По површини коју заузима, ово је најмања од руских република.
Етимологија
Република је добила име по титуларном народу Ингуши који су најбројнији народ у републици (са око 95%). Етимологија имена овог народа није тачно позната, али се претпоставља да води од назива села Ангушт, које Осети зову Тарскоје и које значи „долина реке Терек“, а слично значење има и на ингушком. Иначе, Ингуше себе зову Гиалгиај, за што неки истраживачи тврде да значи „становници куле“, „градитељи итд“.
Током Другог светског рата, делове Чечено-Ингушетије окупирали су нацисти. Због оптужбе да су становници републике сарађивали са нацистима, република је укинута 1944. године, по Стаљиновој наредби, а чеченско и ингушко становништво је депортовано у Казахстан. Уместо Чечено-Ингушетије формирана је Област Грозни, која је постојала све до 1957. године, када је Чеченско-Ингушку републику обновио Никита Хрушчов, а чеченском и ингушком становништву било је дозвољено да се врати.
Године 1991, Чечено-Ингушетија проглашава независност, да би затим била подељена на фактички независну Чеченску Републику Ичкерију и Републику Ингушетију (формирану 1992. године), која остаје у саставу Русије. Због конфликта у Чеченији, као и етничког конфликта између Ингуша и Осета у Северној Осетији, у Ингушетију је дошао знатан број ингушких и чеченских избеглица из ових република, тако да су избеглице 2000. године чиниле половину становништва Ингушетије. 2002. године, престоница Ингушетије пресељена је из града Назрања у новоосновани град Магас.
Напомена: главни град Ингушетије, Магас, основан је 1995. године и по попису из 2002. године имао је 275 становника, што га чини најмањим градом и најмањом престоницом у Русији.