PROFILPELAJAR.COM

словеначки језик
словеначки језик
slovenski jezik, slovenščina
	Брижински споменици, најстарији документ писан латиницом на словеначком и на неком од словенских језика (између 972. и 1039. године)
Изговор	[sloˈʋenski ˈjɛzik], [sloˈʋenʃtʃina]
Говори се у	Словенија; Италија (Фурланија-Јулијска крајина); Аустрија (Корушка и Штајерска); Мађарска (Ваш); Хрватска
Регион	централна Европа, јужна Европа и југоисточна Европа
Број говорника	око 2 милиона (недостаје датум)
Језичка породица	индоевропски балтословенски словенски јужнословенски западнојужнословенски словеначки језик; ; ; ; ;
Писмо	латиница (словеначка латиница)
Званични статус
Службени језик у	Словенија; Европска унија
Признати мањински језик у	Аустрија; Мађарска; Италија
Регулише	Словеначка академија наука и уметности (Slovenska akademija znanosti in umetnosti)
Језички кодови
ISO 639-1	sl
ISO 639-2	slv
ISO 639-3	slv
	Словеначки језик Службени језик Мањински језик
	Распрострањеност словеначког језика

Словеначки језик (словен. slovenski jezik или slovenščina) је матерњи језик око 1.750.000 Словенаца у Републици Словенији, где је службени језик, затим припадника словеначке мањине у Аустрији (око 60.000 у Корушкој и Штајерској), Италији (око 54.000 у Бенешкој Словенији, Резији, Трсту и Горици), Хрватској (11.800-13.100) и Мађарској (2.700). Број словеначких емиграната у Америци, западној Европи и Аустралији процењује се на око 400.000.

Карактеристике

Словеначки језик је најпознатији по томе, што је један од ријетких индоевропских језика који је сачувао, осим једнине и множине, граматички број двојину.

Словеначки језик познаје три граматичка броја: једнина, двојина, множина, шест падежа са осам деклинација: номинатив (imenovalnik), генитив (rodilnik), датив (dajalnik), акузатив (tožilnik), локатив (mestnik) и инструментал (orodnik) (вокатив у словеначком језику има исти облик као номинатив) и три граматичка рода: мушки, женски и средњи род.

Писмо

Словеначки језик користи писмо, познато као гајица, названа по Људевиту Гају, који је прилагодио из чешког писма. Словеначка гајица на словеначком језику назива се словеница, а користи се од Револуције 1848. године, до када је кориштено писмо бохоричица.

Словеначка абецеда има 25 слова: a b c č d e f g h i j k l m n o p r s š t u v z ž с, којима се записује 29 гласова.

Нарјечја и дијалекти

Словеначки језик се дијели у седам дијалекатских група (narečne skupine): горењска, долењска, штајерска, панонска, корошка, приморска и ровтарска. Словеначки језик спада у језике са највише дијалеката и поддијалеката, у односу на број говорника и распрострањеност језика. Дијалекти се међусобно много разликују, те би се тешко могли споразумјети говорници два словеначка дијалекта.

Долењска дијалекатска група:
- сјевернобелокрањско нарјечје
- долењско нарјечје
  - источнодолењско поднарјечје
- јужнобелокрањско нарјечје
- костелско нарјечје
- кочевско нарјечје
горењска дијалекатска група:
- горењско нарјечје
  - источногорењско поднарјечје
- селшко нарјечје
корошка дијалекатска група:
- межишко нарјечје
- обирско нарјечје (Аустрија)
- подјунско нарјечје (Аустрија)
- рожанско нарјечје (Аустрија)
- сјевернопохорско-ремшнишко нарјечје
- зиљско нарјечје (Аустрија, Италија)
  - крањскогорско поднарјечје
панонска дијалекатска група:
- халошко нарјечје
- прекмурско нарјечје
- прлешко нарјечје
- словенскогоришко нарјечје
приморска дијалекатска група:
- бришко нарјечје
- чишко нарјечје
- истарско нарјечје
  - рижанско поднарјечје
  - шавринско поднарјечје
- крашко нарјечје
  - бањшко поднарјечје
- надишко нарјечје
- нотрањско нарјечје
- обсошко нарјечје
- резијанско нарјечје
- терско нарјечје
ровтарска дијалекатска група:
- церкљанско нарјечје
- чрновшко нарјечје
- хорјулско нарјечје
- пољански нарјечје
- шкофјелошко нарјечје
- толминско нарјечје
  - башко поднарјечје
штајерска дијалекатска група:
- јужнопохорско нарјечје
  - козјашко поднарјечје
- козјанско-бизељско нарјечје
- посавско нарјечје
  - загорско-трбовељско поднарјечје
  - севнишко-кршко поднарјечје
  - лашко поднарјечје
- средњесавињско нарјечје
- средњештајерско нарјечје
- згорњесавињско нарјечје
  - солчавско поднарјечје