Вишњи Волочок (рус.Вышний Волочёк) град је обласне субординације на северу Тверске области, односно на северозападу европског делаРуске Федерације. Иако је засебна административна јединица и посебан градски округ у области (рус.городской округ Вышний Волочёк) у граду се налази и администрација Вишњеволочког рејона.
Према проценама националне статистичке службе Вишњи Волочок је 2014. имао 49.391 становника, што га чини трећим по величини градом у области, после Твера и Ржева.
Град се налази на око 120 км северозападно од административног центра области града Твера, односно на 297. километру националног аутопута прве категорије „Росија“ који повезује Москву и Санкт Петербург.
Градски округ Вишњег Волочока заузима територију површине 54 км².
Историја
Захваљујући археолошким истраживањима извесно је да је на подручју у поречју река Цна и Тверце још током средњег века постојало рибарско и трговачко насеље као претеча данашњег града. Први писани подаци о Вишњем Волочоку датирају из једног летописа из 1471. године. Међутим насеље се помиње и раније, у неким црквеним књигама извесног митрополита Исидора који је 1437. прошао туда.[1] Цар Иван III Васиљевич је током похода ка Новгороду 1475/76. прешао преко Волочке земље.
Године 1546. у Вишњем Волочоку су постојала „73 кметовска, 19 црквених и 9 напуштених поседа“.[2] Године 1579. у Антверпену је Ентони Џенкинсон објавио Карту Русије, Московије и Тартарије на којој је био означен и Волочок. Током Смутних времена (1600–1630) у више наврата је пљачкан и паљен од стране пољско–литванских освајача.
Указом императора Петра Великог1703. је почела изградња Вишњеволочког хидросистема, воденог пута којим је требало да се повежу токови Волге и Неве, односно Москва и Петроград. После канала већ 1740. изграђена је и железница која је повезала два града (реконструисана 1851. године). Захваљујући градњи воденог и железничког пута Вишњи Волочок доживљава велики провредни раст и за кратко време постаје један од најважнијих трговачких и инудстријских центара, а нарочито су били развијени текстилна и стакларска индустрија. Указом императорке Катарине Велике од 28. маја1770. Вишњи Волочок добија статус града, а непуне две године касније (2. априла1772) добија службени грб. Исте године у граду је одржан и први велики сајам.
Године 1886. град је имао 15.881 становника и важио је за један од већих и најбоље организованих градова тадашње Тверске губерније. У то време у граду је радило 15 фабричких постројења и чак 436 различитих трговачко-услужних објеката. Град је имао властиту болницу и 6 школа.
На територији града постоје 24 објекта која се налазе на листи културног наслеђа од националног значаја, те још 44 објекта од локалног културно-историјског значаја.[7] Међу њима су Богојављењска саборна црква из 1810. године и Казањски манастир. Локални музеј отворен је 1932. године.
Знаменити Волочани
Пјотр Анжу ((797—1869) — адмирал и поларни истраживач;
Сергеј Глазенап (1848—1937) — астроном и дописни члан Совјетске академије наука;
.png)
.png)
.svg)
