Одлука да се олимпијске игре 2008. одрже у Пекингу донета је 13. августа2001. Пекинг је победио кандидатуре Торонта, Паризa, Истанбулa и Осаке. Пекинг је освојио 56 гласова, а другопласирани Торонто 22 гласа. Званични лого игара је „Разиграни Пекинг“, А маскоте игара су пет Фуве, од којих свака представља једну боју олимпијских кругова. Олимпијски слоган, Један свет, један сан позива свет да се уједини у духу олимпизма.
Пекинг је изабран за домаћина игара 13. јула2001. током 112. заседања МОК-а у Москви, победивши Торонто, Париз, Истанбул и Осаку. Пре тог заседања пет других градова (Бангкок, Каиро, Хавана, Куала Лумпур и Севиља) су поднели кандидатуре, али нису успели да уђу у ужи избор 2000. После првог круга гласања, Пекинг је имао значајно вођство испред 4 преостала кандидата. У другом кругу Пекинг је скупио више гласова него сви остали кандидати заједно.
Најзначајнији догађаји
Спортисти из Брунеја су дисквалификовани са Олимпијских игара пошто је њихов национални олимпијски комитет заборавио да поднесе пријаву.
Јужнокорејски стрелацКим Јонг Су је био позитиван на допинг тесту на забрањену супстанцу пропранолол, па су му одузете сребрна медаља у дисциплини 50 м малокалибарски пиштољ и бронзана медаља у дисциплини 10 м ваздушни пиштољ.
Јамајчански спринтер Јусејн Болт је поставио нове светске рекорде у тркама на 100 м и 200 м који износи 9,69 с, односно 19,3 с.
Шведском рвачу грчко-римским стилом Ари Абрахамијану МОК је одузео бронзану медаљу пошто ју је Абрахамијан бацио на под незадовољан због пораза у полуфиналу против Италијана Андреа Мингузија. Абрахамијан је изјавио да није заслужио да изгубио и да је Светска рвачка организација корумпирана.[2]
Жене
Зимбабвеанска пливачица Кирсти Ковентри је освојила златну медаљу (200 м леђно) и три сребрне медаље (100 м леђно, 200 м мешовито и 400 м мешовито).
Британска Ребека Ромеро освојила је златну медаљу у бициклизму, а на претходним играма у Атини узела сребрну медаљу у веслању.
Украјинска атлетичарка Људмила Блонска, која је освојила сребрну медаљу у седмобоју, била је позитивна на анаболички стероид. MOK је одмах одузео медаљу и доделио је трећепласираној Американки Хајлијас Фаунтејн, док је бронза припала Рускињи Татјани Чемовој која је такмичење завршила на 4. месту.
Припреме за игре
Дворане
До 27. маја 2007. почела је изградња на сва 31 борилишта у Пекингу.[3] Кинеска влада инвестирала је реновирање и изградњу 6 борилишта изван Пекинга, као и 51 тренинг-центра. Највећа архитектонска дела били су Национални стадион, Национални затворени стадион, Национални пливачки центар, Конгресна дворана Олимпик грин и Културни и спортски центар Вукесонг. Скоро 85% буџета за изградњу шест највећих спортских здања (2,1 милијарди $, 17,8 милијарди јуана) је издвојено из корпорацијских понуда и тендера. Инвестиције се очекују од предузећа која потражују власништво над објектима након Олимпијских игара 2008. Неким спортским борилиштима ће управљати Генерална државна спортска агенција која ће их користити као простор за одвијање најзначајнијих националних такмичења. Олимпијске игре у Пекингу су званично најскупље игре у модерној историји са трошковима од 40,9 милијарди долара утрошених између 2001. и 2007. на инфраструктуру, енергетику, превоз и снабдевање водом.[4]
Национални стадион
Спортови
Програм је био сличан као и у Атини 2004. Такмичари су се такмичили у 28 спортова, одржана су 302 такмичења (165 мушких, 127 женских и 10 мешовитих).
9 нових дисциплина је додато програму ових Олимпијских игара, две у бициклизму (BMX у обе конкуренције). Жене су се по први пут такмичиле у трци на 3.000 м препреке (стипл). Пливачки маратон 10 км је додат и мушкарцима и женама. Парове у стоном тенису (мушкарци и жене) су заменила тимско такмичење.
Следећи спортови су учествовали на овим играма. Спортови у води су подељени на 4 појединачна спорта, скокови у воду, пливање, синхронизовано пливање и ватерполо. Број такмичења је приказан у загради.
Национални олимпијски комитети Маршалских Острва и Тувалуа су постали чланице МОК-а 2006, односно 2007. године и учествовале су на овим играма.
Србија и Црна Гора, које су на Олимпијским играма 2004. учествовале заједно као Србија и Црна Гора, од ових игара ће се такмичити одвојено. Црногорски олимпијски комитет је примљен у чланство МОК-а 2007.
Северна Кореја и Јужна Кореја су водиле разговоре о могућности слања заједничкој тима на Олимпијске игре 2008,[5][6] али је предлог пропао због неслагања два национална комитета о бројчаном односу спортиста из те две државе.[7]