PROFILPELAJAR.COM

Теодосије Мраовић
Теодосије Мраовић
Основни подаци
Помесна црква	Српска православна црква
Архиепископија	Београдска
Митрополија	Београдска
Чин	митрополит
Седиште	Београд
Године службе	1883-1889
Претходник	Митрополит Михаило
Наследник	Митрополит Инокентије
Лични подаци
Световно име	Теодор Мраовић
Датум рођења	30. јануар 1815.
Место рођења	Баја, Аустријско царство
Датум смрти	27. фебруар 1891.
Место смрти	Београд, Краљевина Србија

Митрополит Теодосије (световно Теодор Мраовић; Баја, 27. фебруар 1815 — Београд, 30. јануар 1891) је био београдски митрополит од 1883. до 1889.

Животопис

Живот пре устоличења

Теодосије је рођен у Баји 30. јануара 1815, на празник Света три јерарха и крштен је на Сретење као Теодор, од оца Петра и мајке Персиде Мраовић. Гимназију је завршио у Баји, филозофију у Печују, права у Пешти, а богословију у Сремским Карловцима. Као свршени богослов стигао је у Кнежевину Србију на позив митрополита Петра Јовановића.^[1] Нови српски митрополит тражио је карловачког митрополита да му пошаље неколико учених и способних младих људи, да му помогну око нове организације српске цркве у Кнежевини. Сву четворицу богослова замонашио је митрополит Петар по доласку у Србију. У чин ђакона и презвитера рукополежен је 1841. године у Београду, а у чин архимандрита произведен је, према епископу шумадијском Сави, 1860. године. У Београду је као професор Богословије провео цео радни век - 31 годину. Теодосије је деценијама поред запоседнуте професорске катедре на богословији, био и катихета на лицеју и гимназији, те члан конзисторије.

Устоличење

После одласка митрополита Михајла из земље, Београдском митрополијом је од 18. октобра 1881. године па све до априла 1883. године управљао као администратор бивши епископ шабачки и неготински Мојсије. Као администратор био је самовољан и чинио је, кало пише Чедомир Марјановић у својој „Историји српске цркве“, бројне канонске грешке. Кад је вршен избор за новог митрополита, а сазнавши да ће кандидат за новог митрополита бити архимандрит Теодосије Мраовић, а не он, одбио је да присуствује изборном сабору па је указом од 6. априла 1883. године био разрешен дужности.

За новога митрополита изабран је 23. марта 1883. године Теодосије Мраовић, професор богословије у пензији. За архиепископа београдског и митрополита српског рукоположен је у Карловцима 27. марта 1883. године од стране карловачког патријарха Германа Анђелића.

После устоличења

Време у коме је митрополит Тодосије управљао црквом било је обележено низом криза; од велике Тимочке буне радикала 1883. године, Српско-бугарског рата 1885. године, спровођење новог Устава Србије из 1888. године, развод брака Краља Милана и Краљице Наталије, и на крају, до драматичне абдикације краља Милана. У време напредњачке управе Србијом, када је црквом управљао Теодосије, како истиче Марјановић, „развио се атеизам који је ширио Васа Пелагић код простијег света, и кабинетски научници код интелигенције“, па је, како би ојачао образовање свештенства, донет 31. октобра 1886. године нов закон о богословији. За ректора Београдске богословије тада је постављен један од најобразованијих богослова 19. века архимандрит Никодим Милаш.

Митрополит Теодосије је био, како пише епископ Сава, „сјајан зналац српског народног појања“ и оснивач „фонда за неговање црквеног појања“. Носио је, како пише Слободан Јовановић, „на малом телу велику дугачку главу с јаким кукастим црвеним носом; корачао је у цркви с театралним достојанством и задржао је и у старим годинама нешто од оног лепог појања којим се у младости одликовао. Али, ван црквених свечаности, то је био безначајан човек, који је свој положај сматрао за синекуру; „жене, песме, и вино“, а уз то и карте, били су главна ствар његовог живота“. Укратко, Теодосије, је „личио на оне пречанске калуђере на које се Доситије био окомио“. А заправо, према Грујићу, Теодосије је у свом времену био чувен по лепом, пријатном и чистом гласу и „вештини у појењу“ и по томе што је основао фонд од 50.000 динара^[2] за неговање црквене песме и музике. Фондом је управљло певачко друштво „Корнелије Станковић“. Био је и један од чланова утемељача Српског археолошког друштва 1883. године.^[3]

Када је краљ Милан абдицирао 22. фебруара 1889. године у корист свога малолетног сина краља Александра Обреновића и када је аустрофилска напредњачка странка уступила место русофилској либералној и радикалној странци дотадашња „јерархија“ је поднела оставку и дозволила Михајлу да се врати у земљу и преузме положај митрополита.

Крај живота

Архиепископ београдски и митрополит Србије Теодосије умро је након кратког боловања у Београду 27. фебруара 1891. године. Сахрањен је са великим почастима у старој Марковој цркви у Београду.

Додељен му је Краљевски орден Белог орла и Орден Светог Саве.^[4]

Референце

^ "Српски сион", Сремски Карловц 22. март 1892.
^ "Српски сион", Сремски Карловци 1892.
^ Аноним (1884). „Чланови Српског археолошког друштва”. Старинар Српског археолошког друштва. 1: 4.
^ Acović, Dragomir (2012). Slava i čast: Odlikovanja među Srbima, Srbi među odlikovanjima. Belgrade: Službeni Glasnik. стр. 569.