PROFILPELAJAR.COM

Детаљ са фреске Атинска школа, на којој су приказани неки од највећих филозофа Класичне Грчке. Овде се виде Платон и Аристотел (у позадини) и Хераклит и Диоген (напред). Фреску је урадио Рафаел Санти и налази се у Апостолској палати, у Ватикану.

Филозофија^[а]^[2] (грч. φιλοσοφία) јесте наука која се бави општим и темељним проблемима у вези са стварношћу, постојањем, знањем, вредностима, разумом, умом и језиком.^[3]^[4] Лексикон страних речи и израза дефинише филозофију као „мудрост, научни рад на изграђивању општег погледа на свет и сам тај поглед на свет“.^[5]

Реч филозофија је настала у старогрчком језику у облику φιλοσοφία, а после је пренета у лат. philosophia и у буквалном преводу значи љубав према мудрости.^[6]^[7]^[5] Питагори се приписује да је први употребио речи филозоф и филозофија. Реч је уведена као супротност софистима — мудрацима важним у античкој Грчкој који су продавали своје знање као учитељи — док се филозофи, као људи који воле мудрост, нису бавили мудрошћу због новца.^[8]^[9]^[10]

Историјски, филозофија је обухватала све облике знања.^[11] Од времена античког грчког филозофа Аристотела до 19. века, „природна филозофија“ је обухватала астрономију, медицину и физику.^[12] На пример, Њутнова књига из 1687. године се звала Математички принципи природне филозофије, а касније је класификована као књига физике. У 19. веку је развој модерних истраживачких универзитета довео до професионализације и специјализације академске филозофије и других дисциплина.^[13]^[14] У модерно доба, нека истраживања која су традиционално била део филозофије су постала засебне академске дисциплине, укључујући психологију, социологију, лингвистику и економију.

Области филозофије

Филозофија изучава више поља као што су епистемологија, логика, метафизика, етика и естетика.^[15]^[16] ^[17]

Епистемологија

Епистемологија или теорија сазнања је грана филозофије која се бави природом и обимом знања,^[17] попут односа између истине, веровања и теорије оправдања.^[17]

Скептицизам је позиција у којој се доводи у питање свака могућност која би потпуно потврдила сваку истину. Регрес аргумент је основни проблем у епистемологији. Јавља се када у потпуности желимо да докажемо изјаву П, за чији доказ нам треба други доказ. Тада добијемо ланац који може имати три облика који су сви према Минхаузеновој трилеми недовољни. Једна опција је инфинитизам, где ланац траје вечно. Друга опција је фундационализам где се ланац доказа на крају ослања на основна уверења или аксиоме, који остају недоказани. Последња опција је кохерентизам где прави ланац доказа кружи тако да доказ на крају самог себе доказује.

Рационализам је позиција према којој у процесу сазнања пресудну улогу и значај има разум. Према емпиризму , посматрање преко чулног искуства је извор знања. Рационализам тврди да сваки могући предмет знања може се препознати из кохерентних просторија без посматрања. Емпиризам такође тврди да је бар неко знање само ствар посматрања и често наводи концепт tabula rasa, где се појединци не рађају са менталним садржајем тј. да се знање гради на основу искуства или перцепције. Епистемолошки солипсизам је идеја да је постојање света изван ума је неодговориво питање.

Логика

Логика је грана филозофије која изучава идеалне методе мишљења и испитивања; унутрашње и спољно посматрање, дедукцију и индукцију, образовање хипотеза и експеримент, анализу и синтезу.^[18]

Логика је наука o формалним условима, принципима и правилима исправног, коректног мишљења. Представља вештину и методу правилног мишљења. Она је „логија“ или метода сваке науке, сваког учења и сваке уметности . Дефинише се као наука зато што се процес правилног мишљења може, као код физике и математике, свести на законе, а вештина је зато што вежбањем човек стиче сигурност у своје мишљење.^[19]

Метафизика

Прво одређење метафизике дато је код Аристотела, али јој он никада не даје то име већ је назива prima philosophia, односно, прва филозофија. Ова област филозофије се бави оним што је највише, самом суштином ствари. Не интересују је појединачности, својства и особености свеколиког чулног света, она истражује прве и највише принципе природе и сазнања.

Политичка филозофија

Политичка филозофија је грана филозофије која у свом најапстрактнијем облику разматра концепте и аргументе преко којих се формира политичка мисао.^[20] Дебата о значењу речи „политичко“ је један од највећих проблема политичке филозофије. У ширем схватању, под овим појмом се подразумева политичка пракса и институције од којих се састоји власт сваке државе.

Етика

Етика се бави изучавањем морала и појмовима доброг и исправног. Свака етичка теорија садржи бар две компоненте - теорије: ону која одређује шта је добро или вредно и она која одређује шта је исправно. Заједно са естетиком спада у заједничку област филозофије која се назива аксиологија или теорија вредности

Естетика

Естетика је грана филозофије која се бави посебним обликом људског стваралаштва, уметношћу.^[21]^[22]^[23] Естетика испитује лепо и вредно у уметности, суштину уметничког стварања и доживљаја уметничког дела.^[24] Потиче од грчке речи αισθητική, што значи „онај који примјећује“ или „осетљив“. За Имануела Канта, естетика је „наука која посматра услове осећајне перцепције“.

Појам филозофије

Традиција филозофског мишљења дуга је више од 2500 година и представља једну од најширих области академског изучавања. Уопштено гледано, филозофија је сваки облик рационалног истраживања који настоји да одгонетне и пронађе принцип бивствовања или постојања. У филозофској традицији можемо пронаћи велики број различитих приступа и метода, почев од Сократовог метода постављања питања у облику дијалога, па све до аналитичке филозофије, која традиционалне филозофске проблеме (као што су истина или постојање апсолутног) превазилази логичком анализом језика. У традиционалном смислу филозофија се бави фундаменталним истраживањем основних феномена људске егзистенције, као што су сазнање, уметност, логика или етика. Предмет савремених филозофских истраживања могу бити најразличитије теме, почев од филозофске логике, па све до филозофије секса или филозофије спорта. Филозофија у савременом смислу такође укључује и истраживања основних принципа различитих интелектуалних дисциплина, а такви правци добијају име према називу дисциплине чијим се проучавањем баве, као што су филозофија математике или филозофија науке.

Филозофско држање (од Сократa и Платона, па до класичне немачке филозофије) подразумева тежњу ка откривању натчулних или апсолутних принципа егзистенције, па стога можемо рећи да је филозофија традиционално повезана са питањима и проблемима откровења или просветљења у различитим учењима хришћанских теолога и теозофа. Међутим, оно што савремену филозофију разликује од античке или средњовековне јесте њено јасно разликовање од науке и религије. Овај преокрет донела је научна револуција XVII века, током које су истакнути појединци, заинтересовани за изучавање природе и њених закона, себе називали „природним филозофима“. Развој универзитета, професионализација науке и осамостаљивање појединих научних дисциплина довели су до тога да се филозофија у академском смислу ограничи на нешто ужи круг проблема и питања којима се може бавити.

Ипак, још увек је релативно распрострањено схватање према коме се филозофија бави питањима која су ван домашаја природних наука и религије. Традиционално одређење филозофије као мишљење мишљења (видети Аристотелови списи: Метафизика), мишљење другог реда или мета ниво мишљења, налази се у самим коренима континенталне филозофије и још увек је прилично распрострањено. Међутим, за разлику од религије, која се заснива на идејама вере и откровења, филозофија настоји да у што већем броју случајева пружи рационално објашњење својих ставова.

Такође постоји уобичајено, свакодневно или лаичко схватање филозофије, према коме се она своди на „питања о смислу живота“.

Основне филозофске методе су анализа, критика, интерпретација и спекулација, иако филозофска истраживања често обухватају доста шири круг различитих интересовања.

Периодизација развоја филозофије

Античка филозофија (од VII века п. н. е. до 529. г.)
Средњовековна филозофија (од 529 г. до XV века)
Модерна филозофија (од XV века до Хегелове смрти 1831. г.)
Савремена филозофија (од 1831. године до данас)

Области филозофског изучавања

Онтологија односно „метафизика“ проучава основе цјелокупне стварности, или биће свега бивствујућег. Име онтологија се појављује први пут у XVII век-у, а име метафизика у I веку п. н. е.. Аристотел је науку о првим узроцима стварности називао првом филозофијом или теологијом. Немачки филозоф Кристијан Волф разликовао је онтологију као општу метафизику од посебних метафизика: теологија, психологија и космологија.

"Биће“ је током историје филозофије тумачено као темељ постојања ничим условљен, као апсолут или супстанција. Супстанција се различито тумачила: идеја код Платона, бивство код Аристотела, дух и материја код Декарта, апсолутни дух код Хегела, воља за моћ код Ничеа...

Теорија сазнања или епистемологија се бави основним принципима сазнања, односно основним претпоставкама нашег сазнајног апарата и његових функција. Уместо овог појма користи се и појам гносеологија. Називи потичу од грчких ријечи gnosis (знање) и episteme (сазнање). Њеним оснивачем се сматра енглески филозоф Џон Лок из XVII века. Теорија сазнања проучава корене настанка, услове могућности, порекло и границе људског сазнања.

Филозофија науке изучава и систематски анализира основне појмове научне праксе као што су теорија, закон, експеримент, верификација, вероватноћа, интерпретација), као и проблеме могућности будућег развоја и крајњег досега (овдје се преклапа са епистемологијом) научног сазнања.

Логика је филозофска дисциплина која проучава формалне структуре основних облика мишљења или ваљаног закључивања (дедукција, индукција). Основни логички појмови, који потичу још из античког периода (Аристотел), јесу појам, суд и закључак.

Етика се бави изучавањем и одређивањем појмова доброг и исправног. Као филозофска дисциплина проучава мотиве, циљеве и норме човјековог дјеловања и моралног просуђивања. Сама ријеч потиче од грчке ријечи ethos - обичај. Предмет етике је морал.

Естетика се бави посебним обликом људског стваралаштва - уметношћу. Термин естетика је први пут употребио Баумгартен у XVIII веку. Она испитује лијепо и вриједно у умјетности, суштину умјетничког стварања и доживљаја умјетничког дјела.

Филозофија политике је грана филозофије која се бави појмовима и аргументима политичког мишљења. Њен главни проблем је разјашњење природе политичке моћи и њеног ограничења путем друштвених установа, као и оправдавање постојања државе.

Аксиологија (грчки: axios — вриједан, достојан дивљења) је грана филозофије која се бави вриједностима: моралним, научним, умјетничким, политичким, економским религијским и др.

Филозофска антропологија (грчки: anthropos - човјек) се бави суштином тј. природом људског бића.

Види још

историја филозофије

Напомене

^ Правопис српскога језика (т. 192) препоручује термин „филозофија” и наводи да „философија” може „представљати само издвојени манир ужих кругова” и да за такав облик „никако нема места у стандарду књижевног језика”.^[1]

Референце

^ Пешикан 2018, стр. 165, 483
^ „РТС :: Радио Београд 1 :: Философ”. www.rts.rs. Приступљено 2023-07-04.
^ Teichman & Evans 1999, стр. 1.
^ Grayling 1999, стр. 1
^ ^а ^б Милан Вујаклија; Лексикон страних речи и израза (издање из 1980); pp. 987.
^ „Online Etymology Dictionary”. Etymonline.com. Приступљено 22. 8. 2010.
^ The definition of philosophy is: "1.orig., love of, or the search for, wisdom or knowledge 2.theory or logical analysis of the principles underlying conduct, thought, knowledge, and the nature of the universe".Webster's New World Dictionary (Second College изд.).
^ Greco, John, ур. (2011). The Oxford Handbook of Skepticism (1st изд.). Oxford University Press. ISBN 978-0-19-983680-2.
^ Glymour, Clark (2015). „Chapters 1–6”. Thinking Things Through: An Introduction to Philosophical Issues and Achievements (2nd изд.). A Bradford Book. ISBN 978-0-262-52720-0.
^ „Contemporary Skepticism | Internet Encyclopedia of Philosophy”. www.iep.utm.edu. Приступљено 25. 4. 2016.
^ „Philosophy”. www.etymonline.com. Online Etymological Dictionary. Приступљено 19. 3. 2016. „The English word "philosophy" is first attested to c. 1300, meaning "knowledge, body of knowledge."”
^ Lindberg 2007, стр. 3.
^ Shapin 1998.
^ Briggle, Robert Frodeman and Adam. „When Philosophy Lost Its Way”. Opinionator. Приступљено 25. 4. 2016.
^ „Undergraduate Program | Department of Philosophy | NYU”. Philosophy.fas.nyu.edu. Архивирано из оригинала 05. 06. 2017. г. Приступљено 17. 8. 2012.
^ „Aesthetics- definition”. Merriam-Webster Dictionary. Приступљено 14. 12. 2010.
^ ^а ^б ^в G 1913, стр. 501
^ White 2014.
^ Carnap, Rudolf (1953). "Inductive Logic and Science". 80 (3): 189—97. ISSN 0199-9818. JSTOR 20023651. doi:10.2307/20023651. Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
^ Audi 2004
^ Kelly 1998, стр. ix.
^ „Review” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 31. 01. 2017. г. by Tom Riedel (Regis University)
^ Zangwill, Nick (28. 2. 2003). „Aesthetic Judgment”. Stanford Encyclopedia of Philosophy. Приступљено 24. 7. 2008.
^ „Merriam-Webster.com”. Приступљено 21. 8. 2012.

Литература

Audi, Robert (2004). The Cambridge Dictionary of Philosophy. Cambridge University Press. ISBN 978-84-460-0956-6.
G & C. Merriam Co. (1913). Porter, Noah, ур. Webster's Revised Unabridged Dictionary (1913 изд.). G & C. Merriam Co. стр. 501. Архивирано из оригинала 15. 10. 2013. г. Приступљено 13. 5. 2012.
Grayling, A. C. (1999). „Editor's Introduction”. Ур.: A.C. Grayling. Philosophy 1: A Guide through the Subject. vol. 1. Oxford University Press. стр. 1. ISBN 978-0198752431.
G & C. Merriam Co. (1913). Porter, Noah, ур. Webster's Revised Unabridged Dictionary (1913 изд.). G & C. Merriam Co. стр. 501. Архивирано из оригинала 15. 10. 2013. г. Приступљено 13. 5. 2012.
Webster's New World Dictionary (Second College изд.).
Teichman, Jenny; Evans, Katherine C. (1999). Philosophy: A Beginners Guide. Wiley. ISBN 978-0-631-21321-5.
G & C. Merriam Co. (1913). Porter, Noah, ур. Webster's Revised Unabridged Dictionary (1913 изд.). G & C. Merriam Co. Архивирано из оригинала 15. 10. 2013. г. Приступљено 13. 5. 2012.
Bullock, Alan; R. B. Woodings; Cumming, John, ур. (1992). The Fontana Dictionary of Modern Thinkers. Hammersmith, Eng.: Fontana Press. ISBN 978-0-00-636965-3.
Bullock, Alan; Stallybrass, Oliver (1977). The Harper dictionary of modern thought. Harper & Row. ISBN 9780824206611.
Julia, Didier (2006). Dictionnaire de la philosophie. Responsable éditorial, Emmanuel de Waresquiel; secretariat de rédaction, Joelle Narjollet. [Éd. rev.]. Paris: Larousse. 301, [1] p. + xvi p. of ill. ISBN 978-2-03-583309-9.
Reese, W. L. (1980). Dictionary of Philosophy and Religion: Eastern and Western Thought. Atlantic Highlands, N.J.: Humanities Press. ISBN 978-0-391-00688-1.
Edwards, Paul, ур. (1967). The Encyclopedia of Philosophy. Macmillan & Free Press.
Bowker, John (1999). The Oxford Dictionary of World Religions. Oxford University Press, Incorporated. ISBN 978-0-19-866242-6.
Kant, Immanuel (1881). Critique of Pure Reason. Macmillan. ISBN 9780758338976.
Baldwin, Thomas, ур. (2003). The Cambridge History of Philosophy 1870–1945. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-59104-1.
Copenhaver, Brian P.; Schmitt, Charles B. (1992). Renaissance philosophy. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-219203-5.
Nadler, Steven (2008). A Companion to Early Modern Philosophy. John Wiley & Sons. ISBN 978-0-470-99883-0.
Rutherford, Donald (2006). The Cambridge Companion to Early Modern Philosophy. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-82242-8.
Schmitt, C. B.; Skinner, Quentin, ур. (1988). The Cambridge History of Renaissance Philosophy. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-39748-3.
Kenny, Anthony (2012). A New History of Western Philosophy. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-958988-3.
Honderich, T., ур. (1995). The Oxford Companion to Philosophy. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-866132-0.
Bunnin, Nicholas; Tsui-James, Eric, ур. (2008). The Blackwell Companion to Philosophy. John Wiley & Sons. стр. 620. ISBN 978-0-470-99787-1.
Copleston, Frederick Charles (1953). A history of philosophy: volume III: Ockham to Suárez. Paulist Press. ISBN 978-0-8091-0067-5.
Leaman, Oliver; Morewedge, Parviz (2000). „Islamic philosophy modern”. Ур.: Craig, Edward. Concise Routledge Encyclopedia of Philosophy. Psychology Press. ISBN 978-0-415-22364-5.
Buccellati, Giorgio (1. 1. 1981). Wisdom and Not: The Case of Mesopotamia. 101 (1): 35—47. JSTOR 602163. doi:10.2307/602163 http://www.jstor.org/stable/602163. Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
Blumenau, Ralph. Philosophy and Living. ISBN 978-0-907845-33-1.
Craig, Edward (21. 2. 2002). Philosophy: A Very Short Introduction. OUP Oxford. ISBN 978-0-19-285421-6.
Harrison-Barbet, Anthony. Mastering Philosophy. ISBN 978-0-333-69343-8.
Nagel, Thomas (15. 10. 1987). What Does It All Mean? A Very Short Introduction to Philosophy. Oxford University Press, USA. ISBN 978-0-19-505292-3.
Russell, Bertrand (1997). The Problems of Philosophy. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-511552-9. Архивирано из оригинала 07. 08. 2004. г. Приступљено 03. 03. 2017.
Sinclair, Alistair J. (2008). What is Philosophy? An Introduction. Dunedin. ISBN 978-1-903765-94-4.
Sober, Elliott (2001). Core Questions in Philosophy: A Text with Readings. Upper Saddle River, Prentice Hall. ISBN 978-0-13-189869-1.
Solomon, Robert C. (2002). Big Questions: A Short Introduction to Philosophy. Wadsworth. ISBN 978-0-534-16708-0.
Warburton, Nigel (1999). Philosophy: The Basics. Psychology Press. ISBN 978-0-415-14694-4.
Classics of Philosophy (Vols. 1, 2, & 3) by Louis P. Pojman
The English Philosophers from Bacon to Mill by Edwin Arthur
European Philosophers from Descartes to Nietzsche by Monroe Beardsley
Cottingham, John. Western Philosophy: An Anthology. 2nd ed. Malden, MA: Blackwell Pub., 2008. Print. Blackwell Philosophy Anthologies.
Tarnas, Richard (1993). The Passion of the Western Mind: Understanding the Ideas That Have Shaped Our World View. Random House Publishing. ISBN 978-0-345-36809-6.
A Source Book in Indian Philosophy by Sarvepalli Radhakrishnan, Charles A. Moore
Copleston, Frederick (1986). Philosophy in Russia: From Herzen to Lenin and Berdyaev. Search Press. ISBN 978-0-268-01569-5.
Hamilton, Sue (22. 2. 2001). Indian Philosophy: a Very Short Introduction. OUP Oxford. ISBN 978-0-19-285374-5.
Kupperman, Joel J. (2001). Classic Asian Philosophy: A Guide to the Essential Texts. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-513335-6.
Lee, Joe; Powell, Jim (2000). Eastern Philosophy For Beginners. Writers & Readers Publishing, Incorporated. ISBN 978-0-86316-282-4.
Smart, Ninian (2000). World Philosophies. Routledge. ISBN 978-0-415-22852-7.
Imbo, Samuel Oluoch (1998). An Introduction to African Philosophy. Rowman & Littlefield. ISBN 978-0-8476-8841-8.
Medieval Islamic Philosophical Writings edited by Muhammad Ali Khalidi
Aminrazavi, Mehdi Amin Razavi; Nasr, Seyyed Hossein; Nasr, PH.D., Seyyed Hossein (2013). The Islamic Intellectual Tradition in Persia. Routledge. ISBN 978-1-136-78105-6.
Corbin, Henry (2014) [1993]. History Of Islamic Philosophy. Превод: Sherrard, Liadain; Sherrard, Philip. Taylor & Francis. ISBN 978-1-135-19888-6.
Durant, Will (1991). Story of Philosophy: The Lives and Opinions of the World's Greatest Philosophers. Pocket. ISBN 978-0-671-73916-4.
Higgins, Kathleen M.; Solomon, Robert C. (1996). A Short History of Philosophy. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-510196-6.
Knight, Kelvin (19. 3. 2007). Aristotelian Philosophy: Ethics and Politics from Aristotle to MacIntyre. Wiley. ISBN 978-0-7456-1977-4.
Leaman, Oliver (14. 4. 2000). A Brief Introduction to Islamic Philosophy. Wiley. ISBN 978-0-7456-1960-6.
Oizerman, Teodor (1988). The Main Trends in Philosophy. A Theoretical Analysis of the History of Philosophy (PDF). translated by H. Campbell Creighton, M.A., Oxon (2nd изд.). Moskva: Progress Publishers. ISBN 978-5-01-000506-1. Архивирано из оригинала (DjVu, etc.) 6. 3. 2012. г. Приступљено 20. 1. 2011First published in Russian as «Главные философские направления»
Oizerman, Teodor (1973). Problems of the History of Philosophy. translated from Russian by Robert Daglish (1st изд.). Moscow: Progress Publishers. Архивирано из оригинала 6. 7. 2011. г. Приступљено 20. 1. 2011First published in Russian as «Проблемы историко-философской науки»
The Phenomenology Reader by Dermot Moran, Timothy Mooney
Kim, J.; Ernest Sosa, ур. (1999). Metaphysics: An Anthology. Blackwell Philosophy Anthologies. Oxford: Blackwell Publishers Ltd.
Husserl, Edmund; Welton, Donn (1999). The Essential Husserl: Basic Writings in Transcendental Phenomenology. Indiana University Press. ISBN 978-0-253-21273-3.
Existentialism: Basic Writings (Second Edition) by Charles Guignon, Derk Pereboom
Curley, Edwin (1994). A Spinoza Reader. Princeton. ISBN 978-0-691-00067-1.
Scruton, Roger (2002). A Short History of Modern Philosophy. Routledge. ISBN 978-0-415-26763-2.
Contemporary Analytic Philosophy: Core Readings by James Baillie
Appiah, Kwame Anthony (2003). Thinking it Through – An Introduction to Contemporary Philosophy. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-513458-2.
Critchley, Simon (22. 2. 2001). Continental Philosophy: A Very Short Introduction. OUP Oxford. ISBN 978-0-19-285359-2.
Chan, Wing-tsit (1963). A Source Book in Chinese Philosophy. Princeton University Press. ISBN 978-0-691-01964-2.
Huang, Siu-chi (1999). Essentials of Neo-Confucianism: Eight Major Philosophers of the Song and Ming Periods. Greenwood Publishing Group. ISBN 978-0-313-26449-8.
Honderich, T., ур. (1995). The Oxford Companion to Philosophy. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-866132-0.
The Cambridge Dictionary of Philosophy by Robert Audi
The Routledge Encyclopedia of Philosophy (10 vols.) edited by Edward Craig, Luciano Floridi (available online by subscription); or
The Concise Routledge Encyclopedia of Philosophy edited by Edward Craig (an abridgement)
Edwards, Paul, ур. (1967). The Encyclopedia of Philosophy. Macmillan & Free Press. ; in 1996, a ninth supplemental volume appeared that updated the classic 1967 encyclopedia.
International Directory of Philosophy and Philosophers. Charlottesville, Philosophy Documentation Center.
Directory of American Philosophers. Charlottesville, Philosophy Documentation Center.
Routledge History of Philosophy (10 vols.) edited by John Marenbon
History of Philosophy (9 vols.) by Frederick Copleston
A History of Western Philosophy (5 vols.) by W. T. Jones
History of Italian Philosophy (2 vols.) by Eugenio Garin. Translated from Italian and Edited by Giorgio Pinton. Introduction by Leon Pompa.
Encyclopaedia of Indian Philosophies (8 vols.), edited by Karl H. Potter et al. (first 6 volumes out of print)
Indian Philosophy (2 vols.) by Sarvepalli Radhakrishnan
A History of Indian Philosophy (5 vols.) by Surendranath Dasgupta
History of Chinese Philosophy (2 vols.) by Fung Yu-lan, Derk Bodde
Instructions for Practical Living and Other Neo-Confucian Writings by Wang Yang-ming by Chan, Wing-tsit
Encyclopedia of Chinese Philosophy edited by Antonio S. Cua
Encyclopedia of Eastern Philosophy and Religion by Ingrid Fischer-Schreiber, Franz-Karl Ehrhard, Kurt Friedrichs
Companion Encyclopedia of Asian Philosophy by Brian Carr, Indira Mahalingam
A Concise Dictionary of Indian Philosophy: Sanskrit Terms Defined in English by John A. Grimes
History of Islamic Philosophy edited by Seyyed Hossein Nasr, Oliver Leaman
History of Jewish Philosophy edited by Daniel H. Frank, Oliver Leaman
A History of Russian Philosophy: From the Tenth to the Twentieth Centuries by Valerii Aleksandrovich Kuvakin
Ayer, A.J., ур. (1994). A Dictionary of Philosophical Quotations. Basil Blackwell Ltd: Blackwell Reference Oxford. Oxford.
Blackburn, S., ур. (1996). The Oxford Dictionary of Philosophy. Oxford: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-283134-7.
Mauter, T., Ed. The Penguin Dictionary of Philosophy. London, Penguin Books.
Runes, D., Ed. (1942). The Dictionary of Philosophy. New York, The Philosophical Library, Inc.
Angeles, P.A., Ed (1992). The Harper Collins Dictionary of Philosophy. . New York, Harper Perennial.
Bunnin, Nicholas; Tsui-James, Eric, ур. (2008). The Blackwell Companion to Philosophy. John Wiley & Sons. ISBN 978-0-470-99787-1.
Hoffman, Eric, Ed (1997). Guidebook for Publishing Philosophy. . Charlottesville, Philosophy Documentation Center.
Popkin, R. H. (1999). The Columbia History of Western Philosophy. New York: Columbia University Press.
Kelly, Michael, ур. (1998). Encyclopedia of Aesthetics (1. изд.). Oxford University Press. ISBN 978-0-19-511307-5.

Спољашње везе

Филозофија и..., РТС Образовно - научни програм - Званични канал
Stanford Encyclopedia of Philosophy
The Internet Encyclopedia of Philosophy
„Indiana Philosophy Ontology Project”. Архивирано из оригинала 26. 12. 2013. г.
PhilPapers – a comprehensive directory of online philosophical articles and books by academic philosophers
„Philosophy Timeline”. Архивирано из оригинала 08. 03. 2008. г.
Map of Western Philosophers
Philosophy Magazines and Journals
Филозофија на сајту Curlie (језик: енглески)
Philosophy (review) Архивирано 2012-12-09 на сајту Archive.today
Philosophy Documentation Center
Popular Philosophy

[2] Правопис српскога језика (т. 192) препоручује термин „филозофија” и наводи да „философија” може „представљати само издвојени манир ужих кругова” и да за такав облик „никако нема места у стандарду књижевног језика”.^[1]

[:1-1] Пешикан 2018, стр. 165, 483

[3] „РТС :: Радио Београд 1 :: Философ”. www.rts.rs. Приступљено 2023-07-04.

[FOOTNOTETeichmanEvans19991-4] Teichman & Evans 1999, стр. 1.

[philosophical-5] Grayling 1999, стр. 1

[autogenerated1-6] а ^б Милан Вујаклија; Лексикон страних речи и израза (издање из 1980); pp. 987.

[Online_Etymology_Dictionary-7] „Online Etymology Dictionary”. Etymonline.com. Приступљено 22. 8. 2010.

[Webster's_New_World_Dictionary-8] The definition of philosophy is: "1.orig., love of, or the search for, wisdom or knowledge 2.theory or logical analysis of the principles underlying conduct, thought, knowledge, and the nature of the universe".Webster's New World Dictionary (Second College изд.).

[9] Greco, John, ур. (2011). The Oxford Handbook of Skepticism (1st изд.). Oxford University Press. ISBN 978-0-19-983680-2.

[10] Glymour, Clark (2015). „Chapters 1–6”. Thinking Things Through: An Introduction to Philosophical Issues and Achievements (2nd изд.). A Bradford Book. ISBN 978-0-262-52720-0.

[11] „Contemporary Skepticism | Internet Encyclopedia of Philosophy”. www.iep.utm.edu. Приступљено 25. 4. 2016.

[auto23-12] „Philosophy”. www.etymonline.com. Online Etymological Dictionary. Приступљено 19. 3. 2016. „The English word "philosophy" is first attested to c. 1300, meaning "knowledge, body of knowledge."”

[FOOTNOTELindberg20073-13] Lindberg 2007, стр. 3.

[FOOTNOTEShapin1998-14] Shapin 1998.

[15] Briggle, Robert Frodeman and Adam. „When Philosophy Lost Its Way”. Opinionator. Приступљено 25. 4. 2016.

[nyu-16] „Undergraduate Program | Department of Philosophy | NYU”. Philosophy.fas.nyu.edu. Архивирано из оригинала 05. 06. 2017. г. Приступљено 17. 8. 2012.

[Aesthetics-_definition-17] „Aesthetics- definition”. Merriam-Webster Dictionary. Приступљено 14. 12. 2010.

[Webster's_Revised_Unabridged_Dictionary-18] а ^б ^в G 1913, стр. 501

[FOOTNOTEWhite2014-19] White 2014.

[20] Carnap, Rudolf (1953). "Inductive Logic and Science". 80 (3): 189—97. ISSN 0199-9818. JSTOR 20023651. doi:10.2307/20023651. Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)

[Audi-21] Audi 2004

[FOOTNOTEKelly1998ix-22] Kelly 1998, стр. ix.

[23] „Review” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 31. 01. 2017. г. by Tom Riedel (Regis University)

[24] Zangwill, Nick (28. 2. 2003). „Aesthetic Judgment”. Stanford Encyclopedia of Philosophy. Приступљено 24. 7. 2008.

[25] „Merriam-Webster.com”. Приступљено 21. 8. 2012.

[а]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

[11]

[12]

[13]

[14]

[15]

[16]

[17]

[18]

[19]

[20]

[21]

[22]

[23]

[24]

[1]