Упозорење: Следе детаљи заплета или комплетан опис филма!
Заменик тужиоца за ратне злочине, Душан (Гордан Кичић), живи са оцем, угледним професором права у пензији, и женом Иреном. Сваки дан је налик претходном... Случај који ће му доделити главни тужилац (Раде Шербеџија) измениће дневну рутину и, иронично, у исто време му донети велики губитак и несрећу, али и сигурност и личну потврду вредности.
Мићун (Уликс Фехмију) живи скромно са својом женом Јадранком. И они чекају дете. Иако им живот није дао много, утеху налазе у својој љубави и детету које је на путу. Ипак, нико не зна да је Мићун заправо неко други, а прошлост се враћа и прогони га док се једног дана мрачне слутње и не обистине.[1][3][2]
Реченица која зазвечи, коју током саслушања изговара Средоје-Мићун: „Шта ме гледаш, знам ја ко сам, крвавио гаће нико из Србије није“, с којом сценаристи свесно или несвесно, као да није реч о истом народу, пребацују сав терет кривице на Србе преко Дрине и Саве, аболирајући од свега све Србе из Србије. Сличних сценаристичких гафова и драматуршких пропуста има још. Има и вишка коинциденција, паралела, произвољности (фотографија на којој лик из филм држи за косу прекланог човека је фотомонтажа, а личи на оне чувене фотографије „ратних трофеја“ муџахедина у Босни), чак и повремене наивности у конструкцији ликова, од којих су неки испуштени.
