Одисеас Елитис
Одисеас Елитис, добитник Нобелове награде за књижевност 1979.
Лични подаци
Датум рођења	(1911-11-02)2. новембар 1911.
Место рођења	Ираклион на Криту, Критска држава
Датум смрти	18. март 1996.(1996-03-18) (84 год.)
Место смрти	Атина, Грчка
Образовање	Универзитет у Атини
Награде	Нобелова награда за књижевност
Потпис

Одисеас Елитис (грч.Οδυσσέας Ελύτης, право име Одисеас Алепуделис, Οδυσσέας Αλεπουδέλης), један од највећих грчких песника 20. века. Рођен је 2. новембра 1911. у Ираклиону на Криту, а умро 18. марта 1996. Добитник је грчке Државне награде за поезију 1960. године за поему Достојно јест и Нобелове награде за књижевност 1979. године, „за његову поезију која, на позадини грчке традиције, сензуалном снагом и интелектуалном јасноћом описује борбу савременог човека за слободу и стваралаштво“^[1].

• Оријентације (1939)
• Сунце прво (1943)
• Херојска и тужна песма о потпоручнику несталом у Албанији (1943)
• Достојно јест (1959)
• Шест и једно кајање за небо (1960)
• Врховно сунце (1971)
• Монограм (1972)
• Сва ро ероса (1973)
• Дрво светлости и четрнаеста лепота (1971)
• Пасторчад (1974)
• Књига сигнала (1977) (збирка завршних изрека из песничке збирке Марија Нефели)
• Марија Нефели (1978)
• Три песме под заставом погодности (1982)
• Календар невидљивог априла (1984)
• Мали морепловац (1988)
• Елегије из Оксопетре (1991)
• Бициклисткиња (1991)
• Западно од туге (1995)
• 2x7 епсилон (1996) (постхумно)
• Изблиза (1998) (постхумно)

• Отворене карте (1973)
• У белом (1992)
• Врт са самообманама (1995)

• Друго писмо (1976)
• Сапфа (1984)
• Откровење Јованово (1985)
• Кринагора (1987)

Одисеас Елитис на Викимедијиној остави.