Мисионар је члан верске групе који је послат у неко подручје да прозелитира и/или извршава министарство служби, као што су образовање, писменост, социјална правда, здравствена заштита и привредни развој.[1][2] Реч „мисија” потиче из 1598. када су Исусовци послали чланове у иностранство. Изведена је од латинске речи missionemкôд: lat је напређен у кôд: la (ном. missioкôд: lat је напређен у кôд: la ) — „чин слања” или mittereкôд: lat је напређен у кôд: la — „послати”.[3] Реч је коришћена у светлу њене библијске употребе; у латиничком преводу Библије, Христ користи ову реч када шаље ученике да проповедају Јеванђеље у његово име. Термин се најчешће користи за хришћанске мисије, али се може користити за било које веровање или идеологију.[4]
^На пример, Будизам је покренуо „први велики мисионарски напор у историји светских религија” у 3. веку п. н. е. (Richard Foltz, Religions of the Silk Road, Palgrave Macmillan, 2nd edition. 2010. ISBN978-0-230-62125-1. стр. 37.)
Литература
Robinson, David Muslim Societies in African History (The Press Syndicate of the University of Cambridge Cambridge, UK). 2004. ISBN978-0-521-53366-9.
Sharma, Arvind (2014). Hinduism as a missionary religion. New Delhi: Dev Publishers & Distributors.
Shourie, Arun. . Missionaries in India: Continuities, changes, dilemmas. New Delhi: Rupa.2006. ISBN9788172232702.
Madhya Pradesh (India)., & Niyogi, M. B. (1956). Vindicated by time: The Niyogi Committee report on Christian missionary activities. Nagpur: Government Printing, Madhya Pradesh.
