), a u Marakešu Unija arapskog Magreba (Mauritanija, Maroko, Alžir, Tunis i Libija) - obe organizacije kratkog daha, naročito prva.
• 17. 2. - U Centralni komitet SKJ izabrano 35 novih članova, od 165; predsednik državnog predsedništva Raif Dizdarević dao ostavku u tom telu, kao i članovi Dolanc, Mojsov, Hasani i Vlajković.
• 18. 2. - U Alžiru osnovan Front islamskog spasa - registrovan u septembru, iako ustav ne dozvoljava verske partije.
• 20. 2. - Počeo štrajk albanskih rudara u Trepči u znak potpore rukovodstvu Saveza komunista Kosova (smenjenim Vlasiju i Jašari) i očuvanja autonomije SAP Kosovo, oko 200 rudara ostalo u jami Stari Trg. Traže i smenu Rahmana Morine, tek izabranog predsednika pokrajinskog komiteta, kao i Ali Šukrije. Sutradan generalni štrajk u pokrajini.
• 22. 2. - Iranski predsednik Ali Hamenei izjavio u Beogradu u vezi Salmana Rušdija da je "strela odapeta prema meti".
• 23. 2. - Skupština SR Srbije odobrila amandmane na Ustav: republici se vraća jurisdikcija nad sudstvom, milicijom, narodnom odbranom i inostranim poslovima pokrajina (amandmane trebaju odobriti i pokrajinske skupštine). Na Kosovu se radnicima pridružuju i studenti i zanatlije^[5].
• 24. 2. - Milošević i Šuvar u Prištini, Šuvar razgovarao sa rudarima u jami Stari Trg (kasnije i Azem Vlasi).
• 24. 2. - United Airlines Flight 811: na avionu blizu Honolulua otpala teretna vrata, što je izazvalo eksplozivnu dekompresiju - devet putnika izletelo iz aviona.
• 25. 2. - Predsedništvo SFRJ poslalo pojačanja miliciji na Kosovu i izjavilo da će preduzeti i druge mere ako bude neophodno.
• 26-27. 2. - Proširena sednica Predsedništva SFRJ, uvedeno vanredno stanje na Kosovu, poslata vojska sa tenkovima i pojačanje miliciji.
• 27. 2. - Rudari počinju da izlaze iz jama, nakon što je Morina (privremeno) dao ostavku.
• 27. 2. - U Cankarjevom domu u Ljubljani skup podrške albanskim rudarima, slovenački predsednik Milan Kučan kaže da se u Starom trgu brani avnojska Jugoslavija. TV Beograd uveče emituje snimak, ljudi izlaze na ulicu.
• 27. 2. - Caracazo: veliki neredi zbog ekonomskih reformi odnose stotine života u Karakasu, Venecuela.
• 28. 2. - Studenti dolaze pred Saveznu skupštinu u Beogradu, okuplja se najmanje 600.000 ljudi. Raif Dizdarević izviždan. Masa: "Uhapsite Vlasija!", Milošević: "Ne čujem dobro! .... i biće uhapšeni!". Okupljanja i drugde u Srbiji.
• 28. 2. - Miting Srba u Kninu.
• februar - Godišnja inflacija u Jugoslaviji 346%.

• 1. 3. - Završena prohibicija piva na Islandu (Dan piva u toj zemlji).
• 2. 3. - Uhapšen Azem Vlasi, kao i Azis Abraši i Burhan Kavaja, direktori u "Trepči".
• 2. 3. - Dvanaest zemalja Evropske zajednice se dogovorilo o zabrani proizvodnje svih vrsta fluorohlorougljika do kraja stoleća.
• 3. 3. - Otvoren Bitef teatar u Beogradu.
• 3. 3. - Mađarski premijer Miklós Németh u poseti Moskvi: obaveštava Gorbačova da neće obnavljati instalacije na granici sa Austrijom i da će u Mađarskoj biti organizovani višestranački izbori - Gorbačov obećava da neće biti intervencije.
• 5. 3. - Afganski građanski rat: mudžahedini počinju dvomesečni napad na Džalalabad, postižu početne uspehe ali vladine snage su se održale i povratile pozicije.
• 5. 3. - Velike demonstracije u Lhasi u kineskom Tibetu, na 30. godišnjicu ustanka - nakon tri dana nasilja proglašeno ratno stanje.
• 9. 3. - U Beču počeli pregovori o ograničenju konvencionalnog naoružanja u Evropi.
• 11. 3. - BBC i Slobodna Evropa objavljuju Pismo šestorice, obraćanje rumunskih komunističkih funkcionera Čaušeskuu.
• 13. 3. - Jaka geomagnetska oluja izaziva često pominjani pad elektro-sistema u Kvebeku.
• 14. 3. - Libanski građanski rat: maronitski general Michel Aoun objavljuje "oslobodilački rat" protiv sirijske okupacije - primirje u septembru.
• 15. 3. - Izrael vratio Tabu Egiptu, sedam godina nakon ostatka Sinaja.
• mart - Tim Berners-Lee predstavio u CERN-u predlog za sistem upravljanja informacijama putem hiperteksta na internetu, → World Wide Web.
• 16. 3. - CK KPSS dozvolio seljacima da unajmljuju državne farme.

• 17. 3. - Novo Savezno izvršno veće, na čelu sa Antom Markovićem - za "radikalnu, tržišnu reformu".
• 18. 3. - Deklaracija iz Lihnija: Abhaska ASSR traži od sovjetske vlade otcepljenje od Gruzijske SSR - dolazi do napetosti sa Gruzinima.
• 20. 3. - Jedan američki dolar vredi 7.985 dinara.
• 22. 3. - Hokejaški golman Clint Malarchuk doživeo opasnu povredu, klizaljka drugog igrača mu presekla vratne žile.
• 23. 3. - Skupština Kosova (pod pritiskom) usvajaja amandmane na Ustav SR Srbije, kojim se sužava autonomija pokrajine - izbijaju neredi, do 28-og, sukob sa milicijom u Uroševcu.
• 23. 3. - Dvojica američkih naučnika objavila da su postigli hladnu fuziju, što se pokazalo pogrešnim.
• 24. 3. - Skupština Vojvodine usvajaja amandmane na Ustav SR Srbije.

• 24. 3. - Tanker Exxon Valdez se nasukao u Zaljevu Prince William na Aljasci, proljeva se 240.000 barela nafte.
• 26. 3. i 9. 4. - Prvi delimično slobodni izbori za sovjetski parlament, Kongres narodnih deputata, 13% izabranih je nezavisno, među njima su i zagovornici samostalnosti republika.
• 27. 3. - Uveden policijski čas na Kosovu usled velikih demonstracija i pucnjave (Priština, Podujevo, Uroševac, Gnjilane, Suva Reka, Mitrovica...); takođe zabranjena okupljanja, zatvorene škole i univerzitet; u Prištini pucano u masu, poginula i dvojica milicajaca^[6]. Zvanično 24 mrtvih u šest dana nereda^[7].
• 28. 3. - Skupština SR Srbije donosi amandmane na republički ustav kojima je smanjena autonomija SAP Kosovo i SAP Vojvodina. Nastavljeni neredi na Kosovu, sa mrtvim i ranjenim na obe strane (Žur, gde je napadnuta milicijska stanica, Orahovac i drugde).
• 28. 3. - Husein-Ali Montazeri gubi položaj Homeinijevog naslednika zbog liberalnih stavova.
• 29. 3. - Prvi broj lista "Novosti oglasi" - prve oglasne novine u SFRJ.
• 29. 3. - Potpredsednik SIV-a Aleksandar Mitrović tvrdi da su Albanci pucali iz snajpera na svoje sunarodnike i optužio Albaniju za pomoć albanskim nacionalistima.
• 29. 3. - 61. dodjela Oscara: najbolji film je Rain Man, ukupno četiri nagrade od osam nominacija; Who Framed Roger Rabbit i Dangerous Liaisons četiri odn. tri nagrade od po sedam nominacija.

• 1. 4. - Piramida Louvra otvorena za javnost.
• 1. 4. - U Škotskoj uveden nepopularni Komunalni porez, prozvan Poll tax - "glavarina".
• 1. 4. - Južnoafrički granični rat: Stupa na snagu Rezolucija 435 po kojoj se Južnoafrikanci povlače iz Jugozapadne Afrike (Namibije), ali SWAPO započinje borbe koje odnose blizu 300 žrtava.
• 3. 4. - Najavljena "čistka" na Kosovu - stotine poltičara, službenika i predavača će biti smenjeno zbog "ohrabrivanja nacionalizma". Predsednik predsedništva Kosova Remzi Kolgeci dao ostavku 5. aprila.
• 5. 4. - Sporazum poljskog Okruglog stola: legalizovana "Solidarnost", promeniće se ustav tako da bude uveden predsednik republike i senat, demokratski izbori u junu.
• 6. 4. - Finale Final Four u Minhenu: KK Jugoplastika Split - Maccabi Tel Aviv B.C. 75:69.
• 7. 4. - Potonula sovjetska nuklearna podmornica "Komsomolec", 42 poginulih.
• 9. 4. - Tragedija 9. aprila: armija rasturila antisovjetske demonstracije u Tbilisiju, poginulo 20 demonstranata.
• 9. 4. - Senegalsko-mauritanski sukob: iz graničnih sporova oko prava ispaše proističe dvogodišnji sukob koji odnosi stotine žrtava.

• 10. 4. - Dva turska teretna broda, "Deval" i "Selin", sudarila se kod Palagruže, 14 nestalih.
• 10. 4. - Predstavljen procesor Intel 80486.
• 12. 4. - Delorov izveštaj izlaže plan za uvođenje evropske monetarne unije u tri faze (usvojeno na junskom samitu u Madridu) - treća faza, realne valute, počinje 1999.
• 13. 4. - Evropski parlament debatuje o ljudskim pravima u Istočnoj Nemačkoj i Jugoslaviji, zabrinutost zbog poslednjih događaja, osuđuju se kršenja ljudskih prava.
• 15. 4. - Tragedija na Hillsboroughu tokom koje na stadionu gine 96 navijača fudbalskog kluba Liverpool F.C..
• 15. 4. - Studenti u Kini se okupljaju povodom smrti Hu Yaobanga, bivšeg generalnog sekretara KPK - početak protesta na Tjenanmenu.
• ca. 15. 4. - Beograd se kandidovao za Olimpijadu 1996.
• april - Vanredni kongres Saveza Komunista Crne Gore - za predsjednika Predsjedništva izabran Momir Bulatović, za sekretara Milo Đukanović, Svetozar Marović član Predsjedništva.
• april? - Afera Kecmanović: dr Nenad Kecmanović eliminisan kao kandidat za člana Predsedništva SFRJ iz SR BiH nakon insinuacija da radi za strane tajne službe.
• april - Čaušesku objavio da je Rumunija eliminisala strani dug - ali nastavlja se surova politika štednje kojom je to postignuto.
• 18. 4. - U južnom jordanskom gradu Ma'an izbijaju neredi zbog skupe hrane.
• 19. 4. - Eksplozija topovske kule na USS Iowa - poginulo 47 mornara.

• 21. 4. - Nintendo pustio u Japanu Game Boy (u julu u SAD, u Evropi sledeće godine).
• 21. 4. - Zahvaljujući savezu sa narodnjacima, Jörg Haider postaje guverner Koruške (1989-91 i 1999-2008).

• 25. 4. - Predstavljen mobilni telefon Motorola MicroTAC, mnogo manji od DynaTAC-a, prvi sa flip dizajnom.
• 26. 4. - Daulatpur–Saturijski tornado u centralnom Bangladešu, možda najsmrtonosniji u istoriji, sa 1.300 žrtava.
• 30. 4. - Monika Seleš (15) osvojila prvu titulu - pobedila je Chris Evert u finalu houstonskog teniskog turnira.

• 1. 5. - Datum izdanja novčanice od 100.000 dinara (lik djevojčice)
• 1. 5. - Janez Janša uhapšen radi odsluženja kazne dosuđene prošle godine za odavanje vojne tajne - kasnije tokom meseca bio hospitalizovan a nekoliko stotina studenata bojkotovalo nastavu^[8].
• 1. 5. - Narodna Republika Kampućija menja ime u Država Kambodža (do 1992); prošlog meseca potvrđeno da će se vijetnamske trupe povući iz zemlje.
• 2. 5. - Mađarska uklanja bodljikavu žicu sa granice prema Austriji - prva "pukotina" na Gvozdenoj zavesi.
• 3. 5. - Počinje emitovanje Radio 101 Radio Beograda (ugašen 2006).
• 3. 5. - Amandman na makedonski ustav: Makedonija je nacionalna država makedonskog naroda (ranije pominjani i Albanci i Turci).
• 6. 5. - Pjesma Eurovizije u Lozani: pobjeđuje zadarska grupa "Riva" (Rock me).
• 7. 5. - Lokalni izbori u Istočnoj Nemačkoj, vladajuća partija zvanično dobija 98,85% glasova - demonstracije nekoliko stotina ljudi zbog ustanovljene prevare su početak protestnog pokreta.

• 8. 5. - Slobodan Milošević postaje predsednik Predsedništva SR Srbije (na čelu Srbije do 1997, zatim SR Jugoslavije do 2000).
• 10. 5. - FK Partizan osvojio Kup maršala Tita posle 32 godine, pobedom nad Veležom iz Mostara rezultatom 6:1 na Stadionu JNA.
• 10. 5. - Panama: Manuel Noriega poništio rezultate izbora na kojima je Guillermo Endara pobedio njegovog kandidata. SAD sutradan šalje pojačanja u Kanalsku zonu.
• 13. 5. - Slučaj Moševac: u selu kod Maglaja uhapšen Hasan Delić uz primenu sile prema njemu i okupljenima; Dževad Galijašević i grupa seljana štrajkuju glađu ispred Savezne skupštine narednih dana^[9].
• 15. 5. - U Beogradu krenuo Radio B92.
• 15. 5. - Rotacija u Predsjedništvu SFRJ: Janez Drnovšek na čelu nakon Raifa Dizdarevića; takođe novi sastav tog tijela (Drnovšek, Jović, Šuvar, Bućin, Zelenović, Sapundžiu, Tupurkovski, Bogićević).
• 15. 5. - Mihail Gorbačov stigao u posetu Pekingu.
• 15. 5. - U Kostarici viđena poslednja zlatna žaba.
• 16. 5. - Pokušaj vojnog udara u Etiopiji, kada je Mengistu Haile Mariam otišao u stranu posetu.
• 17. 5. - Milion ljudi protestuje u Pekingu.
• 18. 5. - Litvanska SSR proglasila suverenost.
• 19. 5. - Protesti muslimana zbog knjige "Seksualni običaji" u Ürümqiju se pretvaraju u nerede.
• 20. 5. - Doneta odluka o raspisivanju Zajma za privredni preporod Srbije (želja: 225 miliona nemačkih maraka u dinarima i 1 milijarda dolara u devizama).
• 20. 5. - U Pekingu proglašeno ratno stanje.

• 21. 5. - Otvorena zgrada Muzeja vazduhoplovstva — Beograd.
• 22. 5. - U Beogradu počeo s emitovanjem televizijski Omladinski kanal (do oko 14. juna, prethodnik Trećeg kanala).
• 22. 5. - Ukinut policijski čas na Kosovu.
• 23. 5. - Završen filmski festival u Kanu, Emir Kusturica najbolji režiser za film "Dom za vešanje".
• 24. 5. - Prikazan Indiana Jones and the Last Crusade, najunosniji film ove godine.
• 25. 5. - Sud u Ženevi osudio dr Rajka Medenicu za prevaru i falsifikate na štetu jugoslovenskog zdravstva, mada su ga podržali neki pacijenti, među njima i Muhammad Ali^[10].
• 25. 5. - Mihail Gorbačov je predsednik novog Vrhovnog sovjeta SSSR. U to telo je 29. 5. izabran i njegov rival Boris Jeljcin.
• 29. 5. - Bugarska otvara granicu sa Turskom, kako bi etnički Turci napustili zemlju - do avgusta ih odlazi 340.000, od kojih se 130.000 kasnije vraća.^[11]
• 29. 5. - Vanredno stanje u Argentini zbog nereda izazvanih hiperinflacijom i nestašicom hrane.
• 30. 5. - Na Tjenanmenu otkrivena statua "Boginja demokratije".
• 30. 5. - Tokom posete delegacije Evropskog parlamenta Podujevu dolazi do manjih albanskih demonstracija u kojima gine jedna osoba.

• 1. 6. - Alfredo Cristiani novi predsednik Salvadora, partija ARENA drži predsedništvo sledećih 20 godina.
• 2. 6. - Prikazan film Dead Poets Society.
• 3. 6. - Umro ajatolah Ruholah Homeini, masovna i haotična sahrana tri dana kasnije. Novi vrhovni vođa Irana postaje sadašnji predsednik Ali Hamenei.
• 3. 6. - U Uzbečkoj SSR izbijaju krvavi neredi protiv Turaka Meshetinaca.
• 4. 6. - Na trgu Tjen An Men u Pekingu kineska vojska brutalno guši prodemokratski studentski pokret, što će poslije biti poznato kao Tjenanmenski masakr.
• 4. i 18. jun - U Poljskoj održani prvi djelomično slobodni izbori: antikomunistička "Solidarnost" dobija 99% novouvedenog Senata i svih 35% izbornih mjesta u Sejmu - započinju Revolucije 1989, odnosno pad komunizma u istočnoj Evropi.
• 4. 6.? - Kraj sezone 1988/89 prvenstva Jugoslavije u fudbalu, šampion je FK Vojvodina; u Kup UEFA idu Crvena Zvezda, Rad i Dinamo Zg.

• 4. 6. - Crvena Zvezda je postala prvak Evrope u atletici
• 4. 6. - Kod sibirskog grada Ufe gine 575 osoba u dva voza koji su izazvali ogromnu eksploziju procurelog gasovoda.
• 5. 6. - Čovek stoji ispred kolone tenkova u Pekingu, ikonični prizor.
• 8. 6. - MiG-29 pao na aeromitingu u Le Bourgetu kod Pariza zbog sudara sa pticom - pilot Anatolij Kvočur se katapultirao 2,5 sekunde pre pada.
• jun - Afera plavog dijamanta: tajlandski radnik ukrao dragulje iz palate saudijskog princa Fejsala bin Fahda, odnosi između Saudi Arabije i Tajlanda poremećeni sledećih 20 godina.
• jun-avgust - Nakon Majskih događaja i represije manifestacija Turaka u Bugarskoj, sledi Velika ekskurzija, oko 360.000 ljudi odlazi u Tursku.
• 16. 6. - Ponovna sahrana Imre Nagya u Budimpešti u prisustvu 250.000 ljudi.

• 17. 6. - U Zagrebu, na tajnoj sjednici, osnovana Hrvatska demokratska zajednica.
• 18. 6. - Prvi izbori ove godine u Grčkoj, pobeđuje Micotakisova Nova Demokracija, ali bez apsolutne većine onemogućena oformiti vladu - isto se dešava u novembru, Micotakis konačna uspeva sledećeg aprila.

• 18. 6. - Burma (/bama/) menja engleski naziv zemlje u Myanmar (/mjanma/), Rangoon u Yangon itd. - odluka je kontroverzna, mnogi je ne prihvataju.
• 19. 6. - Prikazan prvi film iz serijala Batman, sa Michaelom Keatonom u naslovnoj ulozi.
• 20 - 25. 6. - U Zagrebu održano Evropsko prvenstvo u košarci, Jugoslavija prva, Dražen Petrović je MVP.
• 24. 6. - Jiang Zemin postaje generalni sekretar KP Kine umesto Zhao Ziyanga (do 2002).
• 26. 6. - Posle 40 dana završeno podizanje kupole Hrama Svetog Save u Beogradu.
• 27. 6. - Vlade Divac izabran od LA Lakers-a u prvom krugu drafta (7. 8. potpisao ugovor); Boston Celtics izabrali Dina Rađu, ali nije dobio dozvolu. Dražen Petrović (draftovan 1986) potpisuje u kolovozu ugovor sa Portland Trail Blazersima.

• 28. 6. - Proslava 600 godina Kosovske bitke na Gazimestanu, upamćena po govoru Slobodana Miloševića.
• 28. 6. - U SAD, Momčilo Đujić daje vojvodsku titulu Vojislavu Šešelju.
• 30. 6. - Milan Pančevski na čelu SKJ, nakon Stipe Šuvara (protivkandidat na izboru 17. 5. bio Vasil Tupurkovski).
• 30. 6. - Brigadir Omar al-Bashir vojnim udarom dolazi na čelo Sudana (na vlasti do 2019 godine).

• 1. 7. - U Beogradu kreće Treći kanal TVB (→ RTS).
• 2. 7. - Andreas Papandreu daje ostavku posle osam godina na čelu grčke vlade (vratiće se 1993-96).
• 4. 7. - MiG 23 bez pilota preleteo od Poljske do Belgije, gde je pao na kuću uz jednu žrtvu.

• 5. 7. - Prva epizoda serije Seinfeld: devet sezona sa 180 epizoda do 1998.
• 6. 7. - Palestinac iz Islamskog džihada izvršio prvi samoubilački napad u Izraelu - skrenuo je putnički autobus u provaliju, 16 poginulih.
• 6. 7. - Gorbačov govori pred Savetom Evrope u Strazburu, zalaže se za "Zajednički evropski dom".
• 7. 7. - Samit Varšavskog pakta u Bukureštu: Ceausescu, Jakeš, Honecker i Živkov se protive promenama u Mađarskoj i Poljskoj.
• 8. 7. - Carlos Menem novi predsednik Argentine (do 1999), inauguracija pet meseci ranije zbog krize u zemlji.
• 9. 7. - U Kninskoj krajini održana proslava 600 godina od Kosovske bitke. Izneti zahtevi u pogledu ravnopravnosti Srba u Hrvatskoj (pravo na sopstvenu kulturu, jezik i pismo). Posle ovog događaja, usledila su hapšenja Srba, članova "Zore" (npr. Jovo Opačić).
• 9 - 12. 7. - Američki predsednik Buš u poseti Poljskoj i Mađarskoj.

• 10. 7. - Štrajk 300.000 rudara u Sibiru - najveći u SSSR od '20-tih.
• 13. 7. - Predsednik François Mitterrand otvorio Opéru Bastille.
• 14. 7. - Proslava 200 godina Francuske revolucije.
• 16. 7. - Gruzinsko-abhaski sukob: krvavi neredi u Suhumiju.
• 17. 7. - Prvi let strateškog pritajenog bombardera B-2 Spirit (u službi od 1997, prvi put upotrebljen u Kosovskom ratu).
• 17. 7. - Austrija aplicirala za članstvo u Evropskoj zajednici (ostvareno 1995).
• 18. 7. - Glumica Rebecca Schaeffer (21) ubijena u Los Angelesu od strane opsednutog obožavaoca.
• 19. 7. - Wojciech Jaruzelski, do sada predsednik Državnog saveta, izabran u skupštini za predsednika NR Poljske (do 1990).
• 19. 7. - United Airlines let 232: prinudno sletanje aviona u Sioux City, Iowa, 111 poginulih i 185 preživelih (tema TV filma "Hiljadu heroja").
• 20. 7. - Aung San Suu Kyi prvi put stavljena u kućni pritvor, gde će provesti 15 od 21 godine do 2010.
• 22. 7. - Giulio Andreotti treći i poslednji put premijer Italije (do 1992).
• 23. 7. - Jugoslavija izgubila u polufinalu Davis Cupa od Švedske (igrali Prpić i Ivanišević).
• 23. 7. - Japanska Liberalna demokratska partija izgubila apsolutnu većinu na izborima.
• 24. 7. - "Stavovi komisije Predsedništva Srbije o reformi političkog sistema" u SFRJ: politički pluralizam putem udruženja unutar Socijalističkog saveza, direktni izbori po principu jedan građanin - jedan glas, garancija ljudskih prava.
• 27. 7. - Tajlanđanka Chamoy Thipyaso osuđena zbog učešća u finansijskoj piramidi na 141.078 godina zatvora (odslužila osam).
• 28. 7. - Akbar Hašemi Rafsandžani izabran za predsednika Irana (do 1997).
• 28. 7. - Letonska SSR proglašava suverenost.
• 30. 7. - 25. sednica CK SKJ, o međunacionalnim odnosima.
• ca. 31. 7. - Kurs dinara: 22.500 za američki dolar (prema 2.700 u avgustu '88).

• srpanj-kolovoz - "Cvjetanje mora": množenje morskih algi u Jadranu uslijed onečišćenja iz Italije.
• Ljetnji hit je pjesma "Lambada".

• 1-2. 8. - Rudari na Kosovu štrajkuju zbog kašnjenja plata.
• 2 - 3. 8. - Šrilankanski građanski rat, masakr u Valvettituraiu: u odmazdi za napad Tamilskih tigrova, indijski mirovnjaci ubili 64 tamilska civila.
• 7. 8. - Lideri pet centralnoameričkih zemalja se složili da će se nikaragvanski kontraši raspustiti u decembru, pre izbora u februaru.
• 9. 8. - U SAD potpisan zakon za radikalnu reformu industrije štedionica i zajmova koja je u krizi od polovine decenije.
• 10. 8. - Toshiki Kaifu novi premijer Japana (do 1991), treći ove godine (Noboru Takeshita dao ostavku zbog berzanskog skandala a Sōsuke Uno zbog odnosa sa gejšom i slabih rezultata na izborima).
• 11. 8. - Predsednici Jugoslavije i Italije (Janez Drnovšek i Francesco Cossiga) razgovaraju u Veneciji o borbi protiv zagađenja Jadrana (cvjetanje mora).
• 13. 8. - Sudar dva balona kod Alice Springs u Australiji, jedan pao sa 13 žrtava.
• 14. 8. - F. W. de Klerk postaje poslednji apartheidovski predsednik Južne Afrike nakon ostavke P. W. Bothe (do 1994).
• avgust - U Kninskoj krajini protesti zbog hapšenja Jove Opačića.
• avgust - Novčanica od 500.000 dinara ("ratna novčanica" jednostavnijeg dizajna, spomenici na Kozari i Tjentištu, ljubičaste nijanse); datum izdanja "VIII 1989" nosi još jedna "ratna novčanica", od 2.000.000 dinara (spomenici na Kozari i u Šumaricama).
• 18. 8. - Ubijen vodeći kandidat za predsednika Kolumbije Luis Carlos Galán - na ovo i druga ubistva vlasti odgovaraju hapšenjem 11.000 osumnjičenih dilera droge, na šta narko-mafija objavljuje "totalni i apsolutni rat" vladi sa nizom bombi i paljevina.
• 18. 8. - Prikazan film "Seks, laži i videovrpce", čiji uspjeh otvara vrata drugim neovisnim filmovima.
• 18 - 25. 8. - 36. Pulski filmski festival: Velika zlatna arena za film "Sabirni centar"^[12].
• 19. 8. - Panevropski piknik na granici Mađarske i Austrije.
• 19. 8. - Nicolae Ceaușescu piše zemljama Varšavskog pakta: traži intervenciju u Poljskoj, kako Solidarnost ne bi došla na vlast.
• 20. 8. - Rat za Nagorno-Karabah: pod pritiskom opozicionog Narodnog fronta, Azerbejdžanska SSR uvodi blokadu Nagorno-Karabaha; Moskva će organizovati vazdušni most^[13].
• 20. 8. - Sudar rekreativnog broda Marchioness i jaružara Bowbelle na Temzi u Londonu, utopila se 51 osoba.
• 23. 8. - "Baltički put" ili Lanac slobode - građani baltičkih republika stvorili ljudski lanac dug preko 600 km na godišnjicu Pakta Ribbentrop-Molotov.
• 23. 8. - Mađarska ukinula restrikcije na granici sa Austrijom.
• 23. 8. - Ubistvo mladog crnca Yusefa Hawkinsa u Brooklynu izaziva rasne napetosti između crnaca i Italo-Amerikanaca u New Yorku.

• 24. 8. - Tadeusz Mazowiecki iz Solidarnosti postaje prvi nekomunistički premijer Poljske nakon 42 godine i prvi na istoku Evrope.

• 25. 8. - Vojadžer 2 najbliži Neptunu, nakon čega napušta Sunčev sistem.
• 25. 8. - Tajni sastanak zapadnonemačkih i mađarskih lidera u dvorcu Gymnich kod Bonna, verovatno dogovoreni krediti u zamenu za otvaranje mađarske granice.
• 31. 8. - Godišnja inflacija u Jugoslaviji 893,8 %, troškovi života porasli 868,3 %.
• 31. 8. - Moldavski jezik pisan latinicom proglašen za zvanični u Moldavskoj SSR (praznik Limba noastră u današnjoj Moldovi).

• 4. 9. - U Lajpcigu se održavaju prve demonstracije ponedeljkom.
• 4 - 7. 9. - IX konferencija Pokreta nesvrstanih u Beogradu, prisustvuju predstavnici 100 zemalja i dva pokreta; usvojena umerena deklaracija, bez osude SAD, Izraela ili Južne Afrike. Moamer Gadafi poklonio kamile beogradskom ZOO vrtu.
• 6. 9. - Federalni sud u Filadelfiji oslobodio jugoslovenskog generalnog konzula u Čikagu Bahrudina Bijedića optužbe za pranje novca (bio uhapšen prošlog decembra). Njujorški ogranak Ljubljanske banke oglobljen 500.000 dolara.
• 6. 9. - Švedska-Engleska 0:0, čime Engleska odlazi na Mundijal 1990 - utakmica upamćena po dresu Terryja Butchera crvenom od krvi.
• 9. 9. - Mošti kneza Lazara stigle u njegovu zadužbinu Ravanicu (krenule iz Nove Ravanice, Vrdnik, 28. jula 1988).
• 10. 9. - Sudar rumunskog putničkog broda Mogoşoaia i bugarskog teretnog konvoja Petar Karaničev kod Galaţija, 222 mrtvih.
• 11. 9. - Mađarska prošle noći otvorila granicu sa Austrijom za istočne Nemce.
• 11. 9. - Sastanak CK SKJ: po novom ustavu SKJ ne bi trebao imati politički monopol.
• 17 - 22. 9. - Uragan Hugo izaziva ljudske žrtve i do tada najveću materijalnu štetu na Karibima i jugoistoku SAD.
• 19. 9. - UTA Flight 772: francuski avion oboren bombom iznad Nigera, 170 mrtvih.
• 22. 9. - Sudar vlaka i školskog autobusa blizu Zaprešića, 14 mrtvih.
• 22. 9. - IRA detonirala bombu u Muzičkoj školi Kraljevskih marinaca u Dealu, Kent - 11 mrtvih.
• 23. 9. - Primirje u Libanu.
• 23. 9. - Sastanak Baker-Ševarnadze u dolini Jackson Hole, Wyoming - obećano da SAD neće iskorišćavati probleme u istočnoj Evropi.
• 26. 9. - Vijetnam objavio da je okončao 11-godišnju okupaciju Kampućije/Kambodže.
• 27. 9. - Skupština SR Slovenije donosi amandmane na republički ustav koji daju prioritet republičkim nad saveznim zakonima i ističu pravo na otcepljenje.
• 27. 9. - 1. 10. - U Sarajevu održan Svjetski šampionat u ritmičkoj gimnastici, Aleksandra Timošenko zbirno prvakinja.
• 29. 9. - Predsednik SIV Ante Marković iznosi ekonomski program pred Saveznom skupštinom^[14].
• 30. 9. - Hiljadama istočnih Nemaca koji su se sklonili u zapadnonemačku ambasadu u Pragu dozvoljeno da odu na Zapad, takođe i onima u varšavskoj ambasadi. Prevoz iz Praga do Zapadne Nemačke se vrši zatvorenim vozovima preko istočnonemačke teritorije.
• 30. 9. - Raspuštena konfederacija Senegambija.
• septembar - Četvorocifrena inflacija u SFRJ: 1181 %.

• 1. 10. - Na Cetinju, u prisustvu velikog broja ljudi, nakon prenosa iz San Rema sahranjeni poslednji crnogorski kralj Nikola Petrović i kraljica Milena; sutradan sahranjene i njihove kćerke Ksenija i Vjera.
• 1. 10. - Colin Powell novi predsednik združenih načelnika generalštaba SAD (do 1993).
• 1. 10. - Korak ka istopolnom braku u Danskoj: omogućena registrovana partnerstva, prvi takav zakon na svetu.
• 3. 10. - Istočna Nemačka obustavila bezvizna putovanja u Čehoslovačku.
• 3. 10. - Pokušaj vojnog udara u Panami, pučisti pogubljeni - raste pritisak na američku administraciju.
• 4. 10. - Opsada željezničkog kolodvora u Dresdenu - vlakovi iz Praga se smatraju posljednjim putem prema slobodi, dolazi do sukoba sa policijom, vojskom i Stasijem.
• 5. 10. - Dalaj Lama dobio Nobelovu nagradu za mir.
• 7. 10. - Mihail Gorbačov u poseti DDR povodom 40-godišnjice osnutka, pozdravljen od stanovništva (poruka Honekeru: "Život kažnjava one koji zakasne"). Istog dana u Plauenu počinju prve masovne demonstracije.
• 8. 10. - Od ove nedjelje, TV Zagreb više nije u JRT-ovoj rotaciji zajedničkih nedjeljnih dnevnika.^[15]
• 9. 10. - TASS javio da se u Voronježu 27. septembra spustio NLO.
• 9. 10. - Demonstracije u Lajpcigu traže demokratske reforme.
• 13. 10. - Predsednik SIV Ante Marković se u Vašingtonu sreo sa predsednikom Bušom, traži se ekonomska i politička pomoć.
• 13. 10. - Mini krah berze na petak 13.: Dow Jones pao 6,91%.
• 15. 10. - Otvoreno renovirano i dograđeno Narodno pozorište u Beogradu.
• oktobar - U Srbiji poslednji put dočekan »Voz bratstva i jedinstva« iz Slovenije.
• 17. 10. - Hrvatska rock-grupa Prljavo kazalište održala koncert u središtu Zagreba pred 200 000 ljudi, što je bio predznak raspada SFRJ.
• 17. 10. - Zemljotres Loma Prieta potresao severnu Kaliforniju, 67 mrtvih.
• 18. 10. - Lider DDR Erich Honecker podneo ostavku pod pritiskom Politbiroa, nasleđuje ga Egon Krenz.
• 18. 10. - Mađarska skupština obnavlja višestranačje, pet dana kasnije, na 33. godišnjicu revolucije iz 1956, obrisano "Narodna" iz naziva Republike Mađarske.
• 22. 10. - Potpisan Taifski sporazum za okončanje Libanskog građanskog rata.
• 25. 10. - Objavljena zvanična platforma SKJ: podrška razvoju političkog pluralizma ("uspostavljanje političkih organizacija građana"), pravima i slobodama.
• 25. 10. - Portparol sovjetskog ino. ministarstva u šali objavljuje "Sinatrinu doktrinu": svaka zemlja odlučuje o svom putu (odbacivanje Brežnjevljeve doktrine).
• 30. 10. - Počinju nove demonstracije na Kosovu, u vezi suđenja Vlasiju u još 14-ici, ima i mrtvih^[16].
• 31. 10. - Počelo suđenje Azemu Vlasiju i dr., optuženim za »kontrarevolucionarno« delovanje na Kosovu (prigovori iz nekih zapadnih zemalja da se radi o "anahronizmu u vreme promena" u komunističkom svetu).
• 31. 10. - Premijer Turgut Özal izabran za predsednika Turske (do smrti 1993).

• 1. 11. - Izdanje novčanice od 1.000.000 dinara (lik djevojke sa maramom); inflacija u Jugoslaviji 1470% na godišnjem nivou.
• 1. 11. - Dan mrtvih je neradan u SR Hrvatskoj; kolektivi su i ranije imali skraćeno radno vreme.^[17]
• 1. 11. - Ponovo otvorena granica između Istočne Nemačke i Čehoslovačke, Istočni Nemci propušteni na Zapad.
• 3 - 4. 11. - Okršaji demonstranata i sigurnosnih snaga u Podujevu i Uroševcu.
• 4. 11. - Bar pola miliona demonstranata na Alexanderplatzu u Istočnom Berlinu.
• 4. 11. - Tajfun Gay odnosi preko 800 života u Tajlandskom zalivu.
• 6. 11. - Osnovan forum APEC, Azijsko-pacifička ekonomska saradnja.
• 7. 11. - David Dinkins je prvi crnac izabran za gradonačelnika New Yorka (1990-93).
• 7 - 10. 11. - Neredi u Kišinjevu, zapaljeno sedište ministarstva unutrašnjih poslova (ministar Vladimir Voronin, predsednik Moldove 2001-2009); za prvog sekretara tamošnje KP nakon ovoga postavljen Petru Lucinschi (do 1991, predsednik 1997-2001).
• 8. 11. - U Jordanu održani prvi izbori od 1967, Muslimansko bratstvo i drugi islamisti dobijaju 32 od 80 mandata.
• 9. 11. - Revolucije 1989: Berlinski zid pada usled pogrešne najave novog graničnog režima.
• 10. 11. - Plenum CK BKP: Todor Živkov odstupa sa čela Bugarske komunističke partije - nasleđuje ga Petar Mladenov.
• 11. 11. - U Budimpešti osnovana Kvadragonala: Italija, Austrija, Mađarska i Jugoslavija žele uspostaviti saradnju među raznolikim zemljama (od sledeće godine Pentagonala, sa Čehoslovačkom, od 1992. Srednjoeuropska inicijativa).
• 11. 11. - Održani izbori za ustavotvornu skupštinu u Jugozapadnoj Africi/Namibiji, apsolutna većina za SWAPO.
• 11. 11. - Salvadorski građanski rat: Front Farabundo Martí pokreće veliku ofanzivu, prvi put ulaze u San Salvador.
• 12. 11. - Jednopartijski izbori za sva tri veća Skupštine SR Srbije i referendum o izboru S. Miloševića za predsednika predsedništva SR Srbije (odziv ponegde bio veći od 100%); prema rezultatima objavljenim 20. 11. izlaznost 83,54%, za Miloševića 80,36%.
• 13. 11. - Hans-Adam II novi knez Lihtenštajna.
• novembar - XVII sednica CK SKJ - neslaganje između republičkih rukovodstava.
• novembar - "Mladina" piše o streljanju "40.000" nekomunističkih Slovenaca 1945.
• 16. 11. - Mučenici sa UCA: salvadorski vojnici ubili na kampusu univerziteta šestoricu jezuitskih naučnika, njihovu domaćicu i njenu kćerku.
• 17. 11. - Tragedija u Aleksinačkim rudnicima uglja: od eksplozije metana poginulo 90 rudara.
• 17. 11. - Počinje "Baršunasta revolucija" u Pragu: policija pretukla mirne studente demonstrante, šire se netačne glasine o pogibiji studenta.
• 17. 11. - Prikazan crtani film "Mala sirena", početak decenije Disneyeve renesanse.
• 18. 11. - Hans Modrow istočnonemački premijer umesto Willija Stopha (do aprila).
• 20. 11. - Usvojena Konvencija o pravima djeteta (na snazi od 1990).
• 22. 11. - Nedavno izabrani predsednik Libana René Moawad ubijen eksplozijom auto-bombe u Bejrutu, stradalo još 23 ljudi.
• 22. 11. - Prikazan film Back to the Future Part II.
• 23. 11. - Počinje Gruzijsko-osetijski sukob: ranije tokom meseca Južnoosetinska Autonomna Oblast je tražila status autonomne republike, što je Gruzija odbija i opsela Chinvali, nakon što je pokušano održavanje mitinga za jedinstvenu Gruziju.

• 24. 11. - Pod pritiskom masovnih demonstracija u Pragu kompletno rukovodstvo Komunističke partije Čehoslovačke podnijelo ostavke, uključujući generalnog sekretara Miloša Jakeša; partija se četiri dana kasnije odriče političkog monopola.
• 24. 11. - Završen 14. kongres Rumunske komunističke partije, Čaušesku ponovo izabran za generalnog sekretara. Tražio je da se ponište posledice paktova sa Hitlerovskom Nemačkom, što bi se moglo odnositi na sovjetsko zauzeće Besarabije (on vidi poboljšane odnose SSSR i SAD kao novi pakt Molotov-Ribentrop).
• 24. 11. - U Pešavaru ubijen Abdulah Jusuf Azam, suosnivač Al Kaide.
• 25. 11. - Puštena u rad Hidroelektrana Višegrad, instalisane snage 315 MW.
• 26. 11. - Puč na Komorima, ubijen predsednik Ahmed Abdallah, preuzima njegov protivnik Said Mohamed Djohar (do 1995/96).
• 26. 11. - Indijski nacionalni kongres gubi više od polovine mandata u parlamentu, Rajiv Gandhi daje ostavku a sledi V. P. Singh iz Džanata Dala na čelu manjinske vlade s podrškom Bharatije Džanate i levice.
• 27. 11. - Avianca Flight 203: Escobarov narko kartel oborio bombom avion sa 110 ljudi, meta je trebao biti predsednički kandidat César Gaviria.
• 28. 11. - Nadia Comăneci pobegla iz Rumunije (odlazi u SAD).
• 28. 11. - Helmut Kohl izložio pred Bundestagom plan u 10 tačaka za nemačko jedinstvo: demokratizovanje NDR i uspostavljanje konfederalnih i zatim federalnih odnosa.
• 29. 11. - Slovenačka vlada zabranila "miting istine" kosovskog udruženja "Božur" u Ljubljani 1. decembra, Socijalistički savez Srbije traži prekidanje svih veza sa Slovenijom zbog kršenja ljudskih prava, "ni jedan građanin Srbije neće moliti Sloveniju da ostane u Jugoslaviji"^[18].
• 29. 11. - Poslednji prijem u Savez pionira Jugoslavije.
• 30. 11. - Ubijen predsednik Deutsche Banke Alfred Herrhausen.
• novembar - Inflacija u SFRJ 1.975%.

• 1. 12. - SR Srbija uvodi ekonomske sankcije SR Sloveniji - bojkot slovenačke robe, na šta Slovenci uzvraćaju svojim merama.
• 1. 12. - Predstavljeni prijedlozi za novčanice od 500.000 dinara (lik dječaka, purpurna nijansa) i 5.000.000 dinara (lik odraslog mladića, plava nijansa) koje nisu izdate.
• 1. 12. - Narodna skupština Istočne Nemačke izmenila ustav, Partija socijalističkog jedinstva više nema monopol na vlast. Egon Krenz narednih dana daje ostavku na sve funkcije, na čelo partije dolazi Gregor Gysi.
• 1. 12. - Pokušaj puča protiv filipinske predsednice Corazon Aquino.
• 2. 12. - Posle 21 godine okončana Druga komunistička pobuna u Maleziji; poslednji zaostali japanski vojnici, Shigeyuki Hashimoto i Kiyoaki Tanaka, koji su bili njen deo vraćaju se kući.
• 2 - 3. 12. - Samit na Malti: Gorbačov i Buš kažu da je Hladni rat završen.

• 6. 12. - Antifeminista ubio 14 žena na Politehničkoj školi u Montrealu.
• 6. 12. - Atentat na zgradu DAS: kamion-bomba eksplodirao ispred sedišta kolumbijske službe sigurnosti, 52 mrtvih.
• 6. 12. - Završen klasični period Doctora Who, ponovo kreće 2005.
• 7. 12. - Litvanska SSR je prva od sovjetskih republika koja je ukinula monopol KP na vlast.
• 8. 12. - Osnovana Demokratska opozicija Slovenije (DEMOS), koalicija antikomunističkih stranaka - traže da državni organi Slovenije prekinu sve veze sa istim organima Srbije.
• 10. 12. - Predsednik ČSSR Gustáv Husák dao ostavku nakon što je zakletvu položila prva većinski nekomunistička vlada, na čelu sa Mariánom Čalfom.
• 10. 12. - Prve demonstracije za demokratiju u Mongoliji, Cahiagin Elbegdordž osnovao Mongolsku demokratsku uniju - kampanja traje do marta i ostavke predsednika politbiroa.
• 11 - 13. 12. - Kongres SK Hrvatske - podržani višestranački izbori (sljedećeg travnja).
• 12. 12. - Grupa intelektualaca najavila obnavljanje Demokratske stranke (osnivačka skupština sledećeg februara u Beogradu).
• 13. 12. - Pod pritiskom javnosti (sutradan se održava miting opozicije), Bugarska partija se izjasnila za parlamentarnu demokratiju i promenu člana 1 ustava koji govori o njenom monopolu na vlast.
• 14. 12. - Prvi slobodni izbori u Čileu posle 16 godina diktature, pobedio Patricio Aylwin.
• 15. 12. - XI kongres SK Srbije - neće biti sprečavano formiranje novih partija.
• 15. 12. - Objavljen nacrt deklaracije SKJ prema kome se on odriče monopola na vlast i želi da učestvuje sa drugim partijama na slobodnim izborima, kao i učešće u evropskim integracijama (CK SKJ usvojio 26. 12., pred XIV kongres sledećeg meseca).
• 15. 12. - Predstavljeni prijedlozi za novčanice od 10.000.000 dinara (lik Nikole Tesle, narančasta nijansa) i 50.000.000 dinara (lik Ive Andrića, crvena nijansa) koje također nisu izdate.
• 15. 12. - Kolumbijski narko-lord José Gonzalo Rodríguez Gacha ubijen u okršaju sa policijom, smatra se da je bio milijarder.

• 16. 12. - Rumunska revolucija 1989.: protesti u Temišvaru koji su izbili povodom proterivanja pastora Lasla Tekeša okreću se protiv režima - u naredna dva dana dolazi do nereda u kojima je pucano na demonstrante.
• 17. 12. - Emitovana prva epizoda The Simpsons, božićni specijal Simpsons Roasting on an Open Fire.
• 17. 12. - Drugi krug prvih demokratskih predsedničkih izbora u Brazilu od 1960: Fernando Collor de Mello pobedio Lula da Silvu sa 53:47%; istog dana otet i spasen biznismen Abílio dos Santos Diniz, što se smatra sabotažom protiv levice.
• 18. 12. - Predsednik Saveznog izvršnog veća Ante Marković izlaže reformske mere koje stupaju na snagu 1. januara: uvodi se novi dinar (= 10.000 ranijih novih odn. 1.000.000 starih), prvih šest meseci zamrznute cene i plate, dinar vezan za marku 7:1 (pokazuje par novih novčanica), ali i zatvaranje neprofitabilnih preduzeća, stroga budžetska kontrola (trenutni kurs: 65.000 dinara za marku ili 112.000 za dolar).
• 19. 12. - Vlasti Srbije odbacuju Markovićev program, smatrajući da će izazvati nerede.
• 20. 12. - Polučasovni štrajk oko 650.000 radnika u Srbiji, protest protiv nekih predloženih mera SIV-a, traži se ostavka Markovića; ostale republike daju uslovnu podršku^[19].
• 20. 12. - Američka invazija Paname (Operacija Just Cause), protiv režima Manuela Noriege.
• 20. 12. - U Sarajevu se osniva Udruženje nezavisnih pisaca Jugoslavije, antinacionalističkog karaktera.
• 21. 12. - Miting sazvan u Bukureštu za podršku Čaušeskuu se okreće protiv njega, dolazi do pucnjave na narod.
• 22. 12. - Čaušesku beži iz Bukurešta, osnovan je Front nacionalnog spasa na čelu sa Ionom Iliescuom (na čelu zemlje 1989-96 i 2000-2004).
• 22. 12. - Ponovo otvorena Brandenburška vrata u Berlinu.
• ca. 22. 12. - XI kongres SK Slovenije: SKJ bi trebao biti savez saveza a ne jedinstvena partija.

• 24. 12. - Svrgnuti premijer Paname, general Norijega, sklonio se pred američkim okupacionim trupama u diplomatsko predstavništvo Vatikana u Panama Sitiju i zatražio politički azil.
• 24. 12. - Počinje Prvi liberijski građanski rat (do 1997): Charles Taylor se vraća u zemlju i počinje pobunu protiv Samuela Doea
• 25. 12. - Rumunjski predsjednik Nicolae Ceauşescu zajedno sa suprugom strijeljan, čime je okončana vladavina komunizma u ovoj zemlji.
• 29. 12. - Pisac i zastupnik pokreta za ravnopravnost građana Vaclav Havel izabran za predsjednika Čehoslovačke jednoglasnom odlukom skupštine (do 1992, predsednik Češke 1993-2003). Aleksandar Dubček je juče izabran za predsednika čehoslovačke skupštine (do 1992).
• 29. 12. - Indeks Nikkei 225 Tokijske berze dostigao istorijski maksimum (38,957.44; zatvoren na 38,915.87), podstaknut mehurom nekretnina. Mehur puca pošto je Banka Japana podigla međubankarsku kamatu, dolazi do kraha berze, što je uvod u Izgubljenu deceniju, ili više njih (prosečan rast 1991-2003 je 1,14% godišnje). Ove godine je 13 od 20 najvećih svetskih kompanija bilo japansko, do 2014. ostaju dve.^[20]
• 31. 12. - U Poljskoj potpisan Balcerowiczev plan, šok terapija za tranziciju iz planske socijalističke u tržišnu kapitalističku ekonomiju (znatan pad BDP 1990-91, zatim oporavak).
• 31. 12. - Azerski demonstranti u Nahčivanu demontiraju granične instalacije prema Iranu.

• Oko 100.000 članova napustilo SKJ ove godine, odn. 600.000 od rekordne 1983. kada je bilo 2,2 miliona članova; samo 15% članstva mlađe od 27 godina prema 33% u 1983.^[21].
• U SFRJ prodato oko 300.000 novih automobila, oko jedne četvrtine uvezeno^[22].
• Tvornica automobila Sarajevo proizvela 37.411 automobila, većinom Golf II.^[23]
• Franjo Tuđman: Bespuća povijesne zbiljnosti.
• Izgrađena prva tri agregata HE Dubrava na Dravi [1] Arhivirano 2012-08-30 na Wayback Machine-u, kao i HE Đale na Cetini [2] Arhivirano 2012-09-02 na Wayback Machine-u.
• Urolog Sava Perović obavio prvu operaciju promene pola u Jugoslaviji.
• Predrag Radosavljević Preki, igrajući za Tacoma Stars, bio MVP i najbolji strelac u američkoj ligi dvoranskog fudbala (Major Indoor Soccer League).
• Richard C. Duncan predstavlja "Olduvajsku teoriju" o navodnoj propasti industrijske civilizacije.

• Televizija. TV serije: "Balkan ekspres 2", "Specijalna redakcija" (TV Beograd i Novi Sad), "Drugarica ministarka", "Metla bez drške 1", "Rođaci iz Lazina", "Vreme čuda", "Dome, slatki dome" (snim. 1988) (TV Beograd); "Ptice nebeske" (TV Zagreb), "Top lista nadrealista 2" (TV Sarajevo).
• Neki domaći filmovi: "Sabirni centar", "Kako je propao rokenrol", "Najbolji", "Vreme čuda", "Poslednji krug u Monci", "Boj na Kosovu", "Bolji život", "Masmediologija na Balkanu", "Seobe", "Kuduz", "Žena s krajolikom" (snimljen 1975-6), "Donator", "Hamburg Altona" (→ Kategorija:Filmovi 1989.).

• Neki domaći muzički/glazbeni albumi^[24] (→ Kategorija:Albumi 1989.):
  • Pop/rock: Ekatarina Velika: "Samo par godina za nas"; Disciplina kičme: "Zeleni Zub na Planeti Dosade"; Jura Stublić & Film: "Zemlja sreće"; Johnny Štulić: "Balkanska rapsodija"; Merlin: "Nešto lijepo treba da se desi"; Dino Dvornik: "Dino Dvornik"; Zabranjeno pušenje: "Male priče o velikoj ljubavi"; Bajaga i instruktori: "Neka svemir čuje nemir"; Partibrejkers: "Partibrejkers III"; Leb i sol: "Putujemo"; Plavi orkestar: "Sunce na prozoru"; Crvena jabuka: "Tamo gdje ljubav počinje"; Đorđe Balašević: "Tri posleratna druga"; Cacadou Look: "Uspavanka za Zoroa"; Galija: "Korak do slobode"; Valentino: "No.5 Ponekad noću dok grad spava"; Riva: "Riva", "Rock me"; Bezobrazno zeleno: "Neonske bajke"; Laibach: "Sympathy for the Devil"; Dejan Cukić & Spori ritam band: "Zajedno"; Vještice: "Totalno drukčiji od drugih"; Rambo Amadeus: "Hoćemo gusle!"; Tutti Frutti Band: "Krila leptira"; Zana: "Rukuju se, rukuju"; Vlada i Gile: "Rokenrol za decu"; Vlada, Gile, Koja: "Kako je propao rokenrol";
  • Zabavni: Magazin: "Dobro jutro"; Boris Novković: "Obojeni snovi"; Novi fosili: "Obriši suze, generacijo"; Hari Mata Hari: "Volio bi' da te ne volim"; Alen Slavica: "Dao sam ti dušu"; Željko Bebek: "Pjevaj moj narode"; Garavi sokak: "Garavi sokak";
  • Folk: Miroslav Ilić: "Lažu da vreme leči sve"; Lepa Brena: "Četiri godine"; Ceca Veličković: "Ludo srce"; Dragana Mirković: "Simpatija"; Nervozni poštar: "To je samo folk’n’roll"; Lepa Lukić: "Srce je moje violina"; Haris: "Ostariću, neću znati";
  • Debitantski albumi (ne mora biti početak karijere): Johnny Štulić (solo), Dino Dvornik, Buba Miranović, Riva, Let 3, Dragan Pantić Smederevac, Vještice, Haris Džinović (solo), Jelena Broćić, Slavko Banjac, Satan Panonski...

• Novčanice izdate u SFRJ:

• 
  100.000 din. "1. V"
• 
  1.000.000 din. "1. XI"
• 
  500.000 din. "VIII"
• 
  2.000.000 din. "VIII"

• Neka vozila uvedena 1989:

• 
  Citroën XM (Evropski auto godine '90)
• 
  Mercedes-Benz R 129
• 
  Ford Fiesta III

Glavni članak: :Kategorija:Rođeni 1989.

• 9. 1. - Nina Dobrev, kanadska glumica

• 2. 2. - Ivan Perišić, nogometaš
• 3. 2. - Slobodan Rajković, srpski fudbaler
• 18. 2. - Sonja Petrović, košarkašica
• 21. 2. - Corbin Bleu, američki glumac
• 25. 2. - Milan Badelj, nogometaš
• 27. 2. - Stephen Kiprotich, ugandanski maratonac

• 6. 3. - Agnieszka Radwańska, teniserka
• 11. 3. - Anton Yelchin, glumac († 2016)
• 13. 3. - Peaches Geldof, novinarka, model († 2014)

• 2. 4. - Milenko Zorić, kajakaš
• 12. 4. - Sonja Mugoša, srpska klizačica
• 18. 4. - Bojan Bogdanović, hrvatski košarkaš
• 23. 4. - Nicole Vaidišová, češka teniserka
• 27. 4. - Jovana Nikolić, srpska klizačica
• 29. 4. - Domagoj Vida, nogometaš

• 4. 5. - Rory McIlroy, igrač golfa
• 5. 5. - Chris Brown, pevač
• 6. 5. - Dominika Cibulková, slovačka teniserka
• 27. 5. - Ash Hollywood, erotska glumica
• 29. 5. - Riley Keough, model, unuka Elvisa Presleya

• 14. 6. - Lucy Hale, glumica, pjevačica

• 2. 7. - Katarina Živković, pevačica, pobednica "Velikog brata"
• 5. 7. - Dejan Lovren, nogometaš
• 16. 7. - Gareth Bale, fudbaler
• 21. 7. - Vesna Dolonc, rusko-srpska teniserka
• 23. 7. - Daniel Radcliffe, britanski glumac
• 31. 7. - Viktorija Azarenka, beloruska teniserka

• 3. 8. - Jules Bianchi, vozač F1 († 2015)
• 5. 8. - Nina Radojčić, pevačica
• 10. 8. - Nika Antolos, pjevačica
• 18. 8. - Ana Dabović, košarkašica
• 21. 8. - Hayden Panettiere, američka glumica
• 30. 8. - Bebe Rexha, kantautorka

• 1. 9. - Bill i Tom Kaulitz, članovi grupe Tokio Hotel
• 2. 9. - Alexandre Pato, brazilski nogometaš
• 8. 9. - Avicii, švedski muzičar, producent († 2018)
• 18. 9. - Ornela Vištica, glumica

• 4. 10. - Dakota Johnson, glumica
• 12. 10. - Marko Ivković, ubijeni navijač († 2014)
• 13. 10. - Alexandria Ocasio-Cortez, američka političarka
• 19. 10. - Nikolija Jovanović, pevačica, model
• 23. 10. - Isis Taylor, erotski model, glumica
• 29. 10. - Primož Roglič, biciklista

• 2. 11. - Stevan Jovetić, crnogorski fudbaler
• 7. 11. - Nadežda Tolokonikova, članica Pussy Riot
• 7. 11. - Mikela Ristoski, paraolimpijka
• 10. 11. - Martin Sinković, veslač
• 16. 11. - Milan Mačvan, košarkaš
• 16. 11. - Rasta, srpski muzičar

• 10. 12. - Marion Maréchal-Le Pen, francuska političarka
• 13. 12. - Taylor Swift, kantautorka
• 29. 12. - Kei Nishikori, teniser

Glavni članak: :Kategorija:Umrli 1989.

• 7. 1. - Hirohito, japanski car (* 1901)
• 13. 1. - Joe Spinell, glumac (* 1936)
• 14. 1. - Danica Antić, slikarka (* 1910)
• 18. 1. - Bruce Chatwin, engleski putopisac (* 1940)
• 22. 1. - Miodrag Andrić - Ljuba Moljac, srpski glumac (* 1943)
• 23. 1. - Salvador Dalí, španski slikar (* 1904)
• 24. 1. - Ted Bundy, serijski ubica (* 1946)
• 30. 1. - Krsta Andrejević, slikar (* 1928)

• 1. 2. - Elaine de Kooning, slikarica (* 1918)
• 3. 2. - Nina Kirsanova, balerina, arheolog, glumica (* 1899)
• 3. 2. - John Cassavetes, glumac i režiser (* 1929)
• 6. 2. - Chris Gueffroy, poslednji ubijeni na Berlinskom zidu (* 1968)
• 9. 2. - Osamu Tezuka, crtač mange (* 1928)
• 17. 2. - Vlajko Begović, učesnik Španskog rata i francuskog otpora, junak socijalističkog rada (* 1905)
• 21. 2. - Miroslav Nenadović, mašinski inženjer, aeronautičar, akademik (* 1904)
• 27. 2. - Konrad Lorenz, austrijski zoolog, nobelovac (* 1903)

• 9. 3. - Robert Mapplethorpe, fotograf (* 1946)
• 14. 3. - Zita od Bourbon-Parme, posljednja austrougarska carica (* 1892)
• 23. 3. - Pavle Gregorić, učesnik Ruskog građanskog rata, NOB, narodni heroj, junak socijalističkog rada (* 1892)
• 28. 3. - Jovan Velimirović, episkop šabačko-valjevski (* 1912)
• 30. 3. - Ivan Šibl, učesnik NOB, društveno-politički radnik, narodni heroj (* 1917)

• 5. 4. - Vojislav Arnovljević, osnivač jugoslovenske kardiološke škole, akademik (* 1895)
• 12. 4. - Abbie Hoffman, američki aktivista (* 1936)
• 12. 4. - Sugar Ray Robinson, bokser (* 1921)
• 15. 4. - Ante Kaštelančić, hrvatski slikar (* 1911.)
• 15. 4. - Hu Yaobang, bivši generalni sekretar CK KPK (* 1915)
• 19. 4. - Daphne du Maurier, engleska spisateljica (* 1907.)
• 21. 4. - Sava Jeremić, srpski frulaš (* 1904)
• 22. 4. - Emilio Segrè, fizičar, nobelovac (* 1905)
• 23. 4. - Hamani Diori, prvi predsednik Nigera (* 1916)
• 24. 4. - Dinko Štambak, hrvatski književnik (* 1912.)
• 26. 4. - Lucille Ball, američka TV-glumica (* 1911.)
• 27. 4. - Konosuke Matsushita, osnivač Panasonic-a (* 1894)
• 30. 4. - Sergio Leone, filmski režiser (* 1929)
• c. 30. 4. - Guy Williams, glumac (* 1924)

• 3. 5. - Christine Jorgensen, prva osoba promenjenog pola u SAD (* 1926)
• 20. 5. - Gilda Radner, glumica, komičarka (* 1946)
• 29. 5. - Ratko Buljan, glumac (* 1943)
• 30. 5. - Zinka Kunc, hrvatska operna pjevačica (* 1906.)

• 3. 6. - Ruholah Homeini, vrhovni vođa Irana (* 1902)
• 4. 6. - Dik Browne, crtač "Hogara Strašnog" (* 1917)
• 5. 6. - Frane Frol, bivši političar (* 1899)
• 15. 6. - Ray McAnally, glumac (* 1926)
• 23. 6. - Bogdan Čiplić, književnik (* 1910)
• 23. 6. - Michel Aflaq, sirijski filozof, političar, osnivač partije Baas (* 1910)
• 26. 6. - Blanka Dužanec, keramičarka (* 1908)

• 2. 7. - Andrej Gromiko, bivši sovjetski ministar inostranih poslova i šef države (* 1909)
• 2. 7. - Franklin J. Schaffner, filmski režiser (* 1920)
• 6. 7. - János Kádár, bivši generalni sekretar Mađarske socijalističke radničke partije (* 1912)
• 9. 7. - Fedor Nikić, srpski istoriograf
• 10. 7. - Mel Blanc, glas mnogih likova iz Looney Tunes i Merrie Melodies (* 1908)
• 10. 7. - Jean-Michel Charlier, scenarista "Poručnika Bluberija" (* 1924)
• 11. 7. - Laurence Olivier, glumac (* 1907)
• 16. 7. - Herbert von Karajan, austrijski dirigent (* 1908)
• 16. 7. - Ivan Hariš-Gromovnik, učesnik Španskog rata i NOB, narodni heroj (* 1903)
• 18. 7. - Rebecca Schaeffer, model, glumica (* 1967)
• 18. 7. - Mihailo Živanović - Mika-Žuti, klarinetista, saksofonista, dirigent, kompozitor (* 1928)
• 21. 7. - Dora Pfanova, književnica (* 1897)
• 21. 7. - Petar Salopek, književnik (* 1909)
• 22. 7. - Emil Najman, liječnik (* 1907)
• 25. 7. - Steve Rubell, suosnivač diskoteke "Studio 54" (* 1943)

• 7. 8. - Mira Trailović, režiser, dramaturg, osnivač Ateljea 212 i BITEF-a (* 1924)
• 12. 8. - William Shockley, supronalazač tranzistora, nobelovac (* 1910)
• 22. 8. - Huey P. Newton, suosnivač Partije Crnih pantera (* 1942)
• 22. 8. - Aleksandar Jakovljev, sovjetski konstruktor aviona (* 1906)
• 23. 8. - Nebojša Mitrić, srpski vajar (* 1931)
• 24. 8. - Boris Koljčicki, meteorolog-amater (* 1900)
• 24. 8. - Branko Stanković (slikar) (* 1915)
• 29. 8. - Peter Scott, ornitolog, suosnivač WWF, slikar, sportista (* 1909)

• 4. 9. - Georges Simenon, belgijski pisac (* 1903)
• 4. 9. - Ronald Syme, historičar (* 1903)
• 8. 9. - Ivan Šoštarić, konstruktor jedrilica i aviona (* 1911)
• 12. 9. - Katarina Adanja, istoričarka umetnosti (* 1921)
• 13. 9. - Vladan Slijepčević, režiser, profesor režije (* 1930)
• 20. 9. - Chen Boda, kineski revolucionar i političar (* 1904)
• 22. 9. - Irving Berlin, američki kompozitor (* 1888.)
• 24. 9. - Hrizostom Vojinović, episkop braničevski (* 1911)
• 28. 9. - Ferdinand Marcos, bivši predsednik Filipina (* 1917)
• 30. 9. - Oskar Davičo, jevrejski i srpski pesnik (* 1909)

• 4. 10. - Lavoslav Horvat, hrvatski arhitekt (* 1901.)
• 4. 10. - Graham Chapman, engleski komičar (Monty Python) (* 1941.)
• 6. 10. - Bette Davis, američka glumica (* 1908.)
• 15. 10. - Danilo Kiš, srpski književnik (* 1935)
• 15. 10. - Grigorije Samojlov, arhitekta i slikar (* 1904)
• 18. 10. - Mirko Bonačić, nogometaš (* 1903)
• 20. 10. - Anthony Quayle, glumac, režiser (* 1913)
• 21. 10. - Mileta Andrejević, slikar (* 1925)
• 25. 10. - Milo Đukanović, reditelj, scenarista (* 1927)
• 30. 10. - Radivoj Kašanin, matematičar i srpski akademik (* 1892)

• 1. 11. - Rade Končar, društveno-politički radnik (* 1942)
• 5. 11. - Adem Čejvan, bosanskohercegovački pozorišni i filmski glumac
• 5. 11. - Vladimir Horowitz, pijanista (* 1903)
• 12. 11. - Dolores Ibárruri - La Pasionarija, španska revolucionarka (* 1895)
• 13. 11. - Franz Joseph II., suvereni knez Lihtenštajna (* 1906)
• 22. 11. - René Moawad, predsednik Libana (* 1925)
• 23. 11. - Sabrija Biser, glumac (* 1930)
• 24. 11. - Abdullah Yusuf Azzam, suosnivač Al-Kaide (* 1941)
• 26. 11. - Ahmed Abdallah, predsednik Komora (* 1919)
• 27. 11. - Zuko Džumhur, putopisac, slikar i karikaturista. (* 1921)
• 28. 11. - Mladen Deželić, kemičar (* 1900)

• 1. 12. - Alvin Ailey, koreograf, aktivista (* 1931)
• 6. 12. - Ćamil Sijarić, književnik (* 1913)
• 7. 12. - Hans Hartung, slikar (* 1904)
• 8. 12. - Max Grundig, osnivač firme Grundig AG (* 1908)
• 14. 12. - Andrej Saharov, fizičar, aktivista, nobelovac za mir (* 1921)
• 15. 12. - Vanja Sutlić (otac), filozof (* 1925)
• 16. 12. - Silvana Mangano, glumica (* 1930)
• 16. 12. - Lee Van Cleef, glumac (* 1925)
• 22. 12. - Samuel Beckett, irski pisac, nobelovac (* 1906)
• 25. 12. - Nicolae Ceauşescu, svrgnuti predsednik Rumunije (* 1918)

• Marica Popović, glumica (* 1906)
• Sterjo Spase, makedonski i albanski pisac (* 1914)
• Zdravko Dučmelić, slikar (* 1923)
• Bakija Bakić, trubač (* 1923)
• Dragoslav Đorđević, istoričar umetnosti, kritičar (* 1931)
• Cmiljka Kalušević - Cica, atletičarka i košarkašica (* 1933)

• Fizika: Norman Foster Ramsey, Jr. (pronalazak metode razdvojenih oscilatornih polja i njena upotreba u vodoničnom maseru i drugim atomskim satovima), Wolfgang Paul, Hans Georg Dehmelt (razvoj tehnike jonske zamke)
• Kemija: Sidney Altman i Thomas Robert Cech (otkriće katalitičkih svojstava RNK)
• Fiziologija i medicina: J. Michael Bishop i Harold E. Varmus (otkriće ćelijskog porekla retroviralnih onkogena)
• Književnost: Camilo José Cela (bogata i intenzivna proza, koja s uzdržanom samilošću stvara izazovnu viziju čovekove ranjivosti)
• Mir: Dalaj Lama - Tenzin Gyatso (filozofija poštovanja svih živih bića, voljnost za kompromis i pomirenje uprkos brutalnim kršenjima)
• Ekonomija: Trygve Haavelmo (razjašnjenje teorije verovatnoće kao temelja ekonometrije i njegove analize simultanih ekonomskih struktura)

• Rat može da počne (e-novine) Arhivirano 2010-02-18 na Wayback Machine-u
• Deset godina Slobodana Miloševića u deset slika (Vreme) Arhivirano 2012-01-30 na Wayback Machine-u

Vidi takođe: Godišnji kalendar - Dnevni kalendar

1989 na Wikimedijinoj ostavi

1. ↑ Baza pravnih propisa bpp.uzzpro.gov.rs
2. ↑ Yugoslavians protest economic conditions. upi.com Archives Jan. 10, 1989
3. ↑ The leadership of the Communist Party and the state.... upi.com Archives Jan. 11, 1989
4. ↑ Viaţă de fotbalist: Belodedici a rămas în Iugoslavia!. jurnalul.ro
5. ↑ Government threatens strikers with crackdown. upi.com Archives Feb. 23, 1989
6. ↑ Thousands of ethnic Albanians angered by the loss of.... upi.com Archives March 27, 1989
7. ↑ Heavily equipped army troops and riot police enforced strict.... upi.com Archives March 31, 1989
8. ↑ Journalist ordered back to prison. upi.com Archives May 14, 1989
9. ↑ Hunger strike in fourth day. upi.com Archives May 23, 1989
10. ↑ Medenica found guilty of fraud. upi.com Archives May 25, 1989
11. ↑ Turkish exodus in 1989 was ethnic purge: Bulgarian archives. hurriyetdailynews.com September 11 2012
12. ↑ 36. Pulski filmski festival^{[mrtav link]}. arhiv.pulafilmfestival.hr
13. ↑ Suha Bolukbasi (15 September 2011). Azerbaijan: A Political History. I.B.Tauris. str. 120–. ISBN 978-1-84885-620-2. 
14. ↑ Sweeping economic measures proposed in Yugoslavia. upi.com Archives Sept. 29, 1989
15. ↑ Radio Srebrenica, Kraj JRT dnevnika, Nedjeljom u 2. mediadaily.biz
16. ↑ Armed Albanians fire-fight police. upi.com Archives Nov. 2, 1989
17. ↑ "Borba", 1. nov. 1989, str. 4
18. ↑ Serbia severs ties with Slovenia over human rights. upi.com Archives Nov. 29, 1989
19. ↑ Yugoslavia makes dinar convertible in 1990. upi.com Archives Dec. 21, 1989
20. ↑ What a difference 25 years makes. cnbc.com May 2 2014
21. ↑ Belgrade unveils convertible currency. upi.com Archives Jan. 1, 1990
22. ↑ GM to sell American cars in Yugoslavia. upi.com Archives Nov. 15, 1990
23. ↑ Golf ‘dvojka’: TAS-ov automobil s dušom. balkans.aljazeera.net 26 Oct 2020
24. ↑ Explore Yugoslavia LP Album from 1989 on Discogs. discogs.com (pristup. 21. 7. 2016.)