Уметност минијатуре (итал.miniatura) представља израду и дизајн малих дводимензионалних уметничких дела - слика на књигама, папир-машеу, простиркама, текстилу, зидовима, керамици и другим предметима, при чему се користе сировине попут злата, сребра и разних органских супстанци.
Реч минијатура изведена је из латинског глагола miniare, што значи „обојити минијумом“,пигментом који се добија од црврног олова).[2] Црвеном бојом добијеном од овог пигмента су у средњовековним рукописима исписивани натписи и почетна слова поглавља и страница.
Историја
Историјски гледано, минијатура је настала као елеменат рукописних књига, како би текст био визуелно подржан. Током времена елемент је еволуирао и данас се може посматрати као елеменат у архитектури или као украс на јавним просторима. Иако постоји вековима, наставља да се развија и на тај начин јача везе између прошлости и садашњости. Традиционални принципи и технике сликања су очувани, али уметници у процес уносе и индивидуалну креативност.
Иако постоје бројне стилске разлике, уметност минијатуре дели неке кључне особине. У свим случајевима то је традиционални занат који се обично преноси кроз процес неформалног образовања (најчешће кроз праксу, у односу мајстор-шегрт) и сматра се саставним делом социјалног и културног идентитета сваког друштва.
Обрасци минијатуре сликовито представљају веровања, погледе на свет и начин живота. Минијатура приказује одређену врсту перспективе у којој се величина фигура мења у складу са њиховом важношћу, што је кључна разлика од реалистичних и натуралистичких стилова. [1]
