Теизам у најширем смислу значи веровање у бар једно божанство.[1][2]
Теизам представља веровање у Бога, сведржитеља и творца свега, који се не може изједначити са творевином коју је сам створио.
То је заједнички назив за сва веровања која укључују постојање бога или божанстава. Теизам у ужем смислу укључује веровање да су бог или божанства иманентна свету, али истовремено и и изван њега, односно свезнајућа, свеприсутна и свемогућа.
Теизам се често наводи и као антитеза атеизма или нонтеизма - неверовања у божанства.
Теистичка веровања се најчешће деле по схватању колико има божанства, а затим по томе каква је његова/њихова природа. Подела по броју божанстава се своди на монотеизам - веровање да постоји само један бог или божанство, односно политеизам - веровање да постоји више различитих божанстава.
Етимологија
Термин теизам потиче од грчког theos или theoi што значи „бог” или „богови”. Теизам је први употребио Ралф Кадворт (1617–1688).[3] Према Кадвортовој дефиницији, „строго и исправно се називају теистима, они који потврђују да је савршено свесно разумно биће, или ум, који сам по себи постоји од вечности, био узрок свих других ствари“.[4]
Политеизам је веровање да постоји више од једног бога.[6] У пракси, политеизам није само веровање да постоји више богова; обично укључује веровање у постојање специфичног пантеона различитих божанстава.
Политеизам је такође подељен према томе како се посматрају поједина божанства:
Хенотеизам: гледиште/веровање да може постојати више од једног божанства, али само једно од њих се богослужи. Пример је зороастризам.
Катенотеизам: Тачка/веровање да постоји више од једног божанства, али да се богослужи само једно божанство у једном тренутку или икада, а друго може бити достојно обожавања у неко друго време или на другом месту. Ако се обожавају једно по једно, онда је свако редом врховно.
Монолатизам: Веровање да може постојати више од једног божанства, али да је само једно достојно богослужења. Већина модерних монотеистичких религија је можда почела као монолатрична, иако је то спорно.
Пантеизам: Веровање да је универзум еквивалентан богу и да не постоји подела између творца и супстанце његовог стварања.[7]Адвајта ведантска школа хиндуистичке филозофије је пример овога; филозофија Баруха Спинозе је историјски такође била блиско идентификована са овом позицијом, иако постоје одређене контроверзе око тога да ли је он у ствари боље описан као панентеиста.
Панентеизам: Као и пантеизам, веровање да је физички универзум повезан са богом или боговима. Међутим, такође верује да божанско прожима и интерпенетрира сваки део универзума и такође се протеже изван времена и простора. Примери укључују већину облика вишнуизма и филозофије Георга Вилхелма Фридриха Хегела и Алфреда Норта Вајтхеда.
Разлика између ова два веровања може бити двосмислена и бескорисна, или и значајна тачка поделе.[8] Пантеизам се може схватити као врста нетеизма, где физички универзум преузима неке од улога теистичког Бога, а друге улоге Бога се сматрају непотребним.[9]
Пошто оба ова веровања замењују бога за оно што су прихваћене чињенице стварности, недостаје им било каква основа или валидност као аргумент.
Деизам је веровање да један бог постоји и да је створио свет, али да творац не мења првобитни план за универзум, већ њиме председава у облику Провиђења. Познато је да су неки класични деисти су веровали у божанску интервенцију.[10]
Деизам обично одбацује натприродне догађаје (као што су пророчанства, чуда и божанска откровења) истакнуте у организованој религији. Уместо тога, деизам сматра да религиозна веровања морају бити заснована на људском разуму и посматраним карактеристикама природног света, и да ови извори откривају постојање врховног бића као креатора.[11]
Пандеизам: Веровање да је Бог претходио универзуму и створио га, али је сада еквивалентан њему.
Полидеизам: Веровање да постоји више богова, али да не интервенишу у универзуму.
Аутотеизам је гледиште да је божанство, било спољашње или не, инхерентно унутар 'себе' и да особа има способност да постане боголик. Индијске религије попут будизма и џаинизма су аутотеистичке. Ово може бити на несебичан начин, којим се прате импликације изјава које се приписују етичким, филозофским и верским вођама (као што је Махавира[12]).
^Halsey, William; Robert H. Blackburn; Sir Frank Francis (1969). Louis Shores, ур. Collier's Encyclopedia. 22 (20 изд.). Crowell-Collier Educational Corporation. стр. 266—7.
^Cudworth, Ralph (1678). The True Intellectual System of the Universe, Vol. I. New York: Gould & Newman, 1837, p. 267.
^“Monotheism”, in Britannica, 15th ed. (1986), 8:266.
^„polytheism”. AskOxford. Архивирано из оригинала 29. 09. 2007. г. Приступљено 08. 06. 2022.
^Webster's New International Dictionary of the English Language (G. & C. Merriam, 1924) defines deism as "belief in the existence of a personal god, with disbelief in Christian teaching, or with a purely rationalistic interpretation of Scripture". Although listed as a type of theism, deism is completely different from theism. If anything, theism would be an off-shoot of deism since it takes beliefs a step further to include miracles and divine revelation, with deism being the "base" belief in God.
Keith Whitelam, The Invention of Ancient Israel, Routledge, New York 1997.
Assmann, Jan, 'Monotheism and Polytheism' in: Sarah Iles Johnston (ed.), Religions of the Ancient World: A Guide, Harvard University Press. 2004. ISBN0-674-01517-7. стр. 17–31..
Paper, Jordan; The Deities are Many: A Polytheistic Theology, State University of New York Press (March 3, 2005), ISBN978-0-7914-6387-1
Penchansky, David, Twilight of the Gods: Polytheism in the Hebrew Bible (2005), ISBN0-664-22885-2.
Swarup, Ram, & Frawley, David (2001). The word as revelation: Names of gods. New Delhi: Voice of India. ISBN978-8185990682
Kimmerle, Heinz (2006-04-11). „The world of spirits and the respect for nature: towards a new appreciation of animism”. The Journal for Transdisciplinary Research in Southern Africa (на језику: енглески). 2 (2): 15. ISSN2415-2005. doi:10.4102/td.v2i2.277.