Godina 1929 (MCMXXIX) bila je redovna godina koja počinje u utorak.

• januar - mart - Ekstremno hladna zima u našim krajevima i Evropi^[1], snega bilo i u aprilu.
• 1. 1. - Stupa na snagu novo uređenje finansijske službe Kraljevine SHS (prema zakonu od 8. 10. 1928.), određeno 14 direkcija sa odgovarajućim oblastima^[2].
• 2. 1. - Usvojena ostavka predsednika vlade KSHS Antona Korošeca, kralj Aleksandar se naredna tri dana (formalno) konsultuje sa liderima stranaka.
• 6. 1. - Šestojanuarska diktatura. Proglas "Mome dragom narodu...": zbog "nemogućnosti" parlamentarnog sporazuma, u ime narodnog jedinstva i državne celine, Kralj Aleksandar I Karađorđević ukida Vidovdanski ustav, raspušta Skupštinu i zavodi lični režim. Postavljena vlada generala Petra Živkovića. Proglašen niz zakona - zabranjene stranke sa "verskim ili plemenskim" obeležjem, cenzura štampe, komesari umesto oblasnih skupština i odbora itd. U svim opštinama, pa tako i u gradu Beogradu izabrane opštinske organe smenjuju od strane kralja postavljeni predsednici opština.
• 6. 1. - Majka Tereza stiže u Kalkutu.
• 6. 1. - Heinrich Himmler postavljen za Reichsführer-SS (do 1945), Schutzstaffel u ovo vreme ima svega 280 pripadnika.

• 8. 1. - U KSHS osnovan Državni sud za zaštitu države.
• 10. 1. - Prva pojava lika Tintin, u stripu "Tintin u zemlji Sovjeta".
• 14. 1. - Suočen sa pobunom, kralj Afganistana Amanullah Khan abdicira i beži u Britansku Indiju; na tri dana ga nasleđuje brat Inayatullah Khan, zatim dolazi pobunjenik Habibullāh Kalakāni (do oktobra).
• 17. 1. - U stripu se prvi put javlja lik Popaj.
• 19/20. 1. - Ante Pavelić pobegao u Austriju.
• 20. 1. - Policija obustavila delovanje svih političkih stranaka i organizacija sa hrvatskim imenom u nazivu.
• 20. 1. - U "Pravdi" objavljen stari Lenjinov članak "Kako organizovati nadmetanje", poziva na oslobađanje kreativne energije radnika i seljaka - poticaj za pojavu udarnih brigada i udarnika u SSSR^[3].
• 24. 1. - Rezolucija Biroa CK SKOJ-a - "ostaje jedino" put nelegalnog oružanog ustanka radnika i seljaka protiv diktature (→ Oružani otpor diktaturi u Kraljevini Jugoslaviji).
• 29. 1. - Remarqueov roman "Na zapadu ništa novo" objavljen u obliku knjige.
• 29. 1. - Konzervativni španski političar José Sánchez Guerra pokušao da pokrene pobunu protiv Primo de Riverine diktature u Valensiji.
• kraj januara - Zabranjene političke stranke u KSHS.
• 30. 1. - U Nemačkoj prikazan film Die Büchse der Pandora sa Louise Brooks.

• 1. 2. - Prikazana The Broadway Melody, prvi potpuno zvučni mjuzikl, finansijski uspeh i dobitnik oskara za najbolji film.
• 3. 2. - Na kongresu u Beču osnovana Organizacija Ukrajinskih Nacionalista, prvi lider Jevhen Konovalec.
• 4. 2. - U Gospiću je -36 stupnjeva i 285 cm snijega.
• 7. 2. - Odbor američke Federalne rezerve objavio svoje pismo bankama gde upozorava da je "prevelika količina kredita u zemlji apsorbovana u spekulativnim zajmovima".
• 9. 2. - Litvinovljev protokol - SSSR, Poljska, Rumunija, Letonija i Estonija potpisali u Moskvi pakt o nenapadanju (u skladu sa Kellogg-Briandovim paktom).
• 10. 2. - Najviša dnevna temperatura u Beogradu -18,5 °C, sledećeg jutra pada do -25,5 °C (od 1. do 23. 2. samo jedan dan nije bio leden).
• 11. 2. - Lateranski ugovori daju nezavisnost Vatikanu od Italije, čime je rešeno Rimsko pitanje koje je trajalo od 1848. odn. 1870.

• 11. 2. - Kralj Aleksandar na naslovnoj strani magazina Time, sa legendom "Alexander the Absolute..."^[4].
• 11. 2. - Umro Johann II., preko 70 godina knez Lihtenštajna, nasleđuje ga brat Franz I. (do 1938).
• 12. 2. - Lav Trocki proteran iz SSSR - odlazi u Tursku.
• 14. 2. - Masakr na Valentinovo u Čikagu - ubijeno sedam gangstera iz bande Bugs Morana, Kaponeovih rivala.
• februar - Rukovodstvo KPJ poziva radnike i seljake na borbu za rušenje režima. Na inicijativu Kominterne, KPJ pozvala na oružani otpor diktaturi, što su vlasti iskoristile da nanesu teške gubitke partiji (→ Sedam sekretara SKOJ-a). Do kraja godine CK KPJ prestao delovati kao jedinstveno rukovodstvo, članovi u emigraciji.
• februar - Voz Orient Express je bio zaglavljen pet dana u snegu kod Čerkezkoja u turskoj Trakiji - inspiracija za "Ubojstvo u Orient Expressu".

• 3. 3. - Meksički general José Gonzalo Escobar diže pobunu protiv vlade, ima početnih uspeha na severu zemlje ali je poražen do kraja aprila.
• 4. 3. - Herbert Hoover naslijedio je Calvina Coolidge-a na mjestu američkog predsjednika i postao 31. predsjednik SAD-a (do 1933).
• 4. 3. - Plutarco Elías Calles osniva u Meksiku Nacionalnu revolucionarnu partiju, kasnije Institucionalno revolucionarna partija (PRI), koja na vlasti ostaje bez prekida do 2000.
• 17. 3. - U Ženevi potpisan grčko-jugoslovenski sporazum o Solunskoj zoni.
• 18. 3. - Radio Beograd emituje probnu emisiju - izveštaji o vodostanju, zbog naglog otapanja snega i poplava.
• 20. 3. - Sovjetski Politbiro odobrio sugestiju za upotrebu tzv. Uralsko-sibirskog metoda sakupljanja žita - anticipacija raskulačivanja, pojačan nemir i represija na selu.
• 22. 3. - U Zagrebu ubijen Toni Schlegel, direktor Jugoštampe, koji je bio naklonjen kralju.
• 24. 3. - Počeo sa emitovanjem Radio Beograd AD.
• 24. 3. - Jednostranački izbori u Italiji, Nacionalna fašistička partija dobila podršku 98,4% birača. Vladimir Gortan i drugovi učestvovali u oružanoj akciji ometanja izbora u Istri.
• 26. 3. - Velika sahrana maršala Focha u Parizu.
• 28. 3. - Japanski vojnici se povukli iz kineske provincije Shandong u svoju bazu u Qingdao, čime je okončan prošlogodišnji Jinanski incident.
• 29. 3. - Bitka kod Sabille je glavni okršaj Ikhwanske pobune u Arabiji i pobeda Ibn Saudove vojske nad verskom milicijom.
• 31. 3. - Pakt prijateljstva, mirenja i sudskog raspravljanja između Kraljevine SHS i Grčke.
• 31. 3. - Novi Zakon o vrhovnoj državnoj upravi u KSHS: ukinuta četiri ministarstva (vera, agrarne reforme, narodnog zdravlja, pošta i telegrafa).

• 1. 4. - Josephine Baker, "Crna zvezda", stigla u Beograd.
• 1. 4. - Radio Beograd emitovao prvi kamerno-muzički koncert posvećen Mocartu (početak muzikologije na RB).
• 7. 4. - Prvi direktan prenos fudbalske utakmice u Jugoslaviji, "BSK" - "Jugoslavija" 7:1. Utakmica igrana po blatu i snegu, koji je padao i u drugim krajevima zemlje, čak i u Splitu.
• 8. 4. - U SSSR doneti zakoni o religijskim udruženjima - aktivnosti crkve ograničene na crkvene zgrade, zakoni su osnova za progon u narednoj deceniji.
• 9. 4. - Josephine Baker u Zagrebu, na sutrašnjoj predstavi izgredi nekih klerikalnih studenata.
• 14. 4. - Održana prva Velika nagrada Monaka, pobednik je William Grover-Williams u vozilu Bugatti Type 35B.
• april - Uhapšen Dragoljub Jovanović, levi Zemljoradnik.
• 16. 4. - Osnovana Privilegovana agrarna banka (prvi zbor akcionara 15. 8. u Beogradu, zgrada banke završena 1934).

• april - Na plenumu Centralnog komiteta i Centralne kontrolne komisije u SSSR poražena "Buharinova grupa", koji je smenjen sa položaja; Buharin je zajedno sa Rikovom i Tomskim činio "Desnu opoziciju".
• 19. 4. - Ante Pavelić i Gustav Perčec stigli u Sofiju, pozdravljeni od pristalica VMRO, sutradan usvojena Sofijska deklaracija o saradnji u borbi za nezavisnost Hrvatske i Makedonije (→ naslovnica "Makedonije").
• 19. 4. - Prvi radio-prenos iz Opere Narodnog pozorišta u Beogradu ("Knez Igor" A. Borodina).
• 24. 4. - Dignuta optužnica protiv Pavelića i Perčeca^[5].
• 25. 4. - Đuro Đaković, organizacioni sekretar CK KPJ, i Nikola Hećimović, skojevac i sekretar Crvene pomoći, ubijeni na jugoslovensko-austrijskoj granici (bili su uhapšeni u velikoj raciji u Zagrebu 20. 4.).
• 30. 4. - Vojvoda Stepa Stepanović sahranjen u Čačku.

• 1. 5. - Zemljotres u planinama Kopet Dag odnosi 3.800 života u severoistočnoj Persiji i sovjetskoj Turkmeniji.
• 1. 5. - Komunisti drže prvomajske demonstracije u Berlinu, uprkos zabrani - dolazi do višednevnih nereda sa mrtvima.
• 3. 5. - Prikazan The Cocoanuts, prvi dugometražni film Braće Marx.
• 4. 5. - Kratkometražni film Unaccustomed As We Are je prvi zvučni Stanlija i Olija.
• 8. 5. - Blizu Čikaga pronađena tela trojice gangstera (Albert Anselmi, John Scalise, Joseph Giunta), navodno ih je prethodne večeri Al Capone pretukao bejzbol palicom i dao ubiti na lažnoj proslavi.
• 13 - 16. 5. - Konferencija u Atlantic Cityju: okupljanje vođa organizovanog kriminala u SAD vodi osnivanju Nacionalnog sindikata kriminala (National Crime Syndicate).
• 15. 5. - Požar na klinici u Cleveland, Ohio odnosi 123 života.
• 16. 5. - 1. dodjela Oscara: najbolji film je Wings, prvi i poslednji nemi film dobitnik.
• 20. 5. - 30. 1. 1930. - Međunarodna izložba u Barseloni. Nemački paviljon Mies van der Rohea je značajan za modernu arhitekturu.

• 25. 5. - Premijera Nušićeve "Gospođe ministarke" u beogradskom Narodnom pozorištu (naslovna uloga Žanka Stokić).
• 25. 5. - Islandski liberali i konzervativci se udružili u Stranku nezavisnosti.
• 28. 5. - Prikazan On with the Show, prvi potpuno kolor i zvučni dugometražni film.
• 30. 5. - Izbori u Ujedinjenom kraljevstvu, prozvani "Flapper" izbori, jer su prvi put mogle glasati žene mlađe od 30 (i starije od 21). Najviše mandata za laburiste (287, novih 136), ali bez apsolutne većine.
• ? maj - Uhapšen Svetozar Pribićević, interniran u Brus.

• 3. 6. - Ugovorom iz Lime rešen spor Perua i Čilea iz vremena Pacifičkog rata: Čile zadržava oblast Arike a Taknu vraća Peruu.
• 6. 6. - Premijera filma Un Chien Andalou u Parizu.
• 7. 6. - Presuda za atentat u Narodnoj skupštini 1928: Puniša Račić osuđen na zbirnih 60 godina robije, tj. zakonski maksimum od 20 godina (sud nije našao predumišljaj); Dragutin Jovanović Lune i Toma Popović oslobođeni krivice.
• 7. 6. - Italijanski parlament ratifikovao Lateranski ugovor.
• 8. 6. - Ramsay MacDonald formirao drugu, manjinsku, laburističku vladu UK, s podrškom liberala (do 1931, zatim na čelu Nacionalne, koalicione, vlade do 1935); u kabinetu je i prva žena, Margaret Bondfield.
• 19. 6. - Zakon o uređenju unutrašnje državne uprave i Uredba o radnom vremenu u trgovačkim i zanatskim radnjama u KSHS.
• 19. 6. - Nikolaj Buharin izbačen iz Prezidijuma Izvršnog komiteta Kominterne.
• 21. 6. - Američkim posredovanjem postignut sporazum između meksičke vlade i katoličke crkve, što je početak kraja Kristeroskog rata - antiklerikalni zakoni ostaju ali se neće primenjivati (ipak, vlada nastavlja progon katolika), zvona se oglasila 27. juna, prvi put posle tri godine.
• 22. 6. - A. E. Douglass istražuje ruševine u Arizoni i ustanovljuje dendrohronologiju.
• 24. 6. - Clärenore Stinnes i Carl-Axel Söderström završili u Berlinu dvogodišnje putovanje oko sveta automobilom.
• 27. 6. - U Njujorku održana prva demonstracija televizije u boji.
• 28. 6. - Na Bledu rođen Andrej Karađorđević, treći kraljević (kršten 15. 8.).
• 28. 6. - Deseta godišnjica Versajskog sporazuma u Nemačkoj obeležena danom žalosti i proklamacijom vlade koja ga osuđuje.

• 3. 7. - Kriza portugalske vlade: nakon ministra pravde, ostavku dao i njegov prijatelj António de Oliveira Salazar, po verskim pitanjima - predsednik Carmona lično traži od Salazara da povuče ostavku, premijer puk. de Freitas odstupa, a Salazar će dobiti dodatna ovlašćenja.
• 9. 7. - Sastanak Adolfa Hitlera i Alfreda Hugenberga, nacionalističkog političara i medijskog magnata - radiće protiv vlade i Youngovog plana, nacisti dobijaju veliki publicitet.
• 10. 7. - Kineske vlasti zauzele Kinesko-istočnu železnicu, hapse i proteruju sovjetske zvaničnike, iz čega proističe Kinesko-sovjetski konflikt.
• 11. 7. - Tajni dekret Saveta narodnih komesara SSSR o stvaranju popravno-radnih logora - osnova sistema gulaga.

• 16 - 22. 7. - Prvo putovanje naprednog putničkog broda SS Bremen, odmah osvaja Plavu vrpcu.
• 17. 7. - Ante Pavelić i Gustav Perčec u odsustvu osuđeni na smrt zbog izdaje.
• 20. 7. - U selu Stari Lec (opština Plandište) otkriveno telo beogradske milionerke Irme Molnar^[6]
• 23. 7. - U Konaku kneginje Ljubice otvoren Muzej savremene umetnosti, inicijativom kneza Pavla^[7].
• 24. 7. - Na snagu stupio Briand-Kelloggov pakt kojim su potpisnice obećale da neće koristiti rat za rešavanje sporova.
• 24. 7. - U Grčkoj donesen zakon idionimon protiv "pobunjeničkih" ideja (komunisti, anarhisti, sindikalne mobilizacije).
• 25. 7. - Papa Pio XI. u velikoj procesiji izlazi na trg Svetog Petra - prvi put da Papa napušta Vatikan od 1870.
• 27. 7. - Ženevska konvencija o tretmanu zarobljenika. Crveni polumesec priznat kao znak pored crvenog krsta.
• 27. 7. - Tokom pokušaja hapšenja u Samoboru ubijeni Janko Mišić i Mijo Oreški, dvojica od Sedam sekretara SKOJ-a, kao i Slavko Oreški.
• 30. 7. - Pavle Marganović, jedan od Sedam sekretara SKOJ-a ubijen u zagrebačkoj policiji.

• 1 - 4. 8. - Četvrti partijski sabor NSDAP u Nirnbergu, poslednji pre dolaska na vlast 1933 - Nirnberška partijska značka, ustanovljena 1936, biće oznaka partijske "stare garde".
• 5. 8. - Manuel Gonçalves Cerejeira je novi patrijarh Lisabona - Salazarov prijatelj i podrška, ostaje čak do 1971.
• 5/6. 8. - Eksplozija ispred žandarmerijske kasarne u Zagrebu, materijalna šteta, sumnja se na komuniste^[8].
• 5 - 6. 8. - Rudarski štrajk u Lupeniju, u Rumunjskoj - u intervenciji vojske poginulo dvadesetak štrajkača.

• 8. 8. - Archibald Reiss umro u Beogradu.
• 8 - 29. 8. - Nemački vazdušni brod LZ 127 Graf Zeppelin obleteo severnu hemisferu iz Lakehurst, New Jersey.
• 11. 8. - Šesnaesti Cionistički kongres u Cirihu, Palestinska cionistička egzekutiva restrukturirana u Jevrejsku agenciju.
• kolovoz - Funkcioneri HSS Juraj Krnjević (gen. sekretar) i August Košutić (potpredsednik) otišli u emigraciju.
• 16. 8. - Sukobom na Zidu plača počinju neredi u Palestini - u nedelji 23 - 29. 8. gine 133 Jevreja i 116 Arapa.
• 20. 8. - BBC eksperimentalno emituje TV sliku (Bairdov sistem sa 30 linija).
• 23-24. 8. - Hebronski masakr: ubijeno 65-68 Jevreja u tom palestinskom gradu, ostali proterani (vratiće se tek 1967).
• 29. 8. - U Safedu ubijeno 18-20 Jevreja.
• 29. 8. - Prikazan mjuzikl Gold Diggers of Broadway.
• 31. 8. - Na Prvoj Haškoj konferenciji finalizovan Youngov plan - smanjene nemačke ratne reparacije (112 milijardi maraka u periodu od 59 godina), prevaziđen već 1932. Okupacija Rajnlanda će biti okončana 1930, pet godina pre roka.

• 3. 9. - Dow Jones Industrial Average dostiže 381.17 - vrhunac koji će biti prevaziđen tek novembra 1954.
• 5. 9. - Francuski ino. ministar Aristide Briand pred Društvom naroda predlaže Evropsku federaciju.
• 7. 9. - U Finskoj potonuo parobrod SS Kuru, 136 mrtvih.
• septembar - Kreće ubrzana Kolektivizacija u SSSR.
• 17. 9. - Predsjednik Litve Antanas Smetona uklanja premijera Voldemarasa i zavodi diktaturu (do sovjetske okupacije 1940).
• 18. 9. - Gubici na njujorškoj berzi nakon upozorenja poslovnog teoretičara Rogera Babsona da "dolazi krah".
• 20. 9. - Bankrotstvo i hapšenje britanskog investitora Clarencea Hatryja vode krahu Londonske berze i nestabilnosti u SAD.
• 27. 9. - Objavljen Hemingwayev roman "Zbogom oružje".
• 29. 9. - Knez Pavle Karađorđević otkrio u Splitu spomenik Grguru Ninskom, prvobitno postavljen u Peristilu Dioklecijanove palače.
• 30. 9. - Fritz von Opel leteo u Frankfurtu prvim raketnim avionom, Opel RAK.1.
• jesen - Sovjetski revolucionarni kalendar: u SSSR se uvodi neprekidni proizvodni tjedan, "neprerivka" (različite verzije se koriste do 1940).

• 3. 10. - Kralj Aleksandar promenio ime Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca u Kraljevina Jugoslavija; zemlja podeljena u 9 banovina plus Uprava Grada Beograda, umesto 33 oblasti (granice banovina su menjane 1931, npr. Vukovar i Vinkovci su iz Drinske prebačeni u Savsku banovinu^[9])^[10].
• 6. 10. - Ruski general Pjotr Wrangel sahranjen u Beogradu, odakle je prenesen iz Brisela.
• 12. 10. - Potpisana Varšavska konvencija o međunarodnom vazdušnom prevozu ljudi i robe.
• 13. 10. - Mohammed Nadir Shah zauzima Kabul (vlada do 1933), Habibullāh Kalakāni je zarobljen i ubrzo pogubljen.
• 15. 10. - Prikazan SF film Fritza Langa Frau im Mond.
• 15. 10. - Ekonomista Irving Fisher izjavljuje da su akcije dostigle "ono što izgleda kao trajno visok plato" i da će još znatno porasti - ali veći gubici počinju već sutradan.
• oktobar - Kralj Aleksandar razmišlja o ukidanju ćirilice^[11].
• oktobar - Pobuna Oromoa u nekim delovima Etiopije, Ras Tafari (Haile Selassie) zahteva od Gugsa Wellea da uguši pobunu, ali ovaj ne samo što odbija, nego u januaru diže i svoju pobunu - u zemlji je i dalje spor između Ras Tafarija i carice Zauditu.
• 16. 10. - U talijanskoj Puli, Vladimir Gortan osuđen na smrt (izvršeno sutradan), ostala četvorica optuženih na po 30 godina robije.
• 16. 10. - Dirižabl "Graf Cepelin" preleteo preko Beograda i današnje Srbije tokom putovanja oko sveta.
• 18. 10. - U slučaju Edwards v Canada (AG) presuđeno da su žene "osobe" i da mogu biti imenovane u Senat Kanade.

• 24. 10. - "Crni četvrtak" označava početak kraha Njujorške berze: početni gubitak od 11% umanjen na oko 2% intervencijom vodećih bankara.
• 28. 10. - "Crni ponedeljak": Dow Jones pao 13%.
• 29. 10. - "Crni utorak" donosi rekordni promet akcija na Dow Jones i pad od 12%. Ovo se smatra početkom Velike depresije (berza je, doduše, u naredna dva dana porasla 12 odn. 6% jer su brokeri kupovali bagatelne akcije).
• 31. 10. - Glavni grad Belgijskog Konga premešten iz Bome u Léopoldville (Kinshasa).

• 7. 11. - U skromnim prostorijama otvoren njujorški Muzej moderne umetnosti (MoMA).
• 7. 11. - Dvanaesta godišnjica Oktobarske revolucije, Staljin opisuje 1929. kao godinu Velikog preloma (forsirana kolektivizacija i industrijalizacija)
• 13. 11. - Dow Jones dostigao prvo dno na 198.69 poena, 48% manje nego početkom septembra - sledi oporavak do aprila.
• 15. 11. - Prikazan britanski film Atlantic, istovremeno je snimljena i nemačka verzija, prvi zvučni film u toj zemlji.
• novembar - Vladimir Zvorikin patentirao u SAD poboljšani TV prijemnik sa katodnom cijevi.
• 17. 11. - Nikolaj Buharin, poslednja pretnja Staljinovoj vlasti, isključen iz Politbiroa.
• 18. 11. - Zemljotres na Grand Bancsu pored Newfoundlanda, osetio se do Njujorka i Montreala, prekinuto 12 podmorskih kablova, cunami u tri talasa visine do 4 metra.
• 20. 11. - Salvador Dalí imao prvu samostalnu izložbu u Parizu.
• 28. 11. - Istraživač Richard E. Byrd, pilot Bernt Balchen i još dvojica su prvi preleteli Južni pol.
• 30. 11. - Nadrealisti u Beogradu osnivaju svoj pokret, planira se pokretanje publikacije^[12].

• 5. 12. - Nacionalno razgraničenje u SSSR: Tadžička ASSR, deo Uzbečke SSR, postaje zasebna Tadžička Sovjetska Socijalistička Republika, proširena za severni deo, sa Hudžandom.
• 10. 12. - Uhapšen Josip Predavec, potpredsednik HSS, zbog navodne prevare u vezi stečaja Seljačke zadružne banke.
• 12. 12. - U beogradskom Malom mokrom lugu (zapravo na Konjarniku) osvećen budistički hram^[13].
• 13. 12. - Počelo suđenje trovačicama, "tvorcima anđela", iz mađarskog sela Nagyrév.
• 13. 12. - Donesena odluka o promeni većeg broja naziva ulica u Beogradu^[14].
• 17. 12. - Kraljev rođendan zvanično proslavljen u celoj zemlji (konfiskovani izveštaji o podmetnutoj bombi na pruzi Beograd-Zagreb i napadu na projugoslovenskog sveštenika Ritiga^[15]).
• 21. 12. - Raskošna proslava njegovog pedesetog rođendana se smatra početkom Staljinovog kulta ličnosti (Caricin/Staljingrad i Donjeck/Staljino su još ranije nazvani po njemu).
• 22. 12. - Uhapšen Vlatko Maček, predsednik HSS, pod optužbom da je finansirao neke članove navodne terorističke organizacije, koja je trebalo da deluje u vreme Kraljevog rođendana (16-17. decembar - bomba pod voz kojim su putovale deputacije u Beograd, bomba u katedrali i "moguće" u 'Esplanadi' tokom svečanog bala).
• 22. 12. - Nemački referendum protiv Youngovog plana nije uspeo, ali su nacisti tokom kampanje stekli publicitet i kredibilitet među mejnstrim desničarima.
• 22. 12. - Otvorena pruga Kragujevac-Kraljevo.
• 22. 12. - Habarovskim protokolom okončan Kinesko-sovjetski konflikt - status kvo ante.
• 27. 12. - Raskulačivanje (dekulakizacija): Staljin najavio likvidaciju kulaka kao klase.
• 28. 12. - "Crna subota" na Samoi - novozelandski kolonijalni policajci ubili 11 nenaoružanih demonstranata - začetak pokreta Mau za nezavisnost.
• 28. 12. - Francuski parlament izglasao sredstva za gradnju "Maginotove linije", nazvane po ministru rata Maginotu.
• 29. 12. - Sveindijski kongres u Lahoreu pod predsedavanjem Jawaharlala Nehrua zahteva potpunu nezavisnost Britanske Indije.
• 29. 12. - U Nizozemskoj Ostindiji uhapšen Sukarno i ostali lideri Indonežanske nacionalne partije, u pritvoru i zatvoru ostaje dve godine.
• 31. 12. - Katastrofa u kinu Glen: u požaru u škotskom bioskopu stradalo 69 djece.

• ? U Beogradu podignuta zgrada pošte Beograd 2, najveća na Balkanu (desetak godina kasnije, uslovi rada u njoj su teški i tvrdi se da je Beograđani ne vole)^[16].
• U KSHS/KJ je potrošeno 153.000 tona železa, od čega je 72% uvezeno; od 42.000 tona domaće proizvodnje, 47% potiče iz Zenice.^[17]
• Domaći nemi filmovi: "Kroz buru i oganj" i "Rudareva sreća".
• Fibus Lavin otkrio dezoksiribozu.
• Karl Lohmann otkrio adenozin trifosfat.

Glavni članak: :Kategorija:Rođeni 1929.

• 3. 1. - Sergio Leone, filmski režiser († 1989)
• 3. 1. - Gordon Moore, suosnivač korporacije Intel († 2023)
• 6. 1. - Babrak Karmal, predsednik Afganistana († 1996)
• 7. 1. - Miroslav Pečujlić, profesor Pravnog fakulteta, rektor BU († 2006)
• 14. 1. - Aleksandar Petrović, režiser († 1994)
• 14. 1. - Lazar Trifunović, istoričar umetnosti, kritičar († 1983)
• 15. 1. - Martin Luther King, Jr., lider pokreta za ljudska prava, nobelovac za mir († 1968)
• 16. 1. - Mirjana Dančuo, operna pjevačica, sopran
• 24. 1. - Ivan Ivanji, književnik, prevodilac († 2024)
• 27. 1. - Mohamed Al-Fayed, poslovni magnat († 2023)
• 29. 1. - Sima Ćirković, srpski istoričar († 2009)
• 31. 1. - Rudolf Mössbauer, fizičar, nobelovac († 2011)
• 31. 1. - Jean Simmons, glumica († 2010)
• 5. 2. - Fred Sinowatz, kancelar Austrije († 2008)
• 10. 2. - Jerry Goldsmith, američki kompozitor filmske muzike († 2004)
• 13. 2. - Omar Torrijos, vojni lider Paname († 1981)
• 14. 2. - Mihajlo Viktorović, glumac († 1998)
• 15. 2. - Graham Hill, vozač F1 († 1975)
• 17. 2. - Patricia Routledge, glumica
• 17. 2. - Božidar Ferjančić, istoričar, akademik († 1998)
• 22. 2. - James Hong, glumac
• 23. 2. - Patrijarh moskovski Aleksije II († 2008)
• 28. 2. - Frank Gehry, arhitekta

• 1. 3. - Georgi Markov, bugarski disident († 1978)
• 4. 3. - Sava Mrmak, TV reditelj († 2002)
• 13. 3. - Boris Buzančić, glumac, gradonačelnik Zagreba († 2014)
• 18. 3. - Christa Wolf, njemačka književnica († 2011)
• 21. 3. - Gallieno Ferri, crtač stripova († 2016)
• 23. 3. - Roger Bannister, atletičar († 2018)
• 27. 3. - Slavko Leovac, klasični filolog, akademik († 2000)
• 28. 3. - Predrag Laković, glumac († 1997)
• 28. 3. - Dragan Laković, glumac († 1990)
• 1. 4. - Milan Kundera, književnik († 2023)
• 2. 4. - Hans Koschnick, nemački političar, EU administrator Mostara († 2016)
• 5. 4. - Zorka Manojlović, glumica († 2013)
• 8. 4. - Jacques Brel, šansonjer († 1978)
• 10. 4. - Max von Sydow, glumac († 2020)
• 14. 4. - Chadli Bendjedid, predsednik Alžira († 2012)
• 17. 4. - Nikola Milošević, srpski filozof i akademik († 2007)
• 17. 4. - James Last, kompozitor i lider orkestra († 2015)

• 1. 5. - Ralf Dahrendorf, sociolog, filozof, politikolog († 2009)
• 2. 5. - Édouard Balladur, premijer Francuske
• 4. 5. - Audrey Hepburn, glumica († 1993)
• 11. 5. - Margaret Kerry, glumica, model za Zvončicu
• 12. 5. - Sam Nujoma, prvi predsednik Namibije
• 17. 5. - Branko Zebec, nogometaš i trener († 1988)
• 24. 5. - Slobodan V. Ribnikar, jedan od osnivača Nuklearnog centra "Vinča", akademik († 2008)
• 25. 5. - Svetozar Kurepa, matematičar († 2010)
• 29. 5. - Peter Higgs, fizičar, nobelovac († 2024)
• 31. 5. - Ljuba Tadić, glumac († 2005)
• 2. 6. - Marko Todorović, glumac († 2000)
• 4. 6. - Karolos Papuljas, predsednik Grčke († 2021)
• 12. 6. - Brigid Brophy, britanska spisateljica, aktivistkinja († 1995)
• 12. 6. - Anne Frank, žrtva holokausta († 1945)
• 16. 6. - Sabah IV Ahmad Al-Jaber Al-Sabah, emir Kuvajta († 2020)
• 17. 6. - Tigran Petrosjan, sovjetski šahist († 1984)
• 17. 6. - Tomislav Crnković, nogometaš († 2009)
• 18. 6. - Jürgen Habermas, sociolog, filozof
• 23. 6. - Miron Flašar, klasični filolog († 1997)
• 23. 6. - Stevan Šalajić, glumac († 2002)
• 25. 6. - Emil Glad, glumac († 2009)
• 28. 6. - Andrej Karađorđević, kraljević († 1990)
• 29. 6. - Oriana Fallaci, novinarka († 2006)
• 30. 6. - Vlastimir Đuza Stojiljković, glumac, pevač († 2015)

• 2. 7. - Imelda Marcos, prva dama Filipina
• 5. 7. - Jovan Rašković, psihijatar i političar († 1992)
• 9. 7. - Hasan II, kralj Maroka († 1999)
• 15. 7. - Abdulah Jesenković, suosnivač preduzeća "Svjetlost" († 1994)
• 17. 7. - Rudi Alvađ, bh. glumac († 1988)
• 19. 7. - Ilija Ladin, pjesnik († 2001)
• 19. 7. - Gaston Glock, osnivač firme Glock († 2023)
• 28. 7. - Jacqueline Kennedy Onassis, prva dama SAD († 1994)
• 29. 7. - Jean Baudrillard, filozof († 2007)
• 1. 8. - Hafizullah Amin, predsednik Afganistana († 1979)
• 2. 8. - Dušan Vuisić, glumac († 1977)
• 3. 8. - Muhamed Filipović, bosanskohercegovački historičar, pisac i filozof († 2020)
• 14. 8. - Nikša Stipčević, istoričar književnosti, akademik SANU († 2011)
• 20. 8. - Miodrag Radovanović - Mrgud, glumac († 2019)
• 27. 8. - Jaser Arafat, palestinski lider, nobelovac za mir († 2004)

• 3. 9. - Irene Papas, glumica († 2022)
• 5. 9. - Bob Newhart, glumac, komičar
• 13. 9. - Zlatko Ugljen, arhitekt
• 18. 9. - Petar Džadžić, književnik i književni kritičar († 1996)
• 24. 9. - Vitomir Lukić, književnik († 1991)
• 25. 9. - Barbara Walters, novinarka († 2022)
• 28. 9. - Nikolaj Riškov, premijer SSSR († 2024)
• 15. 10. - Milorad Pavić, književnik († 2009)
• 18. 10. - Violeta Chamorro, predsednica Nikaragve
• 20. 10. - Sibina Mijatović, glumica († 1970)
• 21. 10. - Ursula K. Le Guin, SF spisateljica († 2018)
• 22. 10. - Lav Jašin, sovjetski golman († 1990)
• 29. 10. - Jevgenij Primakov, premijer Rusije († 2015)
• 31. 10. - Bud Spencer, glumac († 2016)

• 4. 11. - Mira Banjac, glumica
• 5. 11. - Bora Todorović, glumac († 2014)
• 5. 11. - Lennart Johansson, predsednik UEFA († 2019)
• 9. 11. - Imre Kertész, književnik, nobelovac († 2016)
• 12. 11. - Grace Kelly, glumica, kneginja Monaka († 1982)
• 12. 11. - Michael Ende, pisac fantazije († 1995)
• 17. 11. - Ranko Žeravica, košarkaš, trener († 2015)
• 20. 11. - Aleksandar Popović, dramski pisac i reditelj († 1996)
• 28. 11. - Berry Gordy, muzički producent, osnivač Motown-a
• 29. 11. - Renata Ulmanski, glumica
• 30. 11. - Dick Clark, TV voditelj († 2012)
• 9. 12. - John Cassavetes, glumac, režiser († 1989)
• 13. 12. - Christopher Plummer, glumac († 2021)
• 20. 12. - Milan Panić, biznismen, premijer SRJ
• 24. 12. - Mary Higgins Clark, američka književnica († 2020)

• Ivo Latin, gradonačelnik Zagreba, predsjednik Predsjedništva SR Hrvatske († 2002)
• Aleksandar Ravlić, novinar i fotograf († 2005)
• Boško Krunić, društveno-politički radnik SAPV, SFRJ († 2017)

Glavni članak: :Kategorija:Umrli 1929.

• 5. 1. - Nikolaj Nikolajevič Romanov, ruski veliki vojvoda i general (* 1856)
• 13. 1. - Wyatt Earp, kockar, šerif, revolveraš... (* 1848)
• 30. 1. - La Goulue, pariska plesačica (* 1866)
• 1. 2. - Rudolf Valdec, hrvatski kipar (* 1872)
• 6. 2. - Maria Christina, španska kraljica (* 1858)
• 11. 2. - Johann II., knez Lihtenštajna (* 1840)
• 12. 2. - Lillie Langtry, glumica i pevačica (* 1853)
• febr. - Samson Černov, fotograf, snimatelj, slikar (* 1887)
• 23. 2. - Mercédès Jellinek, po kojoj je nazvan "Mercedes" (* 1889)
• 27. 2. - Briton Hadden, suosnivač Time-a (* 1898)
• 5. 3. - David Dunbar Buick, osnivač kompanije Buick (* 1854)
• 20. 3. - Ferdinand Foch, maršal Francuske, Généralissime iz I sv. rata (* 1851)

• 4. 4. - Karl Benz, pionir automobila (* 1844)
• 20. 4. - Leonid Solarević, general (* 1854)
• 25. 4. - Đuro Đaković, organizacioni sekretar CK KPJ (* 1886)
• 25. 4. - Nikola Hećimović, član SKOJ, sekretar Crvene pomoći (* 1900)
• 27. 4. - Stepa Stepanović, srpski vojskovođa (* 1856)
• 2. 5. - Haralambos Cerulis, grčki general (* 1879)
• 18. 5. - P. J. Kennedy, deda Džona i Roberta Kenedija (* 1858)
• 19. 5. - Dragomir Krančević, srpski violinista (* 1847)
• 26. 5. - Milenko Materni, srpski pedijatar (* 1875)
• 24. 6. - Nikola Mihanović, argentinski preduzetnik (* 1846)
• 28. 6. - Edward Carpenter, engleski pisac, socijalista i gej aktivista (* 1844)

• 2. 7. - Gladys Brockwell, glumica (* 1893)
• 15. 7. - Hugo von Hofmannsthal, književnik (* 1874)
• 27. 7. - Janko Mišić, organizacioni sekretar CK SKOJ (* 1900)
• 27. 7. - Mijo Oreški, politički sekretar CK SKOJ (* 1905)
• 30. 7. - Paja Marganović, sekretar CK SKOJ (* 1904)
• 30. 7. - Miroslav Milisavljević, general (* 1868)
• 3. 8. - Emile Berliner, pronalazač gramofona (* 1851)
• 3. 8. - Thorstein Veblen, ekonomista, sociolog (* 1857)
• 8. 8. - Archibald Reiss, forenzičar, kriminolog, prijatelj Srba (* 1875)
• 15. 8. - Luka Ćelović - Trebinjac, veletrgovac, finansijer, dobrotvor (* 1854)
• 19. 8. - Sergej Djagiljev, ruski baletski impresario (* 1872)
• 26. 8. - Vladimir Nešić, funkcioner Crvenog krsta, član KPJ (* 1896)
• 27. 8. - Herman Potočnik, pionir kosmonautike (* 1892)
• 30. 8. - Ivo Vojnović, književnik (* 1857)
• 2. 9. - Paul Leni, filmski režiser (* 1885)
• 3. 9. - Hinko Hinković, odvjetnik, političar, publicist (* 1854)
• 7. 9. - Vladimir Matijević, srpski trgovac, dobrotvor (* 1854)
• 23. 9. - Richard Adolf Zsigmondy, hemičar, nobelovac (* 1865)
• 27. 9. - Bracan Bracanović, funkcioner KPJ (* 1893)

• 1. 10. - Antoine Bourdelle, skulptor (* 1861)
• 3. 10. - Gustav Stresemann, nemački političar, nobelovac za mir (* 1878)
• 3. 10. - Jeanne Eagels, glumica (* 1890)
• 17. 10. - Vladimir Gortan, istarski antifašist (* 1904)
• 21. 10. - Vasil Radoslavov, bivši premijer Bugarske (* 1854)
• 28. 10. - Bernhard von Bülow, bivši nemački kancelar (* 1849)
• 3. 11. - Svetozar Pisarević, operski pevač, bas (* 1885)
• 5. 11. - Veljko Milićević, književnik (* 1886)
• 6. 11. - Maksimilijan Badenski, bivši nemački kancelar (* 1867)
• 15. 11. - Andra Stevanović, arhitekta, profesor (* 1859)
• 17. 11. - Herman Hollerith, statističar, otac mašinske obrade podataka (* 1860.)
• 24. 11. - Georges Clemenceau, bivši premijer Francuske (* 1841)
• 25. 11. - Matija Pavić, monsinjor, povjesničar (* 1859)
• 10. 12. - Harry Crosby, pesnik, izdavač, bonvivan (* 1898)
• 17. 12. - Šandor Aleksander, hrvatski plemić, industrijalac, političar, filantrop (* 1866)
• 20. 12. - Émile Loubet, bivši predsednik Francuske (* 1838)
• 28. 12. - Ilarion Trojicki, episkop RPC, sveštenomučenik (* 1886)
• 29. 12. - Wilhelm Maybach, projektant i proizvođač automobila (* 1846)

• Milan Antonović, arhitekta (* 1850)
• Benjamin Finci, član KPJ (* 1888)
• Sakib Korkut, muftija, političar, novinar (* 1884)

• Fizika: Louis de Broglie (otkriće talasne prirode elektrona)
• Kemija: Arthur Harden i Hans von Euler-Chelpin (ispitivanje fermentacije šećera i fermentativnih enzima, → zimaza)
• Fiziologija i medicina: Christiaan Eijkman ("otkriće antineuritičkog vitamina") i Frederick Gowland Hopkins ("otkriće vitamina koji stimuliraju rast", npr. A i D)
• Književnost: Thomas Mann (pre svega za njegov veliki roman "Budenbrokovi", koji dobija sve veće priznanje kao jedno od klasičnih dela savremene književnosti)
• Mir: Frank Billings Kellogg (Briand-Kelloggov pakt za odricanje od rata)

• YUGOSLAVIA: General v. Girls^{[mrtav link]}, Time magazin, 25. mart 1929. (zabranjene kratke suknje, svilene čarape i šminka za devojke)
• YUGOSLAVIA: Beets for Baker Arhivirano 2010-10-27 na Wayback Machine-u, Time magazin, 22. 4. 1929. (protest protiv Džozefine Bejker u Zagrebu)
• YUGOSLAVIA: Breathless Conductors Arhivirano 2010-10-27 na Wayback Machine-u, Time magazin, 13. maj 1929. (zabranjeni rakija i beli luk tramvajskim kondukterima - "uspeh za diktaturu"!)

Vidi takođe: Godišnji kalendar - Dnevni kalendar

1929 na Wikimedijinoj ostavi