Након што је градоначелник Ниша Зоран Перишић предао кључеве града председници жирија глумици Ђурђији Цветић обратила се речима:[2]
„
Са великом радошћу и чашћу прихватам чување овог кључа, јер је ово град у којем се ми глумци осећамо највољенијима. Нигде са толико радости, посвећења и нежности нисмо дочекани као у Нишу. Хвала вам за свих ових 48 претходних година. Колеге глумци, Тврђава је наша.
Током фестивала је приказано дванаест филмова у конкуренцији, једанаест на летњој позорници у Нишкој тврђави док је филм Држава приказан у биоскопу Купна.[3]
Последњег дана фестивала, након доделе награда, премијерно су приказана два средњометражна филма са темама из српске историје, документано-играни Пут ружама посут, редитеља Марка Новаковића и нишки играни филм Поноћна молитва редитеља Бобана Рајковића, по драмском тексту Небојше Озимића Сенке Ћеле куле.[4]
Из наградног фонда издвојено је 200.000 динара за најбољег глумца фестивала, Гран при Наиса. Добитници награде за најбољу мушку и женску улогу, Цар Константин и Царица Теодора су добили по 150.000 динара, добитници повеља по 100.000 динара, а најбољи дебитант и епизодиста по 80.000 динара.[5]
Савет фестивала је наградио Бату Живојиновића специјалном наградом, а то је ручно израђени Константинов шах са ликовима из битке код Милвијског моста за изузетан допринос српској и југословенској кинематографији.[8]
