Године 1922. приликом територијалне реорганизације Краљевине СХС, када су укинуте жупаније, укључен је у новоформирану Сремску област, а 1929. приликом поделе Краљевине Југославије на бановине у састав Дунавске бановине. Центар среза налазио се у Земуну, али он није припадао срезу, јер је од 1871. имао статус слободног краљевског града. Као засебна општина, Земун је 1929. ушао у састав Управе града Београда, а 1934. је припојен Београду.
Седиште Земунског среза налазило се у Земуну, али он као слободни краљевски град, административно није припадао срезу. Територија среза је временом мењана, па је мењан и број места које је обухватао.
Аустроугарска
Према Попису становништва из 1890. Земунски срез се налазио у Сремској жупанији и обухватао је 10 насеља. На Попису из 1890. имао је 28.287 становника, односно 41.110 са Земуном, који је као слободни град, само територијално припадао срезу.[3]
Атанацковић, Жарко (1962). Земун и околина у рату и револуцији. Београд: Нолит.COBISS.SR135993351
Атанацковић, Жарко (1968). Срем у Народноослободилачком рату и социјалистичкој револуцији. Шимановци: Месна заједница / Месни одбор СУБНОР Шимановци.COBISS.SR185976327
Ђурђев, Бранислав (1995). Послератно насељавање Војводине – методи и резултати демогеографске анализе насељавања Војводине у периоду 1945–1981. Нови Сад: Матица Српска.COBISS.SR87793927