Нелидово

Нелидово
Нелидово
Поглед на Нелидово
Административни подаци
Држава Русија
Федерални округСредишњи ФО
Област Тверска област
РејонНелидовски рејон
Основан1901.
Статус града1949.
Становништво
Становништво‍
 — 2014.21.020
Географске карактеристике
Координате56° 13′ 00″ С; 32° 47′ 00″ И / 56.216667° С; 32.783333° И / 56.216667; 32.783333
Временска зонаUTC+3
Апс. висина200 m
Нелидово на карти Русије
Нелидово
Нелидово
Нелидово на карти Русије
Нелидово на карти Тверске области
Нелидово
Нелидово
Нелидово на карти Тверске области
Остали подаци
Поштански број17252Х
Позивни број+7 48266
Регистарска ознака69
ОКАТО код28 435
ОКТМО код28 643 101 001
Веб-сајт
nelidovo.ru/

Нелидово (рус. Нелидово) град је на северозападу европског дела Руске Федерације и административни центар Нелидовског рејона смештеног у југозападном делу Тверске области.

Према проценама националне статистичке службе, у граду је 2014. живело 21.020 становника.

Географија

Град Нелидовово налази се у југозападном делу Тверске области, у географској регији означеној као Оковска шума (јужна микроцелина Валдајског побрђа). Лежи на обали реке Меже (притоке Западне Двине), на око 230 километара југозападно од административног центра области, града Твера.

Нелидово је важна железничка станица на железничкој линији Москва—Великије Луки.

Историја

Територија на којој се налази данашњи град је током XII века ушла у састав Смоленске кнежевине, а средином XIV века постаје делом Литванске кнежевине. Подручје остаје делом литванске државе и након споразума о разграничењу између руских и литванских кнежевина из 1449. којим је граница у том подручју изједначена са коритом реке Меже.

У летописима из XV века помиње се село Јоткино чији положај одговара положају данашњег града. Насељено место Нелидово појавило се на службеним картама крајем 1901. као насеље уз железничку станицу четвртог ранга Нелидово, а име потиче од руског племићког рода Нелидови (рус. Нелидовы). Станица је основана као услужна трговачка станица за град Бели који се налази око 50 километара јужније. Убрзо је недалеко од насеља отворена и прва пилана, после и фабрика за производњу шперплоча, а привредни успон био је праћен растом популације, што је довело до оснивања правог урбаног насеља. Почетком 1940. године отворен је и први мањи рудник, чији циљ је било истраживање рудних и фосилних богатстава у том крају (превасходно наслага угља).

Привредни напредак је заустављен током Другог светског рата, посебно током фашистичке окупације која је трајала од 29. јуна 1941. до 25. фебруара 1942. године. Иако је током окупације град готово до темеља разрушен, брзо је обновљен. Рударска активност која је започела непосредно пре рата обновљена је почетком 1950-их година. Експлоатација угља која је трајала све до 1996. доносила је знатне приходе становницима тог краја. Рекордна производња угља остварена је 1975. године када је изважено око 1.019.218 тона угља.

Нелидово има службени статус града од 24. марта 1949. године. Од 1964. године једна улица у Москви носи име Нелидовска.

Демографија

Према подацима са пописа становништва 2010. у граду је живело 22.896 становника, док је према проценама за 2014. град имао 21.020 становника.[1]

Кретање броја становника
1939.1959.1970.1979.1989.2002.2010.2014.
4,10326,46529,81329,04530,04426,154[2]22,896[3]21,020*

Напомена: * према проценама националне статистичке службе.

Галерија

  • Градска железничка станица
    Градска железничка станица
  • Биоскоп „Спутњик“
    Биоскоп „Спутњик“
  • Споменик рударима
    Споменик рударима
  • Дом културе
    Дом културе
  • Једна од градских улица
    Једна од градских улица

Види још

Референце

  1. ^ Численность населения Российской Федерации по муниципальным образованиям на 1 января 2014 года Архивирано на сајту Wayback Machine (10. август 2014)
  2. ^ Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012. 
  3. ^ Федеральная служба государственной статистики (Федерални завод за статистику) (2011). „Всероссийская перепись населения 2010 года. Том 1 (Национални попис становништва 2010, 1. свезак)”. Всероссийская перепись населения 2010 года (Национални попис становништва 2010) (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012. 

Спољашње везе