Остварио је запажене улоге и у позоришту. Играо је на сценама свух београдских позоришта, а у периоду од 1. септембра 1984. до 1. фебруара 1994. био је члан Народног позоришта у Београду. После 25 година се вратио у ово позориште улогом Ахмеда у представи „Хасанагиница”.[1][2] Ипак, најпознатији је по својим монодрамама, "Рече ми један човек". "Ћераћемо се још" и "Кад будем млађи", које изводи по текстовима Матије Бећковића.
Добитник је многобројних награда и признања, као што су: Награда Павле Вуисић за изузетан допринос уметности глуме на домаћем филму (2011), Златни печат за изузетан допринос филмској уметности, две Стеријине награде за улоге у представама "Камен за под главу" (1978) и "Каролина Нојбер" (1999), Статуета Ћуран за улогу у представи "Хамлет из Мрдуше Доње" (1989), и других.
Године 2020. добио је престижну награду Добричин прстен, која се додељује врхунским глумцима за животно дело.[4][5] Награда му је свечано уручена у фебруару 2021.[6][7]
На фестивалу Кустендорф му је 2022. додељена награда „Дрво живота" за будуће филмове.[8]