Фотографијом се бавио од 12. године, када је почео да учи фотографски занат. Пољопривредну школу завршио је у Чапљини, а када се отворио одсек камере на београдском Факултету драмских уметности, уписао се и дипломирао са првом генерацијом у класи познатог сниматеља Владете Лукића. На телевизији је 33 године пекао занат, као директор фотографије и редитељ.
Прво је радио као камерман на телевизији током 1960-их и 1970 -их година на ТВБ да би крајем 1970-их упловио у филмске воде.
Снимио је више од 30 играних филмова, више од 50 телевизијских драма, двадесетак серија, много документарних емисија, режирао шест играних филмова. На њега су трајно утицали филмови великог Ејзенштајна, које је снимао ненадмашни филмски сниматељ Тисе, а од домаћих филмова истицао је "Скупљаче перја" Александра Петровића, у изванредној сниматељској креацији Томислава Пинтера.
За филм Бештије је 1978. добио на филмском фестивалу у Пули Златну арену за камеру и 1985. за филм Живот је леп. Са Душаном Ковачевићем је поделио Велику Златну арену за режију филма Балкански шпијун.
Остаће упамћен и по томе што је Бреду Питу дао једну од његових првих главних улога на филму и то у остварењу Тамна страна Сунца. Филм је снимљен као америчка копродукција са СФРЈ и Канадом, а поред Пита нашли су се Шерил Полак, Гал Бојд, Милена Дравић, Соња Савић...
Николић је својевремено рекао да је, иако се на кастингу за улогу у Тамној страни Сунца појавило 400 глумаца, без дилеме одабрао Пита, који му је касније признао да му је та улога променила живот.
Године 2015. у Битољу на светском фестивалу директора фотографије и камермана добио је награду за животно дело ’Златна камера 300’ за допринос савременој светској филмској уметности. Био је члан је Регулаторног тела за електронске медије и почасни члан Асоцијације српских сниматеља.
