У 14. веку Литванија је била међу територијално највећим државама Европе, а тадашња Велика кнежевина Литванија се простирала од Црног мора на југу до Балтичког мора на северу. Од 1569. била је у заједничкој држави са Пољском. Током 18. века изгубила је већи део своје територије.
Након Првог светског рата, Литванија је прогласила независност 16. фебруара1918. године. Почетком 40-их година 20. века прво је била окупирана од стране Совјетског Савеза а убрзо потом и од стране Трећег рајха. Након краха Немачке у Другом светском рату, Литванија поново 1944. долази под власт Совјетског Савеза. Дана 11. марта1990. Литванија је обновила своју независност и тако постала прва држава која је изашла из састава Совјетског Савеза.
Први писани подаци о имену Литваније потичу из Кведлинбуршких анала (лат.Annales Quedlinburgenses)[10] од 9. марта1009. године. У аналима се помиње латинизована словенска варијанта имена Lietuva — „Литва” или Litua.
У немачким списима из 12. и 13. века забележено је име Lettowen.[11]
Тачно значење имена нити његов извор још увек нису у потпуности познати. Претпоставља се да је овај етноним у вези са неким локалним хидронимом што је представљало честу праксу међу балтичким племенима. Претпоставља се да је термин Lietuva изведен или од литванске речи lyti која је означавала кишовито место или од хидронима Lietā.[12]Lietā је било изворно име за малену реку (данас Лиетава) код данашњег археолошког локалитета Кернаве [hr] који представља језгро првих литванских држава.
Данашње границе су формиране 1945. године, а укупна дужина граница је 1.273 км. Најдужа граница је према Белорусији на југу и истоку 502 км. На северу је 453 км дуга граница са Летонијом, на југозападу граничи са Калињинградском облашћуРусије (227 км), а економски је најважнија јужна граница са Пољском која је уједно и најважнији економски партнер Литваније (91 км). На западу Литванија излази на —108 км песковите Балтичке обале, међутим свега —38 км обале има приступ отвореном мору. Остатак обале је од отвореног мора заклоњен 67 m високом пешчаном Курском превлаком. На уском улазу у Курски залив сместила се најважнија литванска лука Клаипеда, једина чије се обале не леде током целе године. Између Курске превлаке и континента смештен је плитки Курски залив који се протеже у јужном делу обале, и пружа се на југ све до града Калињинграда у Русији.
Геологија и рељеф
Рељеф Литваније је настао као последица глацијације током последњег леденог доба које се окончало пре око 23.000 година и карактеришу га блага узвишења (фосилни моренски бедеми) између којих су смештене плодне и ниске равнице. Уз балтичку обалу на западу пружа се уска равница, просечне ширине 15 до 20 км и максималне висине око 50 m, са које се издижу ниски брежуљци и пешчане дине које се стрмо спуштају ка мору. Идући ка истоку, низија постепено прелази у благо заталасано Жемајтијско побрђе чија је максимална висина до 234 метра (Мјадвегалис гора). Кроз централне делове земље, од североистока ка југозападу у дужини од преко 100 км протеже се велика Средњолитванска низија (Lietuvos Vidurio žemuma) просечне висине 80 до 90 m. Низија је испуњена језерским седиментима и глацијалним материјалом и представља аграрни центар земље. Идући даље ка истоку и југу надморска висина опет благо расте и то је највиши део Литваније (Балтичка греда). Ту се налази и највиши врх у земљи Аукштојас висине 294 метра. На крајњем југоистоку се налази опет појас нешто нижег земљишта просечне висине око 120 m (Pietryčių lyguma).
Воде
Речна мрежа Литваније је веома густа. Чак 758 река има ток дужи од 10 км. Све литванске реке припадају сливу Балтичког мора. Најдужа литванска река је Њемен. Остали важнији водотоци су Нерис (или Вилија), Вента и Шешупе. Пловно је укупно око 600 км речних токова. Постоји и мноштво језера, посебно на крајњем североистоку земље. Површину већу од 10 km² има 2.833 језера, а регистровано је још и преко 1.600 мањих језераца и мочвара. Језера заузимају укупно 1,73% државне територије.
Клима
Литванију одликује веома блага клима која представља прелаз између океанске и континенталне климе. Просечне јануарске температуре се крећу од -2,5 °C на обали до -6 °C у унутрашњости, док је јулски просек у целој земљи око 16 °C. Снежне падавине су редовна појава током зимског периода.
Просечна количина падавина је од 800 до 900 mm у приобалним деловима и опада ка унутрашњости на 600 mm у источним деловима. Дужина вегетационог периода се креће од 169 дана на истоку до 202 дана у западним деловима земље.
Литванија је 2002. доживела сушу која је изазвала шумске и тресетне пожаре.[15]
Температурни екстреми по месецима у Литванији имају следеће вредности:
Литвански екосистеми обухватају природне и полу-природне (шуме, мочваре, мочваре и ливаде) и антропогене (аграрне и урбане) екосистеме. Међу природним екосистемима, шуме су посебно важне за Литванију, које покривају 33% територије земље. Мочваре (високе мочваре, мочваре, прелазна мочвара, итд.) покривају 7,9% земље, при чему је 70% мочварних станишта изгубљено због исушивања и вађења тресета између 1960. и 1980. године. Промене у мочварним биљним заједницама довеле су до замене маховине и травнатих заједница дрвећем и жбуњем, а мочваре које нису директно захваћене мелиорацијом су постале суше услед пада нивоа воде. Има 29.000 река укупне дужине 64.000 км у Литванији, слив реке Њемен заузима 74% територије земље. Због изградње брана, око 70% мрестилишта потенцијалних катадромних врста риба је нестало. У неким случајевима, речни и језерски екосистеми су и даље под утицајем антропогене еутрофикације.[19]
Пољопривредно земљиште обухвата 54% територије Литваније (отприлике 70% од тога је обрадиво земљиште и 30% ливаде и пашњаци), око 400.000 ha пољопривредног земљишта се не обрађује и делује као еколошка ниша за коров и инвазивне биљне врсте. Пропадање станишта се дешава у регионима са веома продуктивним и скупим земљиштем како се површине усева шире. Тренутно је 18,9% свих биљних врста, укључујући 1,87% свих познатих врста гљива и 31% свих познатих врста лишајева, наведено у Литванској Црвеној књизи података . На листи се налази и 8% свих врста риба.[19]
Популације дивљих животиња су се опоравиле како је лов постао ограниченији, а урбанизација је омогућила поновно засађивање шума (шуме су се већ утростручиле од њиховог ниског нивоа). Тренутно Литванија има око 250.000 већих дивљих животиња или 5 по квадратном километру. Најплоднија велика дивља животиња у свим деловима Литваније је срна, са 120.000 јединки. Следе вепрови (55.000). Остали копитари су јелен (~22.000), јелен лопатар (~21.000) и највећи: лос (~7.000). Међу литванским грабежљивцима, најчешће су лисице (~27.000). Вукови су, међутим, више укорењени у митологију јер их у Литванији има само 800. Још су ређи рисови (~200). Горе поменуте велике животиње искључују зечеве, од којих око 200.000 живи у литванским шумама.[20]
Први људи на територији данашње Литваније населили су се у Х миленију пре нове ере, непосредно након последњег леденог доба. Те првобитне миграције одвијале су се из правца Јиланда и данашње Пољске. То су углавном била номадска ловачка племена. Током 8. миленија пре нове ере клима је постала доста топлија што је погодовало развоју шума, а самим тим је довело и до постепеног стварања седелачких насеља јер је храна била доступнија. У 3. миленијуму већ су почели да се развијају трговина и занатство. Негде око 2500. п. н. е. на ово подручје су почели да се досељавају први Праиндоевропљани који су се мешали са домицилним племенима, и тако су настали данашњи балтички народи.[21]
Данашњи Литванци представљају потомке древних Балта, који су уједно били преци и данашњих Летонаца и Пруса. Иако Балтичка племена никада нису била под директним утицајем Римског царства, одржавали су блиске трговачке контакте са њима (ћилибар).[22]
Средњовековна Литванија
Литванска племена су се ујединила током 1230-их година под Миндаугасом који је 1253. и крунисан за првог Краља Литваније. Након његовог убиства 1263. Литванија је била на удару Тевтонских витезова Ливонијског реда наредних стотину година.
До краја 14. века Велика кнежевина Литванија је постала једна од најмоћнијих европских држава, а територијално се простирала све до Црног мора на југу.[23] Њена геополитичка позиција између Истока и Запада одредила је и њен мултикултурални и мултиконфесионални карактер. Литванска владајућа елита тог времена је дозвољавала верске слободе а староруски језик је кориштен у службеним списима.
Године 1569. формирана је нова, друга по реду Државна заједница Пољске и Литваније. Међутим иако је Литванија у оквиру те нове заједнице задржала независност у неким областима, попут војске, монете и законодавства, процес интензивне полонизације захватио је све сфере живота, од уметности до националног идентитета.[27] У периоду од средине XVI до средине 17. века дошло је до процвата уметности и образовног система под утицајем ренесансе и реформације.
Највећи део територије Литваније припао је Царској Русији. Након неуспешних устанака 1831. и 1863. који су имали за циљ обнављање заједнице са Пољском, руске царске власти су почеле да проводе интензивну политику русификације на тлу Литваније. Због разних репресалија, али и глади у периоду између 1868. и 1914. из Литваније се иселило око 635.000 Литванаца, или 20% целокупне популације. Многи од њих су емигрирали у САД.[28]
20. век
Литвански национални Савет је искористио слабости у Русији непосредно после Првог светског рата и 16. фебруара1918. обновио државност Литваније. Међутим, млада Литванска држава се већ на почетку свог постојања суочавала са територијалним споровима са Немачком и Пољском. Историјска престоница Вилњус је окупирана од стране Пољске у октобру 1920. што је довело до прекида односа између две земље, а престоница је привремено пребачена у Каунас. Област око града Клајпеде је враћена Немачкој 1939. године. Исте године када је изгубљена Клајпеда, Совјетски Савез је извршио инвазију на Пољску, а Вилњус је враћен Литванији.[29] Међутим 9 месеци касније, у јулу 1940. Совјетски Савез је окупирао и анектирао Литванију, у складу са Споразумом Рибентроп-Молотов.[30][31] Годину дана касније Немачка је окупирала Литванију, а током трогодишње окупације у Холокаусту у Литванији је страдало око 190.000 литванских Јевреја (или 90% предратне јеврејске популације Литваније).[32]
Након повлачења трупа Вермахта1944. Литванија се вратила у састав Совјетског Савеза као Литванска ССР. У периоду од 1944. до 1952. на територији Литваније је деловао партизански герилски покрет (око 100.000 герилаца) који се борио против совјетске власти. У тој борби страдало је око 30.000 герилаца и њихових присталица, а далеко већи број је депортован у сибирске гулаге. Процењује се да је током Другог светског рата и за време Стаљинове власти Литванија имала око 780.000 људских жртава.[33]
Педесет година комунистичке владавине је окончано појавом гласности и перестројке у Совјетском Савезу, и Литванија је, предвођена антикомунистичким и антисовјетским покретом Сајудисом (Sąjūdis), обновила своју независност 11. марта, 1990. године. Литванија је тако постала прва чланица Совјетског Савеза која је прогласила независност. Совјети су покушавали да осујете сепаратистичке тежње тако што су завели економску блокаду према Литванији, а 13. јануара1991. совјетска армија је чак и ушла у Вилњус, и тада је убијено 14 литванских држављана.[34]
Прво међународно признање Литванији стигло је са Исланда4. фебруара 1991. године а већ 17. септембра исте године примљена је у пуноправно чланство у Уједињеним нацијама. Након повлачења последњих совјетских јединица са своје територије у августу 1991. Литванија је у јануару 1994. аплицирала за чланство у НАТО, а у пуноправно чланство у тој војној организацији је примљена 29. марта2004.
Према подацима националне статистичке службе (Statisticos Departmentas) број становника Литваније у 2011. години је 3.245.000 што је за око 80.000 становника мање у односу на претходну годину, или за 110.000 мање у поређењу са 2009. годином.[42]Први и Други светски рат, велике емиграције у периоду 1922—1945. и репресалије од 1940. до 1950. су имале веома негативан утицај на популациону слику Литваније. У периоду између 1940. и 1952. Литванија је изгубила око 850.000 становника или трећину целокупне популације. Тако је према резултатима пописа из 1959. Литванија те године имала мање становника него 1913. године.[43] Годишња стопа раста становништва у 2007. години повећана је за свега 0,3%.
Према подацима (Statisticos Departmentas) за 2011.[42] етнички састав је био следећи:
Према подацима пописа из 2021. године, 84,6% становништва се изјашњава као Литванци, 6,5% као Пољаци, 5% као Руси, 1% као Белоруси, 0,5% као Украјинци, док је 2,3% убројано у остале. Пољска национална мањина је углавном распоређена у подручју око главног града. Највећи број Руса живи у Клајпеди где чине 19,6% становништва и у Вилњусу (12% популације), док у Висагинасу чине 52%. Некада најбројнија мањинска заједница Јевреја данас је сведена на мање од 1% у укупној популацији.
Очекивана животна доб (према подацима за 2019.) износила је 71,2 година за мушкарце и 80,4 година за жене, што представља највећу разлику у животној доби међу половима у ЕУ. Стопа смртности новорођенчади је 2,99 на 1.000 рођених.[44] Са 20,2 самоубиства на 100.000 становника на првом била је месту у свету (1995. тај број је износио 45,6 на 100.000).[45]
Према уставу Литваније службени језик је литвански.[1] и матерњи је језик за око 85% становника у земљи.
Литвански језик (литв.lietuvių kalba) је индоевропски језик из групе балтичких језика и користи латинично писмо са 32 слова (20 сугласника и 12 самогласника).[46] Укупан број говорника се процењује на око 3.500.000, од чега је око 500.000 говорника ван Литваније.
За око 6,8% матерњи језик је руски, док је 5,1% говорника пољског језика. Као последица дуготрајног руског утицаја у земљи око 60% становништва говори руски језик, који је de facto други језик у земљи. Из истих историјских разлога доста су раширени и пољски и немачки језик. У школском систему енглески језик се обично изучава као примарни страни језик, тако да број говорника овог језика у последње време константно расте.[47]
Религија
Према истраживању Еуробарометра из 2005. године[48] 49% грађана Литваније се изјаснило као верујући у Бога, 36% сматра да постоји нека „виша сила”, док се остатак изјаснио као атеисти. Према истом истраживању, око 80% популације припада Римокатоличкој цркви. Почетком 20. века Протестантска црква је била на другом месту по броју чланова (око 200.000 верника), али је тај проценат данас знатно мањи и износи око 20.000 верника углавном на северу и западу земље.
Током совјетског периода деловање црквених заједница у земљи је било забрањено, верски објекти су рушени а бројни верници и свештеници су депортовани у гулаге широм Сибира. Неки свештеници су били активни чланови покрета отпора против совјетске власти.
Симбол борбе за хришћанство и католицизам у Литванији је Брдо Крстова (литв.Kryžių kalnas) које се налази 12 км северно од града Шјауљаја. Ово место је имало посебно значење у време совјетске владавине и постало је симбол отпора литванског народа. Иако су совјетске власти три пута уклањале крстове са брда, Литванци су их увек изнова враћали, тако да данас има преко 100.000 крстова различитих димензија на брду.[49]
Образовним сектором у земљи руководи Министарство образовања и наукеВладе Литваније.[51] Према Уставу основно образовање које траје десет година је обавезно за све (и траје од 6. до 16. године старости).[52] Према подацима Светске Банке, 100% становника старијих од 15 година се може сматрати писменим,[53] док је према подацима за 2008. годину трећина популације земље старости од 25 до 64 године имала високи степен образовања, а чак 61% у истој старосној скупини завршену средњу или вишу школу.[54] Око 90% пунолетних Литванаца говори један страни језик, док око половина становништва користи два страна језика (углавном руски и енглески језик).
Велики проблем Литванији данас представља „одлив мозгова„”, односна одлазак високообразованих кадрова на рад у иностранство, због боље плаћених послова и наставка школовања. Од уласка у ЕУ2004. Литванију је напустило 180.000 високообразованих кадрова (углавном младих људи).[55][56]
Године 2008. на територији Литваније је деловало 15 државних универзитета и 6 приватних института, 16 јавних и 11 приватних високих школа.[57] Најважније образовне установе су Универзитет у Вилњусу (најстарији у северној Европи) те Технолошки Факултет у Каунасу.
Од када је Литванија 11. марта 1990. прогласила обнову своје независности, задржала је снажне демократске традиције. Одржала је своје прве независне опште изборе 25. октобра 1992. године, на којима је 56,75% бирача подржало усвајање Новог устава.[58] Водиле су се интензивне дебате о уставу, посебно о улози председника. Одвојени референдум одржан је 23. маја 1992. како би се измерило јавно мњење о том питању, а 41% гласача подржало је обнову предсједника Литваније.[58] Компромисом је договорен полупредседнички систем.
Литвански шеф државе је председник, који се бира директно на петогодишњи мандат и служи највише два мандата. Председник надгледа спољне послове и националну безбедност, и врховни је командант војске.[59] Председник такође именује премијера и, на предлог овог другог, остатак кабинета, као и низ других највиших државних службеника и судија за све судове осим Уставног суда.[59] Актуелни шеф литванске државе Гитанас Науседаизабран је 26. маја 2019. године, тако што је једногласно победио у свим општинама Литваније на другој изборној турнеји.[60]
Судије Уставног суда (Konstitucinis Teismas) служе деветогодишњи мандат. Суд се обнавља за трећину сваке три године. Судије именује Сеимас, на предлог председника, председавајућег Сеимаса и председника Врховног суда. Једнодомни литвански парламент, Сеимас, има 141 члана који се бирају на четворогодишњи мандат. 71 члан њених чланова бира се у једночланим изборним јединицама, а остали на општенародном гласању по пропорционалној заступљености. Странка мора да добије најмање 5% гласова на националном нивоу да би била квалификована за било које од 70 националних места у Сеимасу.[61]
Литванија је била једна од првих земаља у свету која је женама дала право гласа на изборима. Литванским женама је било дозвољено да гласају Уставом Литваније из 1918. и први пут су искористиле своје ново дато право 1919. године. Тиме је Литванија то дозволила раније од демократских земаља као што су САД (1920), Француска (1945), Грчка (1952), Швајцарска (1971).[62]
Литванија има фрагментиран вишестраначки систем,[63] са низом малих партија у којима су коалиционе владе уобичајене. Редовни избори за Сеимас одржавају се друге недеље октобра сваке четири године.[61] Да би имали право на изборе, кандидати морају имати најмање 25 година на дан избора, да нису верни странци и да имају стално пребивалиште у Литванији. Не могу се кандидовати лица на издржавању или на издржавању казне изречене од стране суда 65 дана пре избора. Такође, не могу се кандидовати судије, грађани на служењу војног рока, службеници професионалне војне службе и службеници статутарних установа и установа.[64]Домовинска унија – Литвански демохришћани победили су на литванским парламентарним изборима 2020. и добили 50 од 141 места у парламенту.[65] У октобру 2020., премијерска кандидаткиња Домовинске уније-Литвански демохришћани (ТС-ЛКД) Ингрида Шимоните формирала је коалицију десног центра са две либералне странке.[66]
Председник Литваније је шеф државе, изабран на петогодишњи мандат већином гласова. Избори се одржавају последње недеље најкасније два месеца пре истека актуелног председничког мандата.[67] Да би имали право на изборе, кандидати морају да имају најмање 40 година на дан избора и да живе у Литванији најмање три године, поред тога да испуњавају критеријуме подобности за члана парламента. Исти председник може бити највише два мандата.[68]Гитанас Науседа је победио на последњим изборима као независни кандидат 2019.[69]
Сваком општином у Литванији управљају општинско веће и градоначелник, који је члан општинског већа. Број чланова, који се бирају на четворогодишњи мандат, у сваком општинском већу зависи од величине општине и варира од 15 (у општинама са мање од 5.000 становника) до 51 (у општинама са више од 500.000 становника). У 2015. години изабрано је 1.524 члана општинског већа.[70] Чланови већа, осим градоначелника, бирају се по пропорционалној заступљености. Почевши од 2015. године, градоначелника бира непосредно већина становника општине.[71]Социјалдемократска партија Литваније освојила је већину позиција на изборима 2015. (372 места у општинским већима и 16 градоначелника).[72]
Од 2019. године, Литванији је додељено 11 места у Европском парламенту.[73] Редовни избори одржавају се у недељу истог дана као и у другим земљама ЕУ. Гласање је отворено за све грађане Литваније, као и држављане других земаља ЕУ који имају стално пребивалиште у Литванији, који на дан избора имају најмање 18 година. Да би имали право на изборе, кандидати морају имати најмање 21 годину на дан избора, држављанин Литваније или држављанин друге земље ЕУ са сталним боравком у Литванији. Кандидатима није дозвољено да се кандидују на изборима у више од једне земље. Не могу се кандидовати лица на издржавању или на издржавању казне изречене од стране суда 65 дана пре избора. Такође, не могу се кандидовати судије, грађани на служењу војног рока, службеници професионалне војне службе и службеници статутарних установа и установа.[74] Шест политичких партија и један представник одбора добили су места на изборима 2019. г.[75]
Литванија се дели на округе (литв.apskritis). Укупно постоји 10 округа, чија су имена изведена од њихових управних средишта, одн. великих градова Литваније. То су:
Литванија је ушла у НАТО 2004,[79] ЕУ 2004,[80]Шенген 2007[81] и ОЕЦД 2018.[82] Првог јануара 2015. евро је постао национална валута, заменивши литас по курсу од 1,00 евро = 3,45280 ЛТЛ.[83]
Према подацима из 2016. године, више од половине укупног литванског извоза иде у 7 земаља укључујући Русију (14%), Летонију (9,9%), Пољску (9,1%), Немачку (7,7%), Естонију (5,3%), Шведску ( 4,8%) и Уједињено Краљевство (4,3%).[84] Извоз је износио 81,31 одсто литванског БДП-а у 2017.[85]
Литвански БДП је имао веома високе реалне стопе раста током деценије до 2009. године, достижући врхунац од 11,1% у 2007. Као резултат тога, земља се често називала балтичким тигром. Међутим, у 2009. години услед глобалне финансијске кризе обележен је драстичан пад – БДП се смањио за 14,9%[87] а стопа незапослености је достигла 17,8% у 2010. г.[88] Након пада у 2009. години, годишњи привредни раст Литваније био је много спорији у поређењу са годинама пре 2009. године. Према ММФ-у, финансијски услови су погодни за раст, а показатељи финансијске стабилности остају јаки. Коефицијент јавног дуга у 2016. години пао је на 40 процената БДП-а, у поређењу са 42,7 процената у 2015. (пре глобалне финансијске кризе – 15 процената БДП-а у 2008.).[89]
У просеку, више од 95% свих страних директних инвестиција у Литванији долази из земаља Европске уније . Шведска је историјски највећи инвеститор са 20% – 30% свих СДИ у Литванији.[90] СДИ у Литванију су скочиле 2017. године, достигавши највећи икада забележени број гринфилд инвестиционих пројеката. Литванија је 2017. године била трећа земља, после Ирске и Сингапура по просечној вредности послова инвестиционих пројеката.[91] САД су биле водећи извор у 2017, са 24,59% укупних SDI. Следе Немачка и Велика Британија, од којих свака представља 11,48% укупног броја пројеката.[92] Према подацима Евростата, вредност литванског извоза је у 2017. години забележила најбржи раст не само у балтичким земљама, већ и широм Европе, који је износио 16,9 одсто.[93]
У периоду од 2004. до 2016. године, сваки пети Литванац је емигрирао, пре свега због недовољних прихода;[94] секундарни разлог је била жеља појединаца да студирају у иностранству. Дугорочна емиграција и раст привреде довели су до приметне несташице кадра на тржишту рада[95] и тога да је раст плата већи од раста ефикасности рада.[96] Стопа незапослености у 2017. години износила је 8,1%.[97]
Од 2021. године, средње богатство Литваније по одраслој особи износило је 28.400 долара (средња вредност је била 63.500 долара), док је укупно национално богатство било 138 милијарди долара.[98] Од децембра 2022. просечна месечна бруто плата у Литванији износила је 2.042 евра.[99] Трошкови живота су нижи од просека ЕУ.[100]
Литванија има јединствену пореску стопу, а не прогресивну. Према Еуростату,[101] стопе пореза на доходак физичких лица (15%) и пореза на добит предузећа (15%) у Литванији су међу најнижим у ЕУ. Земља има најнижу имплицитну стопу пореза на капитал (9,8%) у ЕУ. Стопа пореза на добит у Литванији је 15% и 5% за мала предузећа. У Литванији ради 7 слободних економских зона.[102]
Производња информационих технологија расте у земљи и достиже 1,9 милијарди евра у 2016.[103] Само у 2017. години, 35[104]FinTech компанија дошло је у Литванију – резултат поједностављене процедуре литванске владе и Банке Литваније за добијање дозвола за активности институција за електронски новац и платни промет.[105] Први европски међународни блокчејн центар покренут је у Виљнусу 2018.[106] Литванија је доделила укупно 39 лиценци за е-новац, што је друго у ЕУ после Велике Британије са 128 лиценци. Google је 2018. основао компанију за плаћање у Литванији.[107]
Закључно са 2012. годином, Литванија је као независна држава учествовала на 8 Летњих и 7 Зимских олимпијских игара. Литвански спортисти су до сада освојили 6 златних, 5 сребрних и 10 бронзаних медаља, све на Летњим играма.[112] Најуспешнији су атлетичари. Ромас Убартас[113] је освојио злато на Олимпијским играма 1992. у Барселони у бацању диска. Виргилијус Алекна[тражи се извор] је двоструки Олимпијски шампион у бацању диска 2000. и 2004. а 2008. је освојио бронзану медаљу. Аустра Скујите је 2004. у Атини освојила сребро у седмобоју.[114] На Светским првенствима, литвански атлетичари су до сада освојили две златне, две сребрне и једну бронзану медаљу, а на Европским једну златну, две сребрне и три бронзане.[115]
^Kulikauskienė, Lina (2002). Lietuvos Respublikos Konstitucija [The Constitution of the Republic of Lithuania] (на језику: Lithuanian). Native History, CD. ISBN978-9986-9216-7-7.CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
^Veser, Ernst (23. 9. 1997). „Semi-Presidentialism-Duverger's Concept — A New Political System Model”(PDF) (на језику: енглески и Chinese). Department of Education, School of Education, University of Cologne: 39—60. Архивирано из оригинала(PDF) 24. 04. 2021. г. Приступљено 23. 8. 2017. „Duhamel has developed the approach further: He stresses that the French construction does not correspond to either parliamentary or the presidential form of government, and then develops the distinction of 'système politique' and 'régime constitutionnel'. While the former comprises the exercise of power that results from the dominant institutional practice, the latter is the totality of the rules for the dominant institutional practice of the power. In this way, France appears as 'presidentialist system' endowed with a 'semi-presidential regime' (1983: 587). By this standard he recognizes Duverger's pléiade as semi-presidential regimes, as well as Poland, Romania, Bulgaria and Lithuania (1993: 87).”CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
^Baranauskas, Tomas (Fall 2009). "On the Origin of the Name of Lithuania". Lithuanian Quarterly Journal of Arts and Sciences 55 (3). ISSN0024-5089, Приступљено 11. 4. 2013.
^ абDepartment of Statistics to the Government of the Republic of Lithuania. „by ethnicity"”. Архивирано из оригинала 13. 08. 2011. г. Приступљено 11. 4. 2013.
^Stanaitis, Algirdas; Adlys, Petras (1973). Lietuvos TSR gyventojai (на језику: литвански). Mintis. стр. 12, 17, 18.
^„"Education in Lithuania".”(PDF). European Agency for Development in Special Needs Education. Архивирано из оригинала(PDF) 15. 12. 2010. г. Приступљено 6. 4. 2010.
^Dencik, Jacob; Spee, Roel (јул 2018). „Global Location Trends – 2018 Annual Report: Getting ready for Globalization 4.0”(PDF). IBM Institute for Business Value. стр. 7. Архивирано из оригинала(PDF) 10. 4. 2019. г. Приступљено 15. 9. 2018. „Ireland continues to lead the world for attracting high-value investment, generating substantial inward investment with strengths in key high-value sectors such as ICT, financial and business services and life sciences. But Singapore is now a close second, with Lithuania and Switzerland right behind.”CS1 одржавање: Формат датума (веза)
^Samuolis, Gediminas (2017). Informacinės technologijos Lietuvoje(PDF). Vilnius: Lietuvos statistikos departamentas. стр. 8. Архивирано из оригинала(PDF) 8. 3. 2021. г. Приступљено 16. 1. 2018.
^Kostaki, Irene (31. 1. 2018). „Lithuania debuts as EU gateway for global blockchain industry”. Neweurope.eu. Архивирано из оригинала 3. 7. 2021. г. Приступљено 14. 7. 2018. „The Lithuanian capital Vilnius launched Europe's first international Blockchain Centre on January 27, making it the EU's only hub for the digital ledger. The new hub will help Europe connect with partner Blockchain Centres in Australia, China, Canada, the UK, Belgium, Denmark, Georgia, Gibraltar, Ukraine, Israel, and Latvia.”
^Milda Šeputytė; Jeremy Kahn (21. 12. 2018). „Google Payment Expands With E-Money License From Lithuania”. www.bloomberg.com. Bloomberg. Приступљено 22. 12. 2018. „Google Payment, a company owned by Alphabet Inc., obtained an e-money license in Lithuania, joining a growing number of fintech firms that have secured permission from the Baltic nation to offer financial services across the European Union.”
Kulikauskienė, Lina (2002). Lietuvos Respublikos Konstitucija [The Constitution of the Republic of Lithuania] (на језику: Lithuanian). Native History, CD. ISBN978-9986-9216-7-7.CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
Satrugna (Dewanagari: शत्रुघ्न; ,IAST: ṣatrughna, शत्रुघ्न) adalah seorang tokoh daripada wiracarita Ramayana. Ia merupakan putera Raja Dasarata dari Kerajaan Kosala yang beribu kota Ayodhya. Ia memiliki saudara kembar bernama Laksmana dan ia adalah yang paling bungsu di antara para putera Dasarata. Kelahiran dan keluarga Satrugna lahir dari permaisuri Raja Dasarata yang bernama Sumitra. Ia memiliki tiga saudara bernama Rama yang lahir dari permais...
1979 single by Siouxsie and the BansheesThe Staircase (Mystery)Single by Siouxsie and the BansheesB-side20th Century BoyReleased23 March 1979 (1979-03-23)Recorded1978GenrePost-punkLength3:06LabelPolydorSongwriter(s) Siouxsie Sioux John McKay Steven Severin Kenny Morris Producer(s)Nils StevensonSiouxsie and the Banshees singles chronology Hong Kong Garden (1978) The Staircase (Mystery) (1979) Playground Twist (1979) Music videoThe Staircase (Mystery) on YouTube The Staircase (M...
Chinese Garden of Friendship Jalan yang dijajari pohon ara di Hyde Park Sydney dipenuhi banyak lapangan dan taman terbuka, dan juga daerah-daerah alam, bahkan di pusat kotanya. Taman-taman ini meliputi Chinese Garden of Friendship dan Hyde Park (dinamai sesuai dengan Hyde Park di London).[1] Wilayah metropolitannya memiliki beberapa taman nasional, termasuk Royal National Park, taman nasional tertua kedua di dunia (setelah Taman Nasional Yellowstone), yang menempati wilayah seluas 132...
Baba Nobuharu Baba Nobuharu (1514-1575) atau dikenal dengan nama Baba Nobufusa adalah samurai pada masa perang saudara Jepang (periode Sengoku) yang mengabdi pada daimyo dari klan Takeda. Dia adalah salah satu dari 24 Jendral terbaik klan Takeda dan melayani tiga generasi Takeda yaitu Nobutora, Shingen, dan Katsuyori. Tahun 1541, dia membantu Takeda Shingen mengkudeta Takeda Nobutora, ayah Shingen. Untuk jasanya ini, Shingen menganugerahinya Kastil Fukashi di Shinano. Di bawah Shingen, karier...
Wakil Bupati Bolaang Mongondow TimurPetahanaOskar Manoppo, S.E., M.M.sejak 26 Februari 2021Masa jabatan5 tahunDibentuk4 Oktober 2010Pejabat pertamaMedy Lensun, S.T.Situs webboltimkab.go.id Berikut ini adalah daftar Wakil Bupati Bolaang Mongondow Timur dari masa ke masa. No Portret Wakil Bupati Mulai Jabatan Akhir Jabatan Prd. Ket. Bupati 1 Medy LensunS.T. 4 Oktober 2010 4 Oktober 2015 1 Sehan Salim LandjarS.H. Jabatan kosong 5 Oktober 2015 17 Februari 2016 - Muhammad Rudi M...
Voce principale: Unione Sportiva Salernitana 1919. USF SalernitanaStagione 1939-1940Sport calcio Squadra Salernitana Allenatore Béla Károly Presidente Giuseppe Carpinelli(fino al 26/04/1940) Eugenio Saligeri-Zucchi(dal 26/04/1940) Serie C3º posto Coppa ItaliaTerzo Turno Maggiori presenzeCampionato: Bergonzini, Iacovazzo (25) Miglior marcatoreCampionato: Bergonzini (13)Totale: Bergonzini, Volpe (14) StadioCampo Littorio 1938-1939 1940-1941 Si invita a seguire il modello di voce Questa...
Stasiun Natori名取駅Pintu keluar barat Stasiun Natori pada Juni 2008Lokasi2 Masuda, Natori-shi, Miyagi-ken 981-1224JepangKoordinatstation 38°10′23″N 140°52′57″E / 38.17306°N 140.88250°E / 38.17306; 140.88250Koordinat: station 38°10′23″N 140°52′57″E / 38.17306°N 140.88250°E / 38.17306; 140.88250Operator JR East Sendai Airport Transit Japan Freight Railway Company Jalur ■ Jalur Utama Tōhoku ■ Jalur Bandar Udara Send...
W-3 Sokół A W-3 Sokół of the Polish Army Role Multipurpose utility helicopterType of aircraft National origin Poland Manufacturer PZL-Świdnik First flight 16 November 1979 Status In service Primary users Polish Armed ForcesCzech Air ForcePhilippine Air ForceMyanmar Air Force Produced 1986–2015 Number built 149 (as of 2011)[1] The PZL W-3 Sokół (English: Falcon) is a medium-size, twin-engine, multipurpose helicopter developed and manufactured by Polish helicopter company...
For the men's team, see VCU Rams men's tennis. The topic of this article may not meet Wikipedia's notability guideline for sports and athletics. Please help to demonstrate the notability of the topic by citing reliable secondary sources that are independent of the topic and provide significant coverage of it beyond a mere trivial mention. If notability cannot be shown, the article is likely to be merged, redirected, or deleted.Find sources: VCU Rams women's tennis – news ...
List of events ← 1809 1808 1807 1806 1805 1810 in Ireland → 1811 1812 1813 1814 1815 Centuries: 17th 18th 19th 20th 21st Decades: 1790s 1800s 1810s 1820s 1830s See also:1810 in the United KingdomOther events of 1810 List of years in Ireland Events from the year 1810 in Ireland. Events 3 July – Royal Belfast Academical Institution foundation stone laid.[1] Births 3 January – Antoine Thomson d'Abbadie, geographer (died 1897). 10 March – Samuel Ferguson, poet, barrister...
Main sewage system of Ancient Rome For the album by CMX, see Cloaca Maxima (album). Cloaca MaximaA map of central Rome during the time of the Roman Empire, showing the Cloaca Maxima in redCloaca MaximaShown within Augustan RomeClick on the map for a fullscreen viewCoordinates41°53′20″N 12°28′49″E / 41.88889°N 12.48028°E / 41.88889; 12.48028 The Cloaca Maxima[n 1] (Latin: Cloāca Maxima, lit. Greatest Sewer) was one of the world's earliest sewage sys...
بابوا غينيا الجديدة (بالإنجليزية: Papua New Guinea) بابوا غينيا الجديدةعلم بابوا غينيا الجديدة بابوا غينيا الجديدةشعار بابوا غينيا الجديدة الشعار الوطني(بالإنجليزية: A million different journeys) النشيد: الأرض والسكان إحداثيات 6°18′S 147°00′E / 6.3°S 147°E / -6.3; 147 ...
Bài này viết về nhà sản xuất và CEO của JYP Entertainment. Đối với thành viên GOT7, xem Park Jin-young (sinh 1994). Đây là một tên người Triều Tiên, họ là Park. Park Jin YoungPark Jin Young năm 2011.SinhPark Jin Young13 tháng 12, 1971 (52 tuổi)Seoul, Hàn QuốcHọc vịĐại học YonseiNghề nghiệpCa sĩ, Vũ công, Doanh nhân, Nhà soạn nhạc, Nhà sản xuất, Diễn viênNăm hoạt động1994-nayTrang webJYP.jype.comSự nghiệp �...
Chế phẩm bổ sung dạng một viên thuốc Chế phẩm bổ sung dạng một viên nang Chế phẩm bổ sung dạng một viên nén Chế phẩm bổ sung dạng một viên nang mềm dùng cho dầu cá hoặc một lượng lớn vitamin E Chế phẩm bổ sung dạng bột lắc và đóng chai Sản xuất dầu gan cá tuyết, một trong những chế phẩm bổ sung chế độ ăn uống đầu tiên được sản xuất trong thế kỷ 18 [1] Chế phẩm b�...
Japanese game designer and racing driver This biography of a living person needs additional citations for verification. Please help by adding reliable sources. Contentious material about living persons that is unsourced or poorly sourced must be removed immediately from the article and its talk page, especially if potentially libelous.Find sources: Kazunori Yamauchi – news · newspapers · books · scholar · JSTOR (March 2010) (Learn how and when to remov...
Former railway station in Wales Llwyngwern was a station on the Corris Railway in Wales, built to serve the hamlet of Pantperthog and the residents of Plas Llwyngwern, a house where a daughter of the 5th Marquess of Londonderry lived with her husband. Although the Plas was in Montgomeryshire, the station was across the Afon Dulas in Merionethshire. The station was built at Llwyngwern, rather than at Pantperthog, because there is a very tight bend and a steep gradient on the railway at Pantper...
Memorial arch in New York City Washington Square ArchWashington ArchThe south face of the arch40°43′52″N 73°59′50″W / 40.7312355°N 73.9971028°W / 40.7312355; -73.9971028LocationWashington Square Park, Manhattan, New York City, United StatesDesignerArchitect: Stanford WhiteSculptors: Frederick MacMonnies (spandrel panels)Philip Martiny (keystone eagles)Hermon A. MacNeil (George Washington as Commander-in ChiefAlexander Stirling Calder (George Washington as P...
Pacific typhoon in 1998 This article is about the 1998 typhoon. For other storms of the same name, see List of storms named Vicky and List of storms named Gading. You can help expand this article with text translated from the corresponding article in Japanese. (September 2020) Click [show] for important translation instructions. Machine translation, like DeepL or Google Translate, is a useful starting point for translations, but translators must revise errors as necessary and confirm tha...
La distillation destructive est un processus chimique dans lequel la décomposition du matériau non traité est obtenue en chauffant le matériel à une température élevée. Le terme s'applique généralement au traitement de matières organiques en l'absence d'air ou en présence de quantités limitées d'oxygène ou d'autres réactifs, catalyseurs ou solvants, tels que la vapeur ou les phénols. C'est une application de la pyrolyse. Le processus décompose ou « fissure » les ...