Постојање Бога је тема коју су вековима развијали филозофи, теолози и други мислиоци постављањем аргумената за и против. Најчешћи докази за постојање Бога јесу метафизичке, индуктивне и субјективне природе, док су докази против постојања Бога обично емпиријске и дедуктивне природе.
Гледишта заступљена у расправи су атеизам (као неверовање у Бога и као порицање Божијег постојања), теизам (веровање да Бог постоји) и агностицизам (гледиште да је немогуће сазнати постоји ли Бог или не).
Расправа о постојању Бога повлачи и многа друга филозофска питања. Основни проблем је што не постоји универзално прихваћена дефиниција Бога.
Аргументи за Божију егзистенцију
Космолошки аргумент тврди да постоји „први узрок“ или „први покретач“ свих ствари које су узроковане или покренуте, а то је Бог.
Телеолошки аргумент (грч. τέλος тéлос - циљ, сврха) се заснива на томе да у природи постоји сврховитост. Сврховитост свемира нужно претпоставља интелигенцију која поставља сврхе, а то је Бог.
Номолошки аргумент (грч. νόμος нóмос - закон) наводи да је свет хармонијски уређена целина у којој све ствари стоје у међусобним односима, који су нормирани законима. Та законитост нужно претпоставља ум, који је Бог.
Онтолошки аргумент се темељи на томе да појам Бога као најсавршенијег бића нужно укључује и његово постојање (божија есенција нужно укључује и божију егзистенцију). Онтолошки доказ има више различитих формулација: Анселмову, Бонавентурину, Декартову, Лајбницову, итд.
Идејни аргумент је доказ из нужних и вечних истина. А вечне и нужне истине могу постојати само у неком мисаоном бићу које је вечно и нужно. А то биће је Бог.
Морални аргумент наводи да постојање објективне моралности зависи од постојања највишег законодавца, а то је Бог.
Етнолошки аргумент је аргумент општег уверења људског рода, који наводи да су сви народи имали појам Бога.
Аргумент од слободне воље тврди да су свезнање и слободна воља неспојиви и да је свака концепција Бога која обухвата оба својства сама по себи контрадикторна.
Парадокс свемогућности, према овом парадоксу постоји бар једна ствар коју свемогуће биће не може да учини, што је супротно претпоставци да је то биће свемоћно.
Проблем пакла је идеја да бесконачно проклетство за акције почињене у коначном постојању противречи Божијој претпостављеној свеблагонаклоности, свемогућности и свеприсутности.
Проблем зла је питање како да се објасни зло ако постоји неко божанство које је свеблагонаклоно, свемогуће, свеприсутно и свезнајуће.
Аргумент противречних откровења оспорава постојање Бога идентификовањем очигледних контрадикција између различитих „светих списа“, у оквиру једног списа, или између „светих списа“ и познатих чињеница.
Према Судбини неуких лица која никада нису ни чула за одређено откривење могу бити грубо кажњена због тога што се нису понашала у складу са његовим диктатима.
Аргумент неверовања оспорава постојање свемоћног Бога који жели да људи верују у њега, тврдећи да би такав Бог био успешнији у окупљању верника.
Аргумент лошег стварања оспорава идеју да је Бог створио живот, на основу тога што су облици живота, укључујући и људе, „лоше дизајнирани“.
Аналогија Раселовог чајника тврди да терет доказивања постојања Бога лежи на онима који тврде да он постоји а не на онима који тврде да Бог не постоји.
