Вернер фон Хајденштам је рођен у Олсхамеру, округ Еребро, 6. јула 1859. у племићкој породици.[4] Фон Хајденштам је био син Густафа фон Хајденштама, инжењера, и Магдалене Шарлоте фон Хајденштам.[5] Школовао се у Бесковској школи у Стокхолму.Студирао је сликање на академији у Стокхолму, али напустио је студије и кренуо да путује Европом, Африком и источним земљама.[6]
Умро је у свом дому Овралиду 20. маја 1940. године.
Књижевна каријера
Одмах након објављивања прве збирке песама Ходочашће : године лутања, (Vallfart och vandringsår 1888.) , дочекан је као песник који обећава.[7] Била је то збирка песама инспирисана његовим путовањима по истоку. Напустио је натурализам, који је тада био доминантан у шведској литератури.
Његову љубав према лепоти показује и дуга наративна песма Ханс Алијенус (Hans Alienus 1892). Збирка Песме (Dikter, 1895) и роман Каролинерна (Karolinerna, 2 св., 1897–1898), представљају серију историјских портрета шведског краља Карл XII и његових људи, и показује снажну националистичку страст..[8][9]
Написао је у два тома Дрво Фолкунга (Folkunga Trädet, 1905 — 1907), који су инспирисани епском причом о вођама шведског клана за време средњег века.
Године 1910. у шведским новинама вођена је полемика између бројних шведских књижевника на тему пролетерске „деградације“ књижевности, а протагонисти два супротстављена табора били су Август Стриндберг и Хајденштам. Учествовали су и професори Лидфорс и Боок. Главни Хајденштамов допринос био је памфлет, усмерен углавном против Стриндберга, Опадање и пад пролетерске филозофије ("Proletärfilosofiens upplösning och fall").[10]
Његова збирка песама Нове песме (Nya Dikter) штампана је 1915. године, бави се филозофским темама, углавном о уздизања човека до бољег човечанства.
