Бивша жупанија Шопрон (мађ.Sopron vármegye, нем.Ödenburg, лат.Comitatus Soproniensis) је била административна жупанија Краљевине Мађарске. Њена територија је сада подељена између Аустрије и Мађарске. Главни град округа био је Шопрон.
Географија
Жупанија Шопрон је делила границе са аустријском земљом Доњом Аустријом и тадашњим мађарским жупанијама Мошон, Ђер, Веспрем и Ваш. У округу је било језеро Нежидер (мађ. Fertő tó, немачки: Neusiedler See). Површина жупаније је 1910. године износила око 3.256 km².
Историја
Шопронска жупанија је била једна од првих жупанија у мађарској краљевини. Жупанију је основао краљ Свети Стефан I у време оснивања државе и уређења краљевског жупанијског система, са Шопронваром као центром, на територији поседа породице Ошл.[1]
Жупанија Шопрон након Тријанонског уговора. (3) Град Шопрон (урбани део) (4) територија пребачена из жупаније Мошон у жупанију Шопрон 1921. године.Формирање данашње жупаније Ђер-Шопрон. (1)Територија која је од жупаније Ваш додељена жупанији Ђер-Шопрон 1950. године. (2) територија која је од жупаније Шопрон 1950. године додељена жупанији Ваш.
Године 1920. Тријанонским уговором западни део жупаније улази у састав Аустрије, док је источни део у састав Мађарске. Године 1921. референдумом је одлучено да се град Шопрон и осам околних насеља придруже Мађарској уместо Аустрији.
Године 1950. жупанија Шопрон се спојила са жупанијом Ђер-Мошон и формирала жупанију Ђер-Шопрон, док је мали део жупаније Шопрон припао округу Ваш. Жупанија је 1990. преименована у округ Ђер-Мошон-Шопрон.
Демографија
1900
Године 1900. у жупанији је живело 279.796 људи и састојало се од следећих језичких заједница:[2]
.svg)
