Устаничка улица

Устаничка улица
Филмски постер
Изворни насловУстаничка улица
Жанрдрама
трилер
РежијаМирослав Терзић
СценариоЂорђе Милосављевић
Никола Пејаковић
по идеји Гордана Кичића
ПродуцентГордан Кичић
Снежана Пенев
Главне улогеГордан Кичић
Уликс Фехмију
Раде Шербеџија
МузикаИван Бркљачић
СценографАљоша Спајић
СниматељМиладин Чолаковић
МонтажаДејан Урошевић
Продуцентска
кућа
ФилмКомбајн
Пакт Медиа
Година2012.
Трајање97 минута
ЗемљаСрбија Србија
Језиксрпски
Веб-сајтwww.ustanickaulica.com
IMDb веза

Устаничка улица је српски филм из 2012. године. Режирао га је Мирослав Терзић по сценарију Ђорђа Милосављевића и Николе Пејаковића[1][2] и сарадника на сценарију Дамира Калембера по идеји Гордана Кичића.

Садржај

Упозорење: Следе детаљи заплета или комплетан опис филма!

Заменик тужиоца за ратне злочине, Душан (Гордан Кичић), живи са оцем, угледним професором права у пензији, и женом Иреном. Сваки дан је налик претходном... Случај који ће му доделити главни тужилац (Раде Шербеџија) измениће дневну рутину и, иронично, у исто време му донети велики губитак и несрећу, али и сигурност и личну потврду вредности.

Мићун (Уликс Фехмију) живи скромно са својом женом Јадранком. И они чекају дете. Иако им живот није дао много, утеху налазе у својој љубави и детету које је на путу. Ипак, нико не зна да је Мићун заправо неко други, а прошлост се враћа и прогони га док се једног дана мрачне слутње и не обистине.[1][3][2]

Улоге

Глумац Улога
Гордан Кичић Душан Илић
Уликс Фехмију Средоје Говоруша
Раде Шербеџија Главни тужилац
Петар Божовић Грбави
Јелена Ђокић Ирена
Милица Михајловић Јадранка
Предраг Ејдус Професор
Александар Ђурица Стрмни
Бојан Жировић Буца
Миодраг Крстовић Златар
Марко Јањић Човек са капуљачом
Марко Баћовић Инспектор Ратковић
Анђелка Ристић Ратковићева супруга
Миодраг Ракочевић Плави
Никола Мићовић Дечак
Катарина Чкоњевић Девојчица
Марта Милосављевић Медицинска сестра

Критике

Дубравка Лакић:[4]

Реченица која зазвечи, коју током саслушања изговара Средоје-Мићун: „Шта ме гледаш, знам ја ко сам, крвавио гаће нико из Србије није“, с којом сценаристи свесно или несвесно, као да није реч о истом народу, пребацују сав терет кривице на Србе преко Дрине и Саве, аболирајући од свега све Србе из Србије. Сличних сценаристичких гафова и драматуршких пропуста има још. Има и вишка коинциденција, паралела, произвољности (фотографија на којој лик из филм држи за косу прекланог човека је фотомонтажа, а личи на оне чувене фотографије „ратних трофеја“ муџахедина у Босни), чак и повремене наивности у конструкцији ликова, од којих су неки испуштени.

Катарина Миловановић:[5]

Велика штета је то што смо од очекиваног максималног интензитета, добили млак, гледљив филм.

Награде

На Фестивалу у Сарајеву Уликс Фехмиу је освојио Срце Сарајева у категорији најбољи глумац.[3]

Спољашње везе

Извори

  1. ^ а б „Устаничка улица”. Филмски центар Србије. Приступљено 3. 2. 2021. [мртва веза]
  2. ^ а б „Устаничка улица”. Ртс. Приступљено 3. 2. 2021. 
  3. ^ а б „Устаничка улица”. Мој Тв. Приступљено 3. 2. 2021. 
  4. ^ „Пао наредбодавац“
  5. ^ „Испуњена очекивања или...?“