Услови за пријем нових чланица у ОУН наведени су у члану 4. главе 2. Повеље ОУН:[2]
Пријем у чланство Организације уједињених нација отворен је свим другим мирољубивим државама које приме обавезе садржане у овој Повељи, а способне су и вољне, по оцјени Организације, да те обавезе извршују.
Примање сваке такве државе у чланство Организације уједињених нација врши се одлуком Генералне скупштине на препоруку Савјета безбједности.
Препорука за пријем од Савјета безбједности захтијева афирмативне гласове од најмање девет од укупно петнаест чланица, при чему ниједна од пет сталних чланица не смије искористити моћ вета. Препорука Савјета безбједности затим мора бити усвојена у Генералној скупштини двотрећинском већином гласова.[3]
У принципу, само суверена држава може постати чланица ОУН и све тренутне чланице ОУН су суверене државе. Иако пет чланица није било суверено када су се придружиле ОУН, све су постала потпуно независне између 1946. и 1991. године. С обзиром да држава може бити примљена у чланство само уз одобрење Савјета безбједности и Генералне скупштине, одређени број држава које се према Монтевидејској конвенцији сматрају сувереним нису чланице ОУН. Разлог је тај што ОУН не сматра да та држава има суверенитет, углавном због недостатка међународног признања или због противљења неке од сталних чланица.
Организација уједињених нација је званично настала 24. октобра 1945. године, након што је пет сталних чланица Савјета безбједности ОУН ратификовало Повељу ОУН (Република Кина, Француска Република, Савез Совјетских Социјалистичких Република, Уједињено Краљевство Сјеверне Ирске и Велике Британије и Сједињене Америчке Државе) и већина осталих потписница.[5] Укупно 51 првобитна чланица (или оснивајућа чланица) придружила се те године; 50 је потписало Повељу на Конференцији ОУН о међународној организацији 26. јуна 1945. године, осим Пољске, која није имала представника на конференцији, па је потписала Повељу 15. октобра исте године.[6][7]
Првобитне чланице ОУН су: Француска, Кина, Совјетски Савез, Уједињено Краљевство, Сједињене Државе, Аргентина, Аустралија, Белгија, Боливија, Бразил, Бјелорусија, Канада, Чиле, Колумбија, Костарика, Куба, Чехословачка, Данска, Доминикана, Еквадор, Египат, Салвадор, Етиопија, Грчка, Гватемала, Хаити, Хондурас, Индија, Иран, Ирак, Либан, Либерија, Луксембург, Мексико, Холандија, Нови Зеланд, Никарагва, Норвешка, Панама, Парагвај, Перу, Филипини, Пољска, Саудијска Арабија, Јужна Африка, Сирија, Турска, Украјина, Уругвај, Венецуела и Југославија.[7]
Међу првобитним чланицама, 49 држава су и даље чланице ОУН или се њихово чланство у ОУН настављено кроз статус држава насљедница; нпр. чланство Совјетског Савеза наставила је Руска Федерација након њеног распада. Двије првобитне чланице, Чехословачка и Југославија, распале су се и њихово чланство у ОУН од 1992. године није наставила ниједна држава сљедбеница.[7]
У то вријеме, столицу Кине у ОУН држала је Република Кина, али је усвајањем Резолуције Савјета безбједности ОУН 2758 1971. године, она предата Народној Републици Кини.
Одређени број првобитних чланица није био суверен у вријеме приступа ОУН, али касније стекли потпуну независност:[8]
Индија (чије је територија у то вријеме, прије подјеле Индије, укључивала подручје данашњег Пакистана и Бангладеша) била је под британског колонијалном управом, до стицања потпуне независности 1947. године.
Филипини (тада Комонвелт Филипини) био је комонвелт у заједници са Сједињеним Државама, до стицања потпуне независности 1946. године.
Нови Зеланд, иако дефакто суверен у то вријеме, „стекао је пуни капацитет да ступи у односе са другим државама 1947. године када је донесен Акт о усвајања Венстминстерског статута. То се догодило 16 године након што је Британски парламент усвојио Вестминстерски статус 1931. године који је призната аутономија Новог Зеланда. Ако се суди према условима Монтевидејске конвенције, Нови Зеланд није достигао дејуре пуну државност све до 1947. године“.[9]
. ^Република Кина је била једна од пет првобитних оснивача УН-а 1945. године. Међутим, на крају Кинеског грађанског рата1949, влада контролисана Куоминтангом је побегла на Тајван, а комунистичка влада новопроглашене Народне Републике Кине је преузела контролу над већим делом земље. Представници националистичке владе су наставили да представљају Кину у УН-у, мада се често наводило да је ово донекле непоштено, с обзиром на величину надлежности Републике Кине над Тајваном (и осталим острвима) у односу на надлежност Народне Републике Кине над континенталним делом. Октобра 1971. године, Резолуција 2758 Генералне Скупштине Уједињених нација је изгласана од стране Генералне Скупштине и тиме је ефективно избачена Република Кина из свих органа Уједињених нација и место Кине у Савету Безбедности преузела је НР Кина. Многобројни покушаји Републике Кине да се поново прикључи УН-у билу су безуспјешни (јер нису прошли комитет УН-а). Ипак, влада у Тајпеју не представљајући више „целу Кину“ него само „Тајван од 23 милиона људи“ је пуноправни члан многих међународних, па и УН-ових организација, јављајући се под различитим псеудонимима („Тајван“, „Кинески Тајпеј“ итд).
Поред чланица набројаних изнад, постоје још и посматрачке државе нечланице: Ватикан и Држава Палестина, које одржавају сталну посматрачку мисију у штабу УН-а.
Швајцарска је била посматрач, од 1946. године до 10. септембра2002. када је постала пуна чланица, после локалног референдума.
Западна Сахара одржава дипломатске везе са око 70 држава и пуна је чланица Афричке уније као Демократска Арапска Република Сахара. Пошто нема ефективни суверенитет, јер држи мали део земље на територији Западне Сахаре, и са владом у егзилу у избегличким камповима у Тиндуфу (Алжир), она се не налази у УН-у.
2. ^Демократска Република Немачка (Источна Немачка) и Савезна Република Немачка (Западна Немачка) су примљене у УН 18. септембра1973. После поновног уједињења Немачке 3. октобра1990, иако се Демократска Република Немачка припојила Савезној Републици Немачкој, поново су примљена у чланство под именом Немачка.
5. ^Египат и Сирија су чланица УН-а од оснивања. Две земље су уједињене 21. фебруара1958. под називом Уједињена Арапска Република и имале су једног члана у УН-у до 13. октобра1961, када је Сирији признат независан статус као посебној чланици УН-а. Египат је био члан под називом Уједињена Арапска Република до 17. септембра1971, када је променио назив у Арапска Република Египат.
Србија и Црна Гора, бивша СР Југославија која је основана 1992. и која је примљена у чланство УН-а 1. новембра2000. Од 4. фебруара2003 СР Југославија је променила назив у Србија и Црна Гора. Када је Црна Гора прогласила независност 3. јуна2006 Србија је као наследница државне заједнице Србија и Црна Гора наследила место од СЦГ, док је Црна Гора постала чланица 28. јуна2006.
Конвенције за имена и напомене
1. ^Белорусија је првобитно примљена као „Белоруска Совјетска Социјалистичка Република“ 24. октобра1945. Информисала је УН о промени имена 19. септембра1991.
2. ^Брунеј заузима место под именом „Брунеј Дарусалам“.
3. ^Република Конго заузима место под именом „Конго“.
9. ^Иран заузима место под именом „Исламска Република Иран“.
10. ^Ирска заузима место под именом „Република Ирска“.
11. ^Лаос заузима место под именом „Лао Народна Демократска Република“.
12. ^Либија заузима место под именом „Либијска Арапска Џамахирија“.
13. ^Република Македонија је до промене имена у „Република Северна Македонија“ заузимала место под именом „Бивша Југословенска Република Македонија“, због грчког притиска.
14. ^Малезија је првобитно примљена као „Федерација Малаја“ 17. септембра1957.
15. ^Микронезија заузима место под именом „Федерација Држава Микронезије“.
16. ^Молдавија заузима место под именом „Република Молдавија“.
17. ^Мјанмар је првобитно примљен као „Бурма“ 19. априла1948.
18. ^Холандија заузима место под именом „Краљевина Холандија“.
19. ^Северна Кореја заузима место под именом „Демократска Народна Република Кореја“.
20. ^Русија заузима место под именом „Руска Федерација“.
21. ^Јужна Кореја заузима место под именом „Република Кореја“.
22. ^Сирија заузима место под именом „Сиријска Арапска Република“.
23. ^Танзанија заузима место под именом „Уједињена Република Танзанија“.
24. ^Украјина је првобитно примљена као „Украјинска Совјетска Социјалистичка Република“ 24. октобра1945.
25. ^Уједињено Краљевство заузима место под именом „Уједињено Краљевство Велике Британије и Северне Ирске“.
26. ^Вијетнам заузима место под именом „Вијет Нам“.
27. ^Обала Слоноваче заузима место под именом „Кот д'Ивоар“.