Покрајина Босна и Херцеговина била је привремена територијална јединица Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца , која је постојала од југословенског уједињења 1918. године до 1924. Њено укидање и увођење области као административних подручја предвиђено је Видовданским уставом 1921. године.
Дочек пред Вишеградом при офанзиви (1918) Ова територија је од 1878 . до 1908 . под аустроугарском војном управом имала положај кондоминијума који је званично био под суверенитетом султана , односно Османског царства . Након анексије ових области 1908, територија је добила статус аустроугарске колоније . Почетком новембра 1918. године власт у Босни и Херцеговини је преузео Главни одбор Народног вијећа за БиХ и Народна влада БиХ . Покрајина Босна и Херцеговина је у пленуму Народног вијећа Државе Словенаца, Хрвата и Срба у Загребу имала 18 представника. Након уједињења у Краљевство Срба, Хрвата и Словенаца умјесто Народне владе, формирана је Земаљска влада (1919), која је имала мањи број ресора. Касније је умјесто Земаљске владе основана Покрајинска управа (1921), а њена ликвидација је извршена у фебруару 1924. године.[ 1]
По подацима из 1921. године , становништво покрајине је било подијељено у сљедеће вјерске групе:
православни (829.360),
муслимани (588.173),
римокатолици (444.309),
израелићани (12.031),
гркокатолици (9.308),
евангелисти (6.627),
други (538),
без конфесије и непознато (94). Верска карта покрајине Босне и Херцеговине по котарима Верска карта покрајине Босне и Херцеговине по котарима (и котарским испоставама) Просечна дужина живота у БиХ 1921. била је најнижа у КСХС, 24,5 године за мушкарце и 24 за жене.[ 2] [ 3]
Окрузи покрајине Босне и Херцеговине били су:
До 1918. 1918—1941. 1941—1945. 1945—1990. 1990—2006. од 2006.
.JPG)
