У својој поезији, Шимборска често користи иронију, парадокс, контрадикцију и недореченост да би осликала филозофске теме и интересовања. Њена поезија је препуна егзистенцијалних питања и рефлексија о људима као индивидуама и члановима људске заједнице. Израз јој је интроспективан и хумористичан. Објавила је релативно мали број дела- свега око 250 песама.[2] Преведена је до данас на скоро све европске језике, арапски, хебрејски, јапански и кинески.
Биографија
Године 1931. сели се са породицом у Краков, где живи до своје смрти.
Када је 1939. избио Други светски рат, наставила је да се образује у илегали. Од 1943. радила је на железници и успела да избегне депортацију у Немачку на принудни рад. У овом периоду почиње стварање њеног стваралачког опуса.
Од 1945. студирала је пољски језик и књижевност а потом социологију на Универзитету у Кракову. 1945. год објавила је прву песму Тражим реч.
1948. године прекинула је студије без дипломирања а због лошег финансијског стања удаје се за песника Адама Владека, од кога се развела 1954.
Прва јој књига 1949. није прошла државну цензуру али је упркос томе остала лојална властима, хвалећи Стаљина, Лењина и достигнућа социјализма све до 1966. када почиње да склапа познанства са другим дисидентима. Касније се одрекла својих политичких дела из тог периода.
Преводила је Француску књижевност на пољски, посебно поезију барока.
.jpg)
