Varia di Palmi је средишња процесија структура на раменима у Кантабрији у част Госпе од Свете Посланице, заштитнице града.[2]Varia (dijalekt za „lijes”) је огромна конструкција која представља свемир и Узнесење у небо Девице Марије; има висину од 16 метара и у процесији је носи на раменима 200 Mbuttaturi (носача), дан пре процесије Госпе од Посланице с реликвијом Светог скалпа (коса Девице Марије).
Macchina di Santa Rosa је торањ осветљен бакњама и електричним светиљкама од лаких метала и савремених материјала као што су стаклопластика (пре неколико година су заменили конструкцију од гвожђа, дрва и папир-машеа), висок око 30 метара и тежине 5 тона. Структуру у процесији на раменима носи стотину људи познатих као Facchini Santa Rosa на удаљености од тек нешто више од километар кроз улице и тргове средишта града. Процесија симболично обележава пренос тела Свете Розе, који се догодио у Витербу 1258. године по налогу папе Александра IV, из цркве Santa Maria Poggio до црквеSanta Maria delle Rose (сада светиште Свете Розеs).
Festa dei Gigli слави повратак у град Светог Паулина Пониција Меропиа из заробљеништва у рукама барбара, који се догодио у првој половини 5. века. Легенда каже да је град поздравио повратак бискупа љиљанима, те се због тога у спомен на тај догађај у Ноли одржавају поворке пирамидалних конструкција (cataletti) у облику љиљана украшених свећама које на раменима носе сами грађани, уз много песме и музике.
Састоји се од плесне поворке великих симболичних дрвених стубова који се с висином сужавају као "свећнаци" (sasarski: candareri), који се одржава уз Corso Vittorio Emanuele II до Porta San Antonio i Francesco Vico са завршетком код цркве Santa Maria di Betlem. Процесију прати Festha mana ("велика забава") која према традицији призилази из завета Девици Марији каја је спасила град од куге.
Као израз италијанске културе, ове процесије су уписане на Унескову листу нематеријалне светске баштине у Европи . [1] Координација и подела задатака у организацији заједничког пројекта је основни део прослава које повезују заједнице, јачају самопоштовање, сарадњу и заједништво. Дијалог међу носачима које повезују ове прославе је такође дело развоја мреже сарадње. Прославе захтевају учешће бројних музичара и певача, као и армије мајстора који производе конструкције, ритуалну одећу и предмете. Фестивалске заједнице се ослањају на неформални пренос ових знања и техника како би сваке године поново правили конструкције. Процес који помаже у одржавању и јачању културног идентитета заједнице.
