Харолд Пинтер (енгл.Harold Pinter; источни Лондон, 10. октобар1930 — Лондон, 24. децембар2008) био је енглески књижевник, уредник, песник, политички активиста и академик.[1] Написао је преко двадесет дела, двадесет и један сценарио и режирао је двадесет и седам позоришних продукција.
Биографија
Младост и каријера
Пинтер је рођен у лондонској четврти Хакни, а родитељи су му били Јевреји источноевропског порекла. Његов отац, Хајман „Џек” Пинтер (1902–1997) је био кројач а мајка Франсес (рођена Москович; 1904–1992) је била домаћица.[2][3] Накратко је студирао на Краљевској академији драмских уметности (енгл.Royal Academy of Dramatic Art, RADA). Као младић је објављивао поезију, те је почео да ради у позоришту као глумац под псеудонимом Дејвид Барон. Његова прва драма звала се Соба (The Room), а премијерно су је извели студенти на Универзитету у Бристолу1957.
Рођенданска прослава (The Birthday Party) из 1958. године првобитно је доживела неуспех упркос похвалној критици у листу Сандеј Тајмс од стране водећег позоришног критичара Харолда Хобсона, али успешно је заживела након добро примљене драме Надгледник (The Caretaker) из 1960. Та два дела, као и други рани радови попут драме Повратак кући (The Homecoming) из 1964, понекад се називају „комедијама претње”. Често крену од наизглед безопасне ситуације и претворе је у претећа и апсурдна збивања зато што се ликови понашају на начин који је необјашњив публици, а понекад и другим ликовима. Тај је стил надахнуо придев „пинтеровски”. Сва Пинтерова дела одају утицај Самјуела Бекета, који је уосталом био његов дугогодишњи пријатељ.
Награде и активизам
Добитник је Шекспирове награде за књижевност (Хамбург), Европске награде за књижевност (Беч), Пиранделове награде (Паралмо), Дејвид Коен британске награде за књижевност, Лоренс Оливер награде и Молијерове награде за животно дело.
Пинтерово интересовање за политику је веома јавно. Годинама је отворено и снажно говорио о злоупотреби државне моћи у међународној политици укључујући и НАТО бомбардовање СР Југославије.[4]
Харолд Пинтер је енглески писац који је постигао светски успех, то је један од најкомплекснијих писаца након Другог светског рата. Његова дела су запажена по употреби тишине, која повећава тензије у корист недовољног разумевања и криптичног разговора. У истој мери препознатљиве су «Пинтерове теме»: еротска фантазија, безимена претња, опсесивност и љубомора, породична мржња и ментално узнемирење.
У саопштењу Нобелове задужбине се, између осталог, наводи је Пинтер у свом раду „открива бездане у свакодневним причама“, као и да је „Пинтер вратио позориште на основне елементе: Затворен простор и непредвидив дијалог, где људи зависе једни од других, а варке се руше."
^HaroldPinter.org lists this work as a "play", but it is actually a 4-page dramatic sketch; it lasts approximately eight to ten minutes in production. It was first produced as a "curtain raiser" for Death and the Maiden by Ariel Dorfman at the Royal Court Upstairs in London, in July 1991, which went on to Washington, D.C.; its production poster featured on HaroldPinter.org identifies it as a "sketch". "The New World Order" is also identified as a "sketch" in a review of the Royal Court première by Mel Gussow, "Critic's Notebook: On the London Stage, a Feast of Revenge, Menace and Guilt". Online posting. New York Times 31 July 1991. Recent productions and publications do refer to it more generically, as a "play", following the website's "Plays" section.
^Harold Pinter's official site lists this in the section for "Prose – Fiction," but it was produced as a sketch on stage in a revue, according to Baker and Ross.
^There are discrepancies between the IMDb release and award dates for this film and those provided in scholarly publications. Betrayal на сајту IMDb(језик: енглески) lists the film's release in New York as "19 February 1983" and its London release date as "October 1983." According to Steven H. Gale, however, in Sharp Cut: Harold Pinter's Screenplays and the Artistic Process (Lexington: UP of Kentucky, 2003), it was "Released" in both London and New York "in 1982" (256, 415). It was distributed by Twentieth-Century Fox International Classics and first screened in movie theaters in New York in "February 1983," according to Susan Hollis Merritt, Pinter in Play: Critical Strategies and the Plays of Harold Pinter (1990; Durham and London: Duke UP, 1995) 236, 300; the first film reviews of such New York commercial screenings cited by Merritt date from 20 February 1983 on (236–39). The film was nominated for 1983 Academy Awards for "Best Picture" and Pinter for "Writing" in the category "Best Screenplay Based on Material from Another Medium" (Gale 256, 415); cf. Academy Awards Database, accessed 28 June 2007. The IMDb appears to be a year off in listing its Academy Award and BAFTA nominations as 1984 instead of 1983.
Gordon, Lois, ур. (2001). Pinter at 70: A Casebook. Casebooks on Modern Dramatists (2 изд.). New York and London: Routledge. ISBN978-0-415-93630-9.
Grimes, Charles (2005). Harold Pinter's Politics: A Silence Beyond Echo. Madison & Teaneck, NJ: Fairleigh Dickinson University Press. ISBN0-8386-4050-8.
Hern, Nicholas; Pinter, Harold (фебруар 1985). A Play and Its Politics: A Conversation between Harold Pinter and Nicholas Hern. Harold Pinter, 'One for the Road'. New York: Grove. стр. 5—23. ISBN0-394-62363-0.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
Hudgins, Christopher C. (2008). Gillen, Francis; Gale, Steven H., ур. „Three Unpublished Harold Pinter Filmscripts”. The Pinter Review: Nobel Prize/Europe Theatre Prize Volume: 2005–2008. Tampa: University of Tampa Press: 132—39. ISSN0895-9706. OCLC16878624.
Merritt, Susan Hollis (2000). Gillen, Francis; Gale, Steven H., ур. „Harold Pinter's 'Ashes to Ashes': Political/Personal Echoes of the Holocaust”. The Pinter Review: Collected Essays 1999 and 2000. Tampa: University of Tampa Press: 73—84. ISSN0895-9706. OCLC16878624.
Merritt, Susan Hollis (2002). Gillen, Francis; Gale, Steven H., ур. „Talking about Pinter: Collected Essays 2001 and 2002”. The Pinter Review: Collected Essays: 2003 and 2004. Tampa: University of Tampa Press: 144—467. ISSN0895-9706. OCLC16878624.
Merritt, Susan Hollis (2004). Gillen, Francis; Gale, Steven H., ур. „Staging Pinter: From Pregnant Pauses to Political Cause”. The Pinter Review: Collected Essays: 2003 and 2004. Tampa: University of Tampa Press: 123—43. ISSN0895-9706. OCLC16878624.
Münder, Peter (2008). Gillen, Francis; Gale, Steven H., ур. „Endgame with Spools: Harold Pinter in 'Krapp's Last Tape'”. The Pinter Review: Nobel Prize/Europe Theatre Prize Volume: 2005– 008. Tampa: University of Tampa Press: 220—22. ISSN0895-9706. OCLC16878624.
Pinter, Harold (2008). „Introduction by Harold Pinter, Nobel Laureate”. Ур.: Watkins, G. L. Fortune's Fool: The Man Who Taught Harold Pinter: A Life of Joe Brearley. Aylesbury, Buckinghamshire, UK: TwigBooks in association with The Clove Club. стр. 7—9. ISBN978-0-9547236-8-2.
Pinter, Harold (2009). Various Voices: Sixty Years of Prose, Poetry, Politics 1948–2008 (3 изд.). London: Faber and Faber. ISBN978-0-571-24480-5.
Watkins, G. L., ур. (март 2009). „The Old Boys of Hackney Downs School”. The Clove's Lines: The Newsletter of the Clove Club. 3 (2): 1—36.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
Pinter, Harold. Plays: One | The Birthday Party, The Room, The Dumb Waiter, A Slight Ache, The Hothouse, A Night Out. (London: Methuen, 1983) ISBN0-413-34650-1 Contains an introductory essay, Writing for the Theatre.
Pinter, Harold. Plays: Two | The Caretaker, The Collection, The Lover, Night School, The Dwarfs. (London: Eyre Methuen, 1979) ISBN0-413-37300-2 Contains an introductory essay, Writing for Myself.
Pinter, Harold. Plays: Three | The Homecoming, The Tea Party, The Basement, Landscape, Silence. (London: Eyre Methuen, 1978) ISBN0-413-38480-2
"Harold Pinter" at guardian.co.uk ("The best of the Guardian's coverage, including tributes, reviews and articles from the archive," periodically updated)
"Harold Pinter" in "Times Topics" at nytimes.com (periodically updated collection of news articles, reviews, commentaries, photographs, and Web resources from The New York Times )
"Harold Pinter" on The Mark Shenton Show, TheatreVoice, recorded on 21 February 2007 (critics Michael Billington and Alastair Macaulay review Pinter's People and The Dumb Waiter; director and actor Harry Burton talks about his experiences with Pinter)
"Harold Pinter – Interview", British Library Online Gallery: What's On, British Library, 8 September 2008 (Pinter discusses his memories of postwar British theatre with Harry Burton)