Патријарх српски Иринеј

Патријарх српски Иринеј
250п
Патријарх српски Иринеј, 2017. године
Основни подаци
Помесна цркваСрпска православна црква
Чинпатријарх
Титулаархиепископ пећки, митрополит београдско-карловачки и патријарх српски
СедиштеБеоград
Посљедња епархијаАрхиепископија београдско-карловачка
Године службеод 22. јануара 2010. до 20. новембра 2020.
ПретходникПатријарх српски Павле
НаследникПатријарх српски Порфирије
Претходна епархијаЕпархија нишка
Године службе1975—2011
ПретходникЈован (Илић)
НаследникЈован (Пурић)
Лични подаци
Световно имеМирослав Гавриловић
Датум рођења(1930-08-28)28. август 1930.
Место рођењаВидова, код Чачка, Краљевина Југославија
Датум смрти20. новембар 2020.(2020-11-20) (90 год.)
Место смртиБеоград, Србија
РодитељиНина Гавриловић (мајка)
Потпис

Патријарх српски Иринеј (световно име Мирослав Гавриловић; Видова, код Чачка, 28. август 1930 — Београд, 20. новембар 2020) био је 45. врховни поглавар Српске православне цркве.

Након завршене Призренске богословије и Богословског факултета у Београду, замонашио се 1959. године. Обављао је дужност ректора Призренске богословије и управника монашке школе при манастиру Острог. Од маја 1974. године је био викарни епископ моравички и викар патријарха српског Германа. Од 1975. године је био епископ нишки.

На челу Српске православне цркве се налазио од 22. јануара 2010. године до смрти 20. новембра 2020. године.

Његово пуно име и титула гласили су: Његова Светост Архиепископ пећки, митрополит београдско-карловачки и патријарх српски господин Иринеј.

Биографија

Младост и образовање

Рођен је 28. августа 1930. године у селу Видова код Чачка, као син Здравка Гавриловића и Милијане. Приликом крштења је добио име Мирослав. Његов отац Здравко – који се бавио музиком као хармоникаш – трагично је настрадао 1936. године.[1] Његова мајка Милијана замонашила се 1970. године и узела монашко име Нина. Била је монахиња Манастира Јовање.[2]

Завршио је основну школу у родном селу, потом гимназију у Чачку, Призренску богословију 1951. године, а затим Богословски факултет у Београду. По завршеним студијама је отишао на одслужење војног рока.

Монаштво

Замонашио га је патријарх српски Герман у манастиру Раковица, који га је рукоположио у чин јерођакона (24. октобра 1959. године). У чин јеромонаха је рукоположен три дана касније на празник Свете Петке 27. октобра 1959. у Богородичиној цркви Ружици у Београдској тврђави.

Од 1959. до 1968. године је био професор Призренске богословије. Завршио је постдипломске студије у Атини, где је отишао школске 1962/63. године. После тога је постављен за управника Монашке школе у манастиру Острогу. Поново је био професор и ректор богословије у Призрену 1971—1974. године.

Епископ нишки

Са прославе осам векова манастира Студенице, 1986. године
Епископ нишки Иринеј пред Саборном црквом у Нишу, 2006. године

Маја 1974. изабран је за викарног епископа моравичког, викара патријарха Германа.

За епископа нишког изабран је на заседању Светог архијерејског сабора, који је заседао од 21. до 28. маја 1975. године. На трон епархије нишке устоличен је у Саборној цркви у Нишу 15. јуна 1975. године.

Између 2003. и 2005, као и током 2009. и 2010. године је био члан Светог архијерејског синода Српске православне цркве.

Патријарх српски

Избор

Након смрти патријарха Павла 15. новембра 2009. године, као могући нови поглавари Српске православне цркве су се помињали митрополит црногорско-приморски Амфилохије, епископ бачки Иринеј и епископ нишки Иринеј. Њих тројица су се нашла у најужем избору када је 22. јануара 2010. године Изборни сабор Српске православне цркве одлучивао о избору новог патријарха. Њихова имена су стављена у три запечаћене коверте, а оне у Свето писмо. Пошто је призван Свети дух, једну коверту је извукао архимандрит Гаврило, игуман манастира Лепавина, а Иринејево име као новог патријарха је прочитао епископ шабачки Лаврентије.

Устоличење

Административно устоличење новог патријарха је одржано 23. јануара у Саборној цркви у Београду.

На дан 3. октобар 2010. године, устоличен је у манастиру Пећкој патријаршији.

Патријарх Иринеј је живео у згради Патријаршије, а 2012. почело је реновирање резиденције на Дедињу.[3]

Смрт

На корона вирус је тестиран позитивно 4. новембра 2020. године. Преминуо је 20. новембра 2020. године у Војномедицинском центру на Карабурми, услед погоршања здравственог стања изазваног корона вирусом.[4] Убрзо је за мјестобљуститеља (чувара патријаршијског трона) и председавајућег Светим архијерејским синодом одређен митрополит дабробосански Хризостом, као најстарији члан синода.[5]

Министар иностраних послова Руске Федерације Сергеј Лавров је у телеграму саучешћа изјавио да је патријарх Иринеј значајно допринео развоју односа две државе и јачању братских веза две православне цркве и духовног јединства два народа.[6]

Сахрана

Гробно место патријарха Иринеја у Храму Светог Саве у Београду

Посмртни остаци патријарха Иринеја су из Војномедицинског центра на Карабурми пренети у патријаршијски двор, 20. новембра око 17 часова.[7] Сутрадан, на Аранђеловдан 21. новембра у 08.30 часова, припадници Гарде Војске Србије су пренели ковчег са посмртним остацима патријарха у Саборну цркву, где је помен служио митрополит дабробосански Хризостом уз саслужење епископа шумадијског Јована, крушевачког Давида и нишког Арсенија у присуству епископа ремезијанског Стефана.[8] Потом је служена света заупокојена литургија, којој је присуствовао још митрополит загребачко-љубљански Порфирије. У поподневним часовима је ковчег изнет из цркве и возилима кренуо ка Храму Светог Саве у који су га унели гардисти.

У Храму Светог Саве је 22. новембра 2020. године, служена света заупокојена литургија. Чинодејствовао је председавајући Светим архијерејским синодом митрополит дабробосански Хризостом уз саслужење митрополита волоколамског Илариона из Московске патријаршије, митрополита бориспољског и броварског Антонија из Украјинске православне цркве Московске патријаршије, архиепископа охридског и митрополита скопског Јована, митрополита загребачко-љубљанског Порфирија, епископа шумадијског Јована, крушевачког Давида, нишког Арсенија, бачког Иринеја, врањског Пахомија, рашко-призренског Теодосија, тимочког Илариона, захумско-херцеговачког Димитрија, моравичког Антонија, мохачког Исихија, диоклијског Методија, полошко-кумановског Јоакима, брегалничког Марка, у присуству епископа диселдорфског и немачког Григорија, епископа ремезијанског Стефана и умировљеног захумско-херцеговачког Атанасија.[9] Током литургије је беседио епископ бачки Иринеј:

...на највећа могућа понижења умео да не само сачува мудрост, него да узврати пажњом, добротом и добрим делима управо оним људима који су му наносили неправду, на овај или онај начин. Његова мекоћа је била његова снага, а његова уздржаност је била његова мудрост. Мирна рука патријарха Иринеја је без реторике и помпе чврсто држала кормило наше Цркве. Гледајући да никада не заборави ниједну српску државу и да се никада не одрекне нашег светог Косова и Метохије.

Након литургије је служено опело, а потом су уследиле опроштајне беседе. Први је говорио митрополит дабробосански Хризостом:[10]

Био је бескомпромисни борац очувања части и угледа нашег народа.

Митрополит волоколомски Иларион, предсједник Одсека спољних црквених веза Руске православне цркве, викар је патријарха московског и све Русије и стални члан Светог синода, опростио се од патријарха Иринеја речима:[11]

Бог је Цркви Светога Саве дао мудрог патријарха... (...) Патријарх Иринеј учинио много за очување јединства православља и канонског поретка у цркви православној. (...) Завршетак унутрашњих радова у Храму Светога Саве на Врачару, ући ће у историју као једно од највећих достигнућа његовог патријаршког служења.

Протојереј-ставрофор Петар Лукић, старешина Саборне цркве Светог арханђела Михаила у Београду, говорио је у име свештеника Архиепископије београдско-карловачке, епархије нишке и ученика патријарха Иринеја из Призренске богословије[12]:

Учио нас је да 'бити човек' не значи бити човек само рођењем, већ да томе треба да стремимо свим бићем и делима целог живота.

Српски члан Предсједништва Босне и Херцеговине Милорад Додик је рекао да је патријарх Иринеј волео да дође у Републику Српску и Бањалуку:[13]

Патријарх Иринеј је био човек благих речи и чврстих дела.

На крају је говорио Александар Вучић, председник Републике Србије се присутнима обратио на крају и присетио заједничког рада са патријархом:[14]

Тај живот је имао јасне циљеве: Бога, љубав и Србију. И не мање од тога, целокупан српски народ, ма где да живи. Његов Бог је био Бог разума, онај који прашта, који разуме, који воли. Бог свих нас, онај који не дели, него спаја, онај који нас учи и који нас чува. (...) Патријарх Иринеј благословио је вечно сећање и свакогодишње одржавање заједничког помена Србије и Српске поводом страшног злочина почињеног над крајишким народом, над јуначним Србима Крајишницима. Зато сваке године уз сузе и бескрајну тугу обележавамо страдање нашег народа у Олуји.

По завршеним опроштајним говорима, припадници Гарде Војске Србије су пренели ковчег и положили у крипту Храма Светог Саве.

Патријарховој сахрани су, поред поменутих, присуствовали: председник Народне скупштине Републике Србије Ивица Дачић, председница Владе Републике Србије Ана Брнабић, потпредседник Владе и министар одбране Небојша Стефановић, министар спољних послова Никола Селаковић, министар унутрашњих послова Александар Вулин, начелник Генералштаба Војске Србије генерал Милан Мојсиловић, мандатар за састав нове Владе Црне Горе проф. др Здравко Кривокапић, српски политичари из Црне Горе - Андрија Мандић, Милан Кнежевић, Марко Милачић, заменик градоначелника Београда Горан Весић, Филип и Даница Карађорђевић, адвокат Тома Фила, апостолски нунције у Београду надбискуп Суријани Лучијано, надбискуп београдски Станислав Хочевар, муфтија београдски и војни Мустафа еф. Јусуфспахић, бискуп Словачке евангеличке а.в. цркве у Србији Јарослав Јаворњик...[тражи се извор]

Активности

Патријарх Иринеј у свечаној одори, 2010. године

Током пута у Аустралију 2016. године, парохијани цркве Светог Георгија из Сент Албанаса сакупили су 10.000 долара за црквену кухињу у Београду и најмлађе на Косову и Метохији. Свечаности на којој је новац сакупљен је присустволала и Његова Светост Патријарх Иринеј, који је свечано дочекан 1. марта 2016. године на аеродрому у Мелбурну.[15] У октобру 2016. посетио је Лондон где је у Катедрали Светог Павла одржао беседу.[16] У новембру 2016. посетио је Кипарску православну цркву.[17]

У јануару 2020. године свечано је прославио 60 година монашког, 45 година епископског и 10 година патријаршког стажа.[18] Том приликом је представљен филм о њему.[19]

Канонизација Алојзија Степинца

Као једно од кључних питања у односима са Римокатоличком црквом, постављала се могућност да папа посети Србију. Патријарх Иринеј је заступао став да у томе не види ништа лоше, али је као предуслов стављао потребу разумевања Ватикана за противљење Српске православне цркве у процесу канонизације надбискупа Алојзија Степинца, који је током Другог светског рата подржавао Независну Државу Хрватску.[20] У сарадњи са папом Фрањом, формирана је Мешовита комисија која је заједнички приступила проучавању историјских извора о улози Степинца. Папа Фрања је 2019. године изјавио да се о овом питању посаветовао са српским патријархом и да не види чему канонизација уколико није могуће јасно утврдити истину, чиме је ово питање практично затворено за одређено време.[21]

Јеврејска заједница

Патријарх Иринеј и рабин Исак Асиел не обележавању годишњице Новосадске рације, 2012. године

Патријарх Иринеј је 2012. године на Кеју жртава рације служио помен жртвама Новосадске рације из јануара 1942. године, када су мађарски окупатори под лед Дунава бацили неколико хиљада српских, јеврејских, ромских и других цивила. На обележавањима овог злочина, били су присутни Исак Асиел, врховни рабин Јеврејске заједнице у Србији и Ефраим Зуроф, директор Центра Симон Визентал из Јерусалима.[22]

У београдској синагоги „Сукат Шалом” је заједно са рабином Асиелом упалио свеће на менори поводом јеврејског празника Ханука.

Исламска заједница Србије

Одржавао је врло блиске и личне контакте са представницима Исламске заједнице Србије.[23][24] Поводом смрти дугогодишњег муфтије београдског и реис-ул-улеме Исламске заједнице Србије Хамдије Јусуфспахића, патријарх Иринеј је рекао[25]:

У лику блаженопочившег муфтије Исламска заједница Србије је изгубила великог и мудрог човека, али је утеха наслеђе које ће, уверени смо, наставити истим путем, а то је пут мира и међуверског разумевања.

Ставови

Косово и Метохија

Према патријарху Иринеју...једини споразум који Српска православна црква прихвата је онај у којем су Косово и Метохија део Србије. То је образложио овим речима...То је апсолутно став Цркве и ту се ништа није променило. А надаље ћемо видети у ком правцу иду преговори између српске и албанске стране и уколико уследи позив, придружићемо се преговорима о Косову. Ако нас неко позове и пружи нам шансу, придружићемо се разговорима о Косову. У супротном, сигурно ћемо пратити како се одвија процес. Ја лично, као и Црква, подржавамо идеју нормализације односа између Албанаца и Срба...јер треба успоставити добар однос између та два народа... рекао је патријарх Иринеј за Нова.рс.

Председник Руске Федерације Владимир Путин и патријарх Иринеј испред Храма Светог Саве у Београду, 2011. године

Хомосексуалност

Иринеј се противио одржавању Београдске параде поноса заказане за октобар 2011. и позвао надлежне органе да се она не одржи.[26] У поруци објављеној на сајту Српске православне цркве поручио је: „Са пуно оправдања ову пошаст назвао бих не парадом поноса, већ парадом срама којом се блати људско достојанство и гази светиња живота и породице.“ Учеснике параде окарактерисао је као „једну групу настраних, који своје мањинске погледе у основи неприродне, желе да наметну другој, огромној већини, која не дели и не прихвата њихово схватање смисла живота и људске слободе.“[26][27]

Русија

Патријарх Иринеј је у више наврата био домаћин руским државним делегацијама у посети Србији. Приликом једнодневне посете Београду 23. марта 2011. године, председник Руске Федерације Владимир Путин се састао са патријархом Иринејом, који му је уручио Орден Светог Саве првог степена, раније додељен од Светог архијерејског синода Српске православне цркве.[28]

У Храму Светог Саве у Београду је 20. октобра 2017. године био домаћин министру одбране Руске Федерације генералу Сергеју Шојгуу.[29] Министар Шојгу је тада симболично уградио једну коцкицу мозаика.

Дана 18. јуна 2020. године, патријарх се у патријаршијском двору у Београду састао са министром иностраних послова Руске Федерације Сергејем Лавровом.[30]

Приликом посете цркви Светих апостола Петра и Павла код Јауских врата при Подворју Српске православне цркве у Москви 2. фебруара 2019. године, патријарх Иринеј је изјавио[31]:

„Нама је то немогуће. Удаљавање од Русије, рускога народа, Руске цркве за нас је удаљавање самих од себе, и ми то никада нећемо прихватити, нити ћемо моћи да разумемо такве жеље и таква очекивања.“

Обнова монархије

Александар Карађорђевић и патријарх Иринеј, 2019. године

Патријарх Иринеј је био пријатељ Александра Карађорђевића и залагао се за обнову монархије у Србији.

У Саборној цркви у Београду је 7. октобра 2017. године венчао Филипа Карађорђевића (средњег сина Александра Карађорђевића) и Даницу Маринковић. У част рођења њиховог сина Стефана, 25. фебруара 2018. године, звонила су звона Храма Светог Саве у Београду.

Патријарх је 25. децембра 2018. године у дворској капели Светог Андреја Првозваног у Дворском комплексу на Дедињу, крстио Стефана Карађорђевића.

Признања

Мозаик са ликом патријарха Иринеја у храму Светог Саве у Београду
Споменик у порти Саборне цркве у Нишу

Добитник је Повеље Удружења књижевника Србије која му је уручена 25. јануара 2012.[32]

Патријарх је 9. октобра 2011. боравио у модричком насељу Вишњик и том приликом служио свету архијерејску литургију и освештао новоизграђени Цркву Покрова Пресвете Богородице.[33] Током свечаности, председник Републике Српске Милорад Додик га је одликовао Орденом Републике Српске на ленти.[33]

Његова Светост је од стране Принца Давита Багратион-Мухранског Батонишвилија од Грузије, 15. децембра 2011, одликован Великом Огрлицом Ордена Орла Грузије и Бешавне Доламе Господа нашега Исуса Христа:[34]

Престолонаследник Александар Карађорђевић је 13. децембра 2013. године, на дан славе Краљевског дома Карађорђевића, одликовао Његову Светост Патријарха Српског господина Иринеја, краљевским орденом Карађорђеве звезде на великом крсту, За заслуге учињене према Краљевском дому, за народно и опште добро.[35]

Почасни је грађанин Земуна.[36]

Дана 11. септембра 2015. годину му је уручен почасни докторат Академије Светог Владимира у Њујорку.[37] 9. октобра 2016. добио је орден Светог владике Николаја који додељује епархија шабачка.[38] Добио је 23. маја 2018. награду Међународног фонда јединства православних народа у Москви.[39]

Априла 2023. подигнут му је споменик у порти Саборне цркве у Нишу.[40]

Одликовања

Награде

Види још

Референце

  1. ^ Филм о Његовој светости патријарху српском г. Иринеју | Информативна служба СПЦ, 22. јануара 2020.
  2. ^ „Dolazi u Vidovu i kad je veselje i kad je tuga - Društvo - Dnevni list Danas” (на језику: српски). Приступљено 2021-09-24. 
  3. ^ „Обнављају дом за Иринеја („Вечерње новости”)”. 5. октобар 2012. Приступљено 17. 4. 2013. 
  4. ^ „Саопштење за јавност | Српска православна црква [Званични сајт]”. www.spc.rs. Архивирано из оригинала 19. 11. 2020. г. Приступљено 2020-11-20. 
  5. ^ „HRIZOSTOM ČUVAR TRONA: Najstariji vladika zamenjuje patrijarha, Sabor se najverovatnije ne pomera?”. Kurir. 21. 11. 2020. 
  6. ^ „Лавров: Патријарх Иринеј доприносио развоју присних односа Русије и Србије”. Радио телевизија Србије. 21. 11. 2020. 
  7. ^ „Посмртни остаци Иринеја изнети из ВМЦ „Карабурма””. Политика. 20. 11. 2020. 
  8. ^ „Тело блаженопочившег Патријарха српског Иринеја испраћено из Патријаршијског двора у Саборни храм”. 21. 11. 2020. Архивирано из оригинала 27. 11. 2020. г. 
  9. ^ „Молитвени испраћај патријарха и оца нашег Иринеја”. Српска православна црква. 22. 11. 2020. Архивирано из оригинала 28. 11. 2020. г. 
  10. ^ „Митрополит Хризостом: Патријарх Иринеј - непоколебљиви стуб наше Цркве Светосавске”. Слобо љубве. 22. 11. 2020. 
  11. ^ „Митрополит волоколамски Иларион: Патријарх Иринеј је учинио много за очување јединства Православља”. Слово љубве. 22. 11. 2020. 
  12. ^ „Прота Петар Лукић: Патријарх Иринеј је увек налазио снаге за друге”. Слово љубве. 22. 11. 2020. 
  13. ^ „Милорад Додик: Патријарх Иринеј је брисао све границе међу нама”. Слово љубве. 22. 11. 2020. 
  14. ^ „Вучић: Српство је стављао изнад свега — оставио нам је једну ствар у аманет”. Спутњик. 22. 11. 2020. 
  15. ^ „Патријарх Иринеј у Аустралији сакупио 10.000 долара за децу на КиМ”. Блиц. 6. 3. 2016. Приступљено 15. 3. 2016. 
  16. ^ „Беседа патријарха Иринеја у Катедрали Светог Павла (СПЦ, 15. октобар 2016)”. Архивирано из оригинала 18. 10. 2016. г. Приступљено 16. 10. 2016. 
  17. ^ „Патријарх Иринеј у посети Архиепископији кипарској (СПЦ, 14. новембар 2016)”. Архивирано из оригинала 14. 11. 2016. г. Приступљено 14. 11. 2016. 
  18. ^ „Долгоденствуј, Свјатјејши Владико, на многаја љета!”. СПЦ. 22. 1. 2020. Архивирано из оригинала 24. 01. 2020. г. Приступљено 24. 1. 2020. 
  19. ^ „Филм о Његовој Светости Патријарху српском Г. Иринеју”. Јутјуб. Приступљено 24. 1. 2020. 
  20. ^ „Patrijarh Irinej: Ne vidim ništa loše u tome da papa poseti Srbiju”. Večernje novosti. 7. 1. 2016. 
  21. ^ „Papa Franja: Čemu proglašenje Stepinca za sveca ako istina nije jasna”. N1. 8. 3. 2019. Архивирано из оригинала 04. 12. 2020. г. 
  22. ^ „Патријарх српски г. Иринеј служио помен жртвама Новосадске рације”. Српска православна црква. 23. 1. 2012. Архивирано из оригинала 22. 9. 2021. г. 
  23. ^ „Патријарх Иринеј примио делегацију Исламске заједнице Србије”. Српска православна црква. 22. 3. 2011. Архивирано из оригинала 04. 12. 2020. г. 
  24. ^ „Патријарх Иринеј примио представнике Јеврејске заједнице Србије и Исламске заједнице Србије”. Српска православна црква. 22. јун 2011. Архивирано из оригинала 01. 12. 2020. г. 
  25. ^ „Patrijarh: Muftija Hamdija Jusufspahić iskreni prijatelj SPC”. N1. 1. 4. 2016. Архивирано из оригинала 05. 12. 2020. г. 
  26. ^ а б „Irinej: Ne održati "paradu srama"”. B92. 30. 9. 2011. Приступљено 30. 9. 2011. 
  27. ^ „Порука Његове Светости Патријарха српског Г. Иринеја”. Српска православна црква. 30. 9. 2011. Архивирано из оригинала 14. 02. 2013. г. Приступљено 30. 9. 2011. 
  28. ^ „Највише одликовање Српске Цркве руском премијеру Владимиру Путину”. 24. 3. 2011. Архивирано из оригинала 03. 12. 2020. г. 
  29. ^ „Прослава у крипти Храма: Шојгу одушевљен (видео)”. Спутњик. 20. 10. 2017. 
  30. ^ „Сусрет патријарха Иринеја и министра Лаврова”. 18. јун 2020. Архивирано из оригинала 28. 9. 2020. г. 
  31. ^ „Патријарх Српски Иринеј посетио Русију”. Амбасада Руске Федерације у Републици Србији. 
  32. ^ „Патријарху уручена Повеља Удружења књижевника Србије”. Радио-телевизија Републике Српске. 25. 1. 2012. Приступљено 29. 1. 2012. 
  33. ^ а б „Патријарх Иринеј освештао новоизграђену цркву у Модричи”. Радио-телевизија Републике Српске. 9. 10. 2011. Приступљено 9. 10. 2011. 
  34. ^ „Српски патријарх одликован од стране Принца Давита од Грузије”. Архивирано из оригинала 25. 12. 2013. г. Приступљено 24. 12. 2013. 
  35. ^ „Карађорђева звезда Патријарху српском г. Иринеју”. Архивирано из оригинала 20. 12. 2013. г. Приступљено 13. 12. 2013. 
  36. ^ Патријарх Иринеј почасни грађанин Земуна („Вечерње новости“, 5. новембар 2013)
  37. ^ „Почасни докторат Патријарху српском Иринеју (СПЦ, 13. септембар 2015)”. Архивирано из оригинала 17. 05. 2019. г. Приступљено 13. 09. 2015. 
  38. ^ „Патријарх освештао храм Свете Тројице у Шапцу (СПЦ, 10. октобар 2016)”. Архивирано из оригинала 17. 05. 2019. г. Приступљено 13. 10. 2016. 
  39. ^ „Патријарху Иринеју уручено високо признање у Москви (СПЦ, 23. мај 2018)”. Архивирано из оригинала 17. 05. 2019. г. Приступљено 27. 05. 2018. 
  40. ^ https://www.juznevesti.com. „Otkriven spomenik patrijarhu Irineju u Sabornoj crkvi u Nišu”. Južne vesti (на језику: српски). Приступљено 2023-04-23. 
  41. ^ „Карађорђева звезда Патријарху српском г. Иринеју”. Српска православна црква. 13. 12. 2013. Архивирано из оригинала 07. 12. 2020. г. 

Литература

Спољашње везе


викарни епископ моравички
1974—1975.
епископ нишки
1975—2011.
патријарх српски
2010—2020.

Read other articles:

يزدا

يزدا يزدا‌ مركز يزدا في كردستان، العراق المقر الرئيسي ولاية تكساس، الولايات المتحدة تاريخ التأسيس 28 أغسطس 2014 النوع منظمة غير ربحيةمنظمة غير حكومية الاهتمامات إنسانيةمكافحة الإبادة الجماعية الموقع الرسمي دولية تعديل مصدري - تعديل   يزدا: منظمة أيزيدية دولية غير ربحية �...

 

 

نظرية مستهلك

هذه المقالة بحاجة لصندوق معلومات. فضلًا ساعد في تحسين هذه المقالة بإضافة صندوق معلومات مخصص إليها. نظرية المستهلك، هي نظرية في علم الاقتصاد وتهدف إلى خلق معادلة لوصف تصرف عدّة متغيرات اقتصادية مثل المستهلك والسلعة أو الخدمة وكذلك الاشراف على الطلب، ومن خلال النظرية نرى ان...

 

 

Jalur LRT Sengkang

Jalur LRT SengkangSalah satu armada LRT Sengkang berjalan di lingkar timurIkhtisarNama asliSengkang LRT lineLaluan LRT Sengkang盛港轻轨线செங்காங் லைட் ரெயில் வரிSistemLRT SingapuraStatusBeroperasiLokasiSingapuraStasiun14Layanan4OperasiDibuka18 Januari 2003 (2003-01-18) (Lingkar Timur)29 Januari 2005 (2005-01-29) (Lingkar Barat)PemilikOtoritas Angkutan DaratOperatorSBS TransitKarakteristik lintasLayangDepoSengkangData teknisPanjang linta...

Prime Minister of the United Kingdom

Head of government in the United Kingdom This article is about the office. For a list of British prime ministers, see List of prime ministers of the United Kingdom. Prime Minister of the United Kingdom of Great Britain and Northern IrelandRoyal Arms of His Majesty's GovernmentFlag of the United KingdomIncumbentRishi Sunaksince 25 October 2022 Government of the United Kingdom Prime Minister's Office Cabinet Office Style Prime Minister(informal) The Right Honourable(within the UK and Commo...

 

 

Social network

This article is about the theoretical concept as used in the social and behavioral sciences. For social networking sites, see Social networking service. For the 2010 movie, see The Social Network. For other uses, see Social network (disambiguation). Social structure made up of a set of social actors Evolution graph of a social network: Barabási model. Part of a series onSociology History Outline Index Key themes Society Globalization Human behavior Human environmental impact Identity Industr...

 

 

Wingsail

Variable-camber aerodynamic structure BMW Oracle Racing USA 17 from the 2010 America's Cup, with a rigid mainsail wingsail, and a conventional jib at the fore Forces on a wing (green = lift, red = drag). A wingsail, twin-skin sail[1] or double skin sail[2] is a variable-camber aerodynamic structure that is fitted to a marine vessel in place of conventional sails. Wingsails are analogous to airplane wings, except that they are designed to provide lift on either side to accommod...

Falcon 1

This article's lead section may be too short to adequately summarize the key points. Please consider expanding the lead to provide an accessible overview of all important aspects of the article. (April 2022) Expendable launch system by SpaceX Falcon 1Falcon 1 rocketFunctionOrbital launch vehicleManufacturerSpaceXCountry of originUnited StatesProject costUS$90 millionCost per launchUS$7 millionSizeHeight21 m (69 ft)Diameter1.7 m (5.6 ft)Mass28 t (62,000 lb)Stages2...

 

 

Andy Tennant

Director, screenwriter, dancer For the Scottish cricketer, see Andy Tennant (cricketer). For the cyclist, see Andy Tennant (cyclist). Andy TennantTennant at the 2011 Dallas International Film FestivalBorn (1955-06-15) June 15, 1955 (age 68)Chicago, Illinois, United StatesNationalityAmericanEducationHomewood-Flossmoor High SchoolAlma materUniversity of Southern CaliforniaOccupation(s)Screenwriter, director, actor, dancerYears active1978–presentSpouseSharon Kay Johnson (m. 1993...

 

 

Susi Pudjiastuti

Dr. (HC.)Susi Pudjiastuti Menteri Kelautan dan Perikanan ke-7Masa jabatan27 Oktober 2014 – 20 Oktober 2019PresidenJoko WidodoPendahuluSharif Cicip SutarjoPenggantiEdhy Prabowo Informasi pribadiLahir15 Januari 1965 (umur 59) Pangandaran, IndonesiaKebangsaan IndonesiaPartai politikIndependenSuami/istriYoyok Yudi Suharyo(k. 1983; c.1986) Daniel Kaiser(k. 1992; c.1999)[1] Christian von Strombeck[2]AnakPanji Hilmansyah (l.1984) Nadine Kaiser (l.1994) Alvy Xavier...

MUN TV

Television channel in PakistanAn editor has nominated this article for deletion.You are welcome to participate in the deletion discussion, which will decide whether or not to retain it.Feel free to improve the article, but do not remove this notice before the discussion is closed. For more information, see the guide to deletion.Find sources: MUN TV – news · newspapers · books · scholar · JSTOR%5B%5BWikipedia%3AArticles+for+deletion%2FMUN+TV%5D%5DAFD Te...

 

 

哈萨克斯坦总统

此条目序言章节没有充分总结全文内容要点。 (2019年3月21日)请考虑扩充序言，清晰概述条目所有重點。请在条目的讨论页讨论此问题。 哈萨克斯坦總統哈薩克總統旗現任Қасым-Жомарт Кемелұлы Тоқаев卡瑟姆若马尔特·托卡耶夫自2019年3月20日在任任期7年首任努尔苏丹·纳扎尔巴耶夫设立1990年4月24日（哈薩克蘇維埃社會主義共和國總統） 哈萨克斯坦 哈萨克斯坦政府...

 

 

Palacio de Justicia de los Estados Unidos Thurgood Marshall

Palacio de Justicia de los Estados Unidos Thurgood Marshall(Thurgood Marshall United States Courthouse) Thurgood Marshall United States CourthouseUbicación Palacio de Justicia de los Estados Unidos Thurgood Marshall Ubicación en Ciudad de Nueva YorkCoordenadas 40°42′49″N 74°00′10″O / 40.713611, -74.002778Dirección 40 Foley Sq.Ubicación Nueva York Nueva YorkCondado (s) Nueva YorkDatos generalesConstruido 1932Arquitecto Cass GilbertEstilo arquitectónico ...

2013 ITU World Triathlon Series

Sports season2013 ITU World Triathlon SeriesLeagueITU World Triathlon SeriesSportTriathlonMen's SeriesSeries Champion Javier Gómez (ESP)Points4220Women's SeriesSeries Champion Non Stanford (GBR)Points4220World Triathlon Series seasons← 20122014 → The 2013 ITU World Triathlon Series was a series of eight World Championship Triathlon events that led up to a Grand Final held in London in September 2013. The Series was organised under the auspices of the world g...

 

 

Gaihragaun

Village development committee in Seti Zone, NepalGaihragaun गैह्रागाउंVillage development committeeGaihragaunLocation in NepalCoordinates: 29°19′N 81°04′E / 29.31°N 81.07°E / 29.31; 81.07Country   NepalZoneSeti ZoneDistrictDoti DistrictPopulation (1991) • Total2,667Time zoneUTC+5:45 (Nepal Time) Gaihragaun is a village development committee in Doti District in the Seti Zone of western Nepal. At the time of the...

 

 

Sullivan Act

New York state lawSullivan ActNew York State LegislatureFull nameAN ACT to amend the penal law, in relation to the sale and carrying of dangerous weaponsSenate votedMay 10, 1911Signed into lawMay 25, 1911Sponsor(s)Sen. Timothy SullivanGovernorJohn Alden DixWebsitehdl.handle.netStatus: Partially struck down (New York State Rifle & Pistol Association, Inc. v. Bruen)Firearm legal topics of theUnited States Amendment II Assault weapon Assault weapons legislation Bipartisan Safer Communities A...

Birmingham

Disambiguazione – Se stai cercando altri significati, vedi Birmingham (disambigua). Questa voce o sezione sull'argomento Regno Unito è ritenuta da controllare. Motivo: Molte sezioni sono descritte come una pubblicità, vi sono poche fonti e quasi tutte quelle presenti riguardano informazioni secondarie. Partecipa alla discussione e/o correggi la voce. Questa voce o sezione sull'argomento centri abitati dell'Inghilterra non cita le fonti necessarie o quelle presenti sono insuffic...

 

 

Fourteenth Century Sky

1994 EP by The Dust BrothersFourteenth Century SkyEP by The Dust BrothersReleasedJanuary 1994Recorded1993GenreBig beatLength23:43LabelJunior Boys OwnProducerThe Dust BrothersThe Dust Brothers chronology Song to the Siren(1992) Fourteenth Century Sky(1994) My Mercury Mouth E.P(1994) Fourteenth Century Sky is an extended play (EP) by English big beat duo The Chemical Brothers, their second release under the name The Dust Brothers.[1][2] The EP contains Chemical Beats an...

 

 

Eclipse season

Period when eclipses can occur As the Earth revolves around the Sun, approximate axial parallelism of the Moon's orbital plane (tilted five degrees to the Earth's orbital plane) results in the revolution of the lunar nodes relative to the Earth. This causes an eclipse season approximately every six months (173 days), in which a solar eclipse can occur at the new moon phase and a lunar eclipse can occur at the full moon phase. James Ferguson's 1757 comparison of a lunar or solar eclipse with a...

Pirtobrutinib

Chemical compound PirtobrutinibClinical dataTrade namesJaypircaOther namesLOXO-305AHFS/Drugs.comMonographMedlinePlusa623012License data US DailyMed: Pirtobrutinib Routes ofadministrationBy mouthDrug classProtein kinase inhibitorATC codeL01EL05 (WHO) Legal statusLegal status US: ℞-only[1] EU: Rx-only[2][3] Identifiers IUPAC name 5-amino-3-[4-[[(5-fluoro-2-methoxybenzoyl)amino]methyl]phenyl]-1-[(2S)-1,1,1-trifluoropropan-2-yl]pyrazole-4-ca...

 

 

Bemmel Theaterchurch

Church in Bemmel, LingewaardBemmel TheaterchurchTheaterkerk BemmelSide view of the building51°53′33.961″N 5°53′50.600″E / 51.89276694°N 5.89738889°E / 51.89276694; 5.89738889LocationBemmel, LingewaardWebsiteTheaterkerk.nlArchitectureArchitect(s)H.J. Wennekers & J. SluijmerStyleGothic Revival The Bemmel Theaterchurch (Dutch: Theaterkerk Bemmel) is a theater and former Catholic church building in Bemmel, Netherlands.[1] History The church building...