Рођен је 1940. у граду Ганџоу (провинција Ђангси) у источној Кини. Прве књижевне радове написао је са десет година, а са 11 или 12 година почео је да слика у уљу. Дипломирао је француски језик и књижевност на универзитету у Пекингу и након тога се посветио књижевности и сликарству.
За време Културне револуције (1966-76.) је био у логору за преваспитавање те је био принуђен да спали већину својих рукописа, али је и даље био на удари власти. Године 1987, пошто му је 1986. забрањена драма "Друга обала", Сингђен емигрира у Француску.[1] Године 1989, након масакра на масакра на Тргу Тјенанмен у Пекингу јавно се одрекао Комунистичке партије и тиме постао политички избеглица чија су дела забрањена у Кини.
Сингђен је познат не само као књижевник већ и као сликар. До сада је излагао на многим самосталним и заједничким изложбама, а слика у традиционалној кинеској техници црне тинте на пиринчаном папиру. Илустровао је и неколико збирки поезије кинеских песника.
Награде
Добитник је почасних признања Витеза реда уметности и писма (1992), Награде француске заједнице у Белгији 1994. за роман "Месечар", Награде кинеске Нове Године за 1997. за роман "Планина душе", а 2000. Шведска краљевска академија га је наградила Нобеловом наградом за књижевност[1] "за дело универзалног домета, обележено горким освешћавањем и језичном ингениозношћу која је отворила нове путеве уметности кинеског романа и позоришта". Овим чином Сингђен је ушао у историју као први Кинез који је добио ову награду.
Дела
„Аутобуска станица“ (драма, 1983),
„Месечар“ (роман),
„Друга обала“ (драма, 1994),
„Планина душе“ (La Montagne de l’Âme, 1990),
„Рибарски штап за мог деду“ (1986).
Референце
^ абвМишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. В-Ђ. Београд: Народна књига : Политика. стр. 93. ISBN86-331-2112-3.
