У име оца и сина је југословенски филм из 1999. године. Режирао га је Божидар Николић који је писао и сценарио са Жељком Мијановићем.[1][2] Филм је сниман на Цетињу.[3]
Садржај филма
Упозорење: Следе детаљи заплета или комплетан опис филма!
Прича о једној типичној црногорској породици чији син након повратка из рата више није исти.[2]
У малом провинцијском месту, у данима када започиње рат на тлу претходне Југославије, млади новинар локалне телевизијске станице пише ватрени чланак који међу мештанима још више распламсава ионако узавреле страсти. И док се мушкарци одушевљено одазивају мобилизацији и масовно уписују у добровољачке спискове, једино новинаров отац, обичан човек из народа, намерава да прекине славну, ратничку, породичну традицију и спречи свог сина јединца да оде на фронт. И када његова антиратна операција ипак успе, остаће дилема да ли је можда плаћена исувише високом ценом.[1]
Отац, знајући како су сви његови преци гинули, покушава да осујети сина од одласка на ратиште. Он успева једино навући на себе жесток гнев читавог братства и пријатеља, при чему му син преживи, али и полуди.
Улоге
Награде
На 34. Филмским сусретима у Нишу 1999. године Данило Стојковић је за најбољу главну улогу добио награду Гран при Наиса.[4]
Специјална награда за сценарио на Фестивалу филмског сценарија у Врњачкој Бањи 1999.
Извори
Спољашње везе