Шејтанов ратник је српска тинејџерскахорор-комедија из 2006. године. Филм Шејтанов ратник је прво остварење младог режисера Стевана Филиповића и продуцентске куће Хипнополис. Продуцент филма је Бранислав Јевић.[1]
Радња
Упозорење: Следе детаљи заплета или комплетан опис филма!
Невоље углавном почињу када се моћне ствари нађу у погрешним рукама. Тако је Књига која крије древно зло пала у руке... Станиславу. То не би био проблем да је поменути Станко добар дечко који помаже старицама да пређу улицу, а не штребер-психопата жељан крви другара из одељења који су га зезали. Али, зло се не да контролисати... Несрећа би можда и била спречена на време, да Бетмен и Супермен покривају територију Београда; овако је судбина света спала на Цанета, Тићу и Мирка – ученике Станковог одељења са пуним пакетом пубертетских проблема у својим џеповима. Њих троје ће се заједничким снагама пробијати кроз џунглу одељенских дизелаша, полу-лудих професора, напаљених таксиста, алтернативног позоришта и изгладнелих вампира из КСТ-а, само да би се суочили са демонским ужасом који вреба из мрака древне Србије већ неколико векова, а које чак ни Карађорђе и Књаз Милош нису успели да обуздају. Која страна ће победити, не зна се; али једно је сигурно: неки ученици никада неће дочекати матурско вече...[1][2]
Филиповић је користио доста аутобиографског материјала, као и материјал из живота својих девојака, другова и колега из основне и средње школе, своје улице и факултета. Ликови негативаца у филму обликовани су на основу неколико Филиповићевих другова из вртића, основне и средње школе и факултета, затим из његовог кошаркашког, карате и аикидо клуба. Филм је заснован на идејама које је Филиповић почео да развија у време бомбардовања као и у неким ранијим скечевима својих професора и другарица а које је развијао још у основној школи. Чувена реченица „хоћу резултате“ односи се на једног 60-огодишњег комшију а обраћање речима „психопато“ односи се на двојицу његових најближих другова са Вождовца. Претеча једног дела филма „Шејтанов ратник“ јесте његов 15-оминутни филм који је постао популаран још у Филиповићевој гимназији која се појављује у филму. Део филма сниман је у његовој основној школи а у филму се појављују и његове професорке из гимназије.