Из времена његовог управљања Скопском епархијом сачуван је један запис који се односи на покривање постоља главног кубета Марковог манастира код Скопља.
Као митрополит скопски, изабран је за патријарха пећког па је признат за српског патријарха од свих Срба с обе стране Саве и Дунава, тако је и поред своје краткотрајне управе настојао да у Карловачкој митрополији одржи на снази стару праксу Пећке патријаршије, у којој се од давнина састајао народно-црквени сабор сваке године између Васкрса и Спасовдана.
Карловачки митрополити називали су се, између осталог, и егзарсима трона пећког. Зато је патријарх Атанасије, после смрти митрополита карловачког Софронија Подгоричанина, његовом наследнику послао потврдну грамату у којој је требало само испунити име на сабору изабраног митрополита.
Патријарх Атанасије I је на челу Српске цркве био непуних годину дана. Умро је 23. априла1712. године.[2]
