Kurentovanje je najpopularniji i etnološki najznačajniji karnevalski događaj u Sloveniji koji je prvi put organizovao Drago Hasl 1960. Ova 11-dnevna proslava proleća i plodnosti se održava tokom pokladne nedelje u Ptuju, najstarijem poznatom gradu u regionu, i svake godine privlači ukupno oko 100, 000 učesnika. Lonli planet ga je 2016. proglasila za 7. najveći karneval na svetu.[1][2]
Njegova glavna figura, poznata kao Kurent ili Korant, popularno je (ali netačno) interpretirana kao ekstravagantni bog neobuzdanog uživanja i hedonizma u staroslovenskim običajima.[3] Na savremenom festivalu, grupe kurenata ili kurenti nose tradicionalnu odeću od ovčje kože dok drže drvene motke za koje je prikačena ježeva koža zvana ježevka i zvona čiji zvuk prema verovanju „tera zimu“. Na ovaj način, prisustvo kurenata najavljuje kraj zime i početak proleća.. Biti kurent u početku je bila privilegija koja se nudila samo neoženjenim muškarcima, ali se danas oženjeni muškarci, deca i žene takođe pozivaju da učestvuju u karnevalu.[4]
2010. godine proslavljena je 50. godišnjica prvog organizovanog održavanja ovog festivala. Kao domaćin festivala, grad Ptuj je 1991. primljen u Federaciju evropskih karnevalskih gradova.[5]
Na poklade, 27. februara 1960, prva moderna verzija festivala, nazvanog Kurentovanje, organizovana je u Ptuju, uz tradicionalne karnevalske kostime iz Markovaca. Učesnici karnevala se postroje u povorku. Vođe kolone bili su kopljanici praćeni ratarima, "rušama" (medvedom), vilama, petlićima i Kurentima. Svi su plesali u ritmu muzike koju je svirao lokalni bend. Izvođenje i običaji svakog tradicionalnog kostima objašnjeni su okupljenoj gomili putem zvučnika. Događaj je doživeo ogroman uspeh i pobudio je opšte interesovanje koje je ohrabrilo organizatore da nastave organizovanje ovog festivala i narednih godina.[7]
Kurentovanje, Ptuj 1964. godine
Godinu dana kasnije, kostimima iz Markovaca su se pridružili orači iz Lancove Vasi, utovarivači cepanica iz Cirkovce i žalosnici iz Hajdina. Po prvi put, karnevalske (ne-etnografske) grupe su se predstavljale posle podne. Događaj je 1962. prešao lokalne granice pozvavši ostale karnevalske figure poput lavfaria ( bavarsko nemački Laufer „trkač“) iz Cerkno i borovo gostuvanje (doslovno, „učesnici venčanja borova“) iz Predanovaca i oblasti Prekumurje.
Internacionalizacija
Kostimi kurenta, 1961. godine
Međunarodni aspekt ovog događaja se razvio tokom narednih godina kada su se lokalnim slovenačkim tradicionalnim kostimima pridružili kostimi iz: Hrvatske, Srbije, Makedonije, Mađarske, Austrije, Italije, Japana i mnogih drugih zemalja. Broj učesnika i gledalaca je rastao tokom godina, sa hiljadama posetilaca koji su dolazili na karnevalske događaje kako bi se divili spektakularnim kostimima i učestvovali u zabavi.
Dugi niz godina glavni deo manifestacije je predstavljalo izlaganje pojedinačnih tradicionalnih karnevalskih grupa. Ovo se odvijalo u subotu ili u nedelju pre popodnevne povorke.
Kurentovanje, 1961. godine
Proširenje festivalskog programa
Festivalski program je 1994. proširen da traje duže od dva dana, obuhvatajući mnoštvo događaja, izvođenja na trgu ispred gradske skupštine, sahranu Karnevala i zabavni program u karnevalskom šatoru. Od 1999. pa nadalje, uveden je događaj Princ karnevala sa krunisanjem Princa koje se odigrava 11. novembra (Dan Sv. Martina). Ovo je postalo značajan kulturni i zabavni događaj za sebe.
Poslednjih nekoliko godina, karneval počinje tačno u ponoć 2. februara – Sretenje. Budina, jedno od pretežno ruralnih predgrađa Ptuja, je pozornica događaja. Ovah događaj uključuje veliku lomaču oko koje, kada otkuca ponoć, Kurenti – za ovaj događaj relativno jednostavno opremljeni lancem i pet praporaca i drvenom motkom – počinju da igraju, proglašavajući na taj način početak karnevala. Od tog trenutka pa nadalje, Kurentima je “dopušteno” da obiđu svoje uobičajene rute.
Festival sada traje približno jedanaest dana, počevši od subote, jednu nedelju pre poklada, kada samo tradicionalni karnevalski kostimi formiraju procesiju na ulicama Ptuja i kada se Princu karnevala dodeljuje čast vladanja gradom tokom trajanja karnevala. Svakog dana se održavaju performansi sa pojedincima u kostimima i mnogi drugi vidovi zabave koji se odigravaju na trgu ispred gradske skupštine i u karnevalskom šatoru.
Aktivnosti dostižu vrhunac subotnjom procesijom tradicionalnih karnevalskih kostima, dečjom karnevalskom paradom, sahranom Karnevala i vraćanjem vlasti gradonačelniku. Međutim, budući da nekada ima manje dana između Sretenja i pokladnog utorka, ostale aktivnosti takođe traju kraće. U skladu s tim, ovo svake godine ima snažan uticaj na celokupan program i odvijanje događaja.
Poreklo festivala
Ideja da se organizuje karneval u Ptuju se pojavila negde tokom 1950-ih, kada su karnevalski kostimi, praćeni bendom, spontano formirali kolonu na pokladni utorak. Ovaj događaj je nastavio da raste, velikim delom zahvaljujući ptujskom kulturnom istoričaru Dragu Haslu (1900–1976). Hasl, nepokolebljivi organizator Kurentovanja od njegovih začetaka do 1970-ih, je bio čvrsto uveren da bi ovaj događaj mogao da pomogne sprečavanju onoga što je on video kao izuzetno brzo nestajanje karnevalskih navika i tradicionalnih običaja u obližnjim selima. Hasl je 1959, snažno podržan od strane onih koji su delili njegove stavove i entuzijazam prema događaju, predložio da Istorijsko društvo Ptuja preuzme organizovanje i uvođenje karnevalskog događaja. Predložio je da događaj bude nazvan po najpoznatijim kostimima Kurent – i tako je rođeno Kurentovanje. Hasl je pripremio nacrt u vezi sa sadržajem i izneo ključne smernice koje su se morale slediti radi pretvaranja Kurentovanja u događaj od etnografskog značaja. Njegova vizija događaja koji sačinjavaju jedinstvene karnevalske figure i navike iz ptujskog regiona, koje bi se u kasnijoj fazi mogle kombinovati sa drugim tradicionalnim slovenačkim kostimima, je pomogla da ovaj događaj preraste u festival kostima. On je planirao da dodatno proširi sadržaj događaja uvođenjem savremenih karnevalskih kostima.
Kurent ili Korant – središnja ličnost karnevala
Kurent ili korant
Kurent ili Korant je najpoznatija tradicionalna karnevalska ličnost u celom regionu, kao i u čitavoj Sloveniji. Ime je verovatno preuzeto iz zajedničke imenice kurant “glasnik, lakej, pešak”, pozajmljene iz latinskog currens “trčati” – deleći tako semantičku osnovu sa terminom lavfar iz Cerkna. Dok Kurent grupe možda ne izgledaju sve isto, to je najpopularnija i najčešća tradicionalna karnevalska ličnost u ravnicama Ptuja i Drave i u brdima Haloze.
Kurent ili Korant, kako je danas poznat, svoje poreklo ima u narodnoj tradiciji. Tradicionalno, Kurentova odeća je bila rezervisana za neoženjene muškarce, ali danas Kurenti mogu biti neoženjeni ili oženjeni muškarci, kao i žene, deca i životinje.[8]
Dva tipa slovenačkog Kurent-Korant su takozvani “pernati” (iz grada Markovci) i “rogati” (iz Haloze), a jedina veća razlika je u izgledu pokrivača za glavu. Kurent nosi ogromnu odeću od ovčje kože. Oko njegovog struka visi lanac za koji su prikačena velika zvona – rezultirajuća buka vrši radnju “gonjenja zime”, što je, prividno, Kurentova funkcija. Korent takođe nosi teške čizme i specijalne crvene ili zelene grejače za noge, dok je glava prekrivena ogromnim krznatim šeširom ukrašen vrpcama, i maskom koja obično pokazuje veliki, crveni jezik.[9] Drvena motka se obično drži u levoj ruci.
Međunarodna karnevalska parada
1960. i 1961. održana je na pokladnu subotu i od sledeće godine održava se na pokladnu nedelju.
Između 1962. i 1991. program se održavao u dva dela: prepodne je bila parada sa tradicionalnim maskama samo na gradskom stadionu i karneval na gradskim ulicama posle podne. Uz okupljanje preko 50,000 ljudi godišnje ovo je najveći javni događaj u Sloveniji odmah uz skijaške skokove na Planici.
Orači i kurenti, Markovci, 1959. godineKurenti, 2018. godinaKurenti u PtujuIzgled kostima KurentaKarneval Kurentovanje u svetu
Izdanje
Godina
Dan
Datum
Broj poseta
1
1960.
Pokladna subota
27. februar
6,000
2
1961.
Pokladna nedelja
11. februar
14,000
3
1962.
4. mart
20,000
4
1963.
24. februar
N/A
5
1964.
11. februar
N/A
6
1965.
28. februar
30,000
7
1966.
20. februar
30,000
-
1967.
5. februar
otkazano
8
1968.
25. februar
20,000
9
1969.
16. februar
20,000
10
1970.
8. februar
N/A
11
1971.
21. februar
35,000
12
1972.
13. februar
N/A
13
1973.
4. mart
40-50,000
14
1974.
24. februar
40-50,000
15
1975.
9. februar
40,000
16
1976.
29. februar
45,000
17
1977.
20. februar
40,000
18
1978.
5. februar
N/A
19
1979.
26. februar
40,000
20
1980.
17. februar
N/A
21
1981.
1. mart
40,000
22
1982.
21. februar
40,000
23
1983.
13. februar
N/A
24
1984.
4. mart
N/A
25
1985.
17. februar
N/A
26
1986.
9. februar
N/A
27
1987.
1. mart
N/A
28
1988.
14. februar
45,000
29
1989.
5. februar
40,000
30
1990.
25. februar
50,000
31
1991.
10. februar
N/A
32
1992.
1. mart
N/A
33
1993.
21. februar
30,000
34
1994.
13. februar
N/A
35
1995.
26. februar
N/A
36
1996.
25. februar
25,000
37
1997.
9. februar
40,000
38
1998.
22. februar
50,000
39
1999.
14. februar
10,000
40
2000.
5. mart
50-60,000
41
2001.
25. februar
45,000
42
2002.
10. februar
50,000
43
2003.
2. mart
60,000
44
2004.
22. februar
N/A
45
2005.
6. februar
50,000
46
2006.
26. februar
N/A
47
2007.
18. februar
40,000
48
2008.
3. februar
50,000
49
2009.
22. februar
55,000
50
2010.
14. februar
60,000
51
2011.
6. mart
65,000
52
2012.
19. februar
60,000
53
2013.
10. februar
30,000
54
2014.
2. mart
50,000
55
2015.
17. februar
55,000
56
2016.
7. februar
40,000
57
2017.
26. februar
60,000
58
2018.
11. februar
60,000
59
2019.
3. mart
45,000
60
2020.
23. februar
50,000
Prinčevi karnevala
Prvo izdanje kurentovanja na gradskom trgu
Prvi princ karnevala Kurentovanje je proglašen 11. novembra 1999 i od tada je to postalo tradicija. Na inicjativu Branka Brumena, jednog od glavnih organizatora Kurentovanja i potpredsednik FEKG, nakon što je video ovaj folklor na drugim karnevalima u Evropi mnogo pre Ptuja. Prvi princ je 2000. „preuzeo“ gradonačelnikovu kancelariju tokom jedanaestodnevnog trajanja karnevala Kurentovanje. Od 2013. prinčevi imaju dvogodišnji mandat.
#
Princ
Gradski mandat
Godina
1
Gašper I
26. februar – 7. mart
2000.
2
Matevž Zoki II
17 – 27. februar
2001.
3
Don Zlatko III
3 – 12. februar
2002.
4
Plemeniti Moscon Rajh
22. februar – 4. mart
2003.
5
Cajnko Friderik V
14 – 24. februar
2004.
6
Plemeniti Holoneški VI
3 – 8. februar
2005.
7
Klinc Hauptman od Spuhlja
18 – 28. februar
2006.
8
Slavko Plemeniti Kačerl
10 – 20. februar
2007.
9
Majer od Cirkovce
3 – 5. februar
2008.
10
Plemeniti Vegan od Turna i Valasina
14 – 24. februar
2009.
11
Vitez Senčar, Plemeniti Bernard od Ptuja
6 – 16. februar
2010.
12
Plemeniti baron JakobBrojner od Markovaca
26. februar – 8. mart
2011.
13
Plemeniti Jurij Oprosnicer
11 – 21. februar
2012.
Dvogodišnji mandat
14
Vitez od Dornava
3 – 12. februar
22. februar – 4. mart
2013.
2014.
15
Bertold od Treuna
9 – 19. februar
3 – 9. februar
2015.
2016.
16
Plemeniti Janez Maksimilijan Gregorič
18 – 28. februar
3 – 13. februar
2017.
2018.
17
Jakob Baron Zekel od Videma
23. februar – 5. mart
15 – 25. februar
2019.
2020.
Kurentovanje izvan Slovenije
2013. slovenačko-američka zajednica St. Clair-Superior iz Klivlenda je počela sa održavanjem lokalne verzije Kurentovanja. Događaj se održava subotom pre Čiste srede.[10]
Reference
^„Opština Ptuj”. www.ptuj.si. Архивирано из оригинала 07. 08. 2020. г. Приступљено 2020-05-08.Невалидан унос |dead-url=dead (помоћ)
.jpg)
.jpg)
.jpg)
.jpg)
.jpg)
.jpg)
