Гајење мастике на острву Хиос

Гајење мастике на острву Хиос
Комади мастике
Нематеријално културно наслеђе
РегионГрчка
Европа
Светска баштина Унеска
Листа уписаУНЕСКО
Унеско ознака00993 Репрезентативна листа нематеријалног културног наслеђа човечанства
Датум уписа2014.
Веб сајтhttps://ich.unesco.org/en/RL/know-how-of-cultivating-mastic-on-the-island-of-chios-00993

Гајење мастике на острву Хиос (енгл. Know-how of cultivating mastic on the island of Chios) је гајење и производња мастике на острву Хиос у Грчкој. Године 2014. је уписано на Унескову листу нематеријалног културног наслеђа човечанства.[1]

Историјат

Pistacia lentiscus

Мастика се гаји на острву Хиос. Хиос је североисточно егејско острво врло близу са Турском.[2] Ароматичне смоле мастиха се добијају из грмља Pistacia lentiscus екстракцијом. Мастика је одавно позната по својим бројним својствима.[3] Хиос има скоро 2000 узгајивача мастиха који живе у 24 села која узгајају Pistacia lentiscus.[3] Тло вулканског порекла и специфична клима су одговорни за добијање смоле у већим количинама и високог квалитета. Ароматична смола се добија од јуна до септембра засецањем дрвета. Засецање се врши два пута недељно, а дубина сависи од старости саме биљке јер је јако важно да се биљка после засецања и опорави. Касније се суши и продаје као комадићи (сузе), прах, тамјан, или у саставу других производа.[4]

Унескова листа нематеријалног културног наслеђа света

Гајење мастике на острву Хиос је унето под бројем 993 на Унескову листу нематеријалног културног наслеђа 2014. године.[5]Мастика не успева у другим крајевима јер је једино овде погодно тло за гајење. Култура гајења мастике представља друштвени догађај у коме учествују читаве породице.[3]

Види још

Референце

  1. ^ „Know-how of cultivating mastic on the island of Chios”. Унеско. Приступљено 11. 6. 2021. 
  2. ^ „Хиос”. Медитеранео. Приступљено 11. 6. 2021. 
  3. ^ а б в „Traditional Know-How of Cultivating Mastic in Chios Enters UNESCO List”. Greek Reporter. Приступљено 11. 6. 2021. 
  4. ^ „Шта је мастих”. The Spruce Eats. Приступљено 14. 6. 2021. 
  5. ^ „Decision of the Intergovernmental Committee”. Унеско. Приступљено 11. 6. 2021. 

Спољашње везе