Доналд Џон Трамп (енгл.Donald John Trump; Њујорк, 14. јун1946) амерички је политичар, медијска личност и предузетник. Од 2025. обавља функцију 47. председника САД, коју је обављао и у периоду од 2017. до 2021. Други је председник у историји САД који је служио два одвојена мандата, после Гровера Кливленда.
Своју кандидатуру за председника на изборима 2016. најавио је у јуну 2015. као кандидат Републиканске странке, чији је члан од 2012. Након победе на унутарстраначким изборима, Трамп је однео победу и на председничким изборима одржаним 8. новембра 2016, победивши противкандидаткињу из Демократске странке, Хилари Клинтон, иако је освојила 2,8 милиона више укупних гласова на националном нивоу од Трампа. Трамп је добио 304 електорска гласа наспрам 227 које је добила Хилари Клинтон, чиме је и званично изабран за 45. председника САД.
Дана 20. јануара 2017. званично је инаугурисан и ступио је на дужност председника САД.[2] Током првог мандата је у унутрашњој политици драстично ограничио имиграцију у САД, започео је градњу зида на граници са Мексиком, реформисао је порески систем и умањио износ који плаћају грађани и велики послодавци, а такође је именовао три судије у Врховни суд. У спољној политици је наставио рат у Сирији, признао Јерусалим као главни град Израела и тамо преместио амбасаду, напустио Париски споразум, побољшао односе са Северном Корејом и заоштрио односе са Ираном, што је кулминирало повлачењем из нуклеарног споразума и нападом дроном на Касема Солејманија. Инсистирао је на томе и да земље чланице НАТО пакта плаћају свој део чланарине, уместо дотадашњег покрића тог дела од стране САД. Такође је заоштрио трговински рат са Кином и појачао реторику према њој.
На председничким изборима 2020. је изгубио од кандидата демократа Џоа Бајдена, али је одбио да призна пораз, наводећи изборну превару која се углавном доводи у везу са гласовима који су послати поштом. После немира, који су укључивали и јуриш демонстраната на Капитол, повукао се али није присуствовао инаугурацији Џоа Бајдена. Представнички дом САД је покренуо други покушај за његов импичмент, који је као и први прошао до Сената, али такође као и први није имао довољно гласова, па није прошао.
Релативно лако је освојио номинацију Републиканске странке за председничке изборе 2024. и током кампање је преживео покушај атентата у Пенсилванији, док је други покушај спречен пре него што је испаљен метак. На изборима је победио потпредседницу САД Камалу Харис, и том приликом је по први пут у 21. веку од председничких избора 2004. био кандидат из Републиканске странке који је освојио највише народног гласа. Инаугурисан је 20. јануара 2025. Покретач је политичког покрета познатог као трампизам.
Младост
Доналд Џон Трамп рођен је 14. јуна1946. у Квинсу, предграђу Њујорка, у америчкој држави Њујорк, као најмлађе од петоро деце. Трампов отац, Фред Трамп (1905—1999), рођен је у Њујорку, као дете немачких имиграната из Карлштата, док је његова мајка, Мери Ен МекЛод (1912—2000), шкотског порекла. Трамп има две сестре, Мери Ен и Елизабет, и брата Роберта (1948—2020[3]), док је његов други брат, Фред Млађи, преминуо 1981. од последица алкохолизма.
Трампов отац био је један од најистакнутијих грађевинских магната у Њујорку.[4]
Порекло
Трамп је немачког са очеве, и шкотског порекла са мајчине стране. Родитељи Трамповог оца и мајке рођени су у Европи. Трампов отац, Фред, рођен је у Бронксу, док је његова мајка, Мери Ен, емигрирала у Њујорк из свог родног места у Шкотској. Фред Трамп и Мери Ен упознали су се у Њујорку и венчали 1936, а породицу су одгајали у Квинсу, једном од пет области града Њујорка.[5]
Трампов стриц, Џон. Г. Трамп, био је професор на Масачусетском технолошком институту од 1936. до 1973. и учествовао је у радарским истраживањима за време Другог светског рата. Џон Трамп је помогао на унапређењу рендгена што је продужило живот пацијентима оболелим од рака. ФБИ је 1943. наложио Џону Трампу да истражи документа Николе Тесле, након смрти познатог научника у хотелу Њујоркер.[6]
Трампов деда, Фредерик Трамп, стекао је богатство отварајући ресторане и пансионе у Канади.[7]
Религија породице Трамп била је Лутеранизам, али Трампови родитељи припадали су Америчкој реформисаној цркви. Породично презиме првобитно је гласило Drumpf док није промењено у Trump (Трамп) за време Тридесетогодишњег рата у седамнаестом веку.
Образовање
Већи део раног детињства Трамп је провео на имањима своје породице у Њујорку. Са тринаест година, Трамп је уписао Њујоршку војну академију у Корнволу, држави Њујорк, где је завршио осми разред и средњу школу. Пошто је био енергично дете, Трампови родитељи су сматрали да ће похађањем војне академије моћи да каналише своју енергију на добар начин.
Приликом интервјуа 1983. године, Трампов отац, Фред, изјавио је да је Доналд био „прилично жесток дечак”.[8]
Трамп се придружио породичној трговини некретнинама и отпочео турбулентну пословну каријеру пуну успона и падова. Током 1980-их успео је да изгради царство у некретнинама, коцкарницама, спорту и транспорту, а захваљујући томе је постао и веома познат. Његове зграде су окарактерисане као сатирички лични култ Трампа. Реч Трамп се увек појављује у имену његових зграда (Трамп тауер, енгл.Trump Tower, Трамп Таџ Махал енгл.Trump Taj Mahal, итд.), а често је иницијал „Т” истакнут на више локација, како у згради, тако и ван ње.
Последице рецесије су 1990-их онемогућиле Трампа да отплаћује дугове. Иако је тренутно успео да спаси своје царство новим позајмицама, то је само повећало дугове и довело је Трампове фирме до стечаја, а Трампа на ивицу банкротства. Банке су изгубиле стотине милиона долара, али су одлучиле да реструктуришу његове дугове како би избегле још веће губитке у судском процесу.
Трамп је 1994. године елиминисао огроман део од својих личних дугова који су износили деветсто милиона долара, а пословне дугове је смањио на три и по милијарде долара. Иако је изгубио Трамп шатл, који је купио 1989. године, успео је да задржи зграду Трамп у Њујорку, као и коцкарнице у Атлантик Ситију.
Године 1995, удружио је све своје објекте коцкарница у „Трамп хотелс & касино ризортс” (енгл.Trump Hotels & Casino Resorts). Његове деонице на Волстриту су 1996. године вределе нешто изнад 35 долара, али су 1998. године пале на нешто преко 10 долара, јер се компанија борила да отплати дуг од скоро 2 милијарде долара.
Током своје пословне каријере се често појављивао у ТВ емисијама и филмовима, а био је и тема неколико њих.
Један од његових најпознатијих појављивања је било у филму Сам у кући 2, где је глумио самог себе, када је Кевину показао пут ка лобију.[9]
Политички ангажман 1988—2015.
Трамп је први пут изразио интересовање да се кандидује за председника 1987. године, када је потрошио 100.000 долара да му неколико листова објаве написе преко целе странице у којима је критиковао америчку одбрамбену политику.[10][11] Иако је 1988, 2004. и 2012. године наговестио намеру да се кандидује за председника, а 2006. и 2014. године за гувернера Њујорка, није ушао у трке.[12][13]
Сматран је потенцијалним кандидатом за потпредседника Џорџа Буша старијег на изборној листи Републиканске странке 1988. године, али је то место припало Дену Квејлу. Није још разјашњено да ли је Трамп самог себе предложио за то место или је то урадио Бушов штаб.[14]
Године 1999. поднео је захтев истраживачком одбору да испита има ли шансе за председничку номинацију на листи Реформске странке на изборима 2000. године.[15] Анкета из јула 1999. године показала је да Трамп против вероватног републиканског кандидата Џорџа Буша Млађег и вероватног демократског кандидата Ал Гора има седам процента подршке.[16] На крају је одустао од трке због борби унутар Реформске странке, али је упркос томе победио на прелиминарним страначким изборима у Калифорнији и Мичигену.[17][18][19][20]
Октобра 1999. Трамп је гостовао у емисији водитеља Лерија Кинга на Си-Ен-Ен-у и говорио о бомбардовању Косова. На питање Лерија Кинга шта мисли о томе и шта би он урадио да је на месту Клинтона, Трамп је одговорио:
Па, ја бих то урадио мало другачије и знам да ће то свима звучати грозно. Али, погледајте хаос који су направили на Косову. Мислим, ми можемо рећи да смо изгубили мало људи. Наравно, имали смо авионе који су летели 75.000 стопа горе у ваздуху и бацали бомбе. Али, погледајте шта смо урадили тој земљи, тим људима и смртне случајеве која смо проузроковали. Е сад, све то нисмо изазвали ни ми, ни наши савезници, зато што смо били високо горе у ваздуху у авионима. Али, у неком моменту, требало је да пошаљете копнене снаге како не би свако могао прелазити границе и радити све остало. Већина људи се слаже с тим. Е сад, да ли би људи онда страдали? Вероватно, вероватно још више. Али, барем на крају, било би далеко мање смртних случајева. И не бисте имали хаос и терор који имате управо сада. Тако да, знате, не знам да ли то сматрају успехом, зато што ја то не сматрам успехом.
Дана 16. јуна2015. године, Трамп је најавио своју кандидатуру за председника САД у Трамп Кули (енгл.Trump Tower), у Њујорку. Кандидовао се као члан Републиканске странке. Скренуо је пажњу на питања домаће политике, попут проблема илегалних имиграција, експлоатације америчких радних места, на национални дуг САД, и исламски тероризам. Слоган кампање је „Начинимо Америку величанственом поново” (енгл.Make America Great Again), по узору на слоган Роналда Регана.[22]
Кампања Доналда Трампа се увелико противила владајућој класи Републиканске странке, која није желела аутсајдера као кандидата у општим изборима и плашила се да би Доналд Трамп променио углед Републиканске Странке, због политичког неискуства.[23] Међутим, Трамп увелико води у трци као претендент за председника, већином због неизмерног покрића од стране медија и способности да сам себи финансира кампању, у односу на политичаре који се служе политичким акционим комитетима (удружења која финансирају политичке кампање путем донора).[24] Такође, често добија подршку од јавних личности, а његове присталице га хвале јер „говори онако како јесте” (у односу на политичко-коректни приступ других кандидата).[25]
Дана 3. маја 2016. године, након што је победио на изборима у Индијани, Доналд Трамп је званично претпостављен да ће освојити номинацију Републиканске странке од стране председника странке, Рајнса Прибуса.[26] Само пар сати касније, Бивши председник Мексика, Висенте Фокс Кесада је упутио јавно извињење Трампу за погрдне коментаре које је изјавио поводом његове политике и кандидатуре у прошлости.[27] Захваљујући освојеним делегатима у Северној Дакоти, 26. маја 2016. Доналд Трамп је премашио неопходних 1,237 делегата потребних за председничку номинацију у оквиру Републиканске странке.[28]
Након једне од најдужих и најинтензивнијих кампања у Америчкој изборној историји, Трамп је изабран за 45. председника САД, 8. новембра 2016.[29] Већина анкета и стручњака предвиђали су победу Хилари Клинтон, међутим, Трамп је тријумфовао у кључним државама попут Флориде, Охаја, Северне Каролине, Мичигена и Пенсилваније, које су на председничким изборима 2008. и 2012. гласале за демократског кандидата.
Трамп је освојио 46,3% гласова на националном нивоу, 62.652.263, док је Хилари Клинтон припало 48,2%, 65.124.828.[30] Будући да се Амерички председник бира гласовима Електорског колеџа САД, а не на директним изборима, кандидат који добије више електора бива изабран за председника. Иако не постоји законска обавеза да електори подрже кандидата који је освојио највише гласова у њиховој савезној држави, гласање у електорском колеџу углавном одражава изборне резултате. Трамп је тренутно обезбедио подршку 306 електора, што је за 36 више од 270, колико је потребно за победу. Хилари Клинтон тренутно има подршку 232 електора.[31] Трамп је био изабран са мање гласова на националном нивоу, што се десило први пут након 2000. да један кандидат постане председник САД са мање гласова од свог противника. Џорџ В. Буш је на председничким изборима 2000. победио, освојивши мање гласова од свог противкандидата, демократе Ал Гора.
Трампова победа изазвала је серију протеста у неколико америчких градова.[32] Противници новоизабраног председника покренули су петицију којом се од електорског колеџа захтева да изгласају Хилари Клинтон за председника, будући да је Клинтонова освојила два милиона гласова више од Трампа на националном нивоу.[33]
Кандидат странке Зелених, Џил Стајн, затражила је поновно пребројавање гласова[34] у држави Висконсин, као и у Мичигену и Пенсилванији, у којима је Трамп однео тесне победе.
Гласови су поново били пребројани у Висконсину и Мичигену, док је суд у Пенсилванији одбио такав захтев. Трамп је захтеве за поновним пребројавањем гласова назвао преваром.[тражи се извор]
Први председнички мандат (2017—21)
Председничка транзиција
Сходно Америчким законима, у периоду између избора и инаугурације новог председника, изабрани председник саставља кабинет и долази до постепене транзиције власти. Овлашћења одлазећег председника у тромесечном периоду преносе се на изабраног председника. Доналд Трамп је званично постао 45. председник САД 20. јануара2017.
Трамп је већ био номиновао неколико кандидата на кључне позиције у администрацији. За већину именовања у председничкој администрацији потребна је сагласност Сената САД, са изузетком позиције шефа особља Беле куће.
На место Државног секретара, једну од најважнијих позиција у администрацији, Трамп је именовао генералног директора нафтне компаније Ексон мобил, бизнисмена, Рекса Тилерсона.[35]
Тилерсон је привукао пажњу јавности због пословних веза са Русијом и добрим односима са Владимиром Путином. Тилерсон је претходно био директор заједничке Руско-Америчке нафтне компаније.
Остала именовања
На позицију саветника председника, Трамп је номиновао Стива Бенона[36], што је изазвало контроверзе у одређеним круговима, будући да је Бенон радио као уредник интернет сајта Брејтбарт Њуз, који неки карактеришу као крајње десничарски. Бенон је такође оптужен за Антисемитизам.
На позицију саветника за националну безбедност, Трамп је номиновао пензионисаног генерала Мајкла Т. Флина, док је за директора Централне обавештајне агенције номиновао сенатора из Канзаса, Мајка Помпеа.
Инаугурација и ступање на дужност
Трамп је ступио на дужност као 45. Председник Сједињених Држава 20. јануара 2017. Његовој инаугурацији присуствовало је око милион људи.[37]
У првим данима свог мандата, Трамп је потписао бројна извршна наређења, а између осталог и указ о повлачењу САД из споразума о Транспацифичком партнерству[38] (ТПП) што је било једно од његових обећања током предизборне кампање. Трамп је предузео и прве кораке ка поништавању Обаминог закона о здравственој заштити.
Трамп је истакао да је циљ ове уредбе спречавање радикалних исламских терориста да уђу на територију САД, и заштита националне безбедности. Уредба је изазвала бројне протесте широм САД и неколико европских земаља. Неколико удружења за заштиту грађанских права поднело је тужбу против Трампа због уредбе о забрањивању уласка избеглица у САД.[40]
Амерички Федерални суд блокирао је примену Трампове уредбе, а Апелациони суд је одбацио захтев америчког министарства правде да уредба поново ступи на снагу.[41]
Осуђујући одлуку федералног судије, Трамп је рекао да таква пресуда угрожава безбедност земље и најавио да ће одлука бити поништена. Током своје прве самосталне конференције за штампу као председника, Трамп је рекао да његова администрација ради на новој извршној уредби, којом ће бити замењена претходна уредба, а у циљу заштите америчких грађана од тероризма.[42]
Трампов сукоб са неколико водећих америчких медија наставио се и током његовог мандата. Амерички председник је у неколико наврата оптужио медије да шире лажне вести о његовој администрацији, као и да су веома непоштени и непрофесионални. У објави на свом Твитер профилу, Трамп је назвао Њујорк тајмс, Ен-Би-Си, Еј-Би-Си, Си-Би-Ес и Си-Ен-Ен непријатељима америчког народа.[43]
Протести
У току инаугурације и током првих дана мандата новоизабраног председника, одржане су насилне[44] демонстрације у Вашингтону и неколико већих америчких градова. У Вашингтону, другим градовима у САД и појединим градовима у свету, одржани су протести за права жена и против Трампа.[45]
Унутрашња и друштвена политика
Трамп себе описује као „здраво-разумног” конзервативца.[46] Овакав је по фискалним и верским питањима, те истополним браковима и питању абортуса. Неки политички аналитичари су Трампа окарактерисали као умереног конзервативца с обзиром на неуобичајен конзервативан приступ политици уз контрирање традиционално конзервативним кандидатима попут сенатора Теда Круза.[47] Платформа његове политичке кампање ставља велики акценат на Амерички патриотизам и негодовање глобалистима. Такође, презире политичку коректност која је довела до регресије Америчког друштва протекле деценије, где изразито истиче неспособност Барака Обаме да именује исламски тероризам и политички коректан приступ решавању проблема ИСИС-а.[48] Такође, предвиђену промену лика на новчаници од 20 долара истиче као безначајан и беспотребан акт чисте политичке коректности.[49] Са друге стране, Трамп верује да су за високу стопу силовања, убистава и криминала са дрогом у Америци заслужни илегални имигранти, већином из Мексика. Из тог разлога сматра да је неопходно осигурати јужну границу САД у циљу регулације имиграната, као и депортовати све илегалне имигранте назад у отаџбину.[50]
Економија
Трамп је најавио да ће ревидирати трговачке споразуме попут НАФТА и Транспацифичког трговинског споразума (ТПП), опорезивање америчких компанија које напусте САД[51], као и да ће укинути Обамин закон о здравственој заштити, познат као Obamacare.
Многи оцењују Трампове економске ставове као протекционистичке. Трамп је у више наврата изјавио да ће преиспитати трговачке споразуме попут НАФТА, а таком кампање је често напомињао да земље у развоју одузимају послове Американцима. Трамп је најавио да ће оживети индустријску производњу у САД и донети милионе нових послова. Његова политика умногоме се заснива на подршци средње класе, разочаране економском политиком САД током претходних деценија и измештања производње у земље попут Мексика.
Трамп је најавио и смањење пореза и прописа, а снажно подржава индустрију уљних шкриљаца.[52][53]
Често критикован да нема артикулисану спољну политику, Трамп је најавио да ће САД сарађивати са свима који желе сарадњу. Током свог инаугурационог говора 20. јануара 2017, Трамп је најавио да ће приоритет спољне политике САД бити искорењивање радикалног исламизма и борба против Исламске државе. Многи су протумачили његов говор као најаву значајног заокрета у спољној политици, али и као промену спољнополитичке парадигме, будући да је Трамп најавио да ће следити политику која ставља развој Америке на прво место — America First Foreign Policy.[54]
Односи са Русијом
У спољној политици, Трамп је најавио да ће САД сарађивати са свима, док је руски Председник Владимир Путин изјавио да се нада бољим односима са Сједињеним Државама.[55]
Одбацујући наводе да му је Русија помогла да победи на председничким изборима, Трамп је навео да би било добро да САД сарађују са Русијом у борби са исламским тероризмом, али и решавању међународних конфликата.[56]
У једном интервјуу је најавио могућност укидања санкција Русији у замену за споразум о смањењу нуклеарног наоружања са Руским председником Путином.[57]
Односи са НР Кином
Трамп је заговорник редефинисања односа САД са Кином, али није изнео конкретне мере које би његова администрација могла да донесе у том правцу. У више наврата је изразио снажну подршку Израелу, противећи се политици Обамине администрације у Израелско-палестинском конфликту. Током изборне кампање, Трамп је назвао Ирански нуклеарни споразум који је постигла Обамина администрација као „једним од најгорих споразума у историји”. Међутим, многи оцењују да није вероватно да ће Трампова администрација раскинути споразум са Ираном.[58]
Европа, ЕУ и НАТО
У свом првом интервјуу датом Европским медијима, Трамп је рекао да је немачка канцеларка, Ангела Меркел, „направила катастрофалну грешку” својом политиком према мигрантима.[59]
Такође је навео да је Европска унија постала инструмент Немачке. Трамп је рекао да ће након изласка Велике Британије из ЕУ, и друге земље напустити унију. Између осталог, Трамп је критиковао НАТО, тј. државе чланице које не плаћају „примерену чланарину” и издвајају мање од 2% БДП-а на одбрану.
Израел
Трампова администрација признала је Јерусалим као главни град Израела[60], док је сам Трамп најавио да ће Сједињене Државе преместити амбасаду из Тел Авива у Јерусалим. Оваква одлука изазвала је оштре протесте муслиманских земаља, а дошло је и до сукоба током протеста Палестинаца на улицама Јерусалима.[61]
Трампову одлуку да призна Јерусалим као главни град Израела критиковале су Русија, као и многе Европске земље, укључујући Француску и Немачку. Многи спољнополитички аналитичари оценили су да се овим потезом САД изоловале и искључиле из мировног процеса између Палестине и Израела.
Генерална скупштина УН на ванредној седници са 128 гласова „за” и девет „против” усвојила је резолуцију којом је америчко признање Јерусалима као главног града Израела прогласила ништавним. Резолуција је позвала америчког председника да повуче одлуку о Јерусалиму.[62]
Пре усвајања резолуције, Трамп је запретио укидањем финансијске помоћи САД земљама које гласају за резолуцију УН којом се осуђује америчко признавање Јерусалима као главног града Израела.[63]
Америчка амбасадорка при УН, Ники Хејли запретила је да ће САД „записивати имена” земаља које на седници Генералне скупштина УН буду гласале за резолуцију.[64]
1. јануара 2020. Трамп је наредио амерички ваздушни напад у којем је убијен ирански генерал Касем Сулејмани, који је планирао скоро сваку значајну операцију коју Иран подржава и коју подржава Иран у претходне две деценије.[70][71] Недељу дана касније, Иран је узвратио ударима балистичких ракета на две америчке ваздушне базе у Ираку. Десетине војника задобило је трауматске повреде мозга. Трамп је умањио важност њихових повреда и првобитно су им ускраћене медаље Пурпурног срца и бенефиције које су додељене њиховим примаоцима.[68][72]
Блиски Исток
У говору на скупу у Синсинатију, у држави Охајо, Трамп је изјавио:
Уништићемо Исламску државу. У исто време, усвојићемо нову спољну политику која коначно учи на грешкама из прошлости. Прекинућемо да рушимо режиме и свргавамо владе... Наш циљ је стабилност, не хаос, зато што желимо да обновимо нашу земљу. Време је.
Од доласка Трампа на место председника, порасле су тензије између САД и Северне Кореје. На свом Твитер налогу, Трамп је запретио Северној Кореји и навео да ће се суочити са „ватром и бесом какве свет још није видео”.[75]
У неколико наврата Трамп је навео да није искључено војно решење против Северне Кореје, а режим у Пјонгјангу одговорио је прогласивши Трампа „лудим”.[76] Северна Кореја осудила је заједничке војне вежбе САД и Јужне Кореје и навела да се тиме регион доводи до ивице нуклеарног рата.
Тензије између две земље кулминирале су када је Северна Кореја објавила план ракетног напада на америчку војну базу на острву Гуам у Пацифику.[77]
Администрација председника Доналда Трампа комуницирала је на различите начине током пандемије КОВИД-19 у Сједињеним Државама, укључујући путем друштвених медија, интервјуа и конференција за штампу са Радном групом Беле куће за коронавирус.[83][84][85] Испитивање јавног мњења спроведено средином априла 2020. показало је да мање од половине Американаца верује здравственим информацијама које је дао Трамп и да су склонији да верују званичницима локалне владе, државним званичницима, Центрима за контролу и превенцију болести (CDC) и директору Националног института за алергије и инфективне болести Ентонију Фаучију.[86][87][88]
Трамп је био јавно оптимистичан током већег дела пандемије;[89] повремено се његова оптимистична порука разликовала од порука званичника за јавно здравље његове администрације.[90] Од јануара до средине марта 2020. Трамп је умањио важност претње коју је КОВИД-19 представљао Сједињеним Државама, као и озбиљност епидемије.[91][92][93][94] Трамп је, међутим, 31. јануара поставио ограничења на путовања из Кине.[95] Од фебруара до маја, Трамп је непрестано тврдио да ће КОВИД-19 „нестати“.[96][97] CDC је чекао до 25. фебруара да прво упозори америчку јавност да се припреми за локалну епидемију вируса.[98] У марту 2020. администрација је почела да одржава дневне брифинге за штампу у Белој кући,[99] где је Трамп био доминантан говорник.[100]
Трамп је више пута давао лажне изјаве у вези са пандемијом.[101] Примио је савете за размену порука од водитеља Fox News-а попут Шона Хенитија и Луа Добса, које је обојицу позивао на састанке у Овалној канцеларији.[102] Трамп је преувеличавао утицај мера које су предузеле његова влада и приватни сектор,[92] потценио је предвиђено време за производњу вакцине, препоручио неконтролисано преношење у потрази за имунитетом стада док се вакцина не развије,[103][104] и промовисао неодобрене третмани као што су хидроксихлорокин и хлорокин.[92] У таквим случајевима, научници, укључујући Ентонија Фаучија,[105][106]Мајкла Остерхолма,[107][108] и Тедроса Адханома Гебрејезуса (генерални директор Светске здравствене организације),[109] јавно су се супротставили његовој поруци тачним информацијама.[110] Трамп је такође често мењао своје ставове у својој комуникацији, што је довело до мешовитих или контрадикторних порука.[111] Понекад је демантовао сопствене јавне изјаве.[112][113]
Трамп је више пута окривио друге за озбиљност избијања.[114] Најчешћа мета његових критика биле су Демократе, затим медији, гувернери савезних држава и Кина (где је вирус настао).[100] Трамп је прешао од хвале Кине у јануару у погледу њихове транспарентности као одговора на кинеску епидемију, до критиковања Кине у марту због недостатка транспарентности, до критиковања Светске здравствене организације у априлу због похвале транспарентности Кине.[115][116]
У октобру 2020. Трампу је дијагностикован КОВИД-19. Епидемија је погодила многе људе повезане са Белом кућом, укључујући његову супругу Меланију Трамп, бившу председничку саветницу Келијан Конвеј и председничку саветницу Хоуп Хикс.
Први опозив (2019)
Суђење у Представничком дому
У августу2019, узбуњивач је поднео жалбу генералном инспектору обавештајне заједнице на телефонски разговор од 25. јула између Трампа и председника УкрајинеВолодимира Зеленског, током којег је Трамп извршио притисак на Зеленског да истражи Кроуд Страјк и демократског председничког кандидата Бајдена и његовог сина Хантера.[117] Узбуњивач је рекао да је Бела кућа покушала да прикрије инцидент и да је позив био део шире кампање Трампове администрације и Трамповог адвоката Рудија Ђулијанија која је можда укључивала ускраћивање финансијске помоћи Украјини у јулу2019. и отказивање Пенсово путовањ еу Украјину у мају 2019.[118]
Председница Представничког дома Ненси Пелоси покренула је званичну истрагу о опозиву 24. септембра.[119] Трамп је тада потврдио да је ускратио војну помоћ Украјини, нудећи контрадикторне разлоге за ту одлуку.[120][121] Трампова администрација је 25. септембра објавила меморандум о телефонском разговору који је потврдио да је, након што је Зеленски поменуо куповину америчких противтенковских пројектила, Трамп од њега затражио да разговара о истрази Бајдена и његовог сина са Ђулијанијем и Баром.[117][122] Сведочење више званичника администрације и бивших званичника потврдило је да је ово био део ширег напора да се унапреде Трампови лични интереси давањем предности на предстојећим председничким изборима.[123] У октобру је Вилијам Б. Тејлор млађи, отправник послова за Украјину, сведочио пред конгресним комитетима да је убрзо по доласку у Украјину у јуну2019. открио да је Зеленски био подвргнут притиску у режији Трампа и на челу са Ђулијанијем. Према Тејлору и другима, циљ је био да се Зеленски натера да се јавно обавеже да истражује компанију која је запослила Хантера Бајдена, као и гласине о украјинској умешаности у председничке изборе у САД 2016. године.[124] Он је рекао да је јасно стављено до знања да док Зеленски не објави такву најаву, администрација неће издати заказану војну помоћ Украјини и неће позвати Зеленског у Белу кућу.[125]
Одбор за правосуђе Представничког дома је 13. децембра гласао по партијској линији за усвајање два члана опозива: један за злоупотребу положаја и други за опструкцију Конгреса.[126] Након дебате, Представнички дом је 18. децембра опозвао Трампа за оба члана.[127]
Суђење за у Сенату
Током суђења у јануару2020. године, менаџери за опозив Представничког дома цитирали су доказе који подржавају оптужбе за злоупотребу положаја и опструкцију Конгреса и тврдили да су Трампови поступци били управо оно што су очеви оснивачи имали на уму када су креирали процес опозива.[128]
Трампови адвокати нису негирали чињенице изнете у оптужбама, али су рекли да Трамп није прекршио ниједан закон или опструирао Конгрес.[129] Они су тврдили да је опозив "уставно и правно неважећи" јер Трамп није оптужен за злочин и да злоупотреба положаја није кривично дело за које се може опозвати.[129]
Сенат је 31. јануара гласао против одобравања судских позива за сведоке или документа.[130] Суђење за опозив је било прво у историји САД без сведочења сведока.[131]
Трампа је републиканска већина ослободила обе оптужбе. Сенатор Мит Ромни је био једини републиканац који је гласао за осуду Трампа по једној оптужби, злоупотреби положаја.[132] После ослобађајуће пресуде, Трамп је отпустио сведоке опозива и друге политичке намештенике и каријерне званичнике које је сматрао недовољно лојалним.[133]
Председничка кампања 2020.
Прекинувши преседан, Трамп је поднео захтев да се кандидује за други мандат у Федералној изборној комисији у року од неколико сати од преузимања председничке функције.[134] Одржао је свој први реизборни скуп мање од месец дана након што је преузео дужност[135] и званично је постао републикански кандидат у августу 2020. године.[136]
У његове прве две године на функцији, Трампов комитет за реизбор је известио да је прикупио 67,5 милиона долара и почео 2019. са 19,3 милиона долара у готовини.[137] До јула 2020. Трампова кампања и Републиканска странка прикупили су 1,1 милијарду долара и потрошили 800 милиона долара, изгубивши предност у готовини у односу на Бајдена.[138] Недостатак готовине приморао је кампању да смањи потрошњу на оглашавање.[139]
Огласи за Трампову кампању фокусирали су се на криминал, тврдећи да ће градови пасти у безакоње ако Бајден добије председничку функцију.[140] Трамп је више пута погрешно представљао Бајденове ставове[141][142] и прешао на позивање на расизам.[143]
Председнички избори 2020.
Почевши од пролећа 2020. године, Трамп је почео да сеје сумње у вези са изборима, тврдећи без доказа да ће избори бити намештени и да би очекивана широка употреба гласања путем поште произвела масивну изборну превару.[144][145] Када је у августу Представнички дом гласао за грант од 25 милијарди долара америчкој поштанској служби за очекивани пораст гласања путем поште, Трамп је блокирао финансирање, рекавши да жели да спречи било какво повећање гласања путем поште.[146] Више пута је одбијао да каже да ли би прихватио резултате ако изгуби и обавезао се на мирну транзицију власти.[147][148]
Бајден је победио на изборима 3. новембра, добивши 81,3 милиона гласова (51,3 одсто) према Трамповим 74,2 милиона (46,8 одсто)[149][150] и 306 гласова изборног колегијума према Трамповим 232.[151]
Tврдње о изборној превари и покушај да се спречи пренос власти
У 2 сата ујутро након избора, са још нејасним резултатима, Трамп је прогласио победу.[152] Након што је Бајден неколико дана касније пројектован за победника, Трамп је изјавио да су „ови избори далеко од завршетка“ и неосновано наводну изборну превару.[153] Трамп и његови савезници поднели су многе правне оспоравања резултата, које је одбацило најмање 86 судија у државним и савезним судовима, укључујући савезне судије које је именовао сам Трамп, не налазећи никакву чињеничну или правну основу.[154][155] Трампове наводе одбацили су и државни изборни званичници.[156] Након што је директор Агенције за сајбер безбедност и инфраструктурну безбедност Крис Кребс супротставио Трампове оптужбе за превару, Трамп га је отпустио 17. новембра.[157]Врховни суд САД је 11. децембра одбио да саслуша случај главног тужиоца Тексаса који је тражио од суда да поништи изборне резултате у четири државе на којима је победио Бајден.[158]
Трамп се повукао из јавних активности у недељама након избора.[159] У почетку је блокирао владине званичнике да сарађују у Бајденовој председничкој транзицији.[160][161] После три недеље, администратор Управе за опште службе прогласио је Бајдена „очигледним победником“ избора, дозвољавајући исплату транзиционих ресурса његовом тиму.[162] Трамп још увек није формално признао, тврдећи да је препоручио ГСА да започне транзиционе протоколе.[163][164]
Изборни колеџ је озваничио Бајденову победу 14. децембра.[151] Од новембра до јануара, Трамп је више пута тражио помоћ да поништи резултате, лично притискајући републиканске локалне и државне носиоце функција,[165] републиканске државне и савезне законодавце,[166] Министарство правде,[167] и потпредседника Пенса,[168] подстичући различите акције као што је замена председничких електора или захтев да званичници Џорџије „пронађу“ гласове и објаве „прерачунати“ резултат.[166] 10. фебруара 2021. године, тужиоци у Џорџији су отворили кривичну истрагу о Трамповим настојањима да подржи изборе у Џорџији.[169]
Забринутост због могућег покушаја државног удара или војне акције
У децембру 2020, Newsweek је известио да је Пентагон у стању приправности, а високи официри су разговарали о томе шта да раде ако Трамп прогласи ванредно стање. Пентагон је одговорио цитатима лидера одбране да војска нема никакву улогу у исходу избора.[171]
Када је Трамп преместио присталице на положаје моћи у Пентагону након избора у новембру 2020., председник Здруженог генералштаба Марк Мили и директорка ЦИА Гина Хаспел постали су забринути због претње од могућег покушаја државног удара или војне акције против Кине или Ирана.[172][173] Милеј је инсистирао на томе да га треба консултовати о било каквим Трамповим војним наредбама, укључујући употребу нуклеарног оружја, и наложио је Хаспелу и директору НСА Пола Накасона да пажљиво прате развој догађаја.[174][175]
Јуриш на Капитол 6. јануара 2021.
Дана 6. јануара2021. године, док се конгресна потврда резултата председничких избора одвијала у америчком Капитолу, Трамп је одржао подневни митинг у Елипсу у Вашингтону. Позвао је да се поништи изборни резултат и позвао своје присталице да „поврате нашу земљу“ маршом на Капитол да се „боре као пакао“.[176][177] Многе присталице су се придружиле гомили већ тамо. Руља је упала у зграду, пореметила сертификацију и изазвала евакуацију Конгреса.[178] Током насиља, Трамп је објавио поруке на Твитеру не тражећи од изгредника да се разиђу. Трамп је у 18 часова твитовао да изгредници треба да „иде кући с љубављу и у миру“, назвавши их „великим патриотама“ и поновивши да су избори покрадени.[179] Након што је руља уклоњена, Конгрес се поново састао и потврдио Бајденову победу у раним јутарњим сатима наредног јутра.[180] Према подацима Министарства правде, више од 140 полицајаца је повређено, а пет особа је погинуло.[181][182]
У марту2023. Трамп је сарађивао са затвореним изгредницима на песми у корист затвореника, а у јуну је рекао да ће, ако буде изабран, помиловати многе од њих.[183]
Други опозив (2021)
Дана 11. јануара 2021. у Представничком дому представљен је члан о опозиву који Трампа терети за подстицање побуне против владе САД.[184] Представнички дом је 13. јануара гласао са 232 према 197 за опозив Трампа, чиме је постао први амерички председник који је два пута смењен.[185] Десет републиканаца је гласало за опозив — највише чланова једне странке који су икада гласали за опозив председника своје партије.[186]
Дана 13. фебруара, након петодневног суђења у Сенату, Трамп је ослобођен оптужби када је гласање у Сенату пало десет гласова мање од двотрећинске већине потребне за осуду; седам републиканаца придружило се сваком демократу у гласању за осуду, што је највећа подршка двостраначја у било ком суђењу за опозив председника или бившег председника у Сенату.[187][188] Већина републиканаца је гласала за ослобађање Трампа, иако су га неки сматрали одговорним, али су сматрали да Сенат нема јурисдикцију над бившим председницима (Трамп је напустио функцију 20. јануара; Сенат је са 56-44 гласао да је суђење уставно).[189]
Међупредседништво (2021–25)
Наставак оспоравања изборног резултата, и доминација међу републиканцима
На крају свог мандата, Трамп је отишао да живи у свом клубу Мар-а-Лаго.[190] Као што је предвиђено Законом о бившим председницима,[191] он је тамо основао канцеларију за обављање својих постпредседничких активности.[191][192]
Трампове лажне тврдње у вези са изборима 2020. у штампи и његовим критичари обично су називали „великом лажи“. У мају 2021. Трамп и његове присталице покушали су да кооптирају термин, користећи га да се односе на саме изборе.[193][194] Републиканска странка је искористила Трампов лажни изборни наратив да оправда наметање нових ограничења гласања у своју корист.[194][195] У јулу2022. Трамп је и даље вршио притисак на законодавце државе да пониште изборе 2020. године.[196]
Трамп је наставио своје скупове у стилу кампање говором на годишњој конвенцији Републиканске странке Северне Каролине6. јуна 2021. године.[197][198]26. јуна одржао је свој први јавни митинг од 6. јануара који је претходио нападу на Капитол.[199]
За разлику од других бивших председника, Трамп је наставио да доминира својом странком; описан је као модеран партијски шеф. Наставио је са прикупљањем средстава, прикупивши више него двоструко више од саме Републиканске странке, наговестио је трећу кандидатуру и профитирао од прикупљања средстава који су многи републикански кандидати одржали у Мар-а-Лагу. Велики део његовог фокуса био је на томе како се проводе избори и на свргавању изборних званичника који су се опирали његовим покушајима да поништи резултате избора 2020. На средњорочким изборима 2022. подржао је преко 200 кандидата за различите функције, од којих је већина подржала његову лажну тврдњу да су председнички избори 2020. покрадени.[200][201][202]
Оснивање нове друштвене мреже Truth Social
У фебруару 2021. Трамп је регистровао нову компанију, Trump Media and Technology Group (TMTG), за пружање „услуга друштвених мрежа“ америчким клијентима.[203][204] У марту2024. TMTG се спојио са компанијом за куповину посебне намене Digital World Acquisition и постао јавно предузеће.[205]
У фебруару 2022. ТМТГ је покренуо Truth Social, платформу друштвених медија.[206] Од марта 2023. године, федерални тужиоци су истраживали Трамп Медија, који је узео 8 милиона долара од ентитета повезаних са Русијом, због могућег прања новца.[207][208]
Истраге, кривичне пријаве, грађанске парнице
Трамп је предмет бројних истрага о његовим поступцима и пословним односима пре, током и после његовог председавања.[209] У фебруару 2021, окружни тужилац округа Фултон, Џорџија, Фани Вилис, најавила је кривичну истрагу о Трамповим телефонским позивима државном секретару Џорџије Бреду Рафенспергеру.[210] Канцеларија државног тужиоца државе Њујорк спроводи кривичне истраге о Трамповим пословним активностима у сарадњи са Окружним тужиоцем Менхетна.[211] До маја 2021. специјална велика порота је разматрала оптужнице.[212][213] У јулу 2021. њујоршки тужиоци оптужили су Трампову организацију за „15-годишњу 'шему за превару' владе“.[214] У јануару 2023. године, финансијски директор организације, Ален Вајселберг, осуђен је на пет месеци затвора и пет година условно због пореске преваре након споразума о признању кривице.[215]
Истраге ФБИ-а
Када је Трамп напустио Белу кућу у јануару 2021, понео је владина документа и материјал са собом у Мар-а-Лаго. До маја 2021. године, Национална управа за архиве и евиденцију (НАРА) схватила је да им важни документи нису предати и затражила је од његове канцеларије да их лоцира. У јануару 2022. преузели су 15 кутија записа Беле куће из Мар-а-Лага. НАРА је касније обавестила Министарство правде да су неки од преузетих докумената поверљиви материјал.[216] Министарство правде је започело истрагу[217] и послало Трампу позив за додатни материјал.[216] Званичници Министарства правде посетили су Мар-а-Лаго и добили неке поверљиве документе од Трампових адвоката,[216] од којих је један потписао изјаву у којој се потврђује да је сав материјал означен као поверљив враћен.[218] Послат је додатни судски позив у којем се тражи снимак надзора из Мар-а-Лага, који је достављен.[216][219][220]
8. августа 2022, агенти ФБИ-а су претражили Мар-а-Лаго да би пронашли владине документе и материјал који је Трамп понео са собом када је напустио функцију кршећи Закон о председничкој евиденцији,[221][222] наводно укључујући и неке повезане са нуклеарним оружјем.[220] Налог за претрес указује на истрагу о потенцијалном кршењу Закона о шпијунажи и опструкцији закона о правосуђу.[223] Предмети узети у претрази укључивали су 11 скупова поверљивих докумената, од којих су четири означена као „строго поверљиво“, а један као „строго поверљиво/СЦИ“, највиши ниво тајности.[221][222]
Дана 18. новембра 2022. године, амерички државни тужилац Мерик Гарланд именовао је савезног тужиоца Џека Смита да надгледа федералне кривичне истраге о томе да је Трамп задржао државну имовину у Мар-а-Лагу и да испита Трампову улогу у догађајима који су довели до напада на Капитол.[224][225]
Кривично упућивање од стране Комитета Представничког дома од 6. јануара
Дана 19. децембра 2022. Комисија за одабир Представничког дома Сједињених Држава за напад 6. јануара препоручила је кривичну пријаву против Трампа због ометања званичног поступка, завере ради преваре Сједињених Држава и подстицања или помагања побуне.[226]
Савезни и државни кривични предмети
Велика порота у Њујорку је 30. марта 2023. оптужила Трампа по 34 кривична дела за фалсификовање пословних записа.[227][228]4. априла се предао и ухапшен и изведен пред суд; изјаснио се да није крив и пуштен је на слободу.[229] Суђење је почело 15. априла 2024. године.[230]
Министарство правде је 8. јуна оптужило Трампа у савезном суду у Мајамију по 31 тачки оптужнице за „намерно задржавање информација о националној одбрани у складу са Законом о шпијунажи“, једну тачку за давање лажних изјава и, заједно са личним помоћником, за појединачне тачке завере ради ометања правосуђе, задржавање владиних докумената, коруптивно прикривање евиденције, прикривање документа у савезној истрази и планирање да прикрију своје напоре.[231] Трамп се изјаснио да није крив.[232] У јулу је замењујућа оптужница додала три тачке оптужнице.[233] Почетак суђења заказан је за 20. мај 2024. године.[234]
Дана 1. августа, савезна велика порота у Вашингтону оптужила је Трампа за његове напоре да поништи резултате избора 2020. Оптужен је за заверу да превари САД, опструише сертификацију гласања на Електорском колегијуму и лиши грађанског права да се њихови гласови преброје, и омета званичан поступак.[235] Трамп се изјаснио да није крив.[236]
Дана 14. августа, велика порота округа Фултон, Џорџија, оптужила је Трампа по 13 оптужби за – између осталих кривичних дела – рекетирање након што су званичници Трампове кампање приступили гласачким машинама са изборним званичницима.[237][238] Трамп се 24. августа предао, ухапшен је и процесуиран у затвору округа Фултон и пуштен уз кауцију. Искористио је фотографију из затвора за прикупљање средстава.[239] Он се 31. августа изјаснио да није крив.[240] Дана 13. марта2024. године, судија је одбацио три од 13 оптужби без одбацивања „отворених радњи повезаних са оптужбом“.[241]
Грађанске тужбе против Трампа
У септембру 2022. године, државни тужилац Њујорка поднео је грађанску парницу против Трампа, његово троје најстарије деце и Трампове организације.[242] Током истраге која је довела до тужбе, Трамп је кажњен са 110.000 долара због тога што није предао документацију коју је затражио државни тужилац.[243] Трамп је свргнут у августу и позвао се на своје право на Пети амандман против самооптуживања више од 400 пута.[244] Председавајући судија је у септембру 2023. пресудио да су Трамп, његови одрасли синови и Трампова организација у више наврата починили превару и наредио да се њихови њујоршки пословни сертификати пониште и да се њихови пословни субјекти пошаљу у стечај ради распуштања.[245] У фебруару 2024, суд је прогласио Трампа одговорним, наложио му је да плати казну већу од 350 милиона долара плус камате, у укупном износу већем од 450 милиона долара, и забранио му да служи као службеник или директор било које њујоршке корпорације или правног лица три године. Трамп је рекао да ће се жалити на пресуду. Судија је такође наложио да компанију надгледа посматрач којег је суд именовао 2023. године и независни директор за усклађеност, а да ће свако „реструктурирање и потенцијално распуштање“ бити одлука посматрача.[246]
У мају 2023. године, њујоршка порота у савезној тужби коју је покренула новинарка Е. Џин Карол прогласила је Трампа одговорним за сексуално злостављање и клевету и наложила му да јој исплати 5 милиона долара.[247] Трамп је од окружног суда затражио ново суђење или смањење накнаде штете, тврдећи да га порота није прогласила одговорним за силовање. Такође је тужио Керола за клевету у посебној тужби. Судија за две тужбе пресудио је против Трампа у јулу и августу.[248][249] Трамп се жалио на обе одлуке.[248][250] Дана 26. јануара 2024. порота у случају клевете наложила је Трампу да Керолу исплати 83,3 милиона долара одштете. Трамп је у марту дао гаранцију од 91,6 милиона долара и уложио жалбу на пресуду.[251]
Трамп је 15. новембра 2022. објавио своју кандидатуру за председничке изборе у Сједињеним Државама 2024. и отворио рачун за прикупљање средстава.[252][253] У марту 2023. кампања је почела да преусмерава 10 одсто донација Трамповом вођству PAC-а. Трампова кампања је платила 100 милиона долара за његове правне рачуне до марта 2024. године.[254][255]
У децембру 2023. Врховни суд Колорада је пресудио да је Трампу забрањено обављање функције у тој држави због своје улоге у нападу на Капитол све док Врховни суд САД није преиначио одлуку путем Трампа против Андерсона у марту 2024. године.[256]
Током кампање 2024. године, Трамп је имао све насилнију и ауторитарнију реторику и изјаве[257][258][259][260][261][262] и употребљавао је оштрију антиимигрантску реторике него током предеседничког мандата и претходне кампање.[263][264][265]
Током митинга 13. јула у Батлеру, у Пенсилванији, на Трампа је извршен покушај атентата. Зачуло се неколико пуцњева, убрзо након чега је Трамп био уклоњен са бине. Видела му се крв на увету.[266]
Петнаестог септембра 2024. дошло је до још једног покушаја атентата на Трампа. Док је играо голф на свом терену који се налази недалеко од његове куће, на Трампа је са даљине од 300 до 500 метара, из жбуња које окружује голф терене, један мушкарац уперио цев пушке. Агенти Тајне службе су га приметили, он се дао у бег и ухапшен је око 60 километара од места покушаја атентата.[267][268]
Избори и председничка транзиција
Трамп је изабран за 47. председника Сједињених Држава у новембру2024. године, победивши актуелну потпредседницуКамалу Харис.[269][270]Асошиејтед прес и Би-Би-Си њуз описали су то као изванредан повратак за бившег председника.[271][272] Са 78 година у време избора 2024, Трамп је најстарија особа која је изабрана за председника САД. Такође је предвиђено да постане први републиканац у две деценије који ће обезбедити гласове народа на председничким изборима у САД..[273][274] Трамп је добио честитке од политичара из целог света.[275]
Други председнички мандат (2025—)
Након победе на председничким изборима 2024, у складу са Двадесетим амандманом на Устав САД ступа на дужност 20. јануара 2025, када ће положити своју другу председничку заклетву. После Гровера Кливленда је други председник САД који своја два мандата не служи узастопно, већ раздвојено.
По ступању на дужност, Трамп је потписао низ извршних наредби које су повукле САД из Светске здравствене организације и Париског споразума,[276] укинуо признавање родног идентитета,[277] замрзнуо нове прописе, замрзнуо запошљавање невојних федералних радника, основао Одељење за владину ефикасност (DOGE), забранио савезно учешће у кривичним истрагама политичких противника, спречио федералну цензуру слободу говора, поништио предложено повлачење проглашења Кубе као државног спонзора терора, поништио санкције израелским насељеницима, издао масовно помиловање око 1.500 побуњеника 6. јануара,[278][279] означио мексичке нарко картеле као стране терористичке организације, покушао да укине држављанство по рођењу за нову децу имиграната без докумената, преименовао Денали назад у „Маунт Мекинли“, а Мексички залив у „Амерички залив“,[280] одложио је забрану ТикТок-а за 75 дана и прогласио ванредно стање на јужној граници што је изазвало распоређивање оружаних снага.[281][282] Трамп је 21. јануара дао Росу Улбрихту потпуно и безусловно помиловање.[283]
Трамп је 21. јануара 2025. запретио да ће 1. фебруара бити уведене царине од 25% на увоз из Канаде и Мексика. Није јасно да ли ће оне бити спроведене и како би Канада и Мексико могли да реагују осветом или покушајем да убеде Трампа да не уведе тарифе.[286]
Европа
Током своје предизборне кампање, Трамп је рекао да се европски савезници „третирају према нама заправо горе од наших такозваних непријатеља“. Додао је: "Ми их штитимо, а онда нас зезну у трговини. Нећемо више дозволити да се то деси". Он је обећао да ће наметнути тарифе трговинским партнерима, укључујући оне у Европи, за које економисти кажу да би могло да изазове трговинске ратове.[287]
Трамп је рекао да неће бранити НАТО савезнике у Европи ако не испуне циљ алијансе да потроше 2% БДП-а на одбрану, и да ће уместо тога „охрабрити“ Русију да „ради шта год хоће“.[288][289][290]
Русија и Украјина
Поводом руско-украјинског рата, Трамп је обећао да ће чак и пре него што буде инаугурисан, преговарати о окончању рата за један дан,[291] зауставити „бескрајни проток америчког блага у Украјину“ и натерати Европљане да надокнаде САД трошкове обнове старих залиха.[292] Међутим, истакнуто је да највећи део новца који се издваја за Украјину заправо иде америчким компанијама, фабрикама и радницима који праве оружје и војну опрему.[293][294][295]
После своје победе, Трамп је позвао руског председника Владимира Путина да га упозори да не ескалира руску инвазију на Украјину, изражавајући интерес да се рат реши касније.[296] Трамп се састао са украјинским председником Володимиром Зеленским током кампање и приликом реотварања катедрале Нотр Дам.[297]
Пензионисани генерал-потпуковникКит Келог и Фредерик Х. Флејц, који су обојица служили у Трамповом особљу Савета за националну безбедност, представили су Трампу детаљан мировни план за окончање руског рата у Украјини. План има за циљ да натера две стране на мировне преговоре и прекид ватре на основу тренутних линија фронта. Ако Украјина одбије да уђе у мировне преговоре, испорука оружја би била заустављена; ако би Русија одбила мировне преговоре, испоруке оружја Украјини би биле повећане.[298]
Припајање Канаде, Гренланда и Панамског канала
Трамп је уочи своје друге инаугурације навео планове и идеје које би прошириле политички утицај и територију Сједињених Држава.[299] Последња територија коју су Сједињене Државе стекле 1947. године са Маријанским, Каролинским и Маршалским острвима.
Трамп је рекао да ће увести царину од 25% на сву робу из Канаде у настојању да канадска влада заустави, по његовом мишљењу, кризу илегалних миграција и нарко-кризу на граници Канаде и Сједињених Држава.[300] Канадски званичници су одговорили тако што су запретили Сједињеним Државама узвратним царинама, као и да су обуставили доток канадске енергије у северне Сједињене Државе.[301] То је довело до тога да је Трамп исмевао канадског премијера Трудоа шаљивим понудама Канади да се придружи Унији, а Трамп је Трудоа назвао „гувернером Велике државе Канаде“.[302]
У децембру 2024, Трамп је изнео даљи предлог да Сједињене Државе откупе Гренланд од Данске, описујући власништво и контролу над острвом као „апсолутну неопходност“ у сврхе националне безбедности. Ово се надовезује на претходну Трампову понуду да купи Гренланд током његовог првог мандата, што је данско царство одбило, због чега је отказао посету Данској у августу 2019. године.[303]7. јануара 2025. Трампов син Доналд Трамп млађи посетио је главни град Гренланда Нук заједно са Чарлијем Кирком да би поделио МАГА шешире.[304] На конференцији за новинаре следећег дана, Трамп је одбио да искључи војну или економску наредбу да заузме Гренланд или Панамски канал.[305] Међутим, он је искључио војну силу у преузимању Канаде.[305] Дана 14. јануара, Нелк Бојс повезани са Трампом су такође посетили Нук, где су мештанима делили доларске новчанице.[306] Дана 16. јануара, извршни директори великих данских компанија Ново Нордиск, Вестас и Карлсберг, између осталих, окупљени су на кризном састанку у Министарству државе да би разговарали о ситуацији.[307][308] Следећег дана, бивши извршни директор Фрис Арне Петерсен у данском Министарству спољних послова описао је ситуацију као „историјски незапамћену“, док је Ноа Редингтон, специјални саветник бивше премијерке Хеле Торнинг-Шмит, упоредио тренутни међународни притисак на Данску са контроверзом о цртаним филмовима Јиландс-Постен Мухамеда из 2005. године.[309] Политички коментатор Хенрик Квортруп изјавио је 17. јануара да би помињање Гренланда током Трамповог инаугурационог обраћања 20. јануара потврдило Трампову озбиљност, што би дефинитивно учинило ситуацију највећом међународном кризом за Данску од Другог светског рата.[310]
Трамп је 2024. тражио да Панама врати контролу над Панамским каналом Сједињеним Државама због 'превисоких стопа' које се наплаћују за амерички пролаз.[311] Ако би Сједињене Државе преузеле контролу над Панамским каналом, то би било први пут да су Сједињене Државе контролисале панамску територију од инвазије САД на Панаму.[312]
Блиски исток
Израел
У јануару 2025. Трамп и његова нова администрација помогли су да се постигне прекид ватре између Израела и Хамаса заједно са Бајденовом администрацијом, који је усвојен дан пре Трампове инаугурације.[313][314][315]
Став и мишљење јавности о Трампу
Већина Трампових предлога одговара средњој класи САД, док их неки политички стручњаци сматрају контроверзним или неостваривим, попут предлога депортације 11 милиона илегалних имиграната, подизања зида на граници САД-Мексико (који би према Трампу, Мексико исплатио), агресивних техника испитивања осумњичених терориста, и привременој забрани Муслимана да приступе територији САД док се не разреши проблем исламског тероризма у свету.[316] Такође, Трампа критикују по питању противљења политичкој коректности, и сматрају да је „раздвајач” народа и „силеџија”.[317] Истичу вербалне нападе према новинарима, политичарима, и ривалским кандидатима.[318] Медији и политичари широм Европе су с обзиром на те критике преувеличали ставове Трампа, те га многи карактеришу као расисту, шовинисту и сл. Преко 500.000 људи у Уједињеном Краљевству је потписало петицију да се Трампу забрани улаз у државу, те су је британски политичари размотрили и закључили да ипак не поступе на такав начин.[319]
Међутим, Трампова контроверзна реторика је увелико прихваћена од стране интернета, те многе „интернетске познате личности” и новинари подржавају Доналда Трампа: новинари Мајло Јанопулос и Херит Армстронг, јутјубер Гавин Макинес, комичар и уметник Бен Герисон, и др.[320] Они сматрају да је западом завладао регресивни либерализам и регресивна левица, чији резултат су између осталог сигурносне зоне (енгл. Safe-space) на универзитетима (зоне где је забрањено изношење мишљења које вам се не допада), оживљавање расизма кроз „пецање на расизам” (енгл. Race baiting) од стране медија, и милитаризација активиста „Црначки животи вреде” (енгл. Black Lives Matter) — те Трампа виде као директну опозицију оваквој идеологији и из тих разлога га подржавају.[321] Доналд Трамп је такође захваљујући својој кампањи постао велики део интернет културе (енгл. Cyberculture), те добио надимак „Бог Император”, и јутјуб серију „Не Можеш Искрчити Трампа” (енгл. You Can't Stump The Trump).[322] Захваљујући популаризацији преко интернета, људи широм света прате кампању Доналда Трампа и многи су уплетени у исту, па скрећу пажњу грађанима САД на анкете и релевантне покрете путем интернета.
Доналда Трампа подржавају десничари Европе, који се противе масовној миграцији која нарушава хомогену културу запада.[323] Немачка популарна десничарска странка Алтернатива за Немачку је прихватила анти-муслимански став,[324]Пољаци су покренули контра-петицију Британцима којом позивају Трампа у посету својој држави[325], а Белгијски политичар и оснивач Народне странке, Мајкл Модрикамен је јавно подржао Доналда Трампа за председника пар дана пре него је у Бриселу избио терористички напад.[326]
Трамп и Срби
Студент рачунарства из Србије, Игор Тот је марта 2016. године покренуо вебсајт „Нема Трампа — Нема Гласа!” (енгл. No Trump — No vote!) као контру републиканској политичкој елити која настоји да спречи номинацију Доналда Трампа.[327] Ово је инспирисало хиљаде Американаца да шаљу разгледнице Републиканском одбору у Вашингтону са натписом „Нема Трампа — Нема Гласа!”.[328][329]
Војислав Шешељ је 2016. позвао све Србе у САД да гласају за Доналда Трампа, након што је Недељник објавио вест да је Трамп осудио бомбардовање СР Југославије 1999. године.[330] Испоставило се да је вест нетачна и редакција „Недељника” се извинила Трамповом штабу.[331][332]
Тадашњи председник владе Србије Александар Вучић је 2016. подржао Трампову противкандидаткињу Хилари Клинтон, да би на изборима 2020. и 2024. подржао Трампа. Председник Републике Српске Милорад Додик је такође подржао Трампа на изборима 2024.
Приватни живот
Три пута је ступао у брак, и једини је председник САД за кога то важи. Претходно је Роналд Реган био два пута ожењен. Са Иваном Зелничковом је био у браку од 1977. до 1990, и са њом је имао троје деце: Доналда Млађег, Иванку и Ерика.
Са другом супругом Марлом Мејплс се оженио 1993, а развео се од ње 1999. Током брака су добили ћерку Тифани Трамп.
У трећи брак је ступио 2005. са словеначком манекенком Меланијом Трамп, и из брака са њом има сина Барона.
Деца његовог старијег брата Фреда, Фред III и Мери Трамп га уопште не подржавају политички, и на изборима 2024. су јавно подржали противкандидаткињу свог стрица, Камалу Харис.[333][334]
The Way to the Top: The Best Business Advice I Ever Received. ISBN978-1-4000-5016-1.
Референце
^Mattera, Jason (March 14, 2011). „Trump Unplugged”. Архивирано из оригинала 17. 10. 2016. г. Приступљено 16. 11. 2016. Human Events
^Џереми Херб, Лора Џерет, Кејтлин Поланц (24. март 2019). „Mueller did not find Trump or his campaign conspired with Russia, also did not exonerate him on obstruction” [Малер је закључио да ни Трамп ни његова председничка кампања није сарађивала са Русијом, али га није ослободио сумње о ометању истраге]. CNN (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 16. сеп 2024. г. Приступљено 16. септембар 2024.Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |archive-date= (помоћ)CS1 одржавање: Употреба параметра аутори (веза)
^By Jack KellyJuly 26, 2015 (26. 7. 2015). „Trump Tells It Like It Is”. RealClearPolitics. Архивирано из оригинала 03. 08. 2016. г. Приступљено 9. 5. 2016.
^Layne, Nathan; Slattery, Gram; Reid, Tim (3. 4. 2024). „Trump calls migrants 'animals,' intensifying focus on illegal immigration”. Reuters. Архивирано из оригинала 17. 06. 2024. г. Приступљено 3. 4. 2024. „While speaking of Laken Riley - a 22-year-old nursing student from Georgia allegedly murdered by a Venezuelan immigrant in the country illegally - Trump said some immigrants were sub-human. "The Democrats say, 'Please don't call them animals. They're humans.' I said, 'No, they're not humans, they're not humans, they're animals,'" said Trump, president from 2017 to 2021.”CS1 одржавање: Формат датума (веза)
^Закари Волф (4. фебруар 2019). „Donald Trump’s favorite team just won another Super Bowl” [Омиљени тим Доналда Трампа је управо освојио још један Супербол]. CNN (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 04. јун 2019. г. Приступљено 7. новембар 2024.Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |archive-date= (помоћ)