Октавио Паз (шп. Octavio Paz Мексико , 31. март 1914 — Мексико , 19. април 1998 ), био је мексикански песник, есејиста , културолог, дипломата и политички публициста.
Октавио Паз је извршио синтезу древне поезије истока и запада са новим културним тенденцијама у свом делу „Огањ наш насушни“ (1989 ).
Био је близак покретима марксизма , надреализма и егзистенцијализма . Писао је о мексичкој песникињи Хуани де ла Круз , Клоду Левију Штраусу и Марселу Дишану .
Luna silvestre(1933 )
No pasaran!(1937 )
Libertad bajo palabra (1949 )
Piedra de sol(1957 )
Salamandra(1962 )
Ladera este(1969 )
Pasado en claro(1975 )
Arbol adentro(1987 )
El fuego de cada dia (1989 , лични избор из своје поезије)
El laberinto de la soledad (1950 )
El arco y la lira (1956 )
Las peras del olmo (1957 )
Cuadrivio (1965 )
Puertas al campo (1966 )
Corriente alterna (1967 )
Traducción, literatura y literalidad (1971 )
El signo y el garabato (1973 )
El mono gramatico (1974 )
El ogro filantropico(1979 )
In/Mediaciones (1979 )
Sor Juana o Las trampas de la fe (1983 , монографија о песникињи мексичког барока)
Pasion critica: Conversaciones con O.Paz (1983 )
Hombres en su siglo (1984 )
La otra voz: Poesia y fin del siglo (1990 )
Convergencias (1991 )
Itinerario(1993 , аутобиографија)
La llama doble. Amor y erotismo (1993 )
Vislumbres de la India(1995 )
Estrella de tres puntos. Andre Breton y el surrealismo(1996 )
Mexico en la obra de Octavio Paz. T.1-6. México : Fondo de Cultura Económica, 1990
Obras completas. T.1-15. México: Letras Mexicanas, 1994—2003.
Међународне Државне Академске Уметничке Људи Остале
