Област носи име по административном центру, граду Костроми. Град је основан 1152. године, а име је добио по реци Кострома.
Мада не постоји усаглашеност међу стручњацима, претпоставља се да име реке Кострома потиче од израза на которой он стоит (на којој стоји)[2], или од Костра́, руског израза за костријет.
Географија
Положај
Костомска област се налази у центру Европског дела Русије. Са севера на југ се простире 260 km, а са запада на исток 420 km.
Област је претежно брдско-моренска(делови стена који се крећу захваљујући померању леда), а у одређеним деловима се простиру мочварне равнице. На западу - Костромска равница; у централном делу - Галичко-Чухломска висораван (до 292 m); на северу висораван Северна увала. У низијама се углавном налазе реке.
Клима
Клима је умерено континентална - зиме су хладне, а лета топла. Просечна температура у јануару је -12 °C, а у јуну +18 °C. Просечна влажност ваздуха је 79%, а падавина има просечно 600 мм годишње (највише их има лети).
На територији Костромске области живи око 80 различитих националости. Густина насељености је 11,5 људи по км²; градско становишто чини 67,7% људи (2005); радно способних је 59,2%. Просечна старост становништва је 37,8 година.
Више образовање се састоји од три државна факултета, Војне академије, низа филијала приватних и државних школа, као и осам стручних школа. Факултети и школе су у највећем броју педагошког, медицинског и пољопривредног усмерења.
Политика
Органи власти
Највиши законски акт је Устав Костромске области. Највиши званичник области је губернатор. Законодавни орган је Дума Костромске области која у овом тренутку има 35 посланика.
Званични симболи
Званични симболи Костромске области су застава и грб. Грб и застава су озваничени законом Костромске области 28. априла 2006.
Основни симбол заставе и грба је златни брод са седам веслача, украшен златним орловским крилима и главом.