PROFILPELAJAR.COM

Независна Држава Самоа
*Independent State of Samoa* (енглески)
*Malo Saʻoloto Tutoʻatasi o Sāmoa* (самоански)
Независна Држава Самоа; Independent State of Samoa (енглески) Malo Saʻoloto Tutoʻatasi o Sāmoa (самоански)
	Застава Грб
	Крилатица: Самоа се заснива на Богу; (енгл. Independent State of Samoa); (сам. Fa'avaei le Atua Samoa)
	Химна: Барјак слободе; (енгл. The Banner of Freedom); (сам. O le fuʻa o le saʻolotoga o Samoa)
	; Локација Самое у Тихом океану; ;
Главни град	Апија
Службени језик	енглески; самоански;
Владавина
Облик државе	Унитарна једнопартијска парламентарна демократија са примесама монархије
— О ле Ао о ле Мало	Ва'алетоа Суалауви II
— Премијер	Naomi Mataʻafa
Историја
Независност	Од Новог Зеланда; 1. јануара 1962.
Географија
Површина	‍
— укупно	2.831 km2 (174)
— вода (%)	0,3
Становништво	‍
— 2016.	195.843 (188)
— густина	69,18 ст./km2
Привреда
Валута	Самоанска тала
— стоти део валуте	‍100 сена‍
Остале информације
Временска зона	UTC +13
Интернет домен	‍.ws‍
Позивни број	+685

Самоа (енгл. Samoa, сам. Sāmoa), или званично Независна Држава Самоа (енгл. Independent State of Samoa, сам. Malo Saʻoloto Tutoʻatasi o Sāmoa), позната и као Западна Самоа, је острвска држава у јужном Пацифику, у Полинезији, Океанија.^[4] Ова држава обухвата већи, западни, део архипелага Самоа, па се зове још и Западна Самоа, за разлику од Источне (Америчка Самоа − америчка територија).

Пре стицања независности била је УН протекторат, новозеландска административна прекоморска територија и немачка колонија. Налази се 2900 км североисточно од Новог Зеланда. Површина износи 2831 км², а главни град је Апија са 40.000 становника.^[5] Главни извозни производи Самое су риба и копра.

Самоа је унитарна парламентарна демократија са једанаест административних делова. Ова суверена држава је чланица Комонвелта нација. Западна Самоа примљена је у Уједињене нације 15. децембра 1976.^[6] Читава острвску групу, која укључује Америчку Самоу, европски истраживачи су пре 20. века називали „Навигаторска острва” због самоанских поморских вештина.^[7]^[8] Овом земљом је управљао Нови Зеланд до њене независности 1962.

У јулу 2017. године Туималеалифано Валетоа Суалауви II постао је шеф државе, наследивши Туи Атуа Тупуа Тамасесе Ефиja. Премијер Туилаепа вратио се на власт након снажне победе у марту 2016. године, чиме је започео пети мандат премијера.^[9]

Историја

Самоа је била насељена већ 1000 година п. н. е. Острва су открили Холанђани у првој половини 18. века, а потом су их истраживале француске поморске експедиције.

Уговором из Берлина 1899. Немачка и САД поделиле су архипелаг Самоа. САД су узеле мањи, источни део архипелага, данашња Америчка Самоа, а Немачка већи, западни део - тзв. Немачка Самоа. На почетку Првог светског рата Нови Зеланд је без борбе преузео Западну Самоу од Немачке.^[10] Она је 1959. године стекла самоуправу, а независност 1962. године^[5], а за дан независности изабран је 1. јун.^[11]^[12]

Друштвене одлике

Према процени из 2004. године, Самоа има 181.000 становника, од којих 22% насељава урбано, а 78% рурално подручје. Већи градови су Апија, Сиуму, Фалеалуло, Фагамало. Већину становништва чине Самоанци (Полинежани) са 92,6%, док остатак чине Евронежани, са 7,4%. Главна религија Самое је хришћанство, и то махом протестантизам, са 97%. Нешто мало, око 2% чине бахаји, док остали верници чине 1% популације. Самоа је по површини 167, а по броју становника 175. од 195 држава света.

Самоа је по уређењу конститутивна монархија, а службени језици су самоански и енглески језик. Она има буџет од 95,30 милиона $, а просечан БДП по становнику износи 1.750 $. Монетарна јединица Самое је самоанска тала (100 сена). Од већих и значајнијих организација, Самоа је чланица Уједињених нација (од 1976), Комонвелта, Светске здравствене организације и ММФ-а.^[5]

Географија

Положај

Два главна острва Самое: Саваји (северно) и Уполу (јужно)

Самоа заузима западни део истоименог архипелага, а састоји се од 9 острва, од којих су највећа Саваји и Уполу. Главни град Самое, Апија, смештен је на острву Уполу. Острво Саваји налази се у северозападном, а Уполу у југоисточном делу државе. Ова два острва одвојена су пролазом Аполима. Површина државе износи 2.842 km².

Геологија и рељеф

Већа острва су брдовита и вулканског порекла, местимично окружена коралним гребенима.

Воде

Флора и фауна

Клима

Клима је топла тропска с малим температурним колебањима током године и великим количинама падавина.^[13] Температуре се крећу од 23 °C до 30 °C. Бујне тропске шуме покривају половину територије. Вегетација је тропска (јединствена за ова острва).^[5]

Клима Апије
Показатељ \ Месец	.Јан.	.Феб.	.Мар.	.Апр.	.Мај.	.Јун.	.Јул.	.Авг.	.Сеп.	.Окт.	.Нов.	.Дец.	.Год.
Максимум, °C (°F)	30,4 (86,7)	30,6 (87,1)	30,6 (87,1)	30,7 (87,3)	30,4 (86,7)	30,0 (86)	29,5 (85,1)	29,6 (85,3)	29,9 (85,8)	30,1 (86,2)	30,3 (86,5)	30,5 (86,9)	30,22 (86,39)
Минимум, °C (°F)	23,9 (75)	24,2 (75,6)	24,0 (75,2)	23,8 (74,8)	23,4 (74,1)	23,2 (73,8)	22,6 (72,7)	22,8 (73)	23,1 (73,6)	23,4 (74,1)	23,6 (74,5)	23,8 (74,8)	23,48 (74,27)
Количина падавина, mm (in)	489,0 (19,252)	368,0 (14,488)	352,1 (13,862)	211,2 (8,315)	192,6 (7,583)	120,8 (4,756)	120,7 (4,752)	113,2 (4,457)	153,9 (6,059)	224,3 (8,831)	261,7 (10,303)	357,5 (14,075)	2,965 (116,733)
Извор: World Meteorological Organization (UN)^[14]

Административна подела

Привреда

Галерија

Црква Сафоту на острву Саваји
Некадашња црква на Самои, уништена 1905. године у ерупцији вулкана
Теолошки Универзитет Пиула на острву Уполу
Традиционални начин тетовирања Самоанаца - задњи део тела
Традиционални начин тетовирања Самоанаца - предњи део тела
Традиционални начин облачења са карактеристичним перикама направљеним од људске косе
Самоанско оружје
Алофага издан на острву Саваји
Фуиписиа водопад

Референце

^ Химна Самое на веб-сајту Јутјуб, Приступљено 3. јула 2018. године
^ Национална агенција за статистику
^ „Population & Demography Indicator Summary”. Samoa Bureau of Statistics. Архивирано из оригинала 3. 4. 2019. г. Приступљено 25. 6. 2018.
^ „United Nations Statistics Division - Standard Country and Area Codes Classifications”. Архивирано из оригинала 13. 07. 2011. г. Приступљено 10. 04. 2014.
^ ^а ^б ^в ^г Денис Шехић, Атлас Америке, Аустралије и Океаније. Политика, 1. изд. . Београд. 2007. ISBN 978-86-86809-01-8.
^ „List of Member States: S”. United Nations. Приступљено 27. 11. 2007.
^ „The Navigator Islands”. The Argus. 2. 1. 1882.
^ „Samoa – The Heart of Polynesia”. Polynesian Culture Center. Архивирано из оригинала 24. 7. 2011. г.
^ „Samoa country profile”. BBC News. 23. 1. 2018.
^ „Imperialism as a Vocation: Class C Mandates”. Архивирано из оригинала 25. 08. 2007. г. Приступљено 27. 11. 2007.
^ "Celebration of Samoa’s Independence Day", Te Ara Encyclopedia of New Zealand. Retrieved 1 June 2014.
^ "Independence Day", United Nations. Приступљено 1 June 2014.
^ „Samoa: Climate”. Encyclopædia Britannica. Приступљено 26. 11. 2007.
^ World Weather Information Service – Apia, World Meteorological Organization. Retrieved 15 October 2012.

Литература

Watson, R M, (1918). History of Samoa. Wellington.
Meleisea, Malama. The Making of Modern Samoa: Traditional Authority and Colonial Administration in the Modern History of Western Samoa. (Suva, 1987) Institute of Pacific Studies, University of the South Pacific.
Schnee, Dr. Heinrich (former Deputy Governor of German Samoa and last Governor of German East Africa). 1926. German Colonization, Past and Future: The Truth about the German Colonies. London: George Allen & Unwin.
Eustis, Nelson. (1980) [1979]. Aggie Grey of Samoa. Adelaide, South Australia: Hobby Investments. ISBN 0-9595609-0-4.
Stevenson, Robert Louis. A Footnote to History: Eight Years of Trouble in Samoa. BiblioBazaar. ISBN 978-1-4264-0754-3.
Mead, Margaret. 1928, Coming of Age in Samoa: A Study of Adolescence and Sex in Primitive Societies.
Freeman, Derek. 1983. Margaret Mead in Samoa: the Making and Unmaking of an Anthropological Myth.
Urmenyhazi Attila. 2013 Samoan & Marquesan Life in Oceania: a probing travelogue. ISBN 9780646909127. . – National Library of Australia, Bib ID: 6377055.
Mallon, Sean (јануар 2002). Samoan Art and Artists. O Measina a Samoa. Honolulu: University of Hawaii Press. ISBN 0-8248-2675-2.
Gill, B.J. (1993). „The land reptiles of Western Samoa”. Journal of the Royal Society of New Zealand. 23 (2): 79—89. doi:10.1080/03036758.1993.10721219 .
Green, Roger C.; Leach, Helen M. (1989). „New Information for the Ferry Berth Site, Mulifanua, Western Samoa”. Journal of the Polynesian Society. 98 (3): 319—330. Архивирано из оригинала 10. 05. 2011. г. Приступљено 30. 1. 2011.
Sua'ali'i-Sauni, Tamasailau, editor. Tuagalu, I'uogafa, editor. Kirifi-Alai, Tofilau Nina, editor. Fuamatu, Naomi, editor. Su'esu'e manogi = in search of fragrance : Tui Atua Tupua Tamasese Ta'isi Efi and the Samoan indigenous reference. ISBN 978-1-77550-296-8. OCLC 1057446674.
Schellinger, Paul; Salkin, Robert, ур. (1996). International Dictionary of Historic Places, Volume 5: Asia and Oceania. Chicago: Fitzroy Dearborn Publishers. стр. 724. ISBN 1-884964-04-4.
Watson, R.M. (1919). History of Samoa: THE ADVENT OF THE MISSIONARY. (1830.1839). Chapter III.
West, Barbara A. (2008). Encyclopedia of the Peoples of Asia and Oceania. Infobase Publishing. стр. 704. ISBN 0-8160-7109-8.
Stevenson, Robert Louis (1892). A Footnote to History: Eight Years of Trouble in Samoa. ISBN 978-1847187598. at Gutenberg. </ref>
Stevenson, Robert Louis (1892). A Footnote to History: Eight Years of Trouble in Samoa. BiblioBazaar. ISBN 978-1-4264-0754-3.