У историјским изворима подручје је од најранијих времена познато као Тверска земља и Тверски крај, а као административна јединица Руске Империје носило је име Тверска губернија. У садашњем облику успостављена је 29. јануара1935. под именом Калињинска област, а након што је граду Тверу враћено старо име (до 1990. град се звао Калињин) и цела област добија садашњи назив.
Са површином од 84.201 km² налази се на 38. месту међу субјектима Руске Федерације. На том подручју је према проценама националне статистичке службе за 2018. живело 1.283.754 становника (у просеку 15,25 ст/км²). Главни и највећи град области је Твер (са 410.000 становника), а већи градови су Ржев, Вишњи Волочок, Кимри, Торжок и Конаково. Етнички је веома хомогена, Руси чине око 93% укупне популације а најбројније националне мањине су Украјинци и Карели.
У административном смислу област је подељена на 36 општинских рејона и 7 градских округа и они представљају основни ниво административне поделе. Међу градских окрузима је 5 градова обласне субординације (Твер, Вишњи Волочок, Ржев, Кимри и Торжок) и 2 затворена града (Озјорни, Солњечни). На територији рејона постоје укупно 44 насеља урбаног типа, а од тог броја њих 18 су градови рејонске субординације (другостепени градови) и 26 варошица. Рејони су подељени на урбане и руралне заједнице (или другостепене општине).
Тверска област је име добила по административном центру, граду Тверу. Град је основан 1135. године, а у првим писаним изворима се помиње као Тьхвѣрь.[2]
На територији некадашњих олоњетских земаља, речи сличне речи твер су биле уобичајни називи за реке и језера. Отуд и име језера Тихвера, па неки етимолози повезују име овог језера са именом града. Друге теорије су засноване на балтичко-словенском становништву и њиховим називима за прве утврде, пољски: twordza -твђава; и литвански: твора -ограда.[3]
Географија
Топографска мапа Тверске области Русије
Хипсометријска мапа области
Тверска област смештена је на западу европског делаРуске Федерације, односно обухвата крајњи северозапад Централног федералног округа. Протеже се у правцу запад-исток у дужини од око 450 километара, односно од севера ка југу до 260 километара. Обухвата територију површине 84.201 км², што чини свега 0,49% државне територије, и по том параметру налази се на 38. месту међу 83 административно-територијална субјекта Руске Федерације.[4] Територијално је најпространија област на подручју Централног федералног округа. На северу је ограничена територијама Новгородске и Вологдске области (обе припадају Северозападном федералном округу), на истоку је Јарославска, а на западу Псковска област. На југу се граничи са територијама Московске и Смоленске области. Југоисточна граница области од главног града земље Москве је удаљена свега око 90 километара.
У географском смислу територија Тверске области обухвата запад централних делова простране Источноевропске низије. У рељефном погледу Тверска област је подручје изразито равничарског типа са којег се готово неприметно уздижу благо заталасана узвишења моренског порекла (посебно у централним деловима). Око трећине обласне територије у централним и западним деловима лежи у зони Валдајског побрђа. То су највиши делови Тверске области са просечним надморским висинама између 200 и 300 m. Овде се налази највиша тачка области, Макушка Валдаја, која лежи на надморској висини од 346,9 m (на територији Вишњеволочког рејона).[4] Важније целине Валдајског побрђа на југу су Вишњеволочка греда и Оковска шума. Јужно од града Твера налази се око 200 км дуга и до 40 км широка Тверска греда, моренско узвишење лучног облика (остатак некадашњег московског ледника), надморске висине до 257 m. На североистоку области се налази Овинишченско побрђе, висине до 267 m, док је на истоку Бежечки врх.[4]
Валдајско побрђе се на истоку и западу наставља на низијска подручја обично смештена уз речне долине, са просечним надморским висинама између 100 и 150 m. Најнижи део области је Плоскошка низија на крајњем северозападу, на територији Торопечког рејона. Ту се налази и најнижа тачка области, на десној обали реке Куње, са надморском висином од 61 метра (у просеку цела низија лежи на надморским висинама од 65 до 70 m). На североистоку је Молого-Шекснинска низија, док је на југоистоку Горњоволшка низија (уз горње делове тока Волге).
Тверска област лежи у зони умереноконтиненталне климе, а степен континенталности климе расте идући ка источним деловима области. Просечне јануарске температуре ваздуха имају вредности између −8 до −16 °C, односно јула од +17 до +19 °C. Просечна сума падавина на годишњем нивоу креће се између 560 и 720 мм, а највлажнија су подручја на западу Валдајског побрђа. Снежни покривач формира се крајем новембра, одржава се у просеку између 140 и 150 дана и има просечне дебљине од 40–60 цм (максимално 80 цм).[4]
Хидрографија
Хидрографска мапа Тверске области
Речна мрежа Тверске области је веома густа, а обласна територија одводњава се ка сливовима Балтичког и Црног мора и Каспијског језера. На територији области налази се више од 800 река дужих од 10 км, а укупна дужина речне мреже је око 17.000 км. Најмањи део територије припада басену Црног мора, односно реке Дњепар (свега 0,3%) у коју се одводњава преко неколико мањих притока реке Воп на крајњем југу области.[4]
Басену Каспијског језера припада око 70% територије, а најважнија река овог слива је Волга која преко територије области тече дужином од 685 км (извире на подручју Осташковског рејона у заштићеном подручју познатом као парк природе Извор Волге). Њене најважније притоке у овом делу тока су Молога (280 км), Медведица (259 км) и Тверца (188 км). Балтичком сливу припада 29,7% територије, а најважнија река овог слива је Западна Двина (262 км) са својом притоком Межом (259 км). Северозападни и северни делови области ка Балтику се одводњавају преко Иљмењског језера, односно преко река Мста и Цна (160 км).
Око 1,4% територије области заузимају језера, којих укупно има 1.769. Њих 20 има површину већу од 10 км². Највећи степен ујезерености је у западним и северозападним деловима, те уз горњи ток реке Волге. Највећи број природних језера је глацијалног порекла. Највећа језера су Селигер (212 км²), Горњоволшка језера (127 км²), Шлино (34 км²), Кафтино (32,3 км²), Велико (32 км²), Пирос (31,2 км²) и друга. Најдубље је језеро Бросно са највећом дубином од 41,5 m.[4]
Знатна подручја Тверске области заузимају и замочварена подручја под тресавама којих има укупно 3.081. Под тресавама је 808.000 хектара или 10% обласне територије, а залихе тресета достижу и до 15,4 милијарде м³. Тресет се експлоатише на 103 налазишта, а око 43% свих тресетишта се убраја у заштићена природна добра.[4] Највећа тресава је Оршински мох која се налази на подручју Рамешког рејона.
У мочварним подручјима Тверске области свој ток започињу бројне реке, а највећа међу њима је свакако Волга, највећа европска река.
Живи свет и екологија
Тверска област лежи у подзони јужне тајге која постепено прелази у листопадне шуме на северозападу, док се у северним и југоисточним деловима као доминантне задржавају борове шуме. Под шумама је око 4,85 милиона хектара или 53% обласне територије.[4]
Највеће заштићено подручје је Централно-лесни резерват биосфере (рус.Центрально-Лесной государственный биосферный заповедник) који се налази на територијама Нелидовског, Андреапољског и Селижаровског рејона, на подручју познатом као Оковска шума, а укупна површина заштићеног подручја је 46.061 хектар.[5]
Прво индиректно помињање Твера у писаним изворима је из повеље новгородског књаза Всеволода Мстиславича из 1135. или 1139. године.[7] Град је вероватно настао знатно раније, крајем IX и почетком X века. Касније се Твер помиње 1164. као мање утврђење на западној граници Суздаљске кнежевине.[8]
Територија савремене Тверске области у том периоду је била најчешће део Новгородске државе, а потом и Владимир-Суздаљске кнежевине. Тверски кремљ је вероватно саграђен 1182. по налогу тадашњег владимирског књаза Всеволода III. након што је Владимирска кнежевина потпала под власт Монгола1238. године, Твер постаје новом културном и политичком престоницом руских народа на северозападу. Тверска кнежевина је свој највећи успон доживела за време власти књаза Михаила Јарославовича (1271–1318). Године 1327. на подручју Тверске земље дошло је до првог масовног устанка против Златне хорде, што је био први такав устанак против Монгола међу источним Словенима. Пуних 150 година Тверска кнежевина је била један од најважнијих културних и политичких центара Русије у то време.
Након оснивања Петербурга у XVIII веку, Твер постаје важним трговачким центром на путу између две престонице Руске Империје. У том периоду тверска земља је била организована као административна целина Тверска губернија.
Након што је град Твер 1931. преименован у Калињин (у част бољшевичког револуционара Михаила Калињина) и цела област добија име Калињинском облашћу. Старо име је враћено 17. јула1990. након више од 55 година.
Обласни симболи
Застава Тверске области представља службени симбол области. Усвојена је 28. новембра1996. године[9]. Застава је правоугаоног облика у пропорцијама 2:3 и чине је два вертикална поља златне боје која заузимају по 1/4 заставе са леве и десне стране. У средини се налази црвено поље које чини половину укупне дужине заставе, и у њему се налази књажевски трон тверских књажева.
Грб Тверске области такође је усвојен 28. новембра 1996. године. и представља црвени штит на којем се налази књажевски тверски трон са Мономаховом круном.[10]
Сваког 21. октобра обележава се дан грба и заставе Тверске области[11].
Становништво
Према подацима националне статистичке службе Русије, на територији Тверске области је 2014. живело 1.325.249 становника, или у просеку 15,74 ст/км². Од тог броја њих 75,35% је живело у градским срединама.[12]
Демографску слику карактерише константан пад броја становника, а највећи разлог лежи у имиграцијама локалног становништва ка Москви и Санкт Петербургу. Тако је број становника са максималних 2.262.000 колико је регистровано 1928. пао за нешто мање од милион за 90 година.[13]
Тверска област убраја се у етнички хомогеније административне јединице Руске Федерације, пошто око 93% популације чине етнички Руси. Најбројније мањинске заједнице су још Украјинци и Карели.
На територији Тверске области налази се 5 градова обласне субординације и још 18 насељених места са административним статусом града и 28 насеља са администартивним статусом варошице (рус.посёлки городского типа).
Према проценама из 2012. око 64% становништва Тверске области се изјаснило као припадници Руске православне цркве, а половина од тог броја се декларисала као активни верници.[16][17] Око 9% грађана се изјаснило само као хришћани, док се 1% декларисало као исламски верници. Удео атеиста износио је око 20%, док се 6% становништва није прецизно изјаснило.[16]
Административна подела
Тверска област административно је подељена на укупно 36 општинских рејона (до 2006. управни рејони) и 7 градских округа који представљају други ниво административне поделе области. Градски окрузи су у административном погледу у истом нивоу са рејонима, и њих чини 5 градова обласне субординације (Твер, Вишњи Волочок, Ржев, Кимри и Торжок) и 2 затворена града (Озјорни и Солњечни).
Рејони су у зависности од степена урбанизације подељени на подручја урбаних и руралних заједница (општине нижег нивоа) и таквих заједница на подручју целе области има укупно 298. Свака рурална заједница (општина) поред главног насеља садржи у свом саставу и неколико насељених места руралног типа, док свака урбана заједница садржи искључиво градско насеље са статусом града рејонске субординације или варошице и оближња субурбана подручја.[18]
Најважнији извори прихода Тверске области долазе од прерађивачке индустрије са уделом у укупној вредности БДП-а од 22,8%, следе саобраћај и комуникације са 15% и трговина са 17,6%. На пољопривредну производњу отпада свега 7,6% БДП-а.[19].
На подручју Тверске области не постоје значајнија лежишта минералних сировина. Код Великог Нелидовског се експлоатише лигнит, а свакако најважнији енергент је тресет чије залихе се процењују на преко 15,4 милијарде м³.
Електроенергетски систем области углавном почива на електричној енергији добијеној из калињинске нуклеарке капацитета 4 ГВт, те Конаковске термолекетране која ради на природни гас (капацитета 2,4 ГБт). У будућности је планирана изградња још једне нуклеарне електране на територији области.[20]
Две најважније саобраћајнице које пресецају територију Тверске области су аутопутеви федералног значаја М10 Росија и М9 Балтија, док су најважнији локални правци А111Торжок—Осташков и 28К-0576Твер—Ржев.
Код Твера се налази војни аеродром Мигалово и цивилни аеродром Змјејово[21]..
Остаци Троицки Макаријев манастира – (рус.Троицкий Макарьев монастырь) био је мушки манастирРуске православне цркве и налазио се код данашњег града Каљазина, на крајњем југоистоку Тверске области. Манастир је у првој половини XV века основао извесни тверски монах Макарије, световно Матвеј Кожин, и налазио се на левој обали Волге. Земљу за градњу манастира поклонио је локални земљопоседник Иван Кољага по коме је насеље које се развило подно манастирских зидина вероватно и добило име. Прве писане податке о манастиру дао је путописац Афанасиј Никитин1466. године након што је неколико дана провео са манастирским братством. Манастир је службено затворен 1920. године након доласка бољшевика на власт у Русији, а убрзо потом је и у целости уништен. Сачувано је свега неколико фресака из XVII века и пар фрагмената који су данас део фундуса московског Шчусевог музеја. Локалитет је коначно уништен и потопљен испуњавањем вештачке Угличке акумулације водом крајем 1930-их година.
^В России построят четыре АЭС[мртва веза] // Деловой Петербург ISSN 1606-1829 (Online) /Санкт-Петербург/ со ссылкой на РИА Новости и долгосрочную генеральную схему размещения объектов электроэнергетики. — 13 марта 2008.
.JPG)
._View_from_Volga_river.jpg)
.jpg)
