PROFILPELAJAR.COM

Воја Мирић
Воја Мирић
Лични подаци
Пуно име	Војислав Мирић
Надимак	Воја
Датум рођења	7. април 1933.
Место рођења	Трстеник, Краљевина Југославија
Датум смрти	23. април 2019. (86 год.)
Место смрти	Београд, Србија
	Веза до IMDb-а

Војислав Воја Мирић (Трстеник, 7. април 1933 — Београд, 23. април 2019) био је југословенски и српски глумац.

Једна од његових најпознатијих улога је у филму „Дервиш и смрт“ из 1974. године, где је тумачио главну улогу – лик Ахмеда Нурудина.

Биографија

Рођен у Трстенику 7. априла 1933. године, почео је као ђак гимназије у полупрофесионалном крушевачком позоришту, а уздигао се до врхунског тумача класичних улога на престоничким сценама. Дипломирао је глуму на Академији за позориште, филм, радио и телевизију и врло млад ушао у ансамбл Београдског драмског позоришта средином педесетих година, када је тај театар носио репертоар главног града.

После неколико сјајних улога на филму, међу којима се издвајала улога студента Ненада у љубавној причи "Чудна девојка" са Шпелом Розин (режија Јован Живановић, 1962) био је међу првима који су остварили статус слободног филмског глумца и заједно са Велимиром Батом Живојиновићем основао Удружење филмских глумаца. Ово је био веома важан корак. Захваљујући успону српског филма и огромној популарности домаћег екрана шездесетих година прошлог века (што се у тој мери више никада није поновило!) ступио је у нашу културу филмски глумац као самостална и интегрална уметничка појава и то остао до данашњег дана. Сви наши филмски глумци су, на известан начин, Батина и Војина породица. Био је један од оснивача Сервиса за организовање производње, промета филмова Филмских радних заједница - ФРЗ - Центар ФРЗ или Центар филм Београд, затим међу оснивачима Југословенског глумачког удружења, авангардне и познате драмске дружине А, омладинског центра на Тјентишту, синдиката самосталних филмских радника а и међу оснивачима је и Глумачких сусрета у Нишу.

Међу десетинама филмских улога Воје Мирића издвајају се улоге у филмовима Службени положај Фадила Хаџића (Сребрна арена за глуму у Пули, 1964) и Дервиш и смрт Здравка Велимировића (Гран-при у Нишу, 1974 - његов незаборавни Ахмед Нурудин стоји и данас као образац антологијске улоге у савременом филму и спада међу трајне доприносе уметности екрана), као што су то и улоге у филмовима "Три" Саше Петровића (1965), Немирни Кокана Ракоњца (1967), Брат доктора Хомера Жике Митровића (1968), Валтер брани Сарајево (1972), Отписани (1974) и друге. Био је управник Позоришта на Теразијама и директор дистрибутерске куће „Инекс-филм”. Угледни посленик културе и редак пример истинске скромности и човекољубља, Воја Мирић био је оличење Господина Глумца током целог свог људског и уметничког постојања.

Преминуо је у 86. години, 23. априла 2019. године.^[1]^[2]

У колумни поводом смрти Воје Мирића познати филмски критичар Божидар Зечевић изјавио је: „Отишао је последњи из старе гарде српског глумишта, који је са Бранком Плешом, Љубом Тадићем и Стевом Жигоном стварао лик глумца врхунског уметника, вољеног и дубоко поштованог од публике и критике. Кроз стотине незаборавних позоришних и филмских улога више од пола столећа друге Југославије, кроз муку и славу, стварала је ова генерација појам народног уметника у изворном значењу те речи, оно најбоље што је приказивачка уметност могла да пружи свом народу. У свести тог народа они ће остати као велики знаци свог времена, мајстори који су живом речи обележили своје доба”.

Филмографија

Год.	Назив	Улога
1960-е
1960.	Велики подухват
1961.	Суђење Мери Дуган
1962.	Чудна девојка	Ненад
1963.	У сукобу	Ранко
1964.	Изгубљени рај
1964.	Међу лешинарима	Стјуарт
1964.	Не можеш имати све
1964.	Пет вечери
1964.	Службени положај	Радман
1965.	Дани искушења	Иван
1965.	Друга страна медаље
1965.	Три
1966.	До победе и даље	Кремлев
1966.	Где је Авељ, брат твој
1966.	Сретни умиру двапут	Мајор
1967.	Кораци кроз магле	Капетан Андерс
1967.	Оптимистичка трагедија
1967.	Регинин сат (ТВ)
1967.	Немирни	инспектор
1967.	Црне птице	Инжењер Роберт
1968.	Брат доктора Хомера	доктор Хомер
1968.	Апокалипса
1969.	Крв
1969.	Кад сам био војник
1969.	Осека
1970-е
1971.	Црно семе	мајор
1971.	Клопка за генерала	агент
1972.	Паљење Рајхстага
1971.	Нирнбершки епилог	Ханс Франк, оптужени
1972.	Човек који је бацио атомску бомбу на Хирошиму
1972.	Розенбергови не смеју да умру	Адвокат Јулиусов
1972.	Изданци из опаљеног грма	Српски официр
1972.	Заслуге
1972.	Валтер брани Сарајево	Иван
1972.	Мајстор и Маргарита	Берлоиз (глас)
1973.	Самртно пролеће
1973.	Сан доктора Мишића	Радичевић
1973.	Опасни сусрети
1974.	Легенда о Карасу (ТВ)
1974.	СБ затвара круг	Дејан
1974.	Валтер брани Сарајево (ТВ серија)	Иван
1974.	Отписани	доктор Борић
1974.	Дервиш и смрт	Ахмед Нурудин
1974.	Отписани	доктор Борић
1975.	Андерсонвил — Логор смрти	Отис Бакер, бранилац оптуженог
1975.	Црвена земља	мајор Ото Деш
1975.	Доље с оружјем	Бранилац
1975.	Синови	Четник
1976.	Процес Ђордану Бруну	Кардинал Роберто Белармино
1976.	Вагон ли	Верин муж
1976.	Врхови Зеленгоре	Немачки мајор
1977.	Салајко (ТВ серија)
1978.	Двобој за јужну пругу	мајор Кениг
1979.	Мост
1980-е
1980.	Трансфер	Стари
1980.	Снови, живот, смрт Филипа Филиповића
1980.	Слом	др Данило Грегорић
1981.	Нека друга жена	др Симић
1981.	Војници	Мајор
1982.	Дечак је ишао за сунцем
1982.	Приче из радионице	доктор
1983.	Набујала река
1984.	Војници
1986.	Одлазак ратника, повратак маршала	Харалд Турнер