Некадашњи простор ове жупаније данас је подељен између Румуније (већи, средишњи и северни део) и Србије (мањи, јужни део).
Површина жупаније била је 7.433 km², а у време задњег пописа пре њеног расформирања (1910. године) Тамишка жупанија је имала 500.800 становника (густина 67,4 ст./km²).
Порекло назива
Тамишка жупанија носила је назив изведен од реке Тамиш, која значајним делом тока протиче кроз ово подручје.
Простор жупаније припадао је области Баната и обухватао је његове средишње крајеве. На северу граница жупаније је била река Мориш, а на југу Дунав. Западне и источне границе жупаније махом нису биле везане за природне чиниоце (реке, планине).
Већи део подручја некадашње жупаније био је равничарско тле јужне Паноније, само су на истоку била бреговита подручја. Једине планине биле су Вршачке планине. Водотоци су били равничарски (Дунав, Нера, Тамиш, Бегеј, Мориш), спори и често са мочварним окружењем.
Хабзбуршко царство преотело је Банат од Османлија1718. године, а овај простор тада постаје део Тамишког Баната, засебне хабзбуршке покрајине. Ова покрајина се укида 1778. године и њени северни делови се укључују у састав Хабзбуршке Угарске, док јужни делови остају у саставу Војне границе. Тада се поново успоставља Тамишка жупанија. Током 18. века поред староседалачких Срба и Румуна досељени су и Немци, Мађари, Украјинци и Словаци. Посебно су у значајном броју насељени Немци.
Током Револуције из 1848/49. године, овај простор улази у састав Српске Војводине. После револуције на овом простору постојало је Војводство Србија и Тамишки Банат, које је било кратког века (1849—1860). Током овог периода, жупанија није постојала, јер је војводство било подељено на округе, а управно седиште војводства био је Темишвар, дотадашње управно седиште Тамишке жупаније. После 1860. године ово подручје је прикључено Хабзбуршкој Краљевини Угарској, а Тамишка жупанија је поново образована. Укидањем једног дела војне границе, 1873. године, ово подручје се такође укључује у Тамишку жупанију.
Етнички размештај: Иако је мање-више на подручју целе жупаније било мешовитих насеља, ипак се могу уочити одређени обрасци насељавања. Румуни су махом насељавали села и источне делове жупаније. Немци и Мађари су углавном били насељени у градовима и варошицама, као и у селима у средишњем делу жупаније, који је имао најповољније природне услове. Српско становништво је већим делом живело у јужном и западном делу жупаније, који је по надморској висини био најнижи.
Управна подела
Почетком 20. века, управна подела Тамишке жупаније била је следећа:
