CCL2

edit
Hemokin (C-C motiv) ligand 2

PDB prikaz baziran na 1dok.
Dostupne strukture
1dok, 1dol, 1dom, 1don, 1ml0, 2bdn
Identifikatori
SimboliCCL2; GDCF-2; GDCF-2 HC11; HC11; HSMCR30; MCAF; MCP-1; MCP1; MGC9434; SCYA2; SMC-CF
Vanjski IDOMIM: 158105 MGI: 98259 HomoloGene: 2245 GeneCards: CCL2 Gene
Pregled RNK izražavanja
podaci
Ortolozi
VrstaČovekMiš
Entrez634720296
EnsemblENSG00000108691ENSMUSG00000035385
UniProtP13500P10148
RefSeq (mRNA)NM_002982NM_011333
RefSeq (protein)NP_002973NP_035463
Lokacija (UCSC)Chr 17:
29.61 - 29.61 Mb		Chr 11:
81.85 - 81.85 Mb
PubMed pretraga[1][2]

CCL2, hemokin (C-C motiv) ligand 2, je mali citokin iz CC hemokin familije koji je takođe poznat kao monocit hemotaksni protein-1 (MCP-1), i mali induktivni citokin A2. CCL2 regrutira monocite, memorijske T ćelije, i dendritske ćelije na mesta povrede tkiva i infekcije.[1][2][3]

Genomika

Kao i mnogi drugi CC hemokini, CCL2 je lociran na hromozomu 17 (17q11.2-q21.1) kod ljudi.[4] Ovaj gen sadrži 1,927 baza i nalazi se na Vatson (plus) lancu. On ima tri eksona i dva introna. CCL2 nastaje kao proteinski prekurzor koji sadrži signalni peptid sa 23 aminokiseline i krajnji peptid sa 76 aminokiselina.[5][6] Molekulska težina je 11.025 kDa. Mišji homolog je Sig-je.

Populaciona genetika

Nivoi ovog proteina značajno variraju kod normalnih ljudi. Multivarijabilna-prilagođena naslednost MCP-1 koncentracija kod ljudi evropskog porekla se smatra da je 0.37 u plazmi i 0.44 u serumu[7][8].

Molekularna biologija

Ovo je monomerni polipeptid, sa molekulskom težinom od aproksimativno 13 kDa. On je vezan za endotelijalne ćelije putem glikosaminoglikan bočnih lanaca proteoglikana. Njega prvenstveno izlučuju monociti, makrofage i dendritske ćelije. On je trombocit izvedeni faktor rasta induktivni gen. On se razlaže metaloproteinazom MMP-12.

Receptori na ćelijskoj površini koji vezuju CCL2 su CCR2 i CCR4.[9]

Ovaj citokin deluje kao hemoatraktant za monocite i bazofile ali ne za neutrofile ili eozinofile. Brisanje N-terminalnih ostataka konvertuje ga iz aktivatora bazofila u eozinofil hemoatraktant. CCL2 uzrokuje degranulaciju bazofila i mast ćelija. Ovaj efekat je pojačan pre-tretmanom sa IL-3 i drugim citokinima.[10][11] On menja monocitnu antitumorsku aktivnost, i on je esencijalan za formaciju granuloma.

Ovaj hemokin se može naći na mestu izvijanja zuba i degradacije kostiju. U kostima, CCL2 izražavaju osteoklasti i osteoblasti, i on je pod kontrolom nuklearnog faktora κB (NFκB). Za MCP-1 i RANTES je bilo pokazano da indukuju formaciju TRAP-pozitivnih, multinuklearnih ćelija iz M-CSF-tretiranih monocita u odsustvu RANKL, ali proizvode osteoklaste kojima nedostaje katepsin K ekspresija i resorptivni kapacitet. Predloženo je da CCL2 i RANTES dejstvuju kao autokrina petlja kod ljudske osteoklastne diferencijacije.[12]

Klinički značaj

CCL2 je bio impliciran u patogenezu bolesti karakterisane monocitnim infiltracijama, kao što su psorijaza, reumatoidni artritis i ateroskleroza.

Reference

  1. ↑ Carr MW, Roth SJ, Luther E, Rose SS, Springer TA (April 1994). „Monocyte chemoattractant protein 1 acts as a T-lymphocyte chemoattractant”. Proc. Natl. Acad. Sci. U.S.A. 91 (9): 3652–6. DOI:10.1073/pnas.91.9.3652. PMC 43639. PMID 8170963. 
  2. ↑ Xu LL, Warren MK, Rose WL, Gong W, Wang JM (1996-01-09). „Human recombinant monocyte chemotactic protein and other C-C chemokines bind and induce directional migration of dendritic cells in vitro”. J. Leukoc. Biol. 60 (3): 365–71. PMID 8830793. [mrtav link]
  3. ↑ Mire-Sluis, Anthony R.; Thorpe, Robin, ur. (1998). Cytokines (Handbook of Immunopharmacology). Boston: Academic Press. ISBN 0-12-498340-5. 
  4. ↑ Mehrabian M, Sparkes RS, Mohandas T, Fogelman AM, Lusis AJ (January 1991). „Localization of monocyte chemotactic protein-1 gene (SCYA2) to human chromosome 17q11.2-q21.1”. Genomics 9 (1): 200–3. DOI:10.1016/0888-7543(91)90239-B. PMID 2004761. 
  5. ↑ Yoshimura T, Yuhki N, Moore SK, Appella E, Lerman MI, Leonard EJ (February 1989). „Human monocyte chemoattractant protein-1 (MCP-1). Full-length cDNA cloning, expression in mitogen-stimulated blood mononuclear leukocytes, and sequence similarity to mouse competence gene JE”. FEBS Lett. 244 (2): 487–93. DOI:10.1016/0014-5793(89)80590-3. PMID 2465924. 
  6. ↑ Furutani Y, Nomura H, Notake M, Oyamada Y, Fukui T, Yamada M, Larsen CG, Oppenheim JJ, Matsushima K (February 1989). „Cloning and sequencing of the cDNA for human monocyte chemotactic and activating factor (MCAF)”. Biochem. Biophys. Res. Commun. 159 (1): 249–55. DOI:10.1016/0006-291X(89)92430-3. PMID 2923622. 
  7. ↑ McDermott DH, Yang Q, Kathiresan S et al. (2005) CCL2 polymorphisms are associated with serum monocyte chemoattractant protein-1 levels and myocardial infarction in the Framingham Heart Study. Circulation 112(8):1113–1120
  8. ↑ Bielinski SJ, Pankow JS, Miller MB, et al (2007)Circulating MCP-1 levels shows linkage to chemokine receptor gene cluster on chromosome 3: the NHLBI family heart study follow-up examination. Genes Immun. 8(8):684–690
  9. ↑ Craig MJ, Loberg RD (December 2006). „CCL2 (Monocyte Chemoattractant Protein-1) in cancer bone metastases”. Cancer Metastasis Rev. 25 (4): 611–9. DOI:10.1007/s10555-006-9027-x. PMID 17160712. 
  10. ↑ Conti P, Boucher W, Letourneau R, Feliciani C, Reale M, Barbacane RC, Vlagopoulos P, Bruneau G, Thibault J, Theoharides TC (November 1995). „Monocyte chemotactic protein-1 provokes mast cell aggregation and [3H5HT release”]. Immunology 86 (3): 434–40. PMC 1383948. PMID 8550082. 
  11. ↑ Bischoff SC, Krieger M, Brunner T, Dahinden CA (May 1992). „Monocyte chemotactic protein 1 is a potent activator of human basophils”. J. Exp. Med. 175 (5): 1271–5. DOI:10.1084/jem.175.5.1271. PMC 2119199. PMID 1569397. 
  12. ↑ Kim MS, Day CJ, Morrison NA. MCP-1 is induced by receptor activator of nuclear factorkappa. B ligand, promotes human osteoclast fusion, and rescues granulocyte macrophage colony-stimulating factor suppression of osteoclast formation |journal=J Biol Chem |volume=280 |issue=16 |pages=16163-9 |year=2005 |pmid=15722361 |doi=10.1074/jbc.M412713200 |url=http://www.jbc.org/content/280/16/16163?cited-by=yes&legid=jbc;280/16/16163 }}

Literatura

  • Yoshimura T, Leonard EJ (1992). „Human monocyte chemoattractant protein-1 (MCP-1).”. Adv. Exp. Med. Biol. 305: 47–56. PMID 1661560. 
  • Wahl SM, Greenwell-Wild T, Hale-Donze H, et al. (2000). „Permissive factors for HIV-1 infection of macrophages.”. J. Leukoc. Biol. 68 (3): 303–10. PMID 10985244. 
  • Sell H, Eckel J (2007). „Monocyte chemotactic protein-1 and its role in insulin resistance.”. Curr. Opin. Lipidol. 18 (3): 258–62. DOI:10.1097/MOL.0b013e3281338546. PMID 17495598. 

Vanjske veze