Лукијан Богдановић (Баја , 10. мај 1867 — Бад Гаштајн , 1. септембар 1913 ) био је архиепископ и митрополит карловачки од 1908 . до 1913 . године и добротвор.
Гробови српских патријарха Лукијана Богдановића и Георгија Бранковића у крипти манастира Ваведења Пресвете Богородице у Сремским Карловцима Лукијан (световно име Лазар) Богдановић је рођен 1867 . године у Баји у Угарској . Његова породица је најпре живела у Српској Мечки (Rácmecske) где је рођен његов деда Григорије Богдановић.[ 2] Барањи у Печвару , а у Бају се преселио као трговац, где је држао малу радњу. Мати Милица рођ. Летић била је блиска рођака патријарха Георгија Бранковића . Лукијан Богдановић се школовао у родној Баји , Сремским Карловцима и у Јегри (мађ. Eger
Замонашио се 1891 . године и ускоро постао архимандрит манастира Вазнесења Христовог у Беочину . За епископа Епархије будимске постављен је 1892 . године. Дана 10. новембра 1907 . осветио је камен темељац новог здања пештанског Текелијанума .
Изабран је за српског патријарха 22. септембра 1908 . са 33 гласова за и 25 против, мада је већина саборска прво за патријарха изабрала вршачког епископа Гаврила Змејановића , чији избор угарски премијер Шандор Векерле (мађ. Wekerle Sándor епископа бачког Митрофана Шевића . Он се, међутим, под притиском краљевског комесара повукао.
Године 1912 . мађарска влада Иштвана Тисе (мађ. Tisza István српску црквену аутономију . Српска штампа је због настале ситуације окривила патријарха Богдановића.
Исте године због хиротонисања Георгија Зубковића за новог епископа будимског изазвао је велико незадовољство код мађарског премијера Иштвана Тисе .
После свих ових немилих догађаја патријарх Богдановић је 1. септембра 1913 . године у аустријском граду Бад Гаштајну под неразјашњеним околностима нестао. Његово наго тело пронађено је у реци Ахе. Одсечена глава патријарха Богдановића никада није пронађена.[ 3] Аустроугарској постоји сумња да је поглавар Српске православне цркве пао као жртва политике мађарског премијера Иштвана Тисе .
Патријарх Лукијан се истицао великим годишњим прилозима Српском привредном друштву „Привредник“ и био је један од оснивача Патроната Привредникових добротвора и његов активан члан.
Био је каваљерских манира.[ 4]
22. септембар 1908 - 1. септембар 1913: Његова Екселенција Митрополит Лукијан Богдановић
Узбуркано море (Урош Предић , 1910)
Слијепчевић, Ђоко М. (1966). Историја Српске православне цркве Застава, бр. 190, 9. септембар 1913. (Јутарњи лист), Нови Сад
Успомене проте Стевана Чампрага, Сентдреја 2001.
Застава, бр. 190, 6. септембар 1913. (Вечерњи лист), Нови Сад
Вуковић, Сава (1996). Српски јерарси од деветог до двадесетог века Васин, Горан (2013). „Нестанак и смрт патријарха Лукијана Богдановића у пречанској политичкој јавности” (PDF) . Српске студије (4): 285—303. Архивирано из оригинала (PDF) 23. 11. 2015. г. Приступљено 31. 07. 2017 .
Архиепископи
Патријарси
Карловачки митрополити1
Карловачки митрополити 1690—1726. Београдски митрополит 1718—1726. Београдско-карловачки митрополити 1726—1739. Карловачки архиепископи и митрополити 1739—1920.
Београдски митрополити
Цетињски митрополити
Патријарси2
1 У појединим периодима носила име Београдско-карловачка. Карловачка патријаршија под таквим именом била је канонски непризната.2 Обнављање партријашије 1920. године уједињењем три митрополије (Карловачке, Београдске и Цетињске) са осталим епархијама.
