Сремска жупанија (лат. Comitatus Syrmiensis хрв. Srijemska županija мађ. Szerém vármegye нем. Komitat Syrmien Краљевине Угарске (12-16. век), Хабзбуршке Монархије (између 18. и 20. века ), а потом и Краљевства Срба, Хрвата и Словенаца (1918—1922. године). Током хабзбуршког раздобља, жупанија је најпре била у саставу Краљевине Славоније , а потом у саставу Краљевине Хрватске-Славоније (која је била у саставу Хабзбуршке Краљевине Угарске ). Управно седиште жупаније био је град Вуковар (данас у саставу Хрватске ).
Некадашњи простор ове жупаније данас је подељен између Србије (већи, средишњи и источни део) и Хрватске (мањи, западни део).
Површина жупаније била је 6.866 km2 , а у време задњег пописа пре њеног укидања (1910 . године) Сремска жупанија је имала 414.234 становника (густина 60,3 ст./km2 ).
Сремска жупанија око 1370. године Сремска жупанија, као и сама област Срема , носила је назив изведен од имена древног, староримског града Сирмијума .
У време Аустроугарске управе, Сремска жупанија се налазила на крајњем истоку Хабзбуршке Хрватске-Славоније , односно на крајњем југу Хабзбуршке Угарске и била је погранична ка Краљевини Србији .
Простор жупаније приближно се поклапао са простором области Срема . Једино је на крајњем западу жупаније било неколико насеља, која су природно припадала области Славоније .
Жупаније у Срему, Бачкој и Банату према стању након 1886. године Простор Срема био је у доба антике у оквиру старог Рима и ту се налазио древни град Сирмијум . У раном средњем веку за овај простор водиле су се борбе између Византије и њених северних суседа (Хуна , Острогота , Гепида , Ломбарда , Авара , Франака , Бугара , Панонских Словена , и касније Угара ).
Сремска жупанија је формирана у 12. веку , као једна од жупанија средњовековне Угарске . Ова жупанија је, међутим, обухватала само источни део Срема , док је у западном делу Срема постојала засебна Вуковарска жупанија. Крајем средњег века ово је био погранични простор између Угарске и српских држава (Сремске краљевине , Краљевине Рашке , Српског царства , итд.). Потом је око век и по (од 1521 . године) овај простор био у оквиру Османског царства као Сремски санџак .
Хабзбуршко царство преотело је део Срема од Турака 1688 , а остатак 1718 . године. Простор је тада подељен између Војне границе и Краљевине Славоније , која је тада представљала засебну хабзбуршку територију и била је, такође, под војном управом. Сремска жупанија је основана 1745 . године на простору северозападног Срема , док је југоисточни део Срема остао у саставу Војне границе . Жупанија је била део Краљевине Славоније , која се налазила у саставу Хабзбуршке Краљевине Хрватске и Хабзбуршке Краљевине Угарске . Током 18. века поред староседалачких Срба и Хрвата досељени су и Немци , Мађари , Русини и Словаци , али у мањем броју него у другим јужним деловима Хабзбуршке монархије .
Сремска жупанија након прикључења Петроварадинског окружја 1886. године Током Револуције 1848/49. у Сремским Карловцима је (1848 . године) проглашена Српска Војводина , која је обухватала и Сремску жупанију. После револуције, на темељима те одлуке, постојало је Војводство Србија и Тамишки Банат , које је било кратког века (1849—1860). Током овог раздобља жупанија није постојала, јер је војводство било подељено на округе.
После 1860 . године Сремска жупанија је поново васпостављена и прикључена је Краљевини Славонији , која је заједно са Краљевином Хрватском чинила здружену Краљевину Хрватску и Славонију , која је имала одређени ниво аутономије у оквиру хабзбуршке Краљевине Угарске.
Током 1873 . године извршено је развојачење свих регименти у саставу хрватске и славонске војне крајине, али те области нису одмах прикључене Краљевини Хрватској и Славонији, већ су добиле посебну земаљску управу , која се делила на шест крајишких окружја, међу којима је било и Петроварадинско окружје , које је настало развојачењем дотадашње Петровардинске регименте . Тек 1881 . године, сва крајишка окружја прикључена су Краљевини Хрватској и Славонији, која је тиме добила границу на рекама Уни и Сави . У оквирима проширене Краљевине, прикључена окружја наставила су да постоје све до 1886 . годинне, када је жупанијско уређење протегнуто и на те просторе. Тада је Петроварадинско окружје укључено у састав Сремске жупаније, која је тиме изашла на реку Саву.
После Првог светског рата цео простор жупаније је укључен у новостворену Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца . Наставила је да постоји као административна јединица све до увођења нове обласне организације (1921-1924), када је ушла у састав Сремске области .
Део некадашње жупаније који је данас у саставу Србије већим делом припада АП Војводини , док је мањи део у саставу Града Београда .
Према попису из 1870 , жупанија је имала 120.352 ст.;
Према попису из 1890 , жупанија је имала 347.022 ст.
Према попису из 1910 , жупанија је имала 414.234 ст. Становништво према матерњем језику (Попис 1910):
Српски = 183.109 (44,20%),Хрватски = 106.198 (25,64%),Немачки = 68.086 (16.44%),Мађарски = 29.522 (7,13%),Словачки = 13.841 (3,34%),Русински = 4.642 (1,12%).Етнички размештај : У Сремској жупанији је преовлађивало јужнословенско становништво, с тим што су Срби били бројнији у средишњем и источном Срему , док су Хрвати били бројнији у западном. Оба народа су више била присутна на селу, него у граду. Немци су поглавито насељавали градове и варошице, као и неколико већих села у средишњем делу Срема , тј. најплоднији део, северно од мочвара уз Саву и јужно од брда Фрушке горе . Мађари , Словаци и Русини су били ограничени на по пар насеља, размештених широм Срема .
Почетком 20. века , управна подела Сремске жупаније била је следећа:
Види остале бивше жупаније на тлу данашње Војводине :
Божанић, Снежана (2007). „Срем у периоду од 1502. до 1526. године” . Споменица Историјског архива Срем . 6 : 72—88. Valentić, Mirko (1981). Vojna krajina i pitanje njezina sjedinjenja s Hrvatskom 1849-1881 Гавриловић, Славко (1960). Аграрни покрети у Срему и Славонији почетком XIX века Гавриловић, Славко (1963). Срем у револуцији 1848-1849 Гавриловић, Славко (1979). Срем од краја XVII до средине XVIII века Гавриловић, Славко (1986). Хајдучија у Срему у XVIII и почетком XIX века Гавриловић, Славко (1995). Коморски Срем у другој половини XVIII века Димић, Љубодраг (2001). Историја српске државности 3 . Нови Сад: Огранак САНУ. Драгојловић, Драгољуб (1989). „Православље у Срему у средњем веку” . Манастир Шишатовац: Зборник радова . Београд: САНУ. стр. 25—30. Ивић, Алекса (1929). Историја Срба у Војводини од најстаријих времена до оснивања потиско-поморишке границе (1703) Крестић, Василије (1991). Историја Срба у Хрватској и Славонији 1848-1914 Крстић, Александар (2007). „Време турске власти у Срему” . Срем кроз векове: Слојеви култура Фрушке горе и Срема . Београд: Вукова задужбина. стр. 75—101. Лемајић, Ненад (1995). „Срби у Срему и њихови прваци од краја XV до краја XVI века” . Зборник Матице српске за историју . 52 : 7—19. Planinić, Silvana (1992). „Krajiško okružno upraviteljstvo (distrikti) i krajiške imovne općine u Hrvatsko-slavonskoj krajini” . Arhivski vjesnik . 34-35 (1991-1992): 173—183. Radojević, Mira (1996). „Srpsko-hrvatski spor oko Vojvodine 1918-1941” (PDF) . Istorija 20. veka: Časopis Instituta za savremenu istoriju . 14 (2): 39—73. Рокаи, Петер ; Ђере, Золтан; Пал, Тибор; Касаш, Александар (2002). Историја Мађара Стојковски, Борис (2009). „Срем и покрет цара Јована Ненада” . Истраживања . Филозофски факултет у Новом Саду. 20 : 249—255. Taube, Friedrich Wilhelm von (1777). Historische und geographische Beschreibung des Königreiches Slavonien und des Herzogthumes Syrmien 1 . Leipzig. Taube, Friedrich Wilhelm von (1777). Historische und geographische Beschreibung des Königreiches Slavonien und des Herzogthumes Syrmien 2 . Leipzig. Taube, Friedrich Wilhelm von (1778). Historische und geographische Beschreibung des Königreiches Slavonien und des Herzogthumes Syrmien 3 . Leipzig. Таубе, Фридрих Вилхелм фон (1998). Историјски и географски опис Краљевине Славоније и Војводства Срема Heka, Ladislav (2008). „Hrvatsko-ugarski odnosi od sredinjega vijeka do nagodbe iz 1868. s posebnim osvrtom na pitanjе Slavonije” . Scrinia Slavonica . 8 : 152—173. Heka, Ladislav (2013). „Hrvatsko-ugarski javnopravni prijepori” . Zbornik Pravnog fakulteta u Zagrebu . 63 (5-6): 1257—1292. Horbec, Ivana (2010). „Slavonske županije između Banske Hrvatske i Mađarske: Uspostava civilne uprave i pitanje poreznog sustava u 18. stoljeću” . Arhivski vjesnik . 53 : 177—196.
средњи век нови век остале угарске територије
Жупаније до 1886. године Окружја (1881-1886) Жупаније након 1886. године
.svg)
