Срдоч је рођен 3. јануара 1920. године у Ријеци као син бродоковача, а одрастао на периферији Београда где је изучио металостругарски занат у бродоградилишту на Чукарици. Аматерски се бавио глумом, а као дете је већ играо у Нушићевој „Госпођи министарки“.
Крајем Другог светског рата је избегао стрељање 1944, за које је био предвиђен[тражи се извор], заједно са Душком Илићем, у чијој је глумачкој групи током рата играо махом Нушићеве комаде. Илића је комунистичка власт стрељала у Кошутњаку, без суђења, а Милан Срдоч је помилован у последњи час, али је присилно послат на Сремски фронт, где је лакше рањен.[тражи се извор]
После трамвајске несреће, неко време игра у Луткарском позоришту у Београду; од 1948. у зајечарском позоришту, а педесетих у Београдском драмском позоришту где игра мање улоге. Потом игра у Народном позоришту, да би потом прешао на статус слободног уметника и посветио се филму и телевизији. Наступио је у око четрдесет филмова. Још за његовог живота тада ново насеље у граду Ријеци је добило име по њему - Срдочи, јер се развијало на подручју његовог рођења.
