Godina 1966 (MCMLXVI) bila je redovna godina koja počinje u subotu (link pokazuje kalendar).

• 1. 1. - Jean-Bédel Bokassa tokom novogodišnje noći izvodi vojni udar u Centralnoafričkoj Republici (Bokassa će se proglasiti za cara 1976-79, nakon čega se vraća zbačeni David Dacko).
• 1. 1. - Na Cejlonu (Šri Lanci) vikend više nije definisan nedeljom već Mesečevim menama, po budističkom običaju (→ uposatha).
• 1. 1. - John Lindsay je novi gradonačelnik New Yorka, radnici gradskog prevoza ga dočekuju totalnim štrajkom (do 13. 1.).
• 3. 1. - Predsednik Gornje Volte Maurice Yaméogo prinuđen na ostavku narodnim protestima, zamenjuje ga general Sangoulé Lamizana (do 1980).
• 3. 1. - U Tuskegee, Alabama ubijen crni student Sammy Younge Jr. jer je upotrebio toalet "samo za belce". Njegova organizacija Student Nonviolent Coordinating Committee nakon ovoga postaje prva organizacija za ljudska prava koja se protivi Vijetnamskom ratu.
• 3. - 15. 1. - U Havani održana Trikontinentalna konferencija, osnovana Organizacija solidarnosti s narodima Azije, Afrike i Latinske Amerike (izveštavanje o konferenciji izaziva prepirku između kubanskih i jugoslovenskih novina^[1]).

• 4. 1. - U opticaj ulazi novi dinar, sa dve nule manje od starog: na početku kovanice od pet para i jednog dinara i novčanice od 5, 10 i 50 dinara.^[2]
• 4. 1. - Ronald Reagan, glumac i TV lice, objavljuje kandidaturu za guvernera Kalifornije.
• 6. 1. - Reforme u Jugoslaviji: Veljko Vlahović izjavljuje da moraju biti zamenjeni partijski funkcioneri koji ometaju sprovođenje reformi^[3].
• 6. 1. - Na Acid testu u San Franciscu, Grateful Dead prvi put nastupaju pod tim imenom.
• 6. 1. - Američko vazduhoplovstvo dobilo prvi izviđački avion Lockheed SR-71 Blackbird.
• 7. 1. - Plenum CK SK Srbije: sekretar Vojin Lukić se protivi samo nepravilnoj vrsti mešanja partije (zagovornici liberalizacije ne žele nikakva mešanja)^[3].
• 7. 1. - Vladimir Bakarić na plenumu CK SKH: što se pre stari sistem zameni novim, to bolje za zemlju; smatra da unutrašnja liberalna politika treba imati odraza i na inostranu.
• 7. 1. - 13. 1. - U Washingtonskoj Corcoranovoj galeriji se održava izložba Yugoslavia: Contemporary Trends, the Younger Generation.

• 8 - 14. 1. - Vijetnamski rat - Operacija Crimp: američko-australska operacija protiv vijetkongovskog štaba u Južnom Vijetnamu, u tunelima Cu Chija, prva na divizijskom nivou. Tokom ovog meseca, broj američkih vojnika u Vijetnamu dostiže 200.000.
• 9. 1. - Na beogradskom Sajmu održana prva Gitarijada (kasnije u Zaječaru).
• 10. 1. - Taškentska deklaracija - mirovni sporazum između Indije i Pakistana nakon Drugog indijsko-pakistanskog rata; indijski premijer Lal Bahadur Shastri umro sledeće noći.
• 12. 1. - Prva epizoda TV serije Batman (120 epizoda u tri sezone).
• 14. 1. - U velikim poplavama u brazilskoj državi Rio de Janeiro stradalo je 363 ljudi, naročito u gradskim favelama.
• 15. 1. - "Majorski puč", prvi vojni udar u Nigeriji: predsednik Nnamdi Azikiwe je zbačen u odsustvu od strane mlađih oficira, ali vlast će preuzeti general Johnson Aguiyi-Ironsi (do jula). Ubijeni su mnogi severnjaci, među kojima i premijer Abubakar Tafawa Balewa.
• 17. 1. - Palomareski incident: posle sudara u vazduhu, bombarder B-52 ispustio tri male hidrogenske bombe kod Palomaresa u Španiji i jednu u more.
• 20. 1. - Liberalizacija u SFRJ: debata o inostranoj politici u Saveznoj skupštini - zanimljiva po tome što su neki delegati kritikovali izveštaj saveznog sekretara (ministra) za inostrane poslove Nikezića^[4].
• 22. 1. - Jugoslovenska ambasada u Kopenhagenu oštećena bombom.
• 22. 1. - Inauguracija brane Akosombo u Gani, ispred koje je formirano jezero Volta, površine 8.502 kv.km.

• 24. 1. - Indira Gandhi postaje premijer Indije (1966-77. i 1980-84.).
• 24. 1. - Air India Flight 101: avion na liniji Bombaj-London udario u Mont Blanc - 117 mrtvih.
• 25. 1. - Student filozofije Vladimir Gajšek kažnjen uslovno u Ljubljani zbog pesme koja vređa verska osećanja^[5].
• 26. 1. - Harold Holt je novi premijer Australije, nakon Roberta Menziesa.
• 27. 1. - 31. 1. - Mećava u Severnoj Americi: u Oswego, New York palo 259 cm snega (lokalni rekord oboren 2007. sa 330 cm).
• 28. 1. - Vijetnam: zvanični početak operacije Masher kao i operacije Double Eagle protiv komunista u Južnom Vijetnamu, ali ovi uglavnom izmiču.
• 29. 1. - Luksemburški kompromis vraća jednoglasno donošenje odluka u Evropskoj ekonomskoj zajednici, čime je okončana blokada zbog francuske Politike prazne stolice.
• januar? - Dobitnik NIN-ove nagrade je Meša Selimović za "Derviš i smrt". Iste godine Miroslav Krleža dobija Njegoševu nagradu za "Zastave".
• 31. 1. - Nakon 37 dana moratorijuma, USAF nastavlja bombardiranje Sjevernog Vijetnama (→ Operacija Rolling Thunder).

• 2. 2. - Nick Piantanida se sticajem prilika popeo balonom do 37.642 m, želeći da ostvari skok padobranom s najveće visine - u novom pokušaju 1. maja je doživeo fatalna oštećenja tkiva.
• 3. 2. - Sovjetska Luna 9 je prva letelica koja se meko spustila na Mesec.
• 3. 2. - Britanija prekida skoro svu trgovinu sa Rodezijom, čija je bela vlada jednostrano proglasila nezavisnost prošlog novembra.
• 4. 2. - All Nippon Airways Flight 60: avion podbacio tokijski aerodrom i završio u Tokijskom zalivu - 133 mrtvih, do tada najgora nesreća jednog aviona.
• 8. 2. - U Kuala Lumpuru predstavljen spomenik Tugu Nagara, posvećen žrtvama Malajske emergencije - sa 15 m najviši bronzani spomenik na svetu.
• 9. 2. - Dow Jones dostiže rekordnih 995 poena, ali zatim gubi četvrtinu vrednosti do oktobra.
• 11. 2. - NYT javlja da Jugoslovenski Crveni krst šalje medicinsku pomoć Severnom Vijetnamu preko Pekinga.
• 12. 2. - Južnokorejske snage započinju masakre u južnovijetnamskom selu Tây Vinh, u narednih mesec dana 1.200 žrtava.
• 12. 2. - Sheikh Mujibur Rahman izlaže plan u Šest tačaka: labava federacija Istočnog i Zapadnog Pakistana (→ Bangladeški oslobodilački rat 1971).
• 12. 2. - Grupa petorice u NR Kini objavila Februarski nacrt: smatraju da je spor oko predstave "Hai Rui smenjen s položaja" čisto akademske prirode, što frustrira Maove planove za Kulturnu revoluciju.
• 14. 2. - Uveden australijski dolar, umesto australijske funte.
• 14. 2. - Sovjetski pisci Julij Danielj i Andrej Sinjavski osuđeni na pet odn. sedam godina zatvora zbog "antisovjetskih aktivnosti".
• februar - Između 200 i 250 hiljada Jugoslovena radi u inostranstvu, vlada želi pomoći njihov odlazak, na organizovan način^[6].
• 16. 2. - Željeznička nesreća kod Kaštel Starog, 33 mrtvih u sudaru putničkog vlaka i teretnog s ugljem.
• 16. 2. - Albanija i Jugoslavija dogovorile uvećanje trgovine (Albanija ima ekonomske probleme).
• 17. 2. - Katoličanstvo nakon Drugog vatikanskog koncila: apostolska konstitucija Paenitemini mijenja pravila katoličkog posta.
• 18. 2. - NYT: "Hrvatski nacionalistički osećaji su uzburkani ekonomskom reformom i slobodnijom atmosferom javne diskusije koja ju je pratila" (ali pominje se gonjenje nekih studenata).
• 19. 2. - U Mađarskoj objavljeno hapšenje većeg broja osoba zbog "zavere" - u zemlji raste nezadovoljstvo zbog rasta cena.
• 21. 2. - Kriza u Indoneziji: Sukarno smenio ministra odbrane Nasutiona i napakovao vladu svojim pristalicama ("Kabinet od 100 ministara") i simpatizerima PKI. Studenti u ovo vreme protestuju protiv Sukarna.
• 23. 2. - Sirijski puč: predsednik Amin al-Hafiz iz "panarapskog" krila partije Baas zbačen je od "velikosirijskog" krila na čelu sa načelnikom generalštaba Salah Jadid-om. Novi predsednik Sirije je Nureddin al-Atassi (do 1970), Hafez al-Assad je ministar odbrane. Tradicionalno vođstvo partije Baas će biti proterano, dolazi do trajnog raskola sa iračkim ogrankom.
• 23. 2. - Isaac Adaka Boro iz naroda Idžo proglasio Republiku Delte Nigera, ali nigerijske snage reda su ih zatvorile posle 12 dana.
• 24. 2. - Vojni udar u Gani: doživotni predsednik Kwame Nkrumah zbačen, u odsustvu, prozapadnim vojnim udarom, dolazi Joseph Arthur Ankrah (do 1969).
• 25. 2. - U skladu sa Taškentskim sporazumom, Indija i Pakistan povukli trupe na crte od prije Drugog indijsko-pakistanskog rata (sljedeći rat je 1971).
• 25 - 26. 2. - Prva sednica Trećeg plenuma CK SKJ, Titovo uvodno obraćanje ima 20 tačaka, podržava reforme^[7], tvrdi da ih ometaju visoki članovi iz vođstva partije (NYT).
• 26. 2. - Program Apollo počinje probnim letom AS-201: raketa Saturn IB i kapsula.

• 1. 3. - Sovjetska Venera 3 se srušila na Veneru - prva letelica koja je dotakla drugu planetu.
• 1. 3. - Pobuna Mizo nacionalnog fronta u indijskoj državi Asam - indijska vojska povratila zauzeta mesta pre kraja meseca (Mizoram postaje savezna teritorija 1972. i država 1987).
• 2. 3. - Štampan prvi broj lista "Tempo", najstarijeg sportskog magazina na Balkanu (izlazi do 2004.).
• 2. 3. - Nakon što je ugandanski parlament zatražio istraživanje afere krijumčarenja zlata i slonovače iz Konga, premijer Milton Obote zbacio predsednika (i kralja Bugande) Mutesu II i zatim proglasio sebe za predsednika (1966-71. i 1980-85).
• 3. 3. - Formirana Beogradska autobuska stanica (BAS).
• 3 - 14. 3. - U Ljubljani održano svetsko prvenstvo u hokeju, SSSR šampion.
• 4. 3. - John Lennon iz Beatlesa izjavio londonskim novinama "sad smo popularniji od Isusa", što će u avgustu izazvati buru u SAD.
• 4 - 5. 3. - Canadian Pacific Air Lines Flight 402 i BOAC Flight 911: dva aviona pala kod Tokija u dva dana - stradalo je 64 (od 72) odn. 124 osoba.
• 5. 3. - Pesma Evrovizije 1966: pobedila austrijska numera, a Jugoslovenka Berta Ambrož 7.
• 6. 3. - Revolucionarna partija, stranka levog centra, neočekivano dobija većinu na izborima u Gvatemali. Istog dana nestaju 33 levih lidera Partije rada.
• ca. 6. 3. - Šavnik dobio pomoć nakon što je izolovan skoro 2 meseca (NYT).
• 7. 3. - Francuski predsednik de Gol najavio u pismu Džonsonu povlačenje iz NATO-a.
• 8. 3. - Partizan pobedio u Beogradu prašku Spartu sa 5:0, nakon što je u Pragu izgubio sa 4:1 - prolazi u polufinale Kupa Šampiona.
• 8. 3. - SAD najavljuju da će znatno uvećati broj vojnika u Vijetnamu.
• 8. 3. - Irski republikanci prepolovili eksplozijom Nelsonov stub u Dablinu.
• 8 - 22. 3. - U zagrebačkoj Galeriji suvremene umjetnosti održana izložba Pop art.
• 9. 3. - Ronnie Kray ubio Georgea Cornella u londonskom pubu, za šta će biti osuđen 1969 - početak kraja za braću Kray.
• 10. 3. - Holandska princeza Beatrix se udala za nemca Clausa von Amsberga - kontroverzno u to vreme.
• 25 - 26. 2. i 11. 3. - III plenum CK SKJ - smanjivanje saveznih investicija, podrška Privrednoj reformi^[8], preduzeća mogu investirati bilo gde u SFRJ (ne samo u nerazvijenim krajevima). Tito ističe da ekonomske veze sa Zapadom ne znače i prihvatanje ideologije^[9]. Dva krila partije, "liberali" i "dogmati" se sukobljavaju oko sprovođenja reformi, ali glavni problem je nacionalni.^[10][11]
• 11. 3. - Supersemar: predsednik Indonezije Sukarno predao pod pritiskom vojske izvršna ovlašćenja generalu Suhartu. Indonezijski masakri 1965-66. se tek smiruju. Suhartov "Novi poredak" traje do 1998.
• 12. 3. - Jugoslovenski premijer Petar Stambolić otvara luku Paradip, prvu veću luku na istočnoj obali Indije (luku je iskopavao brod Vlasina).
• 13. 3. - Portugalska Angola: Jonas Savimbi osnovao sopstvenu gerilsku grupu UNITA (u ovo vreme je maoista).
• 14. 3. - Prikazan prvi od četiri dela sovjetskog filma Rat i mir.
• mart - Počinje transatlantski kontejnerski saobraćaj: Moore-McCormack Lines prema Skandinaviji, skoro odmah i United States Lines i Sea-Land.
• 16. 3. - Gemini 8: prvo uspešno spajanje dve letelice u svemiru.
• 19. 3. - Košarkaški tim univerziteta Texas Western sa crnom početnom postavom pobeđuje beli univerzitet Kentucky - završni udarac segregaciji u košarci.
• 19. 3. - Veštačka trava AstroTurf je prvi put testirana na bejzbol utakmici u Houstonskom Astrodomeu.
• 20. 3. - Jak zemljotres na granici Ugande i Konga.
• 22. 3. - Najjači od Xingtaiskih zemljotresa koji su ovog meseca pogodili kinesku provinciju Hebei - preko 8.000 mrtvih i pet miliona razorenih domova.
• 26. 3. - Demonstracije širom SAD protiv Vijetnamskog rata.
• 28. 3. - Predsednik Turske Cemal Gürsel razrešen dužnosti jer je u komi od februara, nasleđuje ga Cevdet Sunay (do 1973).
• 29. 3. - Ekvadorska vojna hunta Ramón Castro Jijóna daje ostavku pod pritiskom štrajkova i studentskih nemira.
• 29. 3. - 8. 4. - 23. kongres KPSS, prvi sa Brežnjevom na čelu, čija titula je ponovo Generalni sekretar CK KPSS, umesto Prvi sekretar. Predstavljen je Osmi petogodišnji plan (→ Sovjetska ekonomska reforma 1965.).
• 31. 3. - Vanredni izbori u UK: laburistički premijer Harold Wilson sada ima udobnu većinu u parlamentu.

• 3. 4. - Luna 10 je prva letelica u Mesečevoj orbiti, sutradan emituje zvuke Internacionale za kongres KPSS.
• 4. 4. - Stupa na snagu Sporazum između Jugoslavije i Austrije o regulisanju zapošljavanja jugoslovenskih radnika u Austriji (→ gastarbajter).
• 9. 4. - Rezolucija SB UN 221 daje V. Britaniji pravo da oružanom silom spreči kršenje embarga protiv Rodezije, konkretno dostavu nafte.
• 13. 4. - Predsednik Iraka Abdul Salam Arif poginuo u helikopterskoj nesreći, naslediće ga brat Abdul Rahman Arif (do 1968).
• 13. 4. - Oproštajni nastup Zinke Milanov u Metropolitanu. Tri dana kasnije opera se oprašta od svoje prve zgrade i u septembru prelazi u Lincoln Center.
• 15. 4. - Swinging Sixties: Magazin Time definira London kao "The Swinging City".
• 18. 4. - 38. dodjela Oscara, prva prenošena u boji; najbolji film The Sound of Music, ukupno pet nagrada od deset nominacija, kao i Doctor Zhivago.
• ca. 19. 4. - Delegacija jugoslovenske vlade je razgovarala sa vatikanskim zvaničnicima (dve zemlje nemaju diplomatske odnose).
• 21. 4. - Haile Selasije posetio Jamajku (rastafarijanci to kasnije proslavljaju kao Grounation Day ).

• 21. 4. - Severnovijetnamsko vazduhoplovstvo poslalo prvi MiG-21 u borbu (prva pobeda ostvarena u oktobru, nad F-4).
• 25. 4. - Erupcija vulkana Kelud na istočnoj Javi, preko 200 mrtvih u okolnim selima.
• 25. 4. - Pijani vozač kamiona ubio 11 dece tokom lekcije o sigurnom prelazu ulice u belgijskom mestu Waregem-Asse.
• 26. 4. - Taškent razoren u zemljotresu.
• 26. 4. - Pokušaj atentata na sultana Omana Said bin Taimura od strane njegovih gardista - u zemlji je u toku Dhofarski rat.
• 27. 4. - Sastanak pape Pavla VI i sovjetskog ino. ministra Andreja Gromika u Vatikanu.
• 28. 4. - Bitka kod Sinoie (Chinhoyija) je prvi veći okršaj Rodezijskog građanskog rata, ubijeno 7 gerilaca.
• 29. 4. - U Vijetnamu se nalazi 250.000 američkih vojnika.
• 30. 4. - Anton LaVey osnovao Crkvu Satane u San Franciscu.
• 30. 4. - Mijalko Todorović, potpredsednik Savezne skupštine, tvrdi da je zadatak izbora 1967. da se sva partijska izvršna tela oslobode državnih funkcija.^[12][13]

• 1. 5. - U Jugoslaviji se prodaje Pepsi kola (punionica u Bukovičkoj banji)^[14].
• 1. 5. - Sjevernojemenski građanski rat: Nasser objavio strategiju "dugog daha", povlačenje egipatskih snaga sa nekih izloženijih pozicija (Britanci su ranije tokom godine objavili da će se povući iz Adena).
• 3. 5. - Prvi broj časopisa "Džuboks" (izlazi do 1986.).
• 4. 5. - Ugovor o saradnji FIAT-a i SSSR (novi petogodišnji plan predviđa povećanje proizvodnje automobila) - AvtoVAZ počinje proizvodnju 1970. u Toljatiju.
• 6. 5. - Moors ubistva: Ian Brady i Myra Hindley su osuđeni na doživotne kazne.
• 7. 5. - Maova Direktiva sedmog maja: "buržujski" nastavnici i službenici treba da se prevaspitaju putem rada na selu i proučavanja Maovog i Marksovog dela.
• 7. 5. - Sjevernoirski sukob: lojalistička paravojna grupa Ulster Volunteer Force izvela prvi napad u Severnoj Irskoj, objavljuju "rat" IRA-i 21. maja.

• 11. 5. - Finale Kupa šampiona 1966. u Briselu: Real Madrid - FK Partizan 2:1.
• maj? - "Pobuna" u slovenskom selu Godešiču: seljani srušili zgradu mesne zajednice, nakon što su vlasti porušili dve bespravno izgrađene kuće, čiji su vlasnici čekali osam godina na dozvolu^[15].
• 15. 5. - Indonezija poziva Maleziju na mirovne pregovore (28. 5. proglašen kraj Konfrontasi-ja).
• 16. 5. - Početak Kulturne revolucije u Kini: proširena sednica Politbiroa Kineske KP - osuđena je "antipartijska klika Peng-Luo-Lu-Yang", "Obaveštenje od 16. maja" govori o "buržujima" koji su se uvukli u partiju. Umesto Grupe petorice, osnovana je Grupa Kulturne revolucije (Chen Boda, Maova supruga Jiang Qing i dr.).
• 16. 5. - The Beach Boys izdaju album Pet Sounds a Bob Dylan Blonde on Blonde.
• 16. 5. - Feribot MV Pioneer Cebu potonuo usled tajfuna pored Filipina, stradalo 175 od 262 ljudi.
• 20. 5. - Prstenasto pomračenje Sunca, u Jugoslaviji prekriveno 70-90% diska^[16].
• 24. 5. - Rok sastav "Elipse" sviraju pred Titom - "presudan trenutak za rokenrol u Jugoslaviji"^[17].
• 24. 5. - Pošto je parlament Bugande izjavio da je pripadnost Ugandi okončana suspendovanjem ustava, vlada odgovara oružanim napadom na brdo Mengo i progonstvom kralja Mutese II.
• 25. 5. - Na Pekinškom univerzitetu se pojavio prvi "poster velikih znakova" (Dazibao) koji tvrdi da je univerzitet pod kontrolom "buržujskih kontrarevolucionara". Narednih dana prestaje nastava na svim nivoima, studenti i đaci postaju Crvena garda.
• 26. 5. -  Gvajana je nezavisna od Britanaca. Forbes Burnham je premijer do 1980, zatim predsednik do smrti 1985.
• 29. 5. - Otvoren stadion Azteca u Meksiko Sitiju, tada sa kapacitetom od 107 hiljada.
• 30. 5. - U Nevadi i Kaliforniji potpisani zakoni kojima se zabranjuje LSD (u Kaliforniji stupa na snagu u oktobru).

• 1. 6. - Kraj The Dick Van Dyke Show-a.
• 2. 6. - DR Kongo: bivši premijer Évariste Kimba i trojica ministara obešeni pred 50.000 gledalaca (osuđeni za planiranje puča).
• 2. 6. - Surveyor 1 je prva američka letelica koja se mekano spustila na Mesec.
• 3. 6. - Tigran Petrosjan odbranio svetsku šahovsku titulu od Borisa Spaskog.
• 4. 6. - "Ženmin Žibao": ko god se protivi Mau, biće oboren bez obzira na visinu položaja. Odobravaju se i fizički napadi.
• 6. 6. - Indijska rupija devalvirana za 36% (7,5 rupija za dolar umesto 4,75). Države Persijskog zaliva koje koriste zalivsku rupiju će nakon ovoga uvesti svoje valute (npr. katarski rijal).
• 6. 6. - Crni aktivista James Meredith ranjen sitnom sačmom drugog dana svog "Marša protiv straha" od Memphisa do Jacksona.
• 7. 6. - Šesti kongres SSRNJ Jugoslavije.
• 13. 6. - U slučaju Miranda v. Arizona Vrhovni sud SAD presudio da policija mora informisati osumnjičenog o njegovim pravima pre ispitivanja (You have the right to remain silent...).
• 14. 6. - Ukinut Index librorum prohibitorum.
• 16. 6. - Sednica Izvršnog Komiteta CK SKJ - razmotrena pitanja "izvesnih deformacija" u radu nekih organa Državne bezbednosti, formirana partijsko-državna komisija za ispitavanje problema.
• 16. 6. - Osnovan Kajakaški savez Jugoslavije.
• 16. 6. - Tokom Marša protiv straha, u Greenwood, Mississippi, Stokely Carmichael razglašava koncept Black Power.
• 16-22. 6. - Svetsko prvenstvo u rvanju u Ohaju, Stevan Horvat osvojio zlatnu medalju.
• 19. 6. - FK Vojvodina osvojila prvenstvo.
• 20. 6. - Francuski predsednik De Gol stigao u posetu SSSR.
• 21. 6. - Prikazan film Who's Afraid of Virginia Woolf? - "jakim" rečnikom odudara od kodeksa, jedini film novijeg doba koji je kandidovan za sve kategorije "oskara".
• 22. 6. - Istražna komisija iznela pred politbiroom dokaze da je Ranković sa grupom želeo da preuzme vlast i uspori procese liberalizacije i demokratizacije^[18].
• 22. 6. - Iz Naučnog društva BiH osnovana Akademija nauka i umjetnosti Bosne i Hercegovine.
• 24. 6. - Lansiran balonski satelit PAGEOS od sto stopa (30,48 m).
• 25. 6. - Jugoslavija i Vatikan obnovili diplomatske odnose.
• 27. 6. - Većeslav Holjevac smjenjen s položaja predsjednika fonda saborske komisije za znanost jer je odobrio nagrade dvojici Praxisovaca, koje napada Vladimir Bakarić.
• 28. 6. - "Argentinska revolucija": predsednik Argentine Arturo Umberto Illia zbačen u vojnom udaru, general Juan Carlos Onganía će postati de fakto predsednik (do 1970, a vojna vlast traje do 1973).
• 29/30. 6. - Eskalacija Vijetnamskog rata: Amerikanci gađaju skladišta nafte kod Hanoja i Hajfonga, ali Vijetnamci su ranije dispergovali zalihe (→ Operacija Rolling Thunder).
• 30. 6. - Francuska se povukla iz NATO.
• 30. 6. - Richard Helms dolazi na čelo CIA-e (do 1973).
• 30. 6. - Promene imena gradova u DR Kongo: Léopoldville je Kinshasa, Stanleyville je Kisangani, Elisabethville Lubumbashi itd.

• 1 - 2. 7. - IV plenum CK SKJ na Brionima - "Brionski plenum". Aleksandar Ranković - potpredsednik Republike, šef Udbe i organizacioni sekretar SKJ - optužen je da je putem prisluškivanja kolega i postavljanjem svojih kadrova sabotirao liberalne reforme^[19][20].
  • Tito: "deformacije" SDB stvorile sistem koji je pritiskao čitavo društvo (stagnacija i nesprovođenje odluka donetih na plenumima i kongresima);
  • Izveštaj Komisije: DB je monopol pojedinaca, postoje tendencije da se postavi iznad društva, korišćeno prisluškivanje ljudi i ustanova, filtriranje informacija za funkcionere;
  • Odluka: reorganizacija organa Državne bezbednosti, Svetislav Stefanović isključen iz CK i partije, prihvaćena Rankovićeva ostavka na sve funkcije.
  • Mijalko Todorović izabran za sekretara CK, Milentije Popović za člana Izvršnog komiteta, Dobrivoje Radosavljević kooptiran za člana CK SKJ.
• 1. 7. - U SAD stupio na snagu Medicare, program zdravstvenog osiguranja za stare.
• 1. 7. - Joaquín Balaguer je novi predsednik Dominikanske Republike (do 1978). Mirotvorci iz Organizacije američkih država, poslatih u vreme prošlogodišnjeg građanskog rata, odlaze u septembru.
• 2. 7. - Francuzi počinju nuklearne probe na pacifičkim atolima Moruroa i Fangataufa.
• 2. 7. - Billie Jean King dobija u Wimbledonu prvu Grand Slam titulu, ovu godinu završava na prvom mestu liste.
• 4. 7. - Na području bivšeg logora Jasenovac otkriven spomenik Kameni cvijet.
• 4. 7. - U SAD potpisan Zakon o slobodi informacija (na snazi od 1967).
• 4. 7. - Opšta mobilizacija u Severnom Vijetnamu.

• 5. 7. - Savezna skupština usvojila novi Plan društvenog razvoja 1966-70^[21] (razrada privredne reforme iz 1965).
• 6. 7. - U Malaviju proglašena republika, prvi predsednik je premijer Hastings Kamuzu Banda (do 1994).
• 8. 7. - Krunski princ Burundija Ntare zbacio oca Mwambutsu IV, za premijera postavlja kapetana Michela Micombera (koji će ga zbaciti u novembru).
• 11 - 30. 7. - FIFA Svjetsko prvenstvo 1966.
• 12. 7. - Tokom toplotnog talasa koji odnosi stotine života u SAD, u Čikagu izbijaju "hidrantski neredi", nakon što je grad naredio zatvaranje istih, a koji su bili jedini način rashlađivanja u crnim četvrtima.
• 13/14. 7. - Richard Speck ubio osam medicinskih sestara-studentkinja u Čikagu.
• 13 - 14. 7. - Eskalacija između Izraela i Sirije: naletanje izraelskog vozila na minu izaziva Operaciju Vetar protiv Sirije.
• 14. 7. - Savezna skupština usvojila niz zakona kojima se stvara novi sistem strane razmene - sledeći korak Privredne reforme, u pravcu konvertibilnosti dinara^[22]. Koča Popović, raniji ministar ino. poslova izabran je za novog potpredsednika Republike.^[23]
• jul - Indira Gandhi posetila Tita na Brionima.
• 16. 7. - Maovo preplivavanje Yangtzea u Wuhanu - pokazuje spremnost.
• 19. 7. - Svetsko prvenstvo, mečevi za četvrtfinale: Portugal - Brazil 3:1, Severna Koreja - Italija 1:0
• 21. 7. - Raspušten partijski komitet u sekretarijatu inostranih poslova (navodno mesto koncentracije Rankovićevih snaga)^[24].
• 23. 7. - Pukovnik Ferdinand Tshipola se pobunio u Kisanganiju, u pokušaju da obnovi nezavisnost Katange - ugušeno u septembru, po cenu 3.000 mrtvih.
• 24. 7. - Mao traži da se "radni timovi" ideoloških vodiča povuku sa škola, kako se ne bi podrivao studentski pokret - poraz predsednika države Liu Shaoqija.
• 26. 7. - 1. 8. - 13. Filmski festival u Puli, Velika zlatna arena za film "Ponedjeljak ili utorak"^[25].
• 29. 7. - Sednica SIV: veliki broj kadrova u Saveznom sekretarijatu za unutrašnje poslove će izgubiti posao, kao i u sigurnosnim službama republika. U toku je čistka UDB.^[26]
• 29. 7. - "Julski revanš" tj. kontraudar u Nigeriji: Pobuna severnjačkih oficira, ubijen vojni šef države Johnson Aguiyi-Ironsi - nasleđuje ga Yakubu Gowon (do 1975). Na severu zemlje se događaju pogromi naroda Igbo, što će dogodine isprovocirati otcepljenje Bijafre i Nigerijski građanski rat.
• 29. 7. - Bob Dylan povređen u motociklističkoj nesreći blizu doma u Woodstocku, New York.
• 29. 7. - "Noć dugih palica" (La Noche de los Bastones Largos): policija na silu izbacila studente i profesore sa pet fakulteta u Buenos Airesu.
• 30. 7. - Kontroverzno finale Svetskog kupa: Engleska-Nemačka 4:2 posle produžetaka - treći engleski gol je ostao sporan.

• 1. 8. - Charles Whitman ustrelio 43 ljudi, 13 fatalno, snajperom sa kule Univerziteta Teksasa u Austinu.
• 1. 8. - Jedanaesti plenum Osmog CK KP Kine: Lin Biao je prvi potpredsednik umesto Liu Shaoqija, koji je marginalizovan, kao i Deng Xiaoping.
• 2. 8. - Prvi let Suhoja Su-17, prvog sovjetskog aviona s promenljivom geometrijom krila (u službi od 1970).
• 5. 8. - Mao napisao poster "Bombardujte štabove" protiv lidera koji bi da suzbiju Kulturnu revoluciju (Liu i Deng) - rusvaj u celoj zemlji.
• 5. 8. - Priprema terena za gradnju Svjetskog Trgovačkog Centra u Njujorku.
• 5. 8. - Martin Luther King, Jr. pogođen kamenom u Čikagu dok je vodio marš za građanska prava, konkretno pokret za otvoreno stanovanje. U ovo vreme, glasači Demokratske stranke nezadovoljni ili zastrašeni pokretom za ljudska prava crnaca prilaze Republikancima.
• 5. 8. - Bitlsi izdali album Revolver.
• 5. 8. - U Las Vegasu otvoren kazino-hotel Caesars Palace.
• 6. 8. - U Lisabonu otvoren Most Salazar, najduži viseći most u Evropi, dužine 2.277 m (danas Most 25. aprila).
• 6. 8. - Emir Abu Dabija Shakhbut bin Sultan Al Nahyan zbačen u korist brata Zayeda (do 2004, od 1971. takođe predsednik nezavisnih Ujedinjenih Arapskih Emirata).
• 6. 8. - Bivši šef bolivijske vojne hunte René Barrientos postaje izabrani predsednik (do 1969).
• 7. 8. - Liberal Carlos Lleras Restrepo je novi predsednik Kolumbije (do 1970): uvodi socijalne i ekonomske reforme.
• 8. 8. - U Zadru uhapšen Mihajlo Mihajlov - planirao je izdavanje prvog opozicionog časopisa (sastanak sa saradnicima je bio zakazan za 11.).
• 8. 8. - CK Kineske KP odobrio "Šesnaest članaka", objavljene sutradan - smernice za Kulturnu revoluciju.
• 11. 8. - John Lennon se u Čikagu izvinjava zbog opaske "popularniji od Isusa".
• 11. 8. - Potpisivanjem sporazuma u Džakarti okončana Konfrontasi, rat niskog intenziteta između Indonezije i Malezije.
• 14. 8. - Lunar Orbiter 1 je prvi američki orbiter oko Meseca.
• 15. 8. - Sirijsko-izraelski okršaj na Galilejskom jezeru.
• 15. 8. - Objavljena knjiga Rush to Judgment Marka Lanea, prvi bestseler koji osporava zvaničnu verziju atentata na Johna F. Kennedyja.
• 16. 8. - Operacija Dijamant: irački pilot prebegao sa avionom MiG-21 u Izrael.

• 18. 8. - Masovni miting na Tjenanmenu, Mao Tse-tung pozdravio milion pripadnika Crvene garde iz cele zemlje - prvi od osam takvih okupljanja do novembra.
• 19. 8. - Crvena garda u Kini počinje kampanju uništenja Četiri stara: starih običaja, stare kulture, starih navika i starih ideja - od promena naziva ulica, preko zlostavljanja ljudi, do uništavanja stare umetnosti, spomenika i arhitekture.
• 19. 8. - Zemljotres u Vartou, istočna Turska - 2.394 mrtvih (ista oblast je i u martu bila pogođena katastrofalnim zemljotresom).
• 25. 8. - Jugoslavija postaje članica GATT (Generalnog sporazuma o carinama i trgovini).
• 26. 8. - Prvi veći okršaj između SWAPO-a i južnoafričkih snaga u Jugozapadnoj Africi (Namibiji) - početak Južnoafričkog graničnog rata (do 1990).
• 26. 8. - De Golova poseta Francuskoj Somalskoj Obali (danas Džibuti) praćena neredima - de Gol naređuje novi referendum o statusu.
• 29. 8. - Poslednji živi komercijalni koncert The Beatles-a održan u Candlestick Park-u, San Francisco (sviraće još samo na krovu Apple Corps-a januara 1969). Ostatak karijere su "Studijske godine", snimaju albume bez javnog izvođenja.
• 29. 8. - U Egiptu pogubljen ideolog islamizma Sayyid Qutb.

• 30. 8. - 4. 9. - Evropsko prvenstvo u atletici u Budimpešti, Vera Nikolić osvojila zlatnu medalju na 800m.
• 30/31. 8. - U Minhenu ubijen jugoslovenski konzularni službenik Sava Milovanović.
• 31. 8. - The Doors-i snimili istoimeni album (izdaće ga u januaru).

• 1. 9. - Britannia Airways let 105: avion iz Londona pao pred sletanje kod Ljubljane, 98 mrtvih od 117 putnika i posade.
• 1. 9. - Ralph H. Baer koncipirao ideju za videoigre.
• 5. 9. - Izvršni komitet CK SK Srbije usvojio izveštaj Komisije za ispitivanje zloupotreba u SDB: Služba zatvorena prema društvu, opterećena pretenzijama da prati, ocenjuje i utiče na celokupni društveni život (opsežno i tendenciozno praćenje "antisocijalističkih pojava" u Beogradu i politika diskriminacije prema narodnostima).
• 6. 9. - Južnoafrički premijer Hendrik Frensch Verwoerd izboden na smrt u parlamentu.
• 7. 9. - Intervju Mike Tripala za "Vjesnik u srijedu": Ranković je želeo uspostaviti "čvrstorukaški" sistem kako bi sprečio demokratizaciju i liberalizaciju države i partije, a što bi po R. mišljenju, otvorilo vrata "zapadnim i buržoaskim uticajima"^[27].

• 8. 9. - Na američkoj TV-mreži NBC emitirana The Man Trap, prva epizoda TV-serije Zvjezdane staze - tri sezone, 79 epizoda.
• 8. 9. - Otvoren viseći Severnski most između Engleske i Velsa, s rasponom 988 m.
• 8. 9. - Pukovnik Salim Hatum pritvorio lidere Sirije u Suwaydi - ministar odbrane Hafez al-Assad je rasturio ovu pobunu a Hatum je pobegao u Jordan (dogodine se vratio, streljan je).
• 8 - 11. 9. - Na Bledu održano Svetsko prvenstvo u veslanju.
• 12. 9. - U Italiji prikazan film "Za šaku dolara".
• 12. 9. - U SAD startao sitkom The Monkees, promocija istoimene skupine
• 14-16. 9. - Šesta, proširena, sednica CK SK Srbije - "oštra" osuda "birokratsko-nacionalističke prakse, političkih zloupotreba, deformacija u SDB..." - iz partije isključeni Vojin Lukić i Života Savić, predloženo da se isključi i Ranković. Mijalko Todorović tvrdi da su druge komunističke partije izrazile sumnju u vezi reorganizacije SKJ, zbog napuštanja "krupnih elemenata autoriteta"^[28] (izjava preneta na radiju, ne i u novinama).
• 16. 9. - U Britaniji prikazan film Fahrenheit 451.
• 17. 9. - Serija Mission: Impossible - sedam sezona, 171 epizoda.
• 19. 9. - Osnovana Matematička gimnazija u Beogradu.
• 19-25. 9. - Svetsko prvenstvo u gimnastici u Dortmundu, zlatna medalja za Miroslava Cerara.
• 22. 9. - Brežnjev stigao u nezvaničnu posetu SFRJ.
• 24. 9. - Japan pogođen tropskom olujom Helen i tajfunom Ida, stradalo je preko 300 ljudi, uglavnom na padinama Fudžija.
• 23. 9. - Mihajlo Mihajlov osuđen u Zadru na godinu dana zatvora za uznemiravanje javnosti putem članaka objavljenih u inostranstvu (započinje kaznu 12. 11. nakon izgubljene žalbe pred Vrhovnim sudom SRH).
• 25. 9. - The Bridge on the River Kwai prikazan na TV mreži ABC uz veliku gledanost - u budućnosti filmske kuće ostvaruju veliki deo prihoda od televizije.
• 27 9. - 10. 10. - Uragan Inez hara Karibima, preko 1.000 mrtvih, najviše na Haitiju i Dominikani.
• 29. 9. - Chevrolet Camaro u prodaji.
• 30. 9. - Britanski Protektorat Bečuanalend postaje nezavisna Bocvana, "najstarija demokratija na kontinentu". Prvi predsednik je Seretse Khama (do 1980).
• 30. 9. - 1. 10. - Kardelj na sednici slovenačkog CK: ne treba svaku promenu u vlasti smatrati za državni udar, krajnje je vreme da se komunističke vlade i ministri menjaju na demokratski način^[29][30].

• 1. 10. - U Rumuniji objavljen Dekret 770 kojim je abortus zabranjen, uz izuzetke.
• 1. 10. - Baldur von Schirach i Albert Speer odslužili kazne zatvora - Rudolf Hess ostaje jedini zatvorenik u Spandauu.
• 2. 10. - Prosvetni radnici u Titovom Užicu odbijaju primiti platu, jer traže povišicu od 30%. (NYT)
• 4. 10. - Peti plenum CK SKJ, reorganizacija partije. Aleksandar Ranković isključen iz SKJ. Mijalko Todorović izabran za sekretara novog Izvršnog komiteta. Uvedeno je Predsedništvo, na čelu sa Titom (ranije je bio generalni sekretar). Tito upozorava protivnike i s leva i s desna.^[31][32]
• 4. 10. -  Lesoto, do sada Basutoland, nezavisan od V. Britanije. Vrhovni poglavica Constantine Bereng Seeiso postaje kralj Moshoeshoe II.
• 6. 10. - LSD je nelegalan u Kaliforniji. Istog dana u San Franciscu se održava Love Pageant Rally.
• 10. 10. - Mika Tripalo u "Končaru": nije samo Ranković kriv za pasivnost partijskog članstva, već sam sistem; ljude treba ocenjivati po prihvatanju samoupravljanja, nasuprot čvrstorukaštva^[33].
• 10. 10. - The Beach Boys objavili singl Good Vibrations.
• 12. 10. - Otkriveno da su Venecuelanci zauzeli polovinu ostrva Ankoko koje je sporazumom sa Britanijom dodeljeno Gvajani - Venecuela ima pretenzije na veći deo ove zemlje (Guayana Esequiba).
• 15. 10. - U SAD osnovana Partija Crnih pantera, revolucionarna levičarska organizacija crnaca (Huey P. Newton i Bobby Seale).
• oktobar - Predstavljena prva Toyota Corolla.
• oktobar - Spor između šefa sindikata Svetozara Vukmanovića Tempa i publikacijâ "Politika" i "Ekonomska politika": Tempo izjavljuje da će podržati radnike u borbi protiv "birokrata", tj. administrativnih radnika u fabrikama^[34].
• 19. 10. - Velibor Vasović prelazi u amsterdamski AFC Ajax iz Partizana^[35].
• 19. 10. - Konglomerat Gulf and Western Industries kupuju filmsku kuću Paramount Pictures koja je na ivici bankrota - za šefa produkcije će biti postavljen Robert Evans.
• 21. 10. - Aberfanska katastrofa u Velsu: u klizištu jalovine poginulo 116 dece i 28 odraslih.
• 21 - 24. 10. - Trojni sastanak Tito, Naser i Indira Gandi u Nju Delhiju, razgovori o nesvrstanosti^[24].
• 22. 10. - Sovjetski špijun George Blake pobegao iz britanskog zatvora, domogao se SSSR.
• 23. 10. - Kulturna revolucija: predsednik NR Kine, Maov oponent, Liu Shaoqi izložen javnoj "samokritici",
• 25. 10. - Lon Nol prvi put postaje premijer Kambodže (1966-67. i 1969-71.).
• 26. 10. - NATO premešta sedište iz Pariza u Brisel.
• 27. 10. - Kina uspešno testirala prvu raketu sa nuklearnom bojevom glavom (Dongfeng 2, verzija sovjetske R-5 Pobeda).
• 27. 10. - Generalna skupština UN glasala da se Južnoafričkoj Republici oduzme mandat nad Jugozapadnom Afrikom - ali Južnoafrička vlast ostaje do 1990. Uspostavljen je položaj Komesara UN za Jugozapadnu Afriku (od 1968. za Namibiju), prvi je Anton Vratuša iz SFRJ.

• 1. 11. - Iz indijske države Punjab izdvojena Haryana, neki delovi pripadaju Himachal Pradeshu.
• 2. 11. - Konflikt u korejskoj Demilitarizovanoj zoni: šest američkih i jedan korejski vojnik ubijeni u zasedi - Kim Il-Sung je prošlog meseca pozvao na "pozitivnu borbu protiv američkog imperijalizma". Sukob niskog nivoa traje do 1969.
• 3. 11. - Che Guevara stigao prerušen u Boliviju, gde organizuje gerilu.
• 3 - 5. 11. - Susret bugarskih i makedonskih pisaca u Sofiji - izbija spor jer bugarska strana ne priznaje makedonski jezik ni naciju; bugarski stav podržava i Grčka. (OSA)
• 4. 11. - Katastrofalna poplava reke Arno u Firenci: 101 poginuli, milioni umetnina i knjiga oštećeni i uništeni. Istog dana i velika poplava u Veneciji.
• 4. 11. - Sedmi plenum CK SK Srbije: Dobrivoje Radosavljević je predsednik CK nakon Jovana Veselinova; Stevan Doronjski je sekretar novog Izvršnog komiteta. Rehabilitovan je Predrag Ajtić, nekadašnji ambasador u Sofiji i protivnik Aleksandra Rankovića^[36].
• 5. 11. - Trideset osam afričkih država traži od V. Britanije da upotrebi silu protiv odmetnute bele vlade u Rodeziji.
• 8. 11. - Srednjemandatni izbori u SAD: Republikanci dobili 47 novih mandata u Predstavničkom domu i tri u Senatu, ali ostaju u znatnoj manjini; Edward Brooke iz Massachusettsa je prvi crnac u Senatu od Rekonstrukcije u 19. veku; George H. W. Bush izabran za kongresmena iz Teksasa; glumac Ronald Reagan izabran za guvernera Kalifornije.
• 9. 11. - Sreli se John Lennon i Yoko Ono.
• 10. 11. - Proslava stogodišnjice JAZU.
• 11. 11. - Francisco Franco objavljuje amnestiju republikanaca.
• 13. 11. - Incident u Samuu - izraelski napad na selo Samu na jordanskoj Zapadnoj Obali, odgovor na jučerašnju pogibiju izraelskih padobranaca od mine.
• 14. 11. - Otvoren prvi butik u Beogradu, "Eva".
• 14. 11. - Jack L. Warner prodaje svoje akcije u Warner Bros. - nastaje Warner Bros.-Seven Arts (do 1970).
• novembar - Predložen novi zakon po kome bi privatni seljaci u SFRJ mogli neograničeno kupovati traktore^[37].
• novembar? - Švedska ograničava priliv stranih radnika. (NYT)
• 17. 11. - Miss svijeta 1966 u Londonu: pobjedila Reita Faria iz Indije, prva pratilja je Nikica Marinović (prvi nastup Jugoslavije i neke komunističke zemlje).
• 24. 11. - TABSO Flight 101: bugarski avion pao kod Bratislave, 82 poginulih.
• 25. 11. - Strani turisti će moći posetiti SFRJ bez viza 1967, koja je Međunarodna godina turizma.
• 26. 11. - Predsednik SIV Petar Stambolić zvanično otvorio prugu normalnog kolosijeka Sarajevo-Ploče (u prometu od 1. 12.).

• 27. 11. - Predsednik Tito pustio u rad HE Bajina Bašta snage blizu 300 MW, najveći objekat na Drini.
• 28. 11. - Premijer Burundija Michel Micombero zbacio monarhiju, proglasio se za predsednika (do 1976) i unapredio sebe u generala.
• 28. 11. - Pod nazivom Kosmos-133 prvi put je testirana letjelica Sojuz.
• 28. 11. - Truman Capote priredio raskošan bal pod maskama Black and White Ball (početkom godine je objavio knjigu In Cold Blood).
• 29. 11. - Crveni gardisti vandalizovali Konfučijevo groblje.
• 30. 11. -  Barbados nezavisan od V. Britanije.
• 30. 11. - Pošto su ga liberali napustili prošlog meseca, zapadnonemački kancelar Ludwig Erhard daje ostavku.

• 1. 12. - Kurt Georg Kiesinger je novi kancelar Zapadne Nemačke, na čelu velike koalicije CDU/CSU - SPD (do 1969), zamenik kancelara i ministar ino. poslova je Willy Brandt.
• 2. 12. - U Thant reizabran za Generalnog sekretara UN.
• 3. 12. - Manji potres u Skoplju.
• 3. 12. - Incident 12-3: antiportugalske demonstracije u Makau se pretvaraju u nerede, policija ubila osam demonstranata - početak kraja faktičke portugalske uprave.
• 6. 12. - Bitlsi počinju snimanje albuma Sgt. Pepper's Lonely Hearts Club Band.
• 6. 12. - Dodeljene prve Nagrade AVNOJ-a (ranije je postojala Nagrada Savezne vlade).
• 7. 12. - RIV SR Slovenije na čelu sa Jankom Smolem podneo ostavku nakon što je Društveno-zdravstveno veće skupštine odbacilo predlog zakona - prvi put da u nekoj komunističkoj zemlji vlada padne zbog izostanka podrške u parlamentu^[29]. Ostavka kasnije povučena, ali Smolea nasleđuje Stane Kavčič (1967-72).
• 8. 12. - Prilikom havarije grčkog feribota "Heraklion", koji je potonuo tokom nevremena kod ostrvo Melos, poginula su 217 od 262 putnika i člana posade.
• 9. 12. - Predsednik Tito pomilovao od krivičnog gonjenja Rankovića, Stefanovića i još 16 članova grupe koja je "protivustavno delovala i zloupotrebila službene funkcije i ovlašćenja SDB" - ovo se smatra ustupkom Srbima ili predostrožnošću od javnog Rankovićevog istupa sa nezgodnim informacijama^[38].
• 9. 12. - Skupština SFRJ usvojila novi Osnovni zakon o unutrašnjim poslovima koji predviđa prva ograničenja za Službu državne bezbednosti, "lišavanje atributa političke policije"^[39][40].
• 14. 12. - U New Delhiju dogovoren trgovački sporazum između Jugoslavije, UAR i Indije. Jugoslavija je ove godine dogovorila trgovačke sporazume i sa Iranom i Poljskom.
• 16. 12. - Generalna skupština UN usvojila Međunarodni pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima i Međunarodni pakt o građanskim i političkim pravima (stupili na snagu 1976).
• 16. 12. - Savet bezbednosti UN usvojio embargo na naftu i druge sankcije Rodeziji.
• 18. 12. - U SAD prikazan film Blowup, čiji, za to vreme, eksplicitni sadržaj prkosi Produkcijskom kodeksu.
• 20. 12. - Studenti u Zagrebu razbili stakla na američkom konzulatu i rasturili čitaonicu iz protesta zbog Vijetnama. (NYT)
• 22. 12. - Nakon neuspešnih pregovora sa britanskom vladom, premijer Rodezije Ian Smith izjavljuje da je ova praktično već republika.
• 23. 12. - Milicija rasteruje suzavcem i konjicom studentske proteste ispred američke čitaonice u Beogradu. Antiameričkih demonstracija je ovih dana bilo i u Novom Sadu, zbog čega je ambasada SAD neformalno protestovala. (NYT)
• 23. 12. - U Italiji prikazan "Dobar, loš, zao".
• 24. 12. - Teretni avion firme Flying Tiger Line pao u vijetnamski grad Da Nang, stradalo 125 ljudi na zemlji.
• 25. 12. - Crveni gardisti uhapsili nekadašnjeg ministra odbrane, maršala Peng Dehuaia.
• 26. 12. - Maulana Karenga kreirao praznik Kwanzaa za afričke Amerikance.
• 29. 12. - Druga premijera Hristićevog baleta "Ohridska legenda" u Beogradu, koreografija Dimitrije Parlić.
• 30. 12. - Vlada SAD suspendovala prodaju viška hrane (program "Hrana za mir") Jugoslaviji zbog kongresnih restrikcija, jer ova trguje sa Severnim Vijetnamom.
• 30. 12. - SAD i V. Britanija dogovorile američku vojnu uporabu otoka Diego Garcia i otočja Chagos, dijela Britanskog teritorija Indijskog oceana, što znači raseljavanje Čagošana.
• 30. 12. - Incident na aveniji Kangping: veliki sukob dve radničke organizacije u Šangaju, početak masovnog frakcionaškog nasilja u NR Kini.
• 31. 12. - Milovan Đilas pušten iz zatvora.
• 31. 12. - Mobutuova vlada u DR Kongu preuzima belgijsku rudarsku firmu Union Minière du Haut Katanga (nisu plaćali porez i podržavali su separatizam), prekrštena je u Gécamines.

• Slučaj Stanke Veselinov i Matije Bećkovića (pre Brionskog plenuma).
• Masters i Johnsonova objavili Human Sexual Response.
• Približno ove godine neka osoba iz Konga donela sa sobom virus HIV na Haiti (prvi slučaj u Amerikama, kako je procenjeno 2007).
• Otkrivena dugoročna potencijacija, mogući ćelijski/stanični mehanizam učenja i pamćenja (Terje Lømo u Oslu).

• 
  Tito i Čaušesku
• 
  Tito i Čaušesku
• 
  Tito i Čaušesku
• 
  Maček, Ulbricht, Tito
• 
  Tito u Ljubljani
• 
  Tito u Ljubljani
• 
  Tito u Mariboru
• 
  Tito u Mariboru 2
• 
  Tito u Murskoj Soboti
• 
  Tito i skakači
• 
  Tito na Kadinjači

• Rukovodstvo SFRJ:
  • Predsednik Republike: Josip Broz Tito
  • Predsednik Saveznog izvršnog veća: Petar Stambolić
  • Predsednik Savezne skupštine: Edvard Kardelj
• Nove države (Lesoto je menjao zastavu):

• Televizija. TV serije: "Crni sneg", "Laku noć deco" (1966-67), "Ljudi i papagaji" (TV Beograd).
• Neki domaći filmovi: Sedmi kontinent, Orlovi rano lete, Roj, Povratak, Štićenik, Pre rata, Gorke trave, Rondo (vidi i Kategorija:1966. na filmu).

Glavni članak: :Kategorija:Rođeni 1966.

• 1. 1. - Ivica Dačić, premijer Srbije
• 6. 1. - Zvonimir Mršić, hrvatski političar
• 6. 1. - Ipče Ahmedovski, pevač († 1994)
• 17. 1. - Ljupčo Georgijevski, premijer Makedonije
• 19. 1. - Stefan Edberg, teniser
• 23. 1. - Dragana Mrkić, glumica
• 29. 1. - Romário, fudbaler

• 1. 2. - Laurent Garnier, tehno-producent, DJ
• 5. 2. - Rok Petrovič, skijaš († 1993)
• 6. 2. - Rick Astley, kantautor, muzičar
• 8. 2. - Hristo Stoičkov, fudbaler
• 14. 2. - Denis Latin, novinar
• 18. 2. - Zoran Begić, bosanskohercegovački pjevač
• 19. 2. - Enzo Scifo, fudbaler
• 20. 2. - Perica Bukić, hrvatski vaterpolist i političar
• 20. 2. - Cindy Crawford, model
• 21. 2. - Dejan Brđović, odbojkaš, trener († 2015)
• 22. 2. - Luca Marchegiani, golman
• 24. 2. - Billy Zane, glumac, producent
• 25. 2. - Téa Leoni, glumica, producent
• 28. 2. - Philip Reeve, engleski pisac.
• 28. 2. - Jovan Vraniškovski, arhiepiskop ohridski SPC

• 1. 3. - Zack Snyder, režiser, producent, scenarista
• 19. 3. - Anja Rupel, pevačica
• 24. 3. - Braća Teofilovići, pevači
• 27. 3. - Žarko Paspalj, srpski košarkaš
• 29. 3. - Krasimir Balakov, fudbaler
• 30. 3. - Simo Mraović, književnik († 2008)

• 8. 4. - Zehrudin Isaković, bosanskohercegovački novinar i režiser
• 9. 4. - Cynthia Nixon, američka glumica
• 11. 4. - Lisa Stansfield, kantautorka, glumica
• 15. 4. - Samantha Fox, model, pevačica

• 7. 5. - Marta Savić, pevačica
• 8. 5. - Cláudio Taffarel, golman
• 12. 5. - Stephen Baldwin, glumac
• 13. 5. - Alison Goldfrapp, muzičarka, pevačica
• 21. 5. - Zvezdan Terzić, fudbaler, predsednik FSS
• 24. 5. - Eric Cantona, fudbaler
• 26. 5. - Helena Bonham Carter, glumica
• 26. 5. - Ivo Nakić, košarkaš
• 28. 5. - Miljenko Jergović, novinar, književnik
• 30. 5. - Thomas Häßler, fudbaler

• 13. 6. - Nebojša Medojević, crnogorski političar
• 14. 6. - Indira Radić, pevačica
• 16. 6. - Janet Jackson, pevačica, glumica
• 16. 6. - Jan Železný, bacač koplja
• 17. 6. - Christy Canyon, erotska glumica
• 21. 6. - Ivan Tasovac, pijanista, dir. Beogradske filharmonije († 2021)
• 22. 6. - Jagoš Marković, pozorišni reditelj († 2023)
• 22. 6. - Emmanuelle Seigner, glumica
• 25. 6. - Dikembe Mutombo, košarkaš († 2024)
• 27. 6. - J. J. Abrams, režiser, scenarista
• 28. 6. - John Cusack, glumac
• 30. 6. - Mike Tyson, bokser

• 5. 7. - Claudia Wells, glumica
• 5. 7. - Gianfranco Zola, fudbaler
• 6. 7. - Brian Posehn, glumac, komičar
• 20. 7. - Enrique Peña Nieto, predsednik Meksika
• 21. 7. - Sarah Waters, britanska spisateljica

• 7. 8. - Jimmy Wales, osnivač i predsjednik Wikimedia udruženja
• 11. 8. - Luke Perry, američki glumac
• 14. 8. - Halle Berry, američka glumica

• 1. 9. - Tim Hardaway, košarkaš
• 2. 9. - Salma Hayek, glumica
• 2. 9. - Olivier Panis, vozač F1
• 9. 9. - Bojana Lekić, novinarka
• 9. 9. - Adam Sandler, glumac, komičar
• 9. 9. - Osman Hadžić, pevač
• 13. 9. - Filip Šovagović, glumac, reditelj
• 15. 9. - Dejan Savićević, fudbaler
• 16. 9. - Nikola Pejaković, glumac, reditelj, scenarista
• 27. 9. - Jovanotti, italijanski reper

• 1. 10. - George Weah, fudbaler, liberijski političar
• 9. 10. - David Cameron, britanski premijer
• 11. 10. - Luke Perry, glumac († 2019)
• 13. 10. - Baja Mali Knindža (Mirko Pajčin), srpski pevač
• 13. 10. - Buba Miranović, pevačica
• 14. 10. - Savanna Samson, glumica
• 19. 10. - Gorčin Stojanović, pozorišni i filmski reditelj
• 19. 10. - Tatjana Pujin, glumica
• 22. 10. - Valeria Golino, glumica
• 23. 10. - Alessandro Zanardi, vozač F1
• 24. 10. - Roman Abramovič, tajkun
• 26. 10. - Zlatko Dalić, nogometaš, izbornik
• 27. 10. - Marko Perković Thompson, hrvatski glazbenik
• 27. 10. - Matt Drudge, konzervativni komentator i sakupljač vesti
• 30. 10. - Zoran Milanović, premijer Hrvatske
• 30. 10. - Abu Musab al-Zarkavi, terorista, gerilac († 2006)

• 2. 11. - Dubravko Šimenc, hrvatski vaterpolist
• 2. 11. - David Schwimmer, američki glumac
• 8. 11. - Gordon Ramsay, TV kuvar
• 16. 11. - Christian Lorenz, klavijaturista Rammstein-a
• 17. 11. - Sophie Marceau, glumica
• 23. 11. - Vincent Cassel, glumac
• 27. 11. - Vladimir Gudelj, fudbaler
• 30. 11. - Mika Salo, vozač F1

• 8. 12. - Les Ferdinand, fudbaler
• 8. 12. - Sinéad O'Connor, kantautorka († 2023)
• 13. 12. - Jurij Zdovc, košarkaš, trener
• 18. 12. - Gianluca Pagliuca, golman
• 19. 12. - Alberto Tomba, skijaš
• 21. 12. - Kiefer Sutherland, glumac, režiser
• 28. 12. - Kaliopi, pevačica
• 31. 12. - Srđan Koljević, scenarista i režiser († 2023)

• Tihomir Orešković, hrvatski poduzetnik
• Davor Lešić, hrvatski operni pjevač
• Srđan Aleksić, poginuo braneći sugrađanina († 1993)
• Radmila Misić, pevačica

Glavni članak: :Kategorija:Umrli 1966.

• 1. 1. - Vincent Auriol, bivši predsednik Francuske (* 1884)
• 11. 1. - Alberto Giacometti, skulptor, slikar (* 1901)
• 11. 1. - Lal Bahadur Shastri, premijer Indije (* 1904)
• 14. 1. - Sergej Koroljov, raketni naučnik (* 1907)
• 16. 1. - Čedomir Minderović, književnik, borac, diplomata (* 1912)
• 17. 1. - Ivo Krbek, gradonačelnik Zagreba, podban Hrvatske (* 1890)
• 23. 1. - Tomica Popović, general-potpukovnik JNA, narodni heroj (* 1915)
• 31. 1. - Dragiša Nedović, muzičar, kompozitor, tekstopisac (* 1916)
• 1. 2. - Buster Keaton, američki redatelj i glumac (* 1895.)
• 1. 2. - Hedda Hopper, trač-kolumnistkinja (* 1885)
• 9. 2. - Sophie Tucker, pevačica, glumica, komičarka (* 1887)
• 13. 2. - Elio Vittorini, talijanski književnik (* 1908.)
• 20. 2. - Chester W. Nimitz, admiral flote SAD (* 1885)
• 24. 2. - Božin Simić, političar, diplomata (* 1881)
• 5. 3. - Ana Ahmatova, pesnikinja (* 1889)
• 12. 3. - Dušan Kveder, borac, društveno-politički radnik, narodni heroj (* 1915)
• 19. 3. - Marta Pospišil-Griff, operna pjevačica (* 1892)
• 27. 3. - Helen Menken, glumica (* 1901)

• 3. 4. - Battista Farina Pininfarina, dizajner automobila (* 1893)
• 10. 4. - Evelyn Waugh, književnik (* 1903)
• 13. 4. - Abdul Salam Arif, pukovnik, predsednik Iraka (* 1921)
• 21. 4. - Josef Dietrich, general SS (* 1892)
• 7. 5. - Stanisław Jerzy Lec, satiričar, aforističar (* 1909)
• 10. 5. - Stefan Lastavica, episkop istočnoamerički i kanadski (* 1908)
• 10. 6. - Božena Begović, glumica (* 1901)
• 20. 6. - Georges Lemaître, sveštenik, astrofizičar (* 1894)
• 25. 6. - Orestije Krstić, srpski pilot, šumar (* 1894)
• 30. 6. - Giuseppe Farina, prvi šampion Formule 1 (* 1906)

• 2. 7. - Jovan Šangajski, episkop Šangaja, San Franciska, svetac (* 1896)
• 5. 7. - George de Hevesy, radiokemičar, nobelovac (* 1885)
• 9. 7. - Marija Petković, hrvatska časna sestra (* 1892.)
• 23. 7. - Montgomery Clift, glumac (* 1920)
• 26. 7. - Aleksandar Simić, specijalista-radiolog (* 1899)
• 3. 8. - Lenny Bruce, komičar, satiričar (* 1925)
• 23. 8. - Ivan Sarić, pionir avijacije (* 1876)
• 24. 8. - Tadeusz Komorowski, poljski komandant i političar u egzilu (* 1895)
• 26. 8. - Lazar Vučković, pesnik (* 1937)
• 6. 9. - Margaret Sanger, aktivistkinja kontrole rađanja (* 1879)
• 6. 9. - Hendrik Verwoerd, premijer Južne Afrike (* 1901)
• 7. 9. - Nektarije Krulj, mitropolit dabrobosanski (* 1879)
• 14. 9. - Cemal Gürsel, general, predsednik Turske (* 1895)
• 21. 9. - Paul Reynaud, francuski političar (* 1878)
• 26. 9. - Milan Dedinac, književnik, dramaturg, pozorišni kritičar (* 1902)
• 28. 9. - André Breton, književnik, osnivač nadrealizma (* 1896)

• 3. 10. - Rolf Maximilian Sievert, medicinski fizičar (* 1896)
• 7. 10. - Uroš Ružičić, lekar, akademik (* 1891)
• 18. 10. - Elizabeth Arden, kozmetičarka, preduzetnica (* 1884)
• 31. 10. - Šime Poduje, nogometaš (* 1905)
• 1. 11. - Petar Radaković, nogometaš (* 1937)
• 4. 11. - Dietrich von Choltitz, poslednji nacistički komandant Pariza (* 1894)
• 8. 11. - Bernhard Zondek, ginekolog, pronalazač prvog uspešnog testa na trudnoću (* 1891)
• 10. 11. - Kata Pejnović, borac, društv-polit. radnica, narodni heroj (* 1899)
• 17. 11. - Pavle Vujević, geograf, meteorolog, akademik (* 1881)
• 22. 11. - Pavao Butorac, kotorski i dubrovački biskup, povjesničar (* 1888)
• 23. 11. - Grigor Vitez, hrvatski pjesnik, dječji pisac, prevoditelj (* 1911.)
• 27. 11. - Dragoslav Stranjaković, istoričar (* 1901)
• 15. 12. - Walt Disney, američki crtač animiranog filma i producent (* 1901.)

• Milan Dedinac, pesnik (* 1902)
• Živorad Nastasijević, slikar (* 1893)

• Fizika: Alfred Kastler (otkriće i razvoj optičkih metoda za proučavanje Hercovih rezonanci u atomima)
• Kemija: Robert S. Mulliken (fundamentalni rad u vezi hemijskih veza i elektronske strukture molekula putem metode molekularne orbitale)
• Fiziologija i medicina: Francis Peyton Rous (otkriće virusa koji izazivaju tumor) i Charles Brenton Huggins (otkrića u vezi hormonskog tretmana raka prostate)
• Književnost: Shmuel Yosef Agnon (duboko karakteristična narativna umetnost s motivima iz života jevrejskog naroda) i Nelly Sachs (izuzetno lirsko i dramatičko pisanje, koje s dirljivom snagom tumači sudbinu Izraela)
• Mir: nije dodijeljena

Literatura

• Osa Archivum Catalog Arhivirano 2018-11-08 na Wayback Machine-u. HU OSA; Records of Radio Free Europe/Radio Liberty Research Institute: Publications Department: Background Reports; Open Society Archives at Central European University, Budapest.

• Brionski plenum - pad grupe A.Rankovića. Reorganizacija federacije, Tematska zbirka dokumenata, Branko Petranović, Momčilo Zečević. znaci.net
• Yugoslav-Bulgarian Dispute Over Macedonian Language Arhivirano 2011-07-28 na Wayback Machine-u, S.Stanković, OSA-RFE
• Central Committee Plenums of Yugoslavia's Six Republics Approve Purge of Rankovic & Party Reforms Arhivirano 2011-07-28 na Wayback Machine-u, OSA-RFE
• Greater Rights For Voters in Yugoslavia Arhivirano 2011-07-28 na Wayback Machine-u, S.Stanković, OSA-RFE
• Position Of The Church In Yugoslavia's Self-Management System Arhivirano 2011-07-28 na Wayback Machine-u, S.Stanković, OSA-RFE

1966 na Wikimedijinoj ostavi